Bogavac Milena Minja

Milena Minja Bogavac je diplomirana dramaturškinja koja radu pristupa multidisciplinarno. Ona je istovremeno spisateljica, dramaturškinja, pozorišna rediteljka, scenaristkinja, dramska pedagoškinja, pesnikinja, aktivistkinja, jednom rečju,  radnica u kulturi. Kreativna je direktorka organizacije Centar E8 i direktorka Reflektor teatra – društveno angažovanog pozorišta koje posluje u okviru ove organizacije.

Dramaturgiju je upisala 2000. godine, a koleginica na klasi joj je bila Maja Pelević.  Diplomirala je na Katedri za dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti, Univerziteta umetnosti u Beogradu, sa prosekom 9,2 i ocenom 9 na završnom ispitu. Još kao studentkinja, zajedno sa koleginicama i kolegama sa studija, priključila se projektu NADA u kome su mladi dramaturzi imali prilike da sarađuju sa rediteljima i glumcima na razvoju svojih pozorišnih komada.

Drama kojom je privukla pažnju pozorišne javnosti je  North force  (nastala je na osnovu jednočinke sa prve godine). To je bila prva drama kod nas koja se bavila fenomenom navijačkih grupa. North force   prati društvenu dinamiku jedne navijačke grupe „iz kraja” preko koje mladi  pokušavaju da zadovolje potrebu za osećanjem pripadnosti i težnju da ostvare poštovanje unutar grupe. Već se u ovoj drami vide karakteristike dramskog pisanja autorke koje će ona dalje razvijati:

• dramski tekst ima otvorenu formu koja zahteva aktivan rediteljski pristup;
• tema i sam pristup temi ukazuju na autorkin jasan i angažovan stav prema društvenim anomalijama;
• glavni junaci drame su mladi;
• jezik likova je sleng ulice i svedoči o surovom svetu navijača koji je na granici kriminala, ali replike nisu banalno naturalističke, već „natopljene” poezijom;
• Iako tekst ima (post)dramsku formu reč je o komadu koji je pisan ne samo da se razume problem već i sa namerom da sudbina likova izazove emocionalnu reakciju kod publike – prisnost sa likovima je važna.

Drama je praizvedbu  imala u omladinskom pozorištu Dadov i uvrštena je  u respektabilnu antologiju Predsmrtna mladost (izdavač Sterijino pozorje) u kojoj su objavljene relevantne srpske drame kraja 20. i početka 21. veka.

Tokom rada na projektu NADA napisala je dramu Dragi tata o problemima mladih koji žive u  urbanim građanskim porodicama koja se raspadaju jer ne mogu da „prežive” posledica ratova 90-tih i tranzicije. Glavna junakinja, Mali, je devojčica koja se oblači i ponaša kao dečak. Ona ima veliki problem sa sopstvenim identitetom zbog svakodnevnog suočavanja sa  grubostima i lažima sveta odraslih. U pokušaju da nađe izlazi iz situacije, Mali piše razglednice koje nikada neće poslati tati pilotu koji ih je napustio. Drama je nagrađena na anonimnom konkursu Jugoslovenskog dramskog pozorišta za novu dramu i izvedena je na sceni Studio.

Osim što piše o problemima mladih, Milena Minja Bogavac piše i dramske tekstove i dramatizacije za   dečija i omladinska pozorišta. Dramatizovala je i adaptirala dela iz svetske literature za decu i mlade kao što su Pipi Duga Čarapa i Ana Frank.  Takođe, Minja piše i komade koji govore o savremenim problemima mladih kao što su razvod roditelja (Pola-pola) i smrt drage osobe (Svi drugi ili Kad Neci umre baba). Naročito uspelim smatra se njen dramski tekst i predstava Muškarčine  u kome se postavlja pitanje šta znači biti muškarac u svetu u kome se predstave o rodnim ulogama intenzivno menjaju. Minja Bogavac insistira na tome da pozorište mora biti zabavno i emotivno angažovati gledaoca.

