Anđelković Sanja

Sanja Anđelković je audio-vizuelno-tekstualna umetnica mlađe generacije. Njen rad se temelji na primeni istaživačke (kriminalističke) metodologije u umetničkim akcijama. Radovi ove umetnice često uključuju tračak nelagodnosti. Ona ne istražuje ubistva sama po sebi, već povezuje trenutni svetski poredak sa alegorijskim/analogijskim spekulativnim poretkom i njegovim supresijama/marginalizacijama. Zainteresovana je za paralele između umetnosti i života, umetničkog i svetskog društvenog poretka i ispituje kako se ideje doma/kuće/porodice kao socijalnih mikročestica menjaju u istorijskom, geografskom, društvenom i ekološkom kontekstu. Sanja Anđelković crpi reference iz raznih aktuelnih fenomena i radi u arhivima različitih državnih institucija, stvarajući značenjski i formalno višeslojna vizuelno-narativna dela.

Nakon završenih osnovnih studija na Akademiji umetnosti, kao i tri godine studija književnosti na Filološkom fakultetu u Novom Sadu, stekla je master na Katedri za nove likovne medije na Akademiji umetnosti, Univerziteta u Novom Sadu. Njeni profesionalni umetnički poduhvati uključuju umetničke rezidencije sa British Council / BIOS / ATÖLYE (Velika Britanija, Grčka, Turska, 2019), Risk Change (Budimpešta, Mađarska, 2019), K.A.I.R. (Košice, Slovačka, 2020), saradnju sa Filmmuni Konrad Wolf Babelsberg (Potsdam 2021‒2022), kao i učešće na festivalu Ars Electronica (Linc, Austrija, 2021). Dobitnica je nagrade iz Fonda „Prince Clausˮ, tzv. New Seed Award, u Amsterdamu, 2021; Specijalne nagrade 59. Oktobarskog salona (2022), Sekundarne arhive (Fondacija „Katažina Koziraˮ, Poljska, 2022) i „Dimitrije Bašićević Mangelosˮ nagrade (2023).

Trenutno sarađuje sa antropološkinjom Hsiu-ju Staci Lo (Hsiu-ju Stacy Lo) na spekulativnom CGI filmu.

Od 2023. kandidatkinja je na Doktorskim studijama umetničkog istraživanja na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču (Universität für angewandte Kunst Wien).

IZLOŽBE:

Samostalne Izložbe/Projekcije/Performansi (Izbor)

2022.

Sneg padne leti na jednoj strani sveta – druga ga uhvati, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, Srbija

Pogledaj gore! Ja nisam krošnja ‒ Ja sam glasnik, Galerija likovnih umetnosti – Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad, Srbija.

2021.
Woodiana today i Anatomy of a Fatberg, Art+ science 2021, Muzej nauke i tehnike, Beograd, Srbija

2020.
Different Kind of Heaven, Kino Usmev, Košice, Slovačka

2018.
Artist in Resid(u)ence / November, Galerija CK13, Novi Sad, Srbija; Bratislava, Slovačka

2017.
Šok up, Šok galerija, Art klinika, Novi Sad, Srbija
Iseci, pa nalepi, MALI LIKOVNI SALON, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, Srbija, sa Andreom Palašti i Stefanom Jovanovićem
Notes about communication, Niffo Gallerie/ Recycle studio, Rotterdam
Vežbe za čišćenja Galerije Partizan, Galerija Partizan, Šok galerija, Novi Sad, sa Milicom Jokić

Grupne Izložbe/Projekcije/Performansi:

2022.
Bijenale TENT, Kalkuta, Indija
Izložba Slika, Savremena galerija Zrenjanin, Srbija

59. Oktobarski salon, Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković, Beograd

Art Body Art, Izložba Body Relations, u Kreativnom distriktu, Novi Sad
Our bio-tech planet: The future of plants and humans, u organizaciji Art and Science Node (Berlin), Botanička bašta Rima, Rim, Italija
FutuRetro ‒ Athens Digital Arts Festival (ADAF), Atina, Grčka
Art+ science 2022, Priroda budućnosti, Rektorat Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija
WDT Gallery and Workspace 2:E & 2:5 Virtual, Midlesborou, Engleska
How to become posthuman?, Filmski univerzitet Babelsberg Konrad Volf, Potsdam, Nemačka
XX Bijenale umetnosti „Manastir Rafinerijaˮ, Pančevo, Srbija

