Banjac Mirjana Mira

Mira Banjac / Izvor: Muzej pozorišne umetnosti Srbije

Banjac Mirjana Mira

DATUM I MESTO ROĐENJA

4. novembar 1929. Erdevik

BIOGRAFIJA

Mira Banjac je glumica čiji opus u dugom nizu godina broji oko 300 uloga u pozorištu, na filmu i televiziji. Jednom prilikom je rekla „Za mene je gluma radost i moć da razne živote pronesem kroz sebe”. (Максимовић, 2011) Mira Banjac je završila Državnu pozorišnu školu u Novom Sadu 1950. godine u klasi reditelja Jurija Ljvoviča Rakitina (Юрий Львович Ракитин), koji je, pre nego što se doselio prvo u Beograd a onda i u Novi Sad, bio član Moskovskog hudožestvenog teatra i učenik i prijatelj Stanislavskog (Константин Сергеевич Станиславский) i Mejerholjda (Всеволод Эмильевич Мейерхольд). Tako je Mira Banjac stekla glumačko znanje i veštinu koji su joj omogućili da ostvari zapažene uloge već na početku karijere u Gradskom narodnom pozorištu u Sremskoj Mitrovici gde je bila angažovana od 1950. do 1952. godine. Iz ovog pozorišta je prešla u Srpsko narodno pozorište od 1952. do 1953. godine. U Narodnom pozorištu Bosanske krajine u Banja Luci provela je dve sezone od 1953. do 1955. godine i nakon toga vratila se u Srpsko narodno pozorište gde je igrala do 1970. godine. Do penzionisanja 1984. godine, bila je član Ateljea 212. Osim ovih angažmana, Mira Banjac je gostovala u mnogim pozorištima.

Mira Banjac je detinjstvo provela u Erdeviku u Sremu. Njen otac Teodor, koga je njegova majka dovela iz Amerike i oženila devojkom Olgom iz ugledne porodice, vratio se u Ameriku kada je Mira imala samo četiri godine. Drugi svetski rat je provela uglavnom u Erdeviku sa babom i tetkom, dok je majka Olga radila u Beogradu. Kada su konačno ponovo bile zajedno, u Erdeviku se srela sa članovima Prve proleterske divizije koji su spremali priredbu.

O glumačkom početku Mire Banjac u vreme Drugog svetskog rata, glumac Predrag Tasovac kaže: „Sremski front. Oštra zima. Erdevik, selo iza linije fronta. Kulturna ekipa Prve proleterske divizije daje priredbu. U gledalištu u ledenoj sali, među šubarama i šalevima, jedno devojče sa kikama oduševljeno pljeska smrznutim ručicama. Sutradan vest kroz ekipu. Jedna mala Erdevičanka hoće u glumice. Pozorište ratno – na frontu, a ona maloletna. E, pa sad, za to se mora dobiti saglasnost roditelja. A dete, vele, uporno.

Nadležni oficir daje zaduženja: ‘Ti, Taso и ti, Gospo (Dragutin Gostuški) idete kod babe te male kandidatkinje za glumicu da vidite kako stoji stvar. Mala se zove Mira Banjac. Vas dvojica ste za to određeni jer najmanje ličite na ratnike, a delujete i uredno.’ Tako i bi. I naša misija kod babe urodi plodom. Dobismo saglasnost da mala Mira Banjac krene sa ratnim pozorištem u budućnost.” (Максимовић 2011, 103–104)

Od tog vremena Mira Banjac je svoj život potpuno posvetila glumi, a pozorište je bilo njeno utočište. Glumica Mirjana Kodžić koja je i predavala Miri Banjac u Dramskom studiju u Novom Sadu o tome svedoči: „Ako bi ostala sama na svetu, njeno skrovište bilo bi pozorište. Ničemu lošem i suvišnom nije ni izdaleka povlađivala. Neću da zastajkujem da bih se prisećala samih početaka Mire Banjac. U Novi Sad došla je nekako u isto vreme kada sam i sama stigla iz Beograda u svoj prvi zvanični angažman. Mira se upisuje na tada osnovani Dramski studio u kojem je bila, čini mi se, najmlađa. Mira Banjac uči kao da će i ova škola prerasti u još noviju, nešto u smislu škole života i to neobično snažno, razložno, izdržljivo. Zato se strasno baca na učenje koje će joj omogućiti kasnije da se što bolje iskaže.” (Максимовић 2011, 111)

A Jurij Ljvovič Rakitin koji je predavao Miri Banjac glumu, kaže: „Volim to jednostavno, talentovano devojče, moju najtalentovaniju učenicu, moju poslednju učenicu koja nešto znači, nešto zaista vredi.” (Максимовић 2011, 117)

Jedan od najvažnijih perioda koje je Mira Banjac provela u pozorištu jeste njen rad u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. O tom periodu govori Vlada Popović: „Čitavu svoju dosadašnju glumačku karijeru Mira Banjac je bezmalo ispunila u Srpskom narodnom pozorištu, razvivši se tu u veoma zanimljivu i suptilnu glumicu. Miljenica publike, a ne manje i pozorišnih kritičara, ne samo u Novom Sadu nego i u drugim gradovima u zemlji i inostranstvu prilikom brojnih gostovanja SNP-a, osvojila je čitav niz nagrada.” (Максимовић 2011, 143)

Pošto je diplomirala, Mira Banjac se udaje za Andreja Jovanovića i dobija sina Branu. Nedugo posle toga se razvodi. Iz Sremske Mitrovice prelazi u Srpsko narodno pozorište u Novi Sad, a potom odlazi u Banja Luku u pozorište. To je bio najbolji način da prevaziđe emocionalnu krizu nakon razvoda. Po povratku iz Banja Luke nastavlja angažman u Srpskom narodnom pozorištu i igra neke od svojih najznačajnijih uloga.