Ona pripada generaciji dramaturškinja koja je osvestila  značaj rodnog identiteta. Zato piše drame i stvara predstave o položaju žene u savremenom društvu. Za autorku je važna tema partnerskog nasilja i nasilja u porodici (Crvena: samoubistvo nacije). Druga velika tema je  položaj umetnice. U predstavi Balerine, koja je nastala na osnovu dokumentarnih materijala i svedočenja prikupljenih u razgovorima sa balerinama koje se bave modernim plesom,  Minja Bogavac pokazuje sa kakvim se sve izazovima suočava umetnica u srpskom društvu.

Posebnu pažnju stručne javnosti privukle su predstave koje su se bavile problemom kulture sećanja i pitanjem kako tumačenje istorije utiče na život građana. U predstavi Jami distrikt  autorka ukazuje da su posledica ratova 90-tih getoizacija ex-Yu prostora i zatvaranja građana u zavađene tabore u kojima  žive kao domoroci u rezervatu krupnog kapitala. Patriotski hipermaket i Bajpas Srbija govori o odnosima Srba i Albanaca i kako zatvaranje građana u manje grupe (nacionalne i/ili po mestu rođenja) vodi u getoizaciju, te kako normalizovanje takvog stanja građane čine podložnim manipulaciji. Predstava Smrt fašizmu: o Ribarima i Slobodi ukazuje na važnosti antifašističkog nasleđa i probleme koji nastaju usled namernog potiskivanja i zanemarivanja ovog nasleđa.

Glavna razlika između dramskih tekstova generacije čiji je reprezent Milena Minja Bogavac i dramskih tekstova prethodnih generacija je u tome što su prethodne generacije drame pisale tako da one budu zaokružena književna forma. Ovi pisci su dolazili u pozorište sa gotovim tekstom i nudili ga upravi i rediteljima, ili su u retkim slučajevima, imali tu mogućnost da im se tekst naruči i izvede. Izuzetak od ovog pravila je Vida Ognjenović koja je svoje tekstove sama i režirala.  U prethodnoj generaciji bili su retki primeri (poput Zorice Jevremović i Slobodanke Cace Aleksić) da se dramaturškinje bave nekim vidom primenjenog pozorišta i/ili pokrenu svoju pozorišnu inicijativu.  Generacija čija je Minja reprezentativna članica, piše za ono  pozorište koje je dramaturgu dostupno. Njihovi tekstovi su vrlo često kolažnog tika, uključuju u sebe dokumentarne materijale, lične materijale glumaca i drugih saradnika na predstavi. Tekstovi imaju slobodnu formu, često i monološku, a replika „kliza” prema poeziji. Pišu mnogo, veoma različite tekstove, često u saradnji sa drugim dramaturzima i dramaturškinjama. Ti tekstovi mogu biti štampani, ali nisu „mišljeni“ da budu  čitani u samoći sobe, već da omoguće snažno i uspešno izvođenje predstave konkretne pozorišne grupe. Većina tekstova, poput Jami distrikta za koji je Minja dobila Sterijinu nagradu, su potpuno uobličeni  tokom procesa proba i zato se  mogu nazvati  „izvođački tekstovi“, a ne dramska književnost kao tekstovi prethodne generacije.

Evo kako je to objasnio teatrolog i kritičar Svetislav Jovanov u tekstu „Radikalna eksplozija mašte” koji je objavljen kao pogovor u  zbirci autorkinih drama: „Milena Bogavac predstavlja, istovremeno, jednu od najorginalnijih savremenih srpskih dramatičarki, ali i tipičnog predstavnika nove generacije postmodernih autora. U njenim komadima su sjedinjeni svest o tradicionalnim žanrovima (naročito melodrami), sa novim eksplozivnim urbanim ’slengom’, obrasci naturalizma sa diskurzivnim stilom, energija ’repa’ i ’slam’ poezije sa iskustvima postmodernog pozorišta.” (Jovanov 2018).

Pozorišni komadi Milena Minje Bogavac su  prevođeni na brojne jezike, uvršteni u antologije savremene drame, izvođeni u brojnim srpskim i međunarodnim pozorištima i predstavljeni na relevantnim međunarodnim festivalima. No, dramsko pisanje je tek jedan od aspekata njenog bavljenja poslom damaturškinje.

