Anđelković Marija

Marija Anđelković, srpska grafičarka, rođena je 1988. godine u Beogradu. Osnovne i master studije završila je 2012. godine na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Dragana Momirova. Doktorski umetnički projekat pod nazivom Poetske slike promenljivosti: grafički izraz kao fragmentarni vizuelni narativ odbranila je 2019. godine na istom fakultetu, pod mentorstvom prof. Dragana Momirova. U sklopu ERASMUS programa za stipendiranje studenata doktorskih studija, provela je jedan semestar na Akademiji likovnih umetnosti u Krakovu, akademske 2017/2018. godine. Član je ULUS-a od 2013. godine.

Priredila je osam samostalnih izložbi. Izlagala je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Za svoj umetnički rad dobila je sledeća priznanja: Pogledi ‘24, 2024; nagradu „Konstantin Velikiˮ, 2020; nagradu II međunarodnog bijenala grafike u Bukureštu, 2016; nagradu Univerziteta umetnosti u Beogradu, Fakulteta likovnih umetnosti, za studenta generacije 2012; nagradu Fakulteta likovnih umetnosti za grafiku „Boško Karanovićˮ, 2012. i nagrade FLU za večernji akt, 2009.

Učestvovala je na više domaćih i inostranih umetničkih projekata i grafičkih radionica: Master class, litografska radionica prof. Ingrid Ledent, Kraljevska akademija lepih umetnosti u Antverpenu (2020); Nature is my Homeland, Krakov (2019–2020); naučno-istraživački projekat Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije: Predstave identiteta u umetnosti i verbalno-vizuelnoj kulturi novog doba, Odeljenje za istoriju umetnosti, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu (2013–2017).

Od Međunarodnog Centra za grafiku (MGLC) iz Ljubljane dobila je poziv da vodi masterklas i radionicu litografije tokom 2024. godine.

Od 2018. zaposlena je u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, kao majstorica štampe.

Prema rečima Marije Anđelković, koncept njenog rada zasniva se na stalnom dovođenju u odnos telesnog iskustva i estetskog doživljaja, čiji put ka formalizaciji pronalazi u specifičnoj performativnoj imaginaciji grafičkog medija. Rad u profesionalnom studiju kao i dugogodišnje sazrevanje u litografskoj radionici uticali su na formiranje njenog stvaralačkog karaktera, fokusirajući primarna interesovanja na istraživanje fenomenologije grafičkog zanatskog postupka i eksperimentisanje sa grafičkim jezikom i procesima. U domenu litografskog performansa, pokret se razvija kao medij koji kombinuje materijalne i nematerijalne strukture. Manuelne i mentalne kognitivne veze proširuju polje svesti, a njihov krajnji cilj je celovitost u izvornom značenju. Način na koji repetitivnost pokreta vodi ka transcendiranju fizičkog aspekta i otvaranju novih prostora imaginacije čini konceptualni temelj njenih radova (iz izjave umetnice za projekat Arsfid).

Samostalne izložbe:
2022. Srebrni talas, Umetnički prostor U10, Beograd
2021. Mindscapes, Galerija Zadužbine Ilije. M. Kolarca, Beograd
2018. States of Transition, Stillpoint Spaces, Berlin
2017. Prelazna stanja, Galerija Salon 77, Niš
2017. Doktorski umetnički projekat, Galerija Fakulteta likovnih umetnosti, Beograd
2013. Grafike, Galerija Udruženja likovnih umetnika, Kraljevo
2013. Grafike, Galerija studentskog kulturnog centra, Beograd
2012. Grafike, Izložba studenata generacije, Galerija FLU, Beograd