Najveći broj nagrada Mira Banjac je dobila za uloge u predstavi „Traktat o sluškinjama” Srpskog narodnog pozorišta. Igrala je dve sluškinje. Kritičar Muharem Pervić ističe: „Najlepši trenutak u ovoj predstavi a, možda, i na čitavom ovogodišnjem Pozorju, priredila nam je Mirjana Banjac kao Zita.” (Максимовић, 2011, 439) Kritičar Vlada Popovića piše o drugoj ulozi služavke u istoj predstavi: „Malu devojku iz naroda, prostu služavku, glumica je oživela sa svim atributima ljudskog dostojanstva, sa osećanjem nepodnošljivosti nasrtaja na to dostojanstvo – prosta žena bez ičeg prostačkog, eruptivna i agresivna u samoodbrani a ipak i sa nekim mirom u sebi, sa pouzdanjem u svoje ljudsko pravo. Bilo je u tom liku, u tumačenju ove glumice, uzbudljive ljudske poezije.” (Максимовић 2011, 439)

Takođe, predstava Selo Sakule a u Banatu Srpskog narodnog pozorišta donela je Miri Banjac više nagrada. O ovoj predstavi piše kritičar Dušan Popović: „Razne sudbine raznih sakulskih žena Mira Banjac je pretvorila u glumačke uloge kao bisere, nanizavši ovom predstavom bogati đerdan pozorišne radosti – sebi i gledaocima.” (Максимовић 2011, 441)

Odlaskom iz Srpskog narodnog pozorišta u Atelje 212 u Beograd, Mira Banjac je nastavila da igra sa jednakom strašću i uspehom. Upravnica Ateljea 212, rediteljka Mira Trailović, o periodu provedenom u ovom pozorištu i njegovoj važnosti za Miru Banjac ali i publiku, kaže: „Došla je u Beograd koji ju je dočekao raširenih ruku iako nije poznavao njene značajne uloge (…) Period u Ateljeu 212 je presudan za Mirinu karijeru iako ona želi da ubeleži u svoju biografiju tri uloge: Korešpodencija Pekića, Šargan Simovića i Majka Vitkacija. Ne spominje niz malih uloga koje su svaka za sebe remek-delo. Smatra da je dužnost glumca da igra sve ili da ne igra ništa, ukoliko ne može da odigra na najbolji način.” (Максимовић 2011, 142) O radu Mire Banjac u Ateljeu 212 govori i teatrolog Jovan Ćirilov: „Kada se bolje razmisli i Mira Banjac je u svojim najvećim ulogama uspela da spoji tu „ateljesku” duhovitost i duhovnost. Njen dar je duhovit, a njena duhovnost njena pamet. Nisu ta dva principa u Mirinoj umetnosti odvojena, nego isprepletena, i hrane se jedno drugim.

Mira je duhovita i duboka na način onih mudrih susetki iz rodnog Erdevika u Sremu. I od zemlje i od neba, i za koritom i pred ikonom, i dok je u selu i kad ode u grad.

Onako stamena, kratka, ona je brza u gestu i brza mišlju. A u glumi uvek tačna. Ničeg suvišnog nema u njenoj ulozi. Ona seče prostor scene svojim britkim darom, iznenadnim pokretom ruke ili noge koji iznenađuje i svojom prepoznatljivošću ali i novinom. Što ona uradi na sceni to je samo njeno. I kao njeno se pamti. Pokušajte da se u svesti setite njenih najvećih uloga. Iskristalisaće se u vašem pamćenju replika, pokret, emocija, koje niste doživeli ni kod koje druge glumice.” (Максимовић 2011, 163–164)

Mira Banjac je jednako u pozorištu kao i na filmu bila tačna i odmerena. Ovaj njen kvalitet umeli su da prepoznaju poznavaoci filma kod nas i u svetu. Reditelj Emir Kusturica kratko o Miri kaže: „Kada su se vrata evropskog filma otključala ispred mene, mnogi ljudi su mi pomogli da u taj svijet zakoračim. Siguran sam da je na tim vratima Mira Banjac držala šteku u svojoj ruci tumačeći ulogu Majke u filmu Sjećaš li se Dolly Bell?” (Максимовић 2011, 278)