POKRETANJE POZORIŠNIH TRUPA I RAD U NEVLADINOM SEKTORU

Još pre upisa na FDU Milena Bogavac inicira pokretanje pozorišnih trupa. Sa rediteljkom Jelenom Bogavac (Minjinom sestrom), vodi neformalnu pozorišnu trupu Drama Mental Studio (od 1999). Trupa je realizovala više od pedeset umetničkih projekata, a nezavisno od rada u trupi, Milena Bogavac redovno sarađuje sa brojnim institucijama i organizacijama među kojima su: Bitef, Bitef teatar, Teorija koja hoda, Per.Art, Forum za novi ples Srpskog narodnog pozorišta i druge.

Ko-osnivačica je nezavisnog pozorišta Reflektor teatar, 2012. godine, u okviru kojeg radi kao dramaturškinja, spisateljica, rediteljka i članica Upravnog odbora. Godine 2021. izabrana je za direktorku Reflektor teatra.

Od maja 2021. godine, zaposlena je na poziciji kreativne direktorke nevladine organizacije Centar E8, sa kojom je intenzivno sarađivala, od 2010. godine. Centar E8 je nevladina, ekspertska organizacija, koja radi sa mladima i za mlade, a u okviru ove organizacije posluju Reflektor teatar, kao pozorište sa stalnim repertoarom i omladinski internet portal Zoomer. U tom smislu, svakodnevna zaduženja Milene Bogavac podrazumevaju omladinski rad kroz stalnu pozorišnu i medijsku produkciju. Kao kreativna direktorka Centra E8, Milena Bogavac je angažovana na poslovima osmišljavanja i pisanja projekata; upravljanja projektnim aktivnostima (u svojstvu koordinatorke ili menadžerke);  komunikacija između svih entiteta E8 zajednice (Centar E8, Reflektor teatar i omladinski internet portal Zoomer.rs). Zahvaljujući višegodišnjoj saradnji sa Centrom E8 i drugim akterima civilnog društva, pored obrazovanja u oblasti pozorišta i kulture, stekla je veliko profesionalno iskustvo u oblasti omladinskog rada, a posebno u temama vezanim za rodnu ravnopravnost, prevenciju nasilja, promociju ljudskih prava, političku participaciju i medijsku pismenost.

PEDAGOŠKI RAD

Kao aktivna dramska pedagoškinja (od 2009) i nastavnica u umetničkoj školi (sa iskustvom od dve i po godine), Bogavac je imala prilike da utiče na dramsko obrazovanje stotina mladih, od kojih su mnogi upisali fakultete u oblasti dramske i audiovizuelne umetnosti. Sa mnogim od mladih kolega i koleginica, nastavila je da sarađuje na profesionalnom nivou u različitim umetničkim programima kao i u okviru programa Reflektor teatra.

Godine 2021, u izdanju ASSITEJ Srbije, objavila je stručni priručnik iz oblasti dramske pedagogije OK METOD – šta, kako, zašto namenjen razvoju publike, podsticanju dramskog stvaralaštva i podmlađivanja javnih ustanova i organizacija koje rade u oblasti kulture.

RAD U INSTITUCIJAMA i NA FESTIVALIMA

2007–2021. godine, radila u organizaciji Bitefa, kao članica redakcije biltena festivala, urednica web-sajta, urednica Bitefovog kataloga i urednica festivalskog bloga.
2007–2021. godine, moderirala je okrugle stolove na festivalu Bitef, nakon predstava u glavnoj selekciji Bitefa, i  imala prilike da razgovara sa svim umetnicima koji su, u ovom periodu, posetili Bitef.
2016–2019. godine, bila je članica Upravnog odbora Bitef festivala.
2018–2020. godine,  radila je kao vršiteljka dužnosti direktora, a zatim i kao direktorka Šabačkog pozorišta, jednog od najznačajnijih srpskih institucionalnih teatara u centralnoj Srbiji. U tom periodu, Šabačko pozorište produciralo je trinaest predstava, dva takmičarska festivala (Pozorišno proleće, 2019. i 2020) i tri revijalna festivala (Pozorišna revija 2018; Pozorišna revija 2019. i Manifestacija Grad je pozorište 2020. godine).
2018. godine, selektorka Majskih igara u Bečeju.
2016. godine, selektorka Festivala „Joakim Vujić”.
2006–2010. godine, radila je kao selektorka i umetnička direktorka pančevačkog „Ex teatar festa”.