2021.
OSTRALE Biennale O21, Drezden, Nemačka
FUTURE NOW, Cooltsalon, KC GRAD, Beograd, Srbija
Bijenale mladih, Galerija ULUS, Beograd, Srbija

2020.
Godišnja izložba SULUV-a, Novi Sad, Srbija

2019.
SMIC, Galerija SULUV, Novi Sad, Srbija
Umetnost i tehnologija, Muzej nauke i tehnike, Beograd, Srbija
Priče iz usisivača, UK Parabrod, Beograd, Srbija

2018.
TRI EKOLOGIE, Zymni Prieskum, Galerija VŠVU, Bratislava, Slovačka
Kućne vežbe, Galerija SPOT i VN, Zagreb, Hrvatska
Svedočanstvo – istina ili politika. Koncept svedočenja u obeležavanju jugoslovenskih ratova; Volkskundemuseum, Beč, Austrija
Kunstexpo Geuzenmaand, Muzej Vlaardingen, Roterdam, Holandija

2017.
SVEDOČANSTVO – ISTINA ILI POLITIKA. Koncept svedočenja u obeležavanju jugoslovenskih ratova, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Beograd, Srbija. Kustosi: Noa Treister (CZKD/Učitelj neznalica) i Zoran Erić (MSUB)

SVEDOČANSTVO – ISTINA ILI POLITIKA, Galerija Boccanera, Trent, Italija
Rekonstrukcija fotografske slike #4, Galerija FLORA, Dubrovnik, Hrvatska
Dunavske veze, Galerija Akademije umetnosti u Novom Sadu, Novi Sad
Iseci pa nalepi, Gradska galerija Požega, Kulturni centar Požega

2016.
Pop-up izložba: Keš, kolica i šmekerica, Galerija Menjačnica, Novi Sad
Shortz  – međunarodni festival videa i filma, Novi Sad
Međunarodni filmski festival Experimental Superstars, Novi Sad
Železnička stanica u okviru 20. Salona i Dana arhitekture Novi Sad/ sa Stefanom Jovanovićem i Andreom Palašti, MUZEJ ŽELEZNICE SRBIJE, Odeljenje fotografije železnice, Novi Sad

Književni performans, CK13, Novi Sad

GRANTOVI I REZIDENCIJE:

2022.
Likovna kolonija „Ečkaˮ ‒ 67. godišnja kolonija slika u organizaciji Savremene galerije Zrenjanin, Zrenjanin

2020.
K.A.I.R Artist rezidencija, Košice, Slovačka

2019.
Risk Change, umetnička rezidencija Budimpešta
Connect for Creativity, British Council, BIOS & ATÖLYE (Umetnost i tehnologija) rezidencija, Nova Iskra, Beograd
Summer School as School, Stacion ‒ Centar za savremenu umetnost, Priština ‒ DUET sa Arijem Bendžaminom Mejersom (Ari Benjamin Meyers) i Evom Birkenstok (Eva Birkenstock)
One Beat Sound and Music, Stipendija za rezidenciju / kulturni fellowship; Kosovo, Makedonija, Srbija, Hrvatska, Albanija

2018.
Erazmus + stipendija, Studio In/Illona Nemeth, Jaro Varga, Bratislava, Slovačka

2017.
Književna kolonija, Mali Iđoš, Srbija
Multimedijalni rad, TIAFI, Izmir, Turska

2016.
Likovna kolonija „Anti-fa“, Mali Iđoš, Srbija

2015.
Književno-multimedijalna kolonija, Sremski Karlovci, Vojvodina

SIMPOZIJUMI:
Anatomy of a Fatberg, Drugi samit o arhiviranju umetnosti novih medija, simpozijum ISEA2022; prezentacija i izložba, hibridni događaj online, Muzej savremene umetnosti Barselone (MACBA), Barselona, Španija. /sa Andreom Palašti, Stefanom Janićijević, Jovanom Pešić
Fabulation for Future, Internacionalni online simpozijum za umetnička istraživanja u filmu i filozofiji, Filmuniversität Babelsberg KONRAD WOLF, Potsdam, Nemačka

ARTIST TALK:

2021.
Follow the current, Ars Electronica, Linz, Austria
Fatberg: A New Hybrid intelligence, Internacionalni Online simpozijum za umetnička istraživanja u filmu i filozofiji ‒ Fabulation for Future,  Filmuniversität Babelsberg KONRAD WOLF, Potsdam, Nemačka
The New Digita Deal, Woodiana today, Ars Electronica, Linz, Austrija