Mira Banjac o ulozi koju smatra možda najznačajnijom u karijeri kaže: „U TV seriji Marija igrala sam ženu iz logora – bila je polubosa, ošišana. Bilo mi je vrlo naporno jer sam igrala u vrlo teškim uslovima. Radili smo pod užasnim uslovima u Sloveniji, Štajerskoj, na temperature od 17–18 stepeni ispod nule. Kada se uhvati gvožđe, oljušti se dlan. Došle su zatim užasne vrućine, a bila sam u zimskom kaputu i cokulama. Znači, sve u kontri. Bilo je časno izneti tu ulogu, jer ta žena je iz naroda. Odigrala sam mnoge žene iz naroda, a možda je ona najznačajnija u mojoj karijeri.” (Максимовић 2011, 307)

Mira Banjac je igrala majke, domaćice, paćenice, žene koje se bore ili brinu o drugima. Sama kaže da je igrala „male sudbine”. I svaki od likova ima sasvim drugačiji unutrašnji sadržaj kao i sredstva kojima izražava karakteristike lika. Fokusirano i sa merom ona gradi najmanju kao i glavnu ulogu bilo u pozorištu ili na filmu. Sa izvanrednim osećajem za mentalitet i merom da u konkretnom okruženju postavi lik koji tumači, ona likove precizno osmišljava.

Njene uloge ostvarene su u predstavama različitog žanra, kako domaćih tako i stranih pisaca. Jedna je od prvih glumica Srpskog narodnog pozorišta koja je režirala u ovom pozorištu.

Autorka je i scenarija kratkometražnog filma Laku noć, Šnjuka (režija Želimir Žilnik, 1967). Osnovala je i vodila Dramski studio u Novom Sadu od 1993. do 1996. godine.

Mira Banjac je dobitnica brojnih nagrada i priznanja:

Pohvala za glumačko ostvarenje (Dorina Tartif) (1951)
Nagrada za glumačko ostvarenje (Evica, Pokondirena tikva) (1960)
Nagrada za bajbolje ostvarenu ulogu mlade glumice (1960)
Nagrada za glumačko ostvarenje (Adel, Intimne priče) (1963)
Nagrada za glumačko ostvarenje (Nada, Svet) (1965)
Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje (Šarika, Zita, Etelka, Traktat o sluškinjama, (1967)
Nagrada za glumačko ostvarenje (Šarika, Zita, Etelka, Traktat o sluškinjama) (1967)
Nagrada za glumačko ostvarenje (Šarika, Zita, Etelka, Traktat o sluškinjama) Udruženje dramskih umetnika Srbije (1967)
Oktobarska nagrada grada Novog Sada (Šarika, Zita, Etelka, Traktat o sluškinjama, Maga Džandrljivi muž) (1967)
Orden rada sa srebrnim vencem (1967)
Sterijina nagrada za ulogu u predstavi Selo Sakule a u Banatu (1970)
Nagrada uredništva lista „Večernji list” Zagreb za najbolje glumačko ostvarenje Selo Sakule a u Banatu, (1970)
Nagrada uredništva lista „Dnevnik” Novi Sad za glumačko ostvarenje Selo Sakule a u Banatu (1970)
Plaketa Srpskog narodnog pozorišta povodom odlaska iz tog pozorišta, Novi Sad (1970)
Statueta Ćuran za ulogu u predstavi Selo Sakule a u Banatu na festivalu Dani komedije u Jagodini (1972)
Nagrada Glumački par godine (sa Z. Radmilovićem) „TV Novosti”, Beograd (1974)
Srebrna kolajna (Ljubica, prvo lice množine) Festival monodrama i pantomime, Zemun (1975)
Zlatna arena za epizodnu ulogu (Salaš u malom ritu), Filmski festival, Pula (1976)
Zlatna arena za najbolju sporednu žensku ulogu u filmu Ne naginji se van na Filmskom festivalu u Puli (1977)
Zahvalnica za doprinos razvoju kinematografije i Centra FRZ, Centar filmskih radnih zajednica SR Srbije, Beograd (1977)
Godišnja nagrada RTV Beograd (1978)
Povelja grada Novog Sada (1979)
Zlatna arena za najbolju glavnu žensku ulogu u filmu Široko je lišće na Filmskom festivalu u Puli (1981)
Velika povelja za žensku ulogu (Danica, Balkanski špijun), Filmski susreti Niš (1984)
Oktobarska nagrada grada Beograda (1987)
Plaketa Dobrica Milutinović, Sremska Mitrovica (1984)
Velika povelja za žensku ulogu za ulogu u filmu Varljivo leto `68, na Filmskim susretima u Nišu (1984)
Nagrada za epizodnu žensku ulogu u filmu Jagode u grlu, na Filmskim susretima u Nišu (1985)
Velika povelja za žensku ulogu, Niš (1987)
Sedmojulska nagrada SR Srbije, Beograd (1987)
Zlatna kolajna (Isidora) Festival monodrama i pantomime, Zemun (1989)
Zlatna medalja Jovan Đorđević Srpsko narodno pozorište (1990)
Plaketa Ljubiša Jovanović, Šabac 1990.
Zlatni lovorov vijenac za životno djelo u dramskoj umjetnosti, MES (Sarajevo 1991)
Kristalna prizma za epizodnu ulogu (Dnevnik uvreda, 1993.), Akademija za filmsku nauku i umetnost, Beograd (1995).
Nagrada za životno delo Dobričin prsten, Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd (2000)
Sterijina nagrada za naročite zasluge na unapređenju jugoslovenske pozorišne umetnosti i kulture, Novi Sad (2000)
Nagrada stručnog žirija za režiju (Vlast), Šabac (2000)
Vukova nagrada za doprinos razvoju kulture, Beograd (2001)
Zlatni ćuran, za životno delo glumcu komičaru (2004)
Nagrada „Pavle Vuisić“ Filmski susreti, Niš (2008)
Nagrada za epizodnu žensku ulogu u filmu 72 dana, na na Filmskim susretima u Nišu (2010)
Nagrada „Aleksandar Lifka”, za doprinos evropskoj kinematografiji, na festivalu „Palić”, (2014)
Nagrada „Žanka Stokić“ za izuzetan doprinos srpskoj filmskoj, pozorišnoj i televizijskoj umetnosti (2014)
Nušićeva nagrada, za životno delo glumcu komičaru (2016)
Zlatna antena za sveukupan doprinos domaćoj TV produkciji, na 8. FEDIS-u, (2018)
Nagrada „Milan Žmukić” za izuzetan doprinos afirmaciji festivala Herceg Novi – Montenegro film festival (2019)
Beogradski pobednik (2020)
Pokrajinsko priznanje „Pavle Paja Jovanović” (2019)
Statueta slobode, SOFEST (2021)

