Alvanović Maja

Maja Alvanović je rođena u Beogradu 1974. godine. Zaposlena je kao predavač uporednog klavira na Katedri za klavir na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, gde je završila studije klavira 2000. godine u klasi Kemala Gekića i Alana Frejzera.

Dugo godina je nastupala je u različitim klasičnim kamernim sastavima, sa instrumentalistima i vokalnim umetnicima. U periodu 2000–2008. radila je kao klavirska saradnica korepetitorka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u Operskom studiju u saradnji sa Eugenom Gvozdanovićem, kao i na katedrama za duvačke i gudačke instrumente gde je sarađivala sa Marjanom Egićem, Nikolom Srdićem i Megumi Teshimom. Ostvarila je nekoliko koncertnih projekata sa baroknim triom „Tres pro musica” violončeliste Tibora Hartiga, a u periodu  2004–2015. bila je član klavirskog dua „Majrina” sa pijanistkinjom Irinom Mitrović, koji je usko sarađivao sa Udruženjem kompozitora Vojvodine​ izvodeći dela vojvođanskih kompozitora. Godine 2014. objavljuju CD Tangomania sa tango nuevo muzikom za dva klavira argentinskih kompozitora Astora Pjacole (Astor Piazzolla) i Pabla Ziglera (Pablo Ziegler).

Preokret na njenom muzičkom putu počeo je istraživanjem portugalske fado muzike sa ansamblom „Agora”. Bio je to svojevrstan vetar u leđa za smelije približavanje improvizacionom, spontanom, autorskom načinu muzičkog izražavanja. Pod uticajem velikih muzičkih uzora iz sveta džeza (Kit Džeret /Keith Jarreth/, Pet Metini /Pat Metheny/ …), kao i upoznavanja sa tokovima na savremenoj svetskoj džez sceni, probudila se motivacija za predstavljanje sopstvene muzike javnosti. Odmalena okružena džez muzikom, odrastajući uz oca kontrabasistu, Maja je​ 2010. godine osnovala trio pod umetničkim imenom Majamisty, gde joj se pridružuju kontrabasista Ervin Malina i bubnjar Ištvan Čik, a kasnije se pridružuje bubnjar Lav Kovač.

Sa sastavom Majamisty TriO nastupala je na velikom broju džez festivala u zemlji i regionu: Beogradski džez festival, Novosadski džez festival, Nisville, Pancevacki džez festival, Valjevski džez festival, Džez festival Indjija, Jazzibar Kraljevo, Intime dzez festival Banja Luka, Green Town Sombor…, kao i u inostranstvu: London, Beč, Kijev, Sofija (BNR), Norič​, Njujork. Njihovi nastupi i ​četiri CD izdanja propraćeni su izuzetnim prijemom kod publike, kao i odličnim recenzijama u domaćim i stranim pisanim medijima (Politika, One-HI-Fi, Classic All, Rolling Stone, All about jazz, New York City Jazz Records, London Jazz News, Jazz Times, Jazz Wise, Jazz Journal…). Njena muzika je emitovana širom sveta od Nju Orleansa, preko Londona, sve do Australije, a distribuirana je i u dalekom Japanu.

Koncerti Majamisty TriO ansambla emituju se i na RTS-u, RTV-u, kao i na STINGray DJAZZ digitalnom kanalu, uz najveća imena svetskog džeza. Godine 2​023. Majamisty TriO je bio dobitnik povelje za najizvođeniju džez kompoziciju u 2022. godini po izboru Udruženja muzike, jazz, pop, rok.

Kao autorka, aranžerka i pijanistkinja, Maja je 2015. godine na poziv koleginice saksofonistkinje Jasne Jovičević uzela učešće u projektu New Spark Jazz Orchestra, koji je okupio žene Balkana da deset dana zajedno stvaraju autorsku muziku i nastupaju kao ženski džez orkestar (Podgorica, Cetinje).

Kao solistkinja zabeležila je koncerte u Njujorku, Tromsu (Norveška), Milanu, Napulju, Gradu (Italija), Kruščeu (Slovenija), Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Valjevu, Kneževcu, Aranđelovcu….