2020.
Wordshop, Online open studio KAIR, Košice, Slovačka
Open Studios Night vol. 14, Online razgovor, KAIR Fb stranica, Košice, Slovačka

2019.
Cancer and migrations, Glassyard galerija / Studio galerija, Budimpešta, Mađarska.
Šta umetnost ima sa tim? Kulturna stanica Svilara, Novi Sad

1. Drugačija vrsta raja (Different Kind of Heaven), filma, 23 min 44 sec, 2020.
2. 10,9,8,7,6…, film, 17 min 35 sec, 2021.
3. Pogledaj gore! Ja nisam krošnja ‒ ja sam Glasnik, Cli-fi spekulativni horski performans/CGI video, oko 17 min, 2022.
4. Život na Zemlji? (Life on Earth?), in progress, CGI spekulativni film kreatorke: Stejsi Lo i Sanja Anđelković, 2022.
5. Zvuk umiruće pčele, video CGI rad, oko 10 min, 2022.

Green Art Incubator. 2022. „O izložbi Sneg padne u sred leta na jednoj strani sveta, druga ga uhvati Sanje Anđelković.ˮ

„Kritika na delu: Jesenja izložba ‒ Vanredno stanje, 2/3.ˮ 2022. Seecult.

Sanja Anđelković, Secondary Archive.

„Vizuelna umetnica Sanja Anđelković: Korona nije dovoljno dugo aktuelna da bi ljudi postali savesniji.“2020. NS2022.

Drugačija vrsta raja (Different Kind of Heaven), 2020. trajanje filma, oko 24 min

Drugačija vrsta raja je kratki CGI animirani film, koji je nastao tokom tromesečnog boravka srpske umetnice Sanje Anđelković u okviru K.A.I.R. Košice umetničke rezidencije i kao odgovor na temu „Međusobna povezanostˮ, koja ukazuje na potrebu današnjeg društva da osvesti prednost svoje povezanosti sa okruženjem van granica sopstvenog regiona, države ili nacije, ali i van granica ljudske vrste. Saradnja i briga su važni u predlaganju rešenja za velike probleme, kao što su siromaštvo i klimatske promene, koji utiču na biosferu i koje prelaze nacionalne granice.

Drugačija vrsta raja je spekulativna fikcija koja se dotiče teme životne sredine i prolazi kroz period tehnokratije smešten u prostor kompjuterski generisane slike. Radnja filma smeštena je u (post)pandemijski okvir i prati priču Aruma (Titan Arum ‒ Cvet leš), odnosno onoga što je ostalo od njega. Film ima mnogo referenci na lokalno, ali i globalno, uzima delove hiperobjektivisane stvarnosti. Upoređuje geografske kontekste i stvara svet od mnogo slojeva.

Arum, glavni junak, nalazi sebe u drugom „fizičkom stanjuˮ, pokušavajući da pronađe odgovore od životinja koje sreće usput. On vodi razgovore o trenutnom ljudskom poretku, kao i smrti. Njega intrigira novonastala situacija: šta će od njega postati, kao i šta je od njega ostalo. Glavna ideja filma uzima za referencu statističke podatke umrlih tokom prva 2-3 meseca i pretvara te podatke u film o ljudima koji se pretvaraju u „boljuˮ vrstu raja (cveće), odakle, kada padne noć, preostalu populaciju preobražavaju u „svesnija bićaˮ bacanjem neuronske mreže koju luče iz raja.

10,9,8,7,6…, trajanje filma: 17:35min, 2021.

Koristeći se formatom animacije kao i spekulativnom fabulacijom kroz koju se pripoveda o ekologiji smrti, rad 10,9,8,7, 6… nudi  imerzivni doživljaj o fenomenu smrti unutar kompjuterski generisane realnosti. Video rad propituje potrebu i način ljudske prakse za konzerviranjem života.