Kolektivne izložbe:
2024. Pogledi ’24, Galerija 73, Beograd
2023. VIII Međunarodno bijenale grafike Guanlan, China Printmaking Museum, Šenžen, Kina
2023. V Međunarodno trijenale grafike, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd
2023. Senefelder međunarodna nagrada za litografiju, Offenbach Art Association, Ofenbah, Nemačka
2023. Međunarodno trijenale grafike, Ino-cho Paper Museum, Koši, Japan
2022. Memento Mori, Institut Servantes, Beograd
2022. Međunarodna izložba grafike i umetničke knjige – GrafičaRi, Rijeka, Hrvatska
2021. I Bijenale mladih, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd
2021. 80 godina Grafičkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti, Galerija FLU, Beograd
2021. Pogledi ’21, Galerija 73, Beograd
2021. XI Međunarodno trijenale grafike, Galerie Municipale d’Art Contemporain, Šamalije, Francuska
2020. III IAPA simpozijum i izložba grafike, Online Cloud Art Gallery, Peking, Kina
2020. Nature is my Homeland, International Print Triennial Society Gallery, Krakov, Poljska
2019. VII Međunarodno bijenale grafike Guanlan, China Printmaking Museum, Šenžen, Kina
2019. Skriveno nasleđe, Golubačka tvrđava, Golubac
2019. Aktuelna srpska grafička scena – jedno viđenje, Galerija savremene likovne umetnosti, Niš
2018. Aktuelna srpska grafička scena – jedno viđenje, Gallery Academy, Sofija, Bugarska
2018. V Međunarodno bijenale grafike, Transylvanian Art Center, Šekerland, Rumunija
2017. XIX Međunarodno bijenale grafike, City Gallery Boris Georgiev, Varna, Bugarska
2017. IV Međunarodna grafička radionica i izložba grafika, Academy of Fine Arts, Xi’ An, Kina
2017. XVI Međunarodno trijenale male grafike, City Gallery, Lođ, Poljska
2016. Međunarodni festival grafike, 4bid Gallery Amsterdam, Holandija
2016. II Međunarodno bijenale grafike, Cultural Center Palatele Brâncovenești Bukurešt, Rumunija
2016. IX Međunarodno trijenale male grafike, Graphic Art Center, Vilnius, Litvanija
2015. VII Međunarodno bijenale umetnosti Splitgraphic, Old City Hall, Split, Hrvatska
2015. Međunarodno trijenale male grafike, Tama Art University Museum, Tokio, Japan

Sea, no1, litografija, četiri grafička lista pojedinačnih dimenzija: 50×50 cm, ukupne dimenzije rada: 100×100 cm, 2017.
Sea, no2, litografija, četiri grafička lista pojedinačnih dimenzija: 50×50 cm, ukupne dimenzije rada: 100×100 cm, 2017.
Sea, no3, litografija, četiri grafička lista pojedinačnih dimenzija: 50×50 cm, ukupne dimenzije rada: 100×100 cm, 2017.
Sea, no4, litografija, četiri grafička lista pojedinačnih dimenzija: 50×50 cm, ukupne dimenzije rada: 100×100 cm, 2017.
Printers Proof, no1, litografija, 35×35 cm, 2018.
Printers Proof, no2, litografija, 35×35 cm, 2018.
Printers Proof, no3, litografija, 35×35 cm, 2018.
Pulsar, no1, litografija, 35×35 cm, 2020.
Pulsar, no2, litografija, 35×35 cm, 2020.
Pulsar, no3, litografija, 35×35 cm, 2020.
Pulsar, no4, litografija, 35×35 cm, 2020.
Mindscape, no1, litografija, 51×69 cm, 2021.Prilog 21.
Mindscape, no2, litografija, 51×69 cm, 2021.
Mindscape, no3, litografija, 51×69 cm, 2021.
Mindscape, no4, litografija, 51×69 cm, 2021.
Mindscape, no5, litografija, 51×69 cm, 2021.
Mindscape, no12, litografija, 51×69 cm, 2021.
Srebrni talas, no1, litografija, šest grafičkih listova, ukupne dimenzije: 109×213 cm, 2022.
Srebrni talas, no2, litografija, šest grafičkih listova, ukupne dimenzije: 109×213 cm, 2022.
Srebrni talas, no3, litografija, šest grafičkih listova, ukupne dimenzije:  109×213 cm, 2022.
Srebrni talas, no4, litografija, šest grafičkih listova, ukupne dimenzije:  109×213 cm, 2022.
Srebrni talas, no5, litografija, četiri grafička lista, ukupne dimenzije:  109×142 cm, 2022.
Lethe, no1, kombinovana tehnika, 61,5×81 cm, 2023.
Lethe, no2, kombinovana tehnika 61×81 cm, 2023.

Pajković, Saša. 2022. Srebrni talas: Marija Anđelković. Beograd: Umetnički prostor U10.

Pajković, Saša. 2022. „Through the waves: Marija Anđelkovićˮ.
Pajković, Saša. 2022. „Marija Anđelković – Grafike u Umetničkom prostoru U10ˮ.
Anđelković Marija, Artworks on Saatchart.