Godine 2015. osnovala je Udruženje Mistyland najpre u cilju promocije sopstvenog muzičkog stvaralaštva, što je kasnije evoluiralo u promociju pijanističke muzike​, kao i izdava​č​ku delatnost. Pod  izdanju Mistyland-a objavljena su dva albuma Majamisty trija – Organic i Wind Rose, kao i autorski album Reflections on a Journey, pijaniste Koste Jevtića.

Jedan od najvećih projekata Mistyland-a bio je Piano City Novi Sad Festival, po licenci nemačkog pijaniste Andreasa Kerna, koji je Maja pokrenula zajedno sa kolegom, pijanistom Kostom Jevtićem. U toku tri godine (2017–2019), na ovoj trodnevnoj manifestaciji nastupilo je više od 300 pijanista različitih generacija i različitih žanrovskih opredeljenja. Ideja​ i cilj novosadskog Piano City festivala bi​l​o je okupljanje domaćih umetnika, a ugostio je i neka svetska imena poput Zlate Čočieve, Momo Kodame, Daria Kandele.

Godine 2018. snimila je CD Nokturna, sa muzikom za solo klavir novosadskog kompozitora Nemanje Nešića.

U periodu 2008–2022. bila je angažovana u Drami Srpskog Narodnog pozorišta i to u predstavama Je li bilo Kneževe Večere rediteljke Vide Ognjenović i Autobiografija reditelja Predraga Štrbca, u kojima je nastupala redovno na sceni SNP-a, kao i na pozorišnim turnejama.

Godine 2024. stekla je sa najvišim ocenama profesionalni sertifikat Orkestriranje i komponovanje za film i TV na Berkli Online muzičkom koledžu.

Maja Alvanović ima takođe značajno pedaško iskustvo u radu sa učenicima različitih nivoa. U Srednjoj muzičkoj školi u Subotici predavala je kamernu muziku i korepeticiju (2001–2003), a u toku trogodišnjeg angažmana u Muzičkoj školi Novi Kneževac (2003–2006) njeni učenici, uzrasta od 6 do 14 godina, osvojili su 23 nagrade na nacionalnim takmičenjima.

U periodu 2008–2019. predaje na Katedri za uporedni klavir gde zajedno sa kolegama realizuje kreativnu zamisao „Ne plod iskustva, već samo iskustvo kao cilj”, u okviru koje je studentima neizvođačkih smerova bilo omogućeno da steknu scensko iskustvo učešćem na takmičenjima uporednog klavira i raznim tematskim koncertima koje je Katedra osmišljavala svake godine (Put svile, Žene kompozitori, Vojvođanski kompozitori, Etide Filipa Glasa…).

Od 2019. do danas predaje na Katedri za klavir.

Diskografija:

Majamisty TriO: Mistyland ℗SKC Novi Sad 2011; ℗ Maple Grove Production 2012.

Majamisty TriO: Love ℗Cosmic Sounds London 2014.

Majamisty TriO: Organic ℗Mistyland 2020.

Majamisty TriO: ​W​ind Rose ℗Mistyland 202​2.

Majamisty TriO: The Days of Cakes and Christmas Trees, feat. LALA studio (singl) ℗Bandcamp 202​2.

Nemanja Nesić: Nokturna, Maja Alvanović, klavir ℗Asocijacija gitarista Vojvodine 2019

MAJRINA piano duo: Tangomania – Tango Nuevo za dva klavira Pabla Ziglera i Astora Pjacole ℗SKC Novi Sad 2014.