10,9,8,7, 6 … nastaje kao transdisciplinarno istraživanje koje obuhvata polje umetnosti, sociologiju, filozofiju, teoriju kulture i medicinske nauke (anesteziologije i oneirologiju). Istraživanje za film započinje proučavanjem arhivskog materijala o istoriji anestezije na predelima bivše Jugoslavije, koji potom simbolički otvara novi, paralelni (virtuelni) prostor snova o spekulativnoj fabulaciji različitih ekologija. Ekologija smrti (tihi nosilac radnje), koja se odnosi na kruženje materije u prirodi (ali nosi i razne socio-kulturološke konotacije), ima mogućnost da stvori oko sebe nove ekosisteme, da razgradi, pretoči i ekologizuje sredinu. Kako se taj proces u doba antropocena na različite načine promenio i redefinisao, tako se i određenje smrti kao biološke pojave više ne može posmatrati samo kao deo jednog prirodnog ekosistema i kruženja materije u prirodi. Spekulativna fabulacija video rada bdešava se kroz vizualizaciju snova pod dejstvom anestezije uoči hirurških zahvata ‒ operacija, unutar kojih se pojavljuje motiv smrti uz razna druga egzistencijalna pitanja. Na taj način, film nastoji da spoji istorijske/arhivske artefakte sa naučnom fantastikom i postavi pitanje: na koji način se postojanje smrti mutira i romantizuje kako bi se objasnili hiperobjekti u svetu tehnometabolizma?

Pogledaj gore! Ja nisam krošnja ‒ ja sam Glasnik, Cli-fi spekulativni horski performans/CGI video, trajanje oko 17 min, 2022.

„Zamisli krošnju drveta ‒ ti u njoj. Daleko iznad zemlje. Okružuju te zvuci lišća koje krcka pod vetrom. Vruće je, a ti si upravo izašao iznad zemlje. Posle 17 godina provedenih u skupljanju utisaka, sisanja korena drveća. Dobro si se odmorio. Spreman za pevanje. I tako i bude: dolazeći iz nedra zemlje, donosiš znanje. Očaravajuću, ali nepoznatu frekvenciju. Čuo si kako se Zemlja pomera. Pregledao si je. Donosiš zagonetke, spekulativna proročanstva. Preneo bi ih, da nisi nestao u akciji.ˮ

Pogledaj gore! Ja nisam krošnja ‒ ja sam Glasnik je rad koji uzima za polazište segmenterazličitih epoha, ali i različitih disciplina. Razmatra spekulativnu zoologiju/entomologiju, ali pretežno istorijske/biološke atribute Magicicade septendecim dok na paralelne načine analizira pravoslavno pojanje. Veruje se da je specifično leglo insekata XI izumrlo 1954. Postojale su nepotvrđene spekulacije o tome da je leglo ponovo pronađeno 1988.

Rad crpi snažnu referencu iz knjige Insects singers: A natural history of the Cicadas (1929). Stvara svoj novi hibridni mit. Ortodoksno proročanstvo insekata. Reinkarnacija legla XI (čija bi godina izlaska iz podzemlja bila biološki/istorijski 2022) koji dolazi da nas zavede u čin udvaranja svetu, činom najromantičnijeg poziva ‒ objavljivanjem spekulativnog proročanstva. Prevodeći novi hibridni mit sa ovih stražarskih vrsta, donosimo vesti o klimi ljubavi u eri oskudice.

Muzika i tekst za ovo eksperimentalno proročanstvo napisani su oslanjajući se na pravoslavne napeve, dekonstruisane u drugačijem kontekstu, oslanjajući se na zagonetna, apstraktna razmišljanja o klimatskim promenama, gladi, strepnji, itd. Iza svake horske kompozicije krije se mit o našem vremenu povezan sa različitim „pozivom/porukomˮ.

Život na Zemlji? (Life on Earth?), CGI spekulativni film, Kreatorke: Stejsi Lo i Sanja Anđelković, 2022.

Život na Zemlji? je projekat za animirani film, labavo zasnovan na kineskoj mitologiji Chang’e, božanstva Meseca, ali se odvija u budućnosti baziranoj na naučnom razvoju i progresu.

Dok tehnološki napredak nastavlja da ohrabruje viziju čovečanstva o kontroli sopstvene sudbine, autorke animiranog filma Život na Zemlji? prave scenario u kojem je čovečanstvo prisiljeno da se suoči sa posledicama  „zabranjenog voćaˮ, genetskog inženjeringa i kolonizacije Marsa. Protagonistkinja filma, Sola, CGI hibrid—vizuelno digitalno modifikovano biće mešovite rase zasnovane na dvema autorkama, koje se nikada nisu srele u „stvarnom životuˮ—otići se na Mars i tamo boraviti zauvek protivno svojoj želji, nakon što je uzela eksperimentalnu pilulu koja obećava večnu mladost i besmrtno postojanje. Ne samo da je zauvek proterana sa Zemlje, već i njen novouzvišeni status besmrtnosti nosi ogromnu cenu koju mora da plati. Boraveći na Marsu, ona gleda kako se njeni voljeni na Zemlji reinkarniraju u neljudska bića — bilo da su u pitanju životinje, biljke, mikrobi ili virusi — i primorana je da usvoji njihove individualne načine komunikacije kako bi nastavila dopisivanje. Sola predstavlja savremeno ljudsko stanje na raskrsnici svog postojanja – ograničeno prostorom i vremenom. Kako naučni napredak nastavlja da obećava kvantna skakanja ljudskog roda od postojećih uslova na Zemlji, autorke postavljaju pitanje kakvu vrstu „prosvetljenjaˮ napredak donosi čovečanstvu, ako njegovi protagonisti žele da ostanu izolovan za večnost. Da li bi žrtvovanje sreće i intimnosti sa najmilijima, uopšte bila vredna tog „smelogˮ dela?