REDITELJKA

Režirala je nekoliko omladinskih predstava, kao i predstave: Balerine (2014) u produkciji Srpskog narodnog pozorišta; Bajpas Srbija (2017) u koprodukciji Narodnog pozorišta Priština i Bitef teatra; Smrt Fašizmu: O Ribarima i Slobodi (2018) u produkciji Reflektor teatra; Mesto dobre radnice (2020), zajedno sa Frosinom Dimovskom, Dunjom Crnjanski i Istom Stepanov, u produkciji Praktikabla iz Novog Sada; Udarna vest: o medijima i strahu (2021) u saradnji sa kompozitorom Markom Grubićem i nezavisnom produkcijom Trinidad (Novi Sad) i KC Grad (Beograd); Devojčice (2022) u produkciji Reflektor teatra; Napisala je, režirala i izvodi performans-predavanje Mrzim pozorište u koprodukciji Reflektor teatra i Art Hub-a RADAR iz Sofije (Bugarska).

Režije Milene Bogavac, nagrađivane su na festivalima: INFANT, Patosofiranje, BAŠteatar, Trema fest, Youth Theater Fest Novi Pazar… Predstava Devojčice nagrađena je Osmomartovskim priznanjem za zastupanje ženskih prava, koju tradicionalno dodeljuje Feministički kulturni centar BeFem. Za predstavu Balerine dobila je i Specijalnu nagradu za inovativan pristup u oblasti savremenog plesa Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS), 2014. godine.

TV I FILM

Zajedno sa Stevanom Filipovićem, pisala je scenario za višestruko nagrađivani film Pored mene: Zlatna Arena festivala u Puli, Nagrada mlade publike na Sarajevo Film Festivalu, nagrada na Festu, Prva nagrada na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji i druge.

Pisala je i scenarija za nekoliko kratkih filmova i TV serija, od kojih je najznačajnija serija Otvorena vrata (druga sezona, tri epizode).

POEZIJA

U periodu 2005–2015. aktivno se bavila pisanjem, izvođenjem i afirmacijom slem poezije. Prve dve zbirke pesama: Ekonomsko propagandna poezija (2005) i Moj slem je duži od tvog (2011) štampao je Studentski kulturni centar u Novom Sadu. Sa solo performansom Njen takozvani život (2008) baziranim na slem poeziji, nastupala je više od 70 puta, u brojnim gradovima i na festivalima, širom regiona. Učestvovala je u organizaciji nekoliko pesničkih događaja i manifestacija, a u okviru Pesničenja (2012) koncipirala je i vodila radionicu slem poezije, na kojoj je – tokom perioda od nekoliko meseci, radila sa mladim pesnikinjama i pesnicima. O ovoj radionici snimljen je dokumentarni film (Slem, režija Danilo Bećković), a Minja Bogavac bavila se izvršnom produkcijom filma.

Kao pesnikinja i liričarka, sarađivala je sa kompozitorima i autorima popularne muzike.

U oblasti muzike, najznačajnije su njene saradnje sa kompozitorkom Anjom Đorđević (muzičko-scenska kantata Atlas, Jugoslovensko dramsko pozorište, 2008. i songovi za predstavu Nevinost Ateljea 212, režija Dejan Mijač), Markom Grubićem i grupom Vroom (muzičko-scenska dela Nacija, Bitef teatar 2017; Erotizam, 2018; Utopija danas, 2024. godine) i kantautorkom i pevačicom Bojanom Vunturišević (pop albumi Daljine 2015. i Ljubav 2023. godine).