MAJRINA piano duo: Ljubomir Nikolić Tri komada za dva klavira ℗Matica Srpska 2011. (Autorski album kompozitora Ljubomira Nikolića)

Website: https://majamisty.com/

Youtube: https://www.youtube.com/@majamisty

Facebook: https://www.facebook.com/majamistytrio

Instagram: https://www.instagram.com/majamisty/?hl=en

Recenzije:

Take Effect Reviews

Classic All, Ivana Ljubinkovic

Jazz Journal, Sophie Prior

Jazz Journal, Simon Adams

Time Machine Music, Branimir Lokner

All About Jazz, Bruce Lindsay

skJazzsk, Jan Hocek

Jazz Press Poland, Wojciech Sobczak-Wojeński

All About Jazz, Chris May

Verhoovens Jazz, Berlin

Laboratorium Muzycznych Fuzji, Marcin Pulawski

Jazzfuel

Esensja, Poland, Sebastian Chosinski

Jazz in Europe, Nigel J.

All About JAzz, Hrayr Attarian

Blue in Green, GB, Imran Mirza

Between the sound and space, Tyran Grillo

Only Jazz, GB, Mary James

London Jazz News, Maureen Baker

Razgovor sa umetnicom Majom Alvanović
„Putevi za bavljenje muzikom su nebrojeni”
Decembar 2024, Novi Sad

1. Već 14 godina deluje Majamisty TriO kao ansambl koji ste pokrenuli kako bi pretežno izvodio džez i vašu autorsku muziku. Sa ovim ansamblom ste učestvovali na svim važnijim džez festivalima u zemlji i regionu. Kako ste kao klasično obrazovana pijanistkinja otkrili ljubav prema džezu, budući da džez kao stil izostaje iz našeg obrazovnog sistema i kurikuluma?

Odrastala sam uz oca kontrabasistu, a i deda po majci mi je bio odličan klavijaturista/orguljaš i od detinjstva sam bila naslušana „drugačije” muzike od one koju su konzumirali moji vršnjaci. Kasnije kao formirana klasična muzičarka počela sam da otkrivam druge muzičke pravce, neki od njih bili su fado i džez, ali uvek su me najviše privlačile muzičke fuzije i autori koje nije bilo lako svrstati u jedan pravac. Slušajući neke modernije ansamble, a među njima i trio Aziza Mustafa Zadeh/Dejvid Vekl/Dzon Patituci, zaljubila sam se u tretman klavira i bubnjeva koji zajedno fraziraju, gde se gubi granica između melodijskog i ritmičkog instrumenta i sama poželela da kao autor i ja primenim takav spoj klavira i bubnjeva u svojoj muzici. Tada sam sa bubnjarem Ištvanom Čikom i kontrabasistom Ervinom Malinom oformila Majamisty TriO, sa ciljem da izvodimo autorsku muziku koja nije opterećena pripadanjem ni jednom žanru i mislim da smo u tome uspeli, stvorivši jedan prepoznatljiv stil i zvuk. Ono sto nismo očekivali, to je da ćemo biti jako dobro prihvaćeni na džez sceni. Međutim, i džez muzika je danas širi pojam u odnosu na nekad, kao što je naš čuveni džez muzičar Bubiša Simić jednom rekao: „Danas je svaka dobra muzika džez.”

2. Spomenuli smo i da pišete i izvodite svoju autorsku muziku. Da li je i dalje raritet biti džez pijanistkinja u Srbiji, pa onda i autorka, da li su to pozicije u kojima je danas veće prisustvo žena ili su i dalje pojave žena u džezu pomalo stidljive u našoj zemlji i regionu?

Kada sam se sa Majamisty TriOm pojavila na muzičkoj sceni, dočekale su nas fantastične kritike džez novinara, kao i kolega muzičara kako iz Srbije tako i iz sveta. Majamisty TriO je tada doneo neku svežinu na srpsku autorsku scenu. Danas je situacija u mnogome drugačija. Da ne oskudevamo u pijanistkinjama koje su se otisnule u autorske ili improvizacione vode imali smo prilike da otkrijemo tokom organizovanja Piano City Novi Sad festivala, neke od njih su i nastupile na festivalu, a s obzirom da već više od jedne decenije postoji beogradski džez odsek na FMU, generacije i generacije potkovanih džezerki  je već uveliko lansirano u autorske vode. Ono čemu treba stremiti jeste da one budu i vidljive u medijima, kao i više zastupljene na scenama širom Srbije i regiona, zato je i značajno što postoje projekti kao što je Arsfid, i što se prave baze, arhive umetnica.