RADOVI

ULOGE:

1.	Veštica (Dugonja, Trbonja i Vidonja, Mladen Širola), 07.01.1951, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
2.	Magda (Koštana, Borislav Stanković), 19.01.1951, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
3.	Dorina (Tartif, Žan Batist Poklen Molijer), 10.10.1951, Sremska Mitrovica, Pozorište „Dobrica Milutinović”
4.	Stevka (Ivkova slava, Velimir Miljković), 12.10.1951, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
5.	Eliza Dulitl (Pigmalion, Džordž Bernard Šo), 07.02.1952, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
6.	Martirija (Dom Bernarde Albe, Federiko Garsija Lorka), 29.02.1952, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
7.	Saša (Živi leš, Lav Nikolajevič Tolstoj), 29.03.1952, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
8.	Raka (Gospođa ministarka, Branislav Nušić), 11.04.1952, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
9.	Milfidipa (Hvalisavi vojnik, Tit Makcije Plaut), 16.05.1952, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
10.	Grube (Mande, Marin Držić), 30.09.1952, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
11.	Marta (Mećava, Perp Budak), 19.12.1952, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
12.	Pela (Zla žena, Jovan Sterija Popović), 10.01.1953, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
13.	Lucija (Ekvinocio, Ivo Vojnović), 23.02.1953, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
14.	Fani (Leda, Miroslav Krleža), 23.04.1953, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
15.	Beta (Ljudi bez vida, Josip Kulundžić), 05.06.1953, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
16.	Afra (Događaj u mestu Gogi, Slavko Grum), 30.10.1955, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
17.	Saša (Pesma, Oskar Davičo), 10.02.1956, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
18.	Dadilja (Krajcerova sonata, Lav Nikolajevič Tolstoj), 17.02.1956, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
19.	Ona (Saputnici, Jan de Hartog), 31.03.1956, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
20.	Šegrt Nace (Put oko sveta, Branislav Nušić), 19.10.1956, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
21.	Mileta Jakšić: Proletnje jutro na selu (Vojvodina, Borislav Mihajlović), 29.11.1956, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
22.	Interpretatori stihova Žaka Prevera i Slobodana Markovića inspirisanih cirkusom (Hajde da se igramo, Marsel Ašar), 05.01.1957, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
23.	Duh u igri i pantomimi (Ljubav Don Perlimplina, Federiko Garsija Lorka), 02.02.1957, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
24.	Puk, Vragolan (San letnje noći, Viljem Šekspir), 21.04.1957, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
25.	Treća gospođa dubrovačka (Maškarate ispod kuplja, Ivo Vojnović), 09.10.1957, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
26.	Žena komesar (Optimistička tragedija, Vsevolod Višnjevski), 09.11.1957, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
27.	Evica (Pokondirena tikva, Jovan Sterija Popović), 18.01.1958, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
28.	Ana Marija Žilberta (Bobo, Andre Rusen), 30.04.1958, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
29.	Nina (Vlast, Branislav Nušić), 17.10.1958, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
30.	Nataša (Poniženi i uvređeni, Fjodor Mihajlovič Dostojevski), 19.03.1959, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
31.	Saša (Pesma, Oskar Davičo), 19.04.1959, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
32.	Piljarica (Lisistrata, Aristofan), 05.11.1959, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
33.	Hanuma (Ženidba predsednika kućnog saveta, Draško Šaljić), 31.12.1959, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
34.	Majka, Gospa Lonka, Debela Fani (Autobiografija, Branislav Nušić), 22.10.1960, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
35.	– (Vojvodina, Borislav Mihajlović), 08.12.1960, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
36.	Gospođa Perela (Čovek, životinja i vrlina, Luiđi Pirandelo), 21.02.1961, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
37.	Jelićka (Varalica u Bečeju, Bogdan Čiplić), 24.11.1961, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
38.	Pomoćnik reditelja (Vučjak, Miroslav Krleža), 30.11.1961, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
39.	Ženska publika (Optužena komedija, Živa Živulović), 05.04.1962, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
40.	Fjokla (Ženidba, Nikolaj Vasiljević Gogolj), 05.10.1962, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
41.	Adel (Kanarinac u mačjim šapama) (Intimne priče, Mila Marković), 19.10.1962, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
42.	Mlađa Ajola (Dona Rosita, Federiko Garsija Lorka), 12.03.1963, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
43.	Edita Bilingsli (Dvostruko lice, Rodžer Mekdugal, Alan Ted), 09.06.1963, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
44.	Gospa Crvenperka (Pepeljuga, Živojin Vukadinović), 27.11.1963, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
45.	Roksa, Bondula (Tri bekrije, Johan Nestroj), 30.11.1963, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
46.	Lusi (Prosjačka opera, Bertolt Breht), 16.04.1964, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