Zvuk umiruće pčele, Video CGI rad, oko 10 min, 2022.

Spekulativni rad je jedna poetska tehnologija osmišljena da opstruira razlike između temporalnosti i iskustva datog subjekta. Govori o vremenu koje se već dogodilo, ali projektovano u budućnost. Kao da govori iz stomaka Zemlje, glavna protagonistkinja šalje pisma svom nerođenom detetu negde u budućnost, smeštena u 2038. godinu, kada će se održati sledeći ciklus periodične cikade. Prikazuje jedno jedino pismo u obliku kratkog videa, izvučeno iz konteksta mnogih. Pismo stoji samostalno kao apostrofni tekst.

„Nisam zainteresovana da pravim radove koji ostavljaju materijalan, već samo emotivan tragˮ

Razgovor sa umetnicom Sanjom Anđelković

Decembar 2024, Novi Sad

1. Koja je primarna forma Vašeg izražavanja i da li se ona menjala tokom dosadašnjeg rada?

Moja praksa je u velikoj meri zasnovana na istraživanju (iako je pretežno hibridizovana u spekulacije), rudarenjem kroz arhive i naučna polja. Istražujem sisteme znanja u oblasti istorije, antropologije, entomologije, zoologije, etnografije itd. Ispitujem kako oni transformišu predstavljanje i načine viđenja. Kroz performans, animaciju, instalaciju, zvuk, video i tekst analiziram sisteme istorijskih informacija u okviru dokumentarno-fantastične-spekulativne prakse, približavanjem temama političke ekologije, istorije i svakodnevnog života.

Moje umetničke strategije često uključuju saradnje sa naučnicima, umetnicima, prolaznicima, porodicom. Bavim se istraživanjima koja se koncentrišu na kontekst upotrebe umetnosti, što podrazumeva faktor specifičnosti lokacije, vremenske specifičnosti vođene interesovanjem za razvoj ili ponovno prikupljanje privatnih, umetničkih i/ili institucionalnih kolekcija. Značaj rada sa ovim arhivima vidim kao kontekst za istraživanje alternativnih narativa, pripovedanja i arhiviranja znanja. Tako je i način posmatranja forme „kao primarneˮ potpuno negiran, jer se do rešenja forme dolazi tek na kraju, posle procesa rada. Dakle, forma je isključivo u službi ideje/koncepta. Ako biste hteli retroaktivno da posmatrate moj rad, učinilo bi vam se kao da ništa od toga nije radila jedna osoba.

2. Možete li izdvojiti faze u stvaralaštvu i postoji li prelomna tačka u kojoj se Vaš izraz menja?

Recimo da je postojala faza kada sam uvek dolazila do neke vrste prostorne instalacije ili radova koji su bili u neku ruku materijalniji i vezani za prostore i lokalitet u kojima su nastajali. S vremenom, što arhiviranjem znanja u kontekstu naučnih istraživanja i tekstova koje sam čitala, tako i privatno, „inspirisanaˮ socio-političko-ekološkim situacijama, usled menjanja sopstvenih potreba, došlo je do promene viđenja umetnosti u kontekstu kulturnog nasleđa. Nisam više bila zainteresovana da pravim radove koji ostavljaju materijalan trag, takoreći. Već samo emotivan. Dakle, što manje CO2 i drugih materijala koji se gomilaju, to bolje.

3. Da li bi postojalo nešto što biste izdvojili u vezi sa Vašim školovanjem, usavršavanjima? Neku ključnu figuru koja je uticala na Vaš rad tokom studija? Poseta nekoj zemlji, muzeju, rezidencija koju ste do sada ostvarili?