„Svako telesno i duhovno izmeštanje proširuje unutrašnji svet kroz spoznaju realnostiˮ
Razgovor sa grafičarkom Marijom Anđelković

1. Koja je primarna forma Vašeg izražavanja i da li se ona menjala tokom dosadašnjeg rada?

Primarna forma mog rada je grafika, pre svega litografija, kojom se bavim gotovo od samog početka umetničkih studija. Preduslovi za bavljenje grafikom, na prvom mestu, jednostavnost, preciznost, analitičnost i disciplina, moraju biti utkani u samu prirodu i karakter autora. Moj izbor, kada je reč o formi i mediju izražavanja, ako je uopšte i postojao, jeste posledica tih sklonosti.

Kada je reč o tehnici, grafika se često shvata kao anahron i zastareo medij, opterećen zanatom, međutim, smatram da grafika poseduje veliki potencijal kada su u pitanju dometi u okviru savremenog stvaralaštva. Kroz svoj rad težim da grafiku u što većoj meri oslobodim zanatskog prefiksa i da je koristim kao uvežban i izbalansiran performativni čin koji je u službi podržavanja autentičnosti ličnog izraza.

Svakom grafičkom mediju imanentna je procesualnost koja je istovremeno institucionalna i ontološka. Bavljenje grafikom za jednog majstora štampe, podrazumeva bavljenje umetničkim procesima koji zahtevaju određeni nivo korektnosti u vladanju umetničkim zanatom. Međutim, kao umetnika, veoma brzo je prestala da me zanima i zadovoljava korektnost već sam nepravilnost i grešku stavila u središte svog umetničkog rada i interesovanja. Osvajanje slobode kroz ovakav način rada pružao mi je uzbuđenje, neizvesnost i neograničeno polje izražavanja. Litografiju u radu ne koristim kao tradicionalno shvaćenu grafičku tehniku, već kao rudimentarno generičko sredstvo kojim se formira vizuelni zapis. Budući da se zasniva na ideji upotrebe unapred određenih postupaka i procedura izvođenja umetničkog dela, ovakav generativni pristup formalizuje i estetizuje nepredvidivost, grešku i slučaj. Kroz bavljenje fenomenologijom grafičkog jezika i procesima umetničko-zanatskog kreativnog rada, delo, kao rezultat tih procesa, nema značaj završenog finalnog proizvoda, već predstavlja novo, ali i povod i preduslov narednim iskustvima.

2. Možete li izdvojiti faze u stvaralaštvu i postoji li ključna, prelomna tačka u kojoj se Vaš izraz menja?

Za sada svoj rad mogu podeliti na vreme pre i posle doktorskih studija. U prvoj grupi radova pretežno sam se bavila istraživanjem forme i različitih tehnika, upoznajući mogućnosti grafike. Polazište je uvek bila priroda, organske strukture i forme, procesi, promene i kretanja, a poseban izazov pronalazila sam u analogijama koje su sa tim procesima mogle da se postignu u grafici građenjem matrice i otiskivanjem. Početak doktorskih studija, poslednje faze mog umetničkog obrazovanja, izdvajam kao prelomni trenutak kada sam o svom radu počela da razmišljam na jedan celovitiji način. Motiv, forma, ali i sam pristup načinu izvođenja i grafici se menjaju u korist jednog svedenijeg i slobodnijeg izraza. Centralni motiv postaju voda i vodeni pejzaž, koji su istovremeno poetska metafora promene i kretanja, koncepta koji će i ostati trajno polazište u mom istraživanju, ali i likovna kompozicija čijim ću se predstavljanjem baviti kroz analitičan proces redukcije i apstrahovanja u više serija radova. Tokom rada na seriji grafika doktorskog umetničkog projekta došlo je do potrebe za povećanjem formata radova, što u grafici predstavlja poseban izazov zbog brojnih tehničkih ograničenja. Ponavljanje jednog istog motiva i forme, kao i repetitivnost pokreta, predstavljaju jedan od osnovnih istraživačkih principa koji primenjujem u svom radu, kao osnove svakog metričkog sistema u kome se ogledaju pomeranje i promena, ali i unutrašnji i lični doživljaj vremena. Rad u seriji u tom smislu najbolje oslikava potrebu da se istraje na motivu i prikaže kako se misao razvija i menja. Svaki rad može biti posmatran kao fragment jednog vizuelnog narativa ali istovremeno i kao zasebna slika. Ovakva koncepcija prikazivanja podrazumeva nedovršenost umesto krajnjeg ishoda, nudeći umetniku na taj način određenu dozu slobode jer misao nastavlja da se razvija i menja kroz neprekidan tranzit od ideje do ideje, a sam rad ostaje otvoren za proširivanje, promene i dalja promišljanja.