47.	Nada (Svet, Branislav Nušić), 10.10.1964, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
48.	Žistin (Jaje, Felisijen Marso), 16.10.1964, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
49.	Jula (Pop Ćira i pop Spira, Stevan Sremac), 19.03.1965, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
50.	Šarlota (Pozabavi se Amalijom, Žorž Fejdo), 14.05.1965, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
51.	– (Laždipaždi, Jovan Jovanović), 12.10.1965, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
52.	Luca (Familija Sofronija A. Kirića, Jakov Ignjatović), 08.02.1966, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
53.	Režija (Nedelja u Njujorku, Norman Krasna), 17.04.1966, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
54.	Elen (Ljubav, Mjurej Šizgal), 29.09.1966, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
55.	Jula (Pop Ćira i pop Spira, Stevan Sremac), 08.10.1966, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
56.	Pomoćnica reditelja (Traktat o sluškinjama, Bogdan Čiplić), 08.11.1966, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
57.	Marija (Jerma, Federiko Garsija Lorka), 17.01.1967, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
58.	Goca (Razvojni put Bore Šnajdera, Aleksandar Popović), 13.02.1967, Beograd, Atelje 212
59.	Maga (Džandrljiv muž, Jovan Sterija Popović), 19.02.1967, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
60.	Ermelina (Ženski orkestar, Žan Anuj), 28.10.1967, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
61.	Lina (Razvojni put Bore Šnajdera, Aleksandar Popović), 12.03.1968, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
62.	Pomoćnica reditelja i Gina (Ožalošćena porodica, Branislav Nušić), 22.10.1968, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
63.	Pomoćnica reditelja (Plug i zvezde, Šon O’ Kejsi), 29.10.1968, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
64.	– (Pendžeri ravnice, Zoran Petrović), 08.02.1969, Beograd, Atelje 212
65.	Pomoćnica reditelja (Selo Sakule a u Banatu, Zoran Petrović), 11.03.1969, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
66.	Sestrica Mileusnićeva (Rado ide Srbin u vojnike, Bora Ćosić), 27.03.1969, Beograd, Atelje 212
67.	Marija (Bogojavljenska noć, Viljem Šekspir), 26.11.1969, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
68.	Majka Albertine (Opereta, Vitold Gombrovič), 23.02.1970, Beograd, Atelje 212
69.	– (Slatko pravoslavlje, Bogdan Čiplić), 15.10.1970, Beograd, Atelje 212
70.	Grejs (Džo Eg, Piter Nikols), 14.11.1970, Beograd, Atelje 212
71.	Majstorica (Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, Bora Ćosić), 05.02.1971, Beograd, Atelje 212
72.	Meg (Rođendan, Harold Pinter), 10.01.1972, Beograd, Atelje 212
73.	Gospođica Nada Todorović (Ranjeni orao ili smeju li devojke dopustiti probu pre braka, Milica jakovljević), 12.03.1972, Beograd, Atelje 212
74.	Bine (Žuta, Gordan Mihić), 14.04.1972, Beograd, Atelje 212
75.	Katica (Radovan Treći, Dušan Kovačević), 30.12.1973, Beograd, Atelje 212
76.	(Ljubica, prvo lice množine, Milenko Vučetić) , 19.03.1974, Beograd, Atelje 212
77.	Ikonija (Čudo u Šarganu, Ljubomir Simović), 24.10.1975, Beograd, Atelje 212
78.	Nefedovna (Marija, Isak Emanuilovič Babelj), 12.10.1976, Beograd, Atelje 212
79.	Natalija (Proleće u januaru, Dušan Kovačević), 11.02.1977, Beograd, Atelje 212
80.	Simana Vučetić (Kamen za pod glavu, Milica Novković), 20.12.1977, Beograd, Atelje 212
81.	Kaliopa Skorcov (Pseće srce, Mihail Afanasijevič Bulgakov), 17.02.1979, Beograd, Atelje 212
82.	Milica Njegovan (Cincari ili korešpodencija, Borislav Pekić), 05.02.1980, Beograd, Atelje 212
83.	Sarka (Ožalošćena porodica, Branislav Nušić), 09.01.1981, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
84.	Janina Jeguljevska (Majka, Stanislav Ignjaci Vitkijevič), 03.12.1981, Beograd, Atelje 212
85.	Tetka Daša (Mat rijalisti, Predrag Čudić), 19.11.1982, Beograd, Atelje 212
86.	Danica Čvorović (Balkanski špijun, Kovačević Dušan), 29.12.1983, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
87.	Blanka (Marija se bori sa anđelima, Pavel Kohout), 11.03.1984, Beograd, Atelje 212
88.	Megi (Veliko i malo, Boto Štraus), 24.01.1985, Beograd, Atelje 212
89.	Stara (Bel tempo, Bora Ćosić), 29.09.1985, Beograd, Atelje 212
90.	Tetka Slavka (Sveti Georgije ubiva aždahu, Dušan Kovačević), 07.09.1986, Beograd, Atelje 212
91.	Moira (Tebanska kuga, Velimir Lukić), 18.12.1987, Beograd, Atelje 212
92.	Gospođica Pavla (Pokojna gospođica Pavla, Veljko Radović), 22.02.1992, Šabac, Šabačko pozorište
93.	Marta (Svećar, Đordano Bruno), 04.07.1992, Beograd, Atelje 212
94.	Dana (Grobljanska, Nebojša Romčević), 24.11.1992, Beograd, Zvezdara teatar
95.	Glumova (Kola mudrosti dvoja ludosti, Aleksandar Nikolajevič Ostrovski), 03.05.1993, Beograd, Atelje 212
96.	Rozalija Solimene (Filumenta Marturano, Eduardo de Filipo), 16.07.1993, Beograd, Atelje 212
97.	Aksentija Topalović (Maratonci trče počasni krug, Dušan Kovačević), 16.04.1996, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
98.	Gospođa de Volanž (Opasne veze, Kristofer Kempton), 22.02.1997, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
99.	Režija, adaptacija (Vlast, Branislav Nušić), 30.03.2000, Šabac, Šabačko pozorište
100.	Zinaida Savišna (Ivanov, Anton Pavlovič Čehov), 16.08.2001, Beograd, Grad teatar – Theatre city
101.	Dramaturg predstave (Parastos u belom, Miroslav Antić), 14.12.2011, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište

Uloge na filmu i televiziji:
God. Naziv: Uloga:
1959. Spektakl poetskog humora Vojvodine (TV film)
1964. Boj na Kosovu (TV film) Sajka
1967. Džandrljivi muž (TV film) Maga
1967. Probisvet (mini serija)
1968. Pusti snovi Zorica Božović
1968. Prvoklasni haos (mini serija)
1969. Silom otac Persa Micić
1970. Rođaci (mini serija) Anka
1971. S vanglom u svet (TV serija)
1971. Diplomci (mini serija) Budina ujna
1971. Sladak život na srpski način (TV film)
1972. Ženski razgovori (mini serija)
1972. Jedan ujak Hojan (TV film) Majka
1972. Glumac je, glumac (TV serija)
1972. Smeh sa scene: Atelje 212 (TV film) Majstorica
1972. Ne gazite muškatle (TV film)
1972. Selo bez seljaka (TV serija)
1973. Žute fesvice (TV film) Rada, mlada
1973. Slanici (TV film) Kokica
1973. Kamiondžije (TV serija) strina Cana
1971. Operacija 30 slova (TV serija)
1973. Naše priredbe (mini serija) Karolina Horvat
1973. Žuta Studentkinj
1973. Paja i Jare – Kamiondžije Strina Cana
1973. Bećarski divani (TV film)
1973. Crvena bašta (TV film)
1974. Prosek (TV film) Jeja
1974. Divlje godine (TV serija) Kata
1974. Pozorište u kući 2 (TV serija) Zorka Jorgandžijević
1974. Obraz uz obraz (TV serija) Mira
1974. Vlast (TV film) Mica
1974. Zabavni novogodišnji blok (TV film)
1975. Kičma Gospođa Šelić
1975. Soba sa pet zidova (TV film) Stanka
1975. Hitler iz našeg sokaka Zaretova žena
1975. Pesma (mini serija) Pralja
1976. Marija (mini serija) Marija, glavna uloga
1976. Zvezdana prašina (TV film) Kaća
1976. Nina-nana za Pavlicu (TV film)
1976. Kuhinja (TV film) Ana
1976. Čuvar plaže u zimskom periodu Spasenija Pašanović
1977. Kako upokojiti vampira (TV film) Marija
1977. Taksist (TV film)
1977. Ne naginji se van Mileva
1978. Najlepše godine (TV film)
1978. Jedini dan (mini serija)
1978. Sedam plus sedam (TV serija) Mira
1978. Sva čuda sveta (TV film)
1979. Srećna porodica Inspektor
1979. Srećna porodica (mini serija) Inspektor
1979. Radio Vihor zove Anđeliju Lepana
1980. Majstori, majstori! Ljiljana Grbić, servirka
1980. Interesi (TV film)
1980. Vruć vetar (TV serija) Firgina verenica Mara
1980. Samo za dvoje (TV film) Miloradova koleginica iz kancelarije
1981. I nama je samo jedan dud preost’o (kratki film)
1981. Tuga (TV film) švercerka
1981. Lov u mutnom Nata
1981. Baza na Dunavu (mini serija) Saveta Brdar
1981. Široko je lišće Jovanka
1981. Šesta brzina Saveta Govedarević
1981. Sjećaš li se Doli Bel Majka
1982. Doktorka na selu (mini serija)
1982. Priče iz radionice (TV serija) Saveta Govedarević
1983. Imenjaci (mini serija)
1983. Čovek sa četiri noge Sekretarica
1983. Korespondencija (TV film) Milica Njegovan, Hadžijina žena
1983. Radovan III (TV film) Katica
1983. Veliki transport Jela
1983. Oštrica brijača (TV film)
1984. Opasni trag Milina majka
1984. Kamiondžije 2 (TV serija) Inspektorka
1984. Varljivo leto (mini serija) Petrova majka
1984. Varljivo leto ’68 Petrova majka
1984. Lazar Komšinica
1984. Balkanski špijun Danica Čvorović
1985. Ekran sneži (TV film)
1985. Jagode u grlu Svastika Ruža
1986. Lepota poroka Milada
1986. Svečana obaveza (TV film) Saveta
1986. Medved 007 (TV film)
1987. Milan — Dar (TV film) Gospođa Leposava
1987. Pod ruševinama (TV film)
1987. Život radnika Zilha Sokolović
1988. Roman o Londonu (mini serija) Koljina koleginica
1988. Mlada sila (TV film)
1988. Srce i njena deca Keva
1988. Haustorče (TV film)
1988. Za sada bez dobrog naslova Blagajnica
1988. Đekna još nije umrla, a ka’ će ne znamo (TV serija) Perka