NAGRADE

Pored brojnih nagrada za pojedinačne tekstove ili režije na festivalima u zemlji i inostranstvu Milena Minja Bogavac je dobitnica sledećih nagrada:

• Sterijine nagrade za originalnu dramu 2018. godine za komad Jami distrikt;
• „Borislav Mihajlović Mihiz” za dramsko stvaralaštvo;
• „Josip Kulundžić” Fakulteta dramskih umetnosti za „izuzetan uspeh u oblasti pozorišta”;
• Godišnja nagrade Malog pozorišta „Duško Radović” (dve nagrade);
• „Anđelka Milić” za umetničko delo koje se koristi feminističkim teorijama;
• „ProFemina” za javno zastupanje prava žena;
• „Dobar primer Novog Optimizma” za ljudska prava i podsticanje omladinskog aktivizma;
• „Polifona autorka” na Bitef polifoniji 2015. godine za četiri predstave u programu Bitef polifonije.

DRAME I ZNAČAJNIJI IZVOĐENI POZORIŠNI TEKSTOVI (izbor):

Trilogija o Crnom. Trilogija uključuje naslove:  North Force (tragedija za poneti), DADOV; Dragi tata: pozdrav iz Beograda, JDP (Scena studio); Tri, četiri sad: tragedija patetike novogeneracijske poetike,  DADOV.

TDŽ ili Prva trojka, „Mata Milošević”, FDU.

Svi drugi ili Kad Neci umre baba (drama i radio-drama)

Crvena: sex i posledice (izvođena i pod naslovom Crvena: samoubistvo nacije), CZKD.

Gamma Cas (diplomska drama), Bitef teatar.

Pola-pola: komad za veliku decu, male mame i tate, Malo pozorište „Duško Radović”.

Patriotic Hypermarket (koautorka, zajedno sa Jetonom Nezirajem; dokumentarni komad o sudbinama Srba i Albanaca na Kosovu), Bitef teatar.

Bajka o elektricitetu (dečiji komad inspirisan biografijom Nikole Tesle), Nikšićko pozorište, Crna Gora.

Pipi Dugočarapić (dečiji hip-hop mjuzikl po motivima romana Pipi Duga Čarapa Astrd Lindgren (Astrid Lindgren),  Pozorište „Boško Buha”.

Muškarčine (dokumentarna drama o muškosti ovde i danas), Reflektor teatar.

Balerine, SNP (kamerna scena).

Jami disktrikt: Najstarija nacija na svetu, Bitef teatar.

Bajpas Srbija, Bitef teatar.

Smrt fašizmu: o Ribarima i Slobodi, Bitef teatar.

Aplikacija Voland, Centar za kulturu Tivat i Šabačko pozorište.

Udarna vest: o medijima i strahu, produkcija Trinidad, Novi Sad.

Ustav: komad inspirisan Ustavom Republike Srbije, Reflektor teatar.

Devojčice: dokumentarna drama o ženskom odrastanju u Srbiji danas, Reflektor teatar.

Ljubav se nosi u tri (dramatizacija istoimenog romana Minje Bogavac), Puls teatar.

Mrzim pozorište: The show must go off (predavanje-performans), Reflektor teatar.

Utopija danas … Novosadsko pozorište.

 

ZNAČAJNIJE DRAMATIZACIJE, ADAPTACIJE, UČEŠČA U OMNIBUSIMA I DRAMATURŠKI RAD NA PREDSTAVAMA (izbor):

Sumnjivo lice Branislava Nušića, režija Vojkan Arsić, Reflektor teatar.

Protekcija (po motivima) Branislava Nušića, režija Kokan Mladenović,  Narodno pozorište Sarajevo.

Ana Frank (dramatizacija Dnevnika) Ane Frank, režija Jelena Bogavac, Šabačko pozorište.

Žudnja (adaptacija)  Sare Kejn, režija Vojkan Arsić,  Reflektor teatar.

Nevidljivi spomenici: priručnik za čitanje grada, režija Milena Bogavac i Jelena Bogavac, Bitef teatar, u okviru projekta „Dvostruki teret” Goethe instituta iz Zagreba.

Fake porno (omnibus), autori Milena Bogavac, Maja Pelević, Filip Vujoševć i Jelena Bogavac, režija Jelena Bogavac,  Bitef teatar.