3. U vezi sa tim, bili ste učesnica jednog interesantnog regionalnog projekta New Spark Jazz Orchestrakoji je okupio džez muzičarke sa Balkana. Da li je taj projekat upravo nastao na tragu ideje osnaživanja i udruživanja žena u poljima u kojima su manje vidljive?

Za učešće u New Spark Jazz Orchestra sam dobila poziv od koleginice, saksofonistkinje, Jasne Jovićević, čiji je to i bio projekat. Petnaest instrumentalistkinja/kompozitorki Balkana je na radionicama, uz mentore iz sveta džeza, imalo za cilj da kreira repertoar autorske muzike i nastupi sa tim projektom u više zemalja. Ideja naravno jeste bila osnaživanje žena u oblasti u kojoj su manje zastupljene. Iz toga se izrodilo jedno interesantno iskustvo, neki novi kontakti i lepe saradnje.

4. Upravo ste sa Majamisty TriOm snimili autorsku muziku, a nedavno ste stekli i diplomu Berkli koledža iz oblasti orkestracije i komponovanja za TV i film, dakle iz oblasti primenjene muzike.  Da li to znači da se polje Vašeg interesovanja širi i da imate neke nove projekte u planu u vezi sa ovim medijima?

Majamisty TriO je do sada objavio četiri albuma, od kojih su treći i četvrti, Organic i Wind Rose objavljeni u veoma kratkom vremenskom razmaku od 2020. do 2022. godine. U periodu nakon objavljivanja četvrtog albuma, poželela sam da se usavršavam u komponovanju i izabrala da to bude na online platformi fenomenalnog Berkli koledža. Jedna od prednosti 21. veka i tehnologije je i ta što su ovakve studije postale pristupačnije. Tako sam putem ove platforme mogla da se upoznam i sarađujem sa fantastičnim predavačima, što savremenim klasičnim kompozitorima što filmskim kompozitorima od kojih neki imaju zapažene karijere u Holivudu. Njihovo nesebično deljenje iskustva i znanje koje su nam preneli umnogome mi je proširilo vidike i svakako očekujem da će se to odraziti i na moj dalji autorski rad, a iznad svega se radujem svakoj novoj prilici da se u svetu filmske muzike, moje nove strasti, i dokažem.

5. Sa pijanistom Kostom Jevtićem ste pokrenuli jedan od najvećih festivala u Novom Sadu, tzv. Piano City Novi Sad Festivalkoji na site specific način slavi klavir kao univerzalni instrument u smislu otvorenosti izvođača koji mogu na njemu nastupati, bez obzira na pijanistički nivo, godine, prostor i slično. Kako ste dobili ideju da se ovaj festival „doseli” i u Novi Sad i kakav je njegov život trenutno?

Piano City smo otkrili u Italiji, iako je potekao iz Berlina. Ideja, da ceo grad svira tako što će se koncerti održavati u kućama/stanovima građana, bila je za nas kao svojevrstan vremeplov u doba romantizma. Ta ideja je u Berlinu uspela da zaživi, međutim ispostavilo se da je u različitim kulturnim sredinama manje ili više primenljiva.

Italijani su to uradili  drugačije, uz kućne koncerte kojih je bilo u manjem broju nego u Berlinu, servirali su klavir građanima na najneobičnijim lokacijama, u bilo koje doba dana/noći, postavili su izazov i samim pijanistima da sruše svoje predrasude o tipu instrumenta na kojem sviraju ili uslovima u kojima sviraju. Primera radi, ja sam na milanskom Piano City festivalu, 2018. godine, imala koncert u 3:00, posle ponoći, na kojem sam izvodila noćnu muziku, tj. nokturna nekoliko kompozitora, što se ispostavilo kao nimalo lak zadatak, biti budan u tri, nekako je to doba niti noć niti jutro, ali svakako, bilo je nezaboravno iskustvo posle kojeg na drugačiji način počneš da pristupaš nastupu.