1989. Čovjek koji je znao gđe je sjever a gđe jug (TV film) Joka Čokorilo
1989. Sveti Georgije ubiva aždahu (TV film) Tetka Slavka
1989. Gospođa ministarka Tetka Daca
1989. Usamljena ruža (kratki film)
1989—1990. Specijalna redakcija (mini serija) Branislava Kukić
1989. Čudo u Šarganu (TV film) Ikonija
1989. Svet (TV film) Gospođa Tomić
1989. Divlji svetac (TV film) Mikina majka
1989. Dome, slatki dome (TV serija) Cica
1989—1993. Metla bez drške (TV serija) tetka Desa
1989. Drugarica ministarka (mini serija) Branka Urošević
1989. Balkan ekspres 2 (TV serija) Mira Baba
1990. Zaboravljeni (TV serija) Dankova majka
1990. Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove Mira Banjac
1990. Poslednji valcer u Sarajevu Frau Friče
1990. Sveto mesto Gospodarica Županski
1991. Memoari porodice Milić (TV serija) Baka
1991. Kuća za rušenje (TV film) Svekrva
1991. Srpski rulet (TV film)
1993. Raj (TV film) Rođaka Crnjanskog
1993. Ruski car (TV film) Natalija Simeunović
1994. Goli život (mini serija) Mira
1994. Dnevnik uvreda 1993. Sofija
1994. Vukovar, jedna priča Milka
1995. Oriđinali (mini serija) Bucka
1996. Ivan (TV) Lekarka
1996. Do koske Sladoledžijka
1996. Lepa sela lepo gore Veljina majka
1997. Moja domovina (kratki film)
1996−1997. Gore dole (TV serija) Kućna pomocnica Kaja
1997. Laža i paralaža Kuvarica
1998. Bure baruta Majka bosanskog Srbina
1999. Nož Nana Hikmeta
2000. Mili i slatki, moj Đokice (TV film) Marija
2001. Seljaci Draginja
1999−2002. Porodično blago (TV serija) Rozalija Mihajlović „Roska”
2001. Ona voli Zvezdu Baba Mara
2001. Sve je za ljude Draginja
2001. Lola (TV film) Slavka
2002. Tridesetdva kvadrata (TV film) Draginja
2001−2002. Porodično blago 2 (TV serija) Rozalija Mihajlović „Roska”
2002. Lisice (TV serija) Kleptomanka
2002−2003. Kazneni prostor (TV serija) Anina baba
2004. Stižu dolari (TV serija) Udovica Šćepana Jovovića
2005. Potera za sreć(k)om Baka sa cegerima
2005. Stižu dolari 2 (TV serija) Udovica Šćepana Jovovića
2006. M(j)ešoviti brak (TV serija) Anina tetka
2006. Optimisti Baba kockarka
2006. Ljubav, navika, panika (TV serija) Milka
2007. Promeni me Malobabićka
2006−2009. Seljaci (TV serija) Draginja
2008. Braća Blum
2007−2008. Vratiće se rode (TV serija) Ružica Sinđelić
2009. Medeni mesec Stana
2009. Đavolja varoš Baka
2010. Šesto čulo (mini serija) Pašićeva majka
2010. Kao rani mraz Skeledžija
2010. Sedamdeset i dva dana Baba Neđa
2010. Beli, beli svet Baba
2011. Beli lavovi Bakica
2007−2012. Bela lađa (TV serija) Rozalija Mihajlović „Roska”
2012. Vojna akademija (TV serija) Lelina baka
2012. Kad svane dan Ana Brankov
2012. Zima (kratki film)
2013. Mamaroš Mara
2014. Top je bio vreo Sena
2014. Atomski zdesna Jelisaveta
2014—2015. Jagodići (TV serija) Milunka
2015. Zvizdan Ivanova baba
2016. Sinđelići (TV serija) Jagoda Svirčev
2016. Vere i zavere (TV serija) Nadežda Nestorović
2016. Baka (kratki film) Baka
2016. Stado Brljina udovica
2017. Rekvijem za gospođu J. Desanka
2017. Biser Bojane Emilija
2017. Psi laju, vetar nosi (TV serija) Baka Nana
2018. Paviljoni
2018. Grudi (mini serija) Fukijeva baba
2019. Biser Bojane Emilija Popović
2019. Ujka — novi horizonti (TV serija) Verka
2019. Preživeti Beograd (TV serija) Baba Rosa
2020. Koncentriši se, baba Marija
2021. Feliks (TV serija) baba Koviljka
2021. Advokado baba
2021. Nije loše biti čovek
2022. Bilo jednom u Srbiji Deska
2022. Igra sudbine Madam Deni
2023 – u toku Zakopane tajne Olga Aslanova