Fakebook (omnibus), autori Milena Bogavac, Milan Marković, Maja Pelević i Filip Vujošević, režija Jelena Bogavac,  Bitef teatar.

Rođeni u YU (dramatizacija dokumentarnog materijala), autori Majom Pelević, Filip Vujošević, Milena Bogavac, Miloš Krečković, Božom Kopriva i Igor Vuk Torbica, režija Dino Mustafić, Jugoslovensko dramsko pozorište.

Kuća velikog rata (omladinska predstava), režija Aleksandra Jelić,  Beogradski centar za ljudska prava i Aps. Art.

Trka s vremenom Aleksandra Popovića, režija Bojana Lazić,  Šabačko pozorište.

Žene u skupštini Aristofana, režija Bojana Lazić,  Narodno pozorište „Zoran Radmilović” Zaječar.

Doručak kod Tifanija (dramatizacija romana) Truman Kapot, režija Ana Radivojević Zdravković, Madlenanum.

Kartaši N.V. Gogolja (adaptacija), Predrag Kalaba, Bitef teatar.

Višnjik A. P. Čehova, adaptacija i dramaturgija; režija Predrag Kalaba, Narodno pozorište Užice;

Vaginini monolozi Iv Ensler (prvo obeležavanje V-Day-a u Srbiji), režija Jelena Bogavac, Jugoslovensko dramsko pozorište i Autonomni ženski centar.

Mileva  (omnibus o Milevi Marić Anštajn), autorke Milena Bogavac, Olga Dimitrijević, Tijana Grumić, Vedrana Klepica i Vedrana Božinović, režija Anica Tomić, Narodno pozorište Sombor.

ROMAN

Bogavac, Milena Minja. 2016. Ljubav se nosi u tri… Beograd: Čarobna knjiga.

ZBIRKA DRAMA

Bogavac, Milena. 2018. Drame. Irig: Srpska čitaonica, Fond „Borislav Mihajlović Mihiz”.

ZBIRKA POEZIJE

Bogavac, Milena. 2011. Moj slem je duži od tvog. Novi Sad: SKC.

ZBIRKA PRIČA

Bogavac, Milena. 2012.  Istorija srca. Beograd: Princip Bonart pres.

Delač Končarević, Nataša. 2020. Ženska drama i (muško) društvo: Status žena u društvu i umetnosti na primeru  Milene Marković, Maje Pelević i Milene Bogavac. Novi Sad: Sterijino pozorje.

Jezerkić, Vesna, Svetislav Jovanov. 2006. „Pogled prvi”. U: Vesna Jezerkić, Svetislav Jovanov (prir.), Predsmrtna mladost – antologija najnovije srpske drame (1995–2005). Novi Sad: Sterijino pozorje, 5–8.

Jezerkić, Vesna. 2006. „North force  Milene Bogavac”. U: Vesna Jezerkić, Svetislav Jovanov (prir.), Predsmrtna mladost – antologija najnovije srpske drame (1995–2005). Novi Sad: Sterijino pozorje, 89.

Jovanov, Svetislav. 2018. „Pogovor”. U: Milena Bogavac Drame. Irig: Srpska čitaonica, Fond „Borislav Mihajlović Mihiz”, 261–262.

Jovanović, Željko. 2018. „Milena Bogavac Jami distrikt”. Scena 3: 201.

ZOOMER

E8

 Kolumne MIlene Minje Bogavac u listu Danas

Kolumne Milene Minje Bogavac u Vremenu

Drame dostupne na internetu:

Minja Bogavac. 2008. „Balerina / Gamma cas“, Scena br. 4.

Minja Bogavac. 2011.  „Pola-pola : komad za veliku decu, male mame i tate“ , Scena br. 1-2.

Minja Bogavac, „Dragi tata”, „Crvena“, „Balertina/Gamma cas”, „Bajka o elektricitetu”, „Pipi dugočarapić”, „Pola-pola”, „North Force”, „Tdž ili prva trojka”, Nova drama.

Minja Bogavac. 2018. „Jami distrikt“. Scena br. 3.