Ono što nas je posebno privuklo festivalu je što nije bilo ograničenja u žanru muzike pa ni drugih vrsta ograničenja, godina, nivoa obrazovanja. Naravno svi su morali da prođu online audiciju za nastup na festivalu.

Novi Sad je zavoleo Piano City festival, u toku tri godine, koliko smo ga organizovali, preko 300 klavirista od 7-77 godina je prodefilovalo kroz festival. Otkrili smo mnogo interesantnih muzičara/muzičarki, saznali da se mnoge naše kolege/koleginice koje nismo od studija videli i dalje aktivno bave muzikom na najrizličitije načine, sve njih ugostili na nastupima u Novom Sadu i sa velikom strašću smo tome pristupali. Rekla bih da smo išli smo čak preko svojih granica, jer je to ogroman posao za dvoje pijanista koji su „zalutali” u svet organizacije. U tome nas je prekinula korona i odlučili smo da ne nastavimo sa tim, iz više razloga, a jedan je bio i taj da smo poželeli da se vratimo svojim ličnim, autorskim projektima. Međutim Piano City danas i dalje živi u Evropi a od nedavno i u Americi, sve više gradova se upušta u Piano City avanturu.

6. Za kraj, budući da se aktivno bavite i pijanističkom pedagogijom, imate li neki savet za mlade pijaniste ili generalno muzičare koji se nalaze tek na početku svoje profesionalne karijere?

Završetak studija je tek početak otkrivanja sebe, svog puta, svojih afiniteta, putevi su nebrojeni, kao i načini bavljenja muzikom i klavirom.

Berkli mi je otvorio oči koliko je veština komunikacije neophodna u današnje vreme, u poslovnom svetu, u kojem se muzičar potpuno nepripremljen nađe nakon završenih studija. Oni velku pažnju usmeravaju na sticanje praktičnih znanja koja su neophodna za funkcionisanje u poslovnom svetu. Na žalost, to je nešto što se na našem fakultetu ne uči (a trebalo bi?), ali zato postoje drugi izvori i bilo bi korisno potraziti ih i ovladati tim veštinama.

Tokom organizacije festivala Piano City, primetila sam da pijanisti često nemaju adekvatan portfolio, nagledali smo se prijava sa selfijima iz kupatila ili isečenih fotografija u venčanicama, verovali ili ne, i to od ljudi koji su aktivni I afirmisani na muzičkoj sceni. To je kao da ste na scenu koncertne sale izašli u trenerci. Prezentacija sebe i svog rada mora biti usklađena sa umetničkim izrazom.

Razgovor vodila Nataša Crnjanski

Izvodi iz kritika:

​Inspirisane lepotom njenog rodnog grada, impresionističke kompozicije Alvanović začinjene su nagoveštajima balkanskog muzičkog nasleđa. Originalnim stilom ona kreira kompozicije od lepote i melanholije, sinematične, misteriozne i sanjalačke komade. 

Bruce Lindsay, All about Jazz

Epska, sinematska, dramatična Alvanović… obara vas s nogu. ​

All about Jazz

​ Alvanović, muzički alhemičar, izgradila je delo suptilne elegancije koristeći se zapadnjačkom klasičnom strukturom, džez spontanošću i složenim ritmovima svoje domovine. Često melanholična, ponekad bujna, uvek očaravajuća.

Hrayr Attarian​, All About Jazz

Iz sviranja g. Alvanović izbijala je prozračna lepota: njen kontemplativni stil, kakav bi se očekivao od sledbenika Bila Evansa, sa tragovima stila Lenija Tristana, ​v​idljiv je u njenoj ljubavi ​prema solima lišenim klišea.​ 

Maureen Baker​,​ London​ Jazz News

Dah nove svežine, muzičar divne lirike – njene melodije odražavaju njen dodir na klavijaturi; delikatno, krhko, precizno i hipnotišuće.

Tim Dickeson​, Jazzwise