REFERENCE

Крчмар, Весна. 2009. Мира Бањац њом самом. Нови Сад: Музеј позоришне уметности Војводине.
Кујунџић, Миодраг. 1986. Заточници маште. Нови Сад: Српско народно позориште.
Максимовић, Зоран. 2011. Мира Бањац. Нови Сад: Позоришни музеј Војводине.
Максимовић, Зоран. 2011. Лица Мире Бањац. Нови Сад: Позоришни музеј Војводине.
Nježić, Tatjana. 2016. Mira Banjac ne daj se. Beograd: Vulkan.
Поповић, Влада. 1982. Записи из позоришта. Нови Сад: Српско народно позориште.
Волк, Петар. 2009. Мира Бањац и њени филмски портрети. Београд: Удружење филмских глумаца Србије.

Prilog 1. Fotografija Mire Banjac u predstavi Тartif, pozorište „Dobrica Milutinović”, Sremska Mitrovica. Izvor: Muzej pozorišne umetnosti Srbije.
Prilog 2. Fotografija Mire Banjac. Srpsko narodno pozorište. Izvor: Muzej pozorišne umetnosti Srbije.
Prilog 3. Fotografija Mire Banjac u predstavi Poniženi i uvređeni, Srpsko narodno pozorište. Izvor: Muzej pozorišne umetnosti Srbije.
Prilog 4. Fotografija Mire Banjac u predstavi Ljubica prvo lice množine, Atelje 212. Izvor: Muzej pozorišne umetnosti Srbije.
Prilog 5. Fotografija Mire Banjac u predstavi Pokondirena tikva, Srpsko narodno pozorište. Izvor: Muzej pozorišne umetnosti Srbije.
Prilog 6. Fotografija Mire Banjac u predstavi Selo Sakule a u Banatu, Srpsko narodno pozorište. Izvor: Muzej pozorišne umetnosti Srbije.
Prilog 7. Fotografija Mire Banjac u predstavi Čovek, životinja i vrlina, Srpsko narodno pozorište. Izvor: Muzej pozorišne umetnosti Srbije.
Prilog 8. Fotografija Mire Banjac u predstavi Radovan III, Atelje 212. Izvor: Pozorišni muzej Vojvodine. Uz saglasnost autora publikacije Mira Banjac dr Zorana Maksimovića.
Prilog 9. Fotografija Mire Banjac u predstavi Slatko pravoslavlje, Atelje 212. Izvor: Muzej pozorišne umetnosti Srbije.
Prilog 10. Fotografija Mire Banjac u predstavi Tebanska kuga, Atelje 212. Izvor: Muzej pozorišne umetnosti Srbije.
Prilog 11. Fotografija Mire Banjac u predstavi Marija se bori s anđelima, Atelje 212. Izvor: Muzej pozorišne umetnosti Srbije.
Prilog 12. Fotografija Mire Banjac u predstavi Grobljanska, Zvezdara teatar. Izvor: Pozorišni muzej Vojvodine. Uz saglasnost autora publikacije Mira Banjac dr Zorana Maksimovića.
Prilog 13. Fotografija Mire Banjac u TV seriji Majstorska radionica. Izvor: Pozorišni muzej Vojvodine. Uz saglasnost autora publikacije Mira Banjac dr Zorana Maksimovića.
Prilog 14. Fotografija Mire Banjac u TV seriji Priče iz majstorske radionice. Izvor: Pozorišni muzej Vojvodine. Uz saglasnost autora publikacije Mira Banjac dr Zorana Maksimovića.
Prilog 15. Fotografija Mire Banjac u filmu Lepota poroka. Izvor: Pozorišni muzej Vojvodine. Uz saglasnost autora publikacije Mira Banjac dr Zorana Maksimovića.
Prilog 16. Fotografija Mire Banjac u filmu Balkanski špijun. Izvor: Pozorišni muzej Vojvodine. Uz saglasnost autora publikacije Mira Banjac dr Zorana Maksimovića.