3. Da li bi postojalo nešto što biste izdvojili u vezi sa Vašim školovanjem, usavršavanjima? Neku ključnu figuru koja je uticala na Vaš rad tokom studija? Poseta nekoj zemlji, muzeju, rezidencija koju ste do sada ostvarili?

Ključne figure su moje prijateljice i koleginice Jela i Ruža, bez kojih bi studije, kao i život nakon studija bili nezamislivi. Veoma su mi važna poznanstva i druženja sa kolegama i svim ljudima koje sam tokom godina upoznala, na fakultetu, na poslu, u životu. Podrška i razumevanje najdragoceniji su podsticaj za jednog umetnika. Na drugom mestu su putovanja. Nijedno bogatstvo nije veliko kao ono koje se doživi kroz gledanje, ta iskustva su večna i čine život vrednim življenja. Putovanja su, kroz dugu istoriju, za umetnike bila važan izvor inspiracije, jer svako telesno i duhovno izmeštanje proširuje unutrašnji svet kroz spoznaju realnosti, čime se odražava na ukupno iskustvo, a samim tim reflektuje i na umetnički rad. Rezidencijalni boravci pružaju priliku da se upoznaju nova radna okruženja i oseti deo energije života drugih umetničkih sredina. Umrežavanje i razmena iskustava sa drugim umetnicima dali su mi mogućnost da bolje sagledam sopstveni rad i poziciju na polju umetnosti.

4. Statement, stav o umetnosti danas i o umetničkim praksama kojima svedočite.

Umetnost savremenog doba nudi prostor i mogućnost svakom umetniku da se izražava slobodno.

5. Kako će izgledati umetnost budućnosti s obzirom na razvoj digitalnog doba i kako će izgledati Vaša umetnost u odnosu na ono kako ona izgleda danas? Možete li to da predvidite?

Verujem da će umetnost opstati bez obzira na uspon tehnologije i digitalne ere, a pojavu svakog novog medija prepoznati kao mogućnost da se više i bolje izraze različite umetničke ideje. Umetnost poseduje širinu u kojoj se tradicija i inovacija ne isključuju već udružuju u nove prakse.

Mislim da se, u pogledu jedne opšte interdisciplinarnosti, danas više ne može govoriti o postojanju autonomnih medija, posebno kada je reč o grafici. Grafički medij po svojoj prirodi otvoren je za različite uticaje jer je u direktnom odnosu sa komunikacijom i javnim prostorom, budući da je i izvorno nastala iz potrebe za demokratizacijom medija i komunikacijom. Upravo u tome i vidim perspektivu grafike danas.

6. Postoji li Vaša izložba na koju ste posebno ponosni, koja je ostvarila najbolju „komunikacijuˮ sa publikom ili možda neka koja je suštinski progovorila o Vama?

Svaka izložba je posebno iskustvo, svaki prostor donosi novo gledanje za umetnika i njegov rad. Meni se, kao posebno važna i draga, izdvaja izložba Srebrni talas koja je održana u umetničkom prostoru U10. Ova izložba od početka nije imala mnogo traženja i nedoumica, već se razvijala prirodno i tečno, od ideje do realizacije. Ambijent u kojem izlažem radove važan je činilac u prikazivanju umetničke ideje, jer energija prostora i način na koji se u njemu koncipira postavka kroz ostvarivanje vizuelne i estetske sinergije stvaraju polje koje će uticati na doživljaj posmatrača. Veoma sam zadovoljna načinom na koji su radovi na ovoj izložbi rezonirali sa prostorom galerije i smatram da je publici takav ambijentalni doživljaj pružio potpunije iščitavanje i komunikaciju sa mojim radovima.

7. Da li je umetnost nužno lična ili biste mogli da je definišete kao odgovor na podsticaje ili izazove koje pruža vreme u kome živimo.

Umetnost, po mom mišljenju, jeste uvek lična jer predstavlja autentični stav i impuls autora, ali, isto tako, umetnik jeste deo sveta i vremena u kojem živimo pa tako ni umetnost ne može biti van konteksta sadašnjeg trenutka. Oduvek mi je bilo zanimljivo na koje su sve načine umetnost i stvaraoci uspevali da naslute, pa čak i predvide neka buduća dešavanja i prilike u svetu, a to zapravo i pokazuje koliko je snažan njen značaj i uticaj na društvo i nasleđe u celini.

Razgovor vodila:
dr Dijana Metlić, istoričarka umetnosti