Sva iskustva koja su prošla kroz mene do sada i dalje deluju i komešaju se kroz radove, ali i kroz život. Ne bih mogla te dve stvari da odvojim. Vidim sebe kao skup paradoksa, npr. volim da pevam u crkvenom horu, ali mi užasno smeta sve što je u vezi sa samom institucijom. Na mene su uticali ljudi/životinje/zemlje/fenomeni specifičnog senzibiliteta. Kada bi trebalo da izdvojim to bi bili Ivana Inđin (zbog neizmerne hrabrosti bez pretenzija), Lav Kovač (zbog neverovatne fluidnosti i razigranosti), Andrea Palašti (zbog praktičnih i jednostavnih odgovora na moja pitanja), Ian Cassar-Choules (zbog šetnji po livadama Rotingdena), Petra Houskova (prva kustosica koja je verovala u mene), Dana Tomečkova (zbog vožnje kajakom Bratislavskog jezera), Jaro Varga (zbog osećaja bliskosti profesora), Krisztina Erdei (zbog svih iskustava vezanih za živu mađarsku umetničku scenu), itd.

Što se tiče zemalja, izdvojila bih Island (zbog interesantnog uticaja na moje emotivno stanje), Maroko (zbog teških nivoa postojanja), Izrael (zbog istorijsko-političkog naboja), ali i Englesku (zbog svih političkih nekorektnosti i humora) jer sam tamo ipak provela najviše vremena u svojim tinejdžerskim danima. Izdvojila bih par saradnji čije je izvorište u Berlinu: jedno je Transmediale, a druga rad na Filmskom univerzitetu Konrad Wolf u Potsdamu.

4. Statement, stav o umetnosti danas i o umetničkim praksama kojima svedočite.

Ima interesantnih stvari, nije sve potpuno crno! U moru sadržaja, mislim da mogu da izdvojim umetnike koji su mi inspirativni, ali mi se interes uvek okreće ka nekim biolozima ili antropolozima. Čini mi se da je nivo inovativnosti počeo da prati trend, pa tako dosta umetničkih dela ostaje na jednom nivou. Meni lično fali mnogo više nivoa.

5. Kako će izgledati umetnost budućnosti s obzirom na razvoj digitalnog doba i kako će izgledati Vaša umetnost u odnosu na ono kako ona izgleda danas? Možete li to da predvidite?

Čini mi se da ide možda sve više ka nekom utilitarnijem pravcu. Na primer, stapanje nauke i umetnosti. Toga će biti sve više i možda će nivo inovativnosti nekih gorućih problema biti baš rešen tim saradnjama/stapanjem. Postojaće naravno i druga, lirska struja koja će se baviti možda nekim mitskim sugestijama vezanim za nove tehnologije. Što se tiče moje prakse, ne mogu da predvidim, jer retko kada nešto projektujem u budućnost. Trudim se da radim u sadašnjosti, a kroz radove inspirisana sadašnošću idem u budućnost. Dakle, mogla bih da izmislim spekulativne svetove vezane za npr. živi poredak, ali ne i za formu svog rada.

6. Postoji li Vaša izložba na koju ste posebno ponosni, koja je ostvarila najbolju „komunikaciju“ sa publikom ili možda neka koja je suštinski progovorila o Vama?

Za sad ne postoji samostalna izložba te vrste: svakako nisam neki fan samostalnih izložbi. Ako bih mogla da pomenem grupnu, biram 59. Oktobarski salon! Lično sam najviše uživala u izgradnji rada osmišljenog za Oktobarski salon ali i samoj formi predstavljanja tog rada, u celoj ekipi oko organizacije i produkcije. Sve je  bilo lako a u isto vreme, nikada nisam sa više ljudi radila odjednom sama, tj. nikada toliko ljudi nije zavisilo od mene simultano. U pitanju je horski performans Pogledaj Gore! Ja nisam krošnja  ‒ ja sam Glasnik!, na kom sam radila sa kolegama iz crkvenog hora, kao i sa Lavom Kovačem (ko-kompozitorom) i Janom Stankovski (kostimografkinjom). Pored toga što je rad nagrađen na 59. Oktobarskom salonu, mislim da su najveći utisak ostavili ili poklon su bili ljudi koji su mi prilazili posle nastupa da kažu da su plakali.

7. Da li je umetnost nužno lična ili biste mogli da je definišete kao odgovor na podsticaje ili izazove koje pruža vreme u kome živimo.

Ja je isključivo definišem kao odgovor na podsticaje ili izazove vremena u kome živimo.

Razgovor vodila:
dr Dijana Metlić, istoričarka umetnosti