Cvijanov Rakočević Maja
BIOGRAFIJA
Maja Rakočević Cvijanov rođena je 1975. u Bijelom Polјu, Crna Gora (SFR Jugoslavija). Živi i radi u Subotici, Srbija. Put umetnice počeo je davno kada je u stambenom subotičkom naselјu ispitivala cigle srušenih kuća potapajući ih u bare i crtajući po betonu. Kompozicije su bile velikih dimenzija i morale su da se posmatraju sa desetog sprata. Pozivala je drugu decu da gledaju to „remek-delo” sa svog balkona, gde je živela. Druga deca su joj verovala, nisu sumnjala.
Prvi susret sa nekom formom umetničkog koncepta imala je u svom soliteru kada je u osnovnoj školi odlazila kod komšinice da vežba razlomke iz matematike. Svaki put je morala da prođe pored špajza koji je transformisan u atelje i mirisao je na terpentin i laneno ulje. U njemu je sedeo čovek koji je slikao krugove i linije. Kada je pitala tatu šta to radi rekao je: „To je Ideja”. Bili su to njeni prvi susreti sa idejom koja ju je veoma zaintrigirala. I prvi susreti sa Dragomirom Ugrenom koji će postati direktor tadašnjeg Likovnog susreta u Subotici, a zatim će otići u Novi Sad, kao direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine.
Na kraju srednje škole odlučila je da upiše umetnički fakultet. Tog leta, 1994. godine njen tata je na moru listajući Politiku našao oglas za mlade vajare koji žele da učestvuju u „omladinskom simpozijumu” Terra Kikinda, prvi i jedini put organizovanom za omladinu. Prihvatili su je, te u avgustu iste godine otkriva najveći atelјe za skulpturu smešten u staroj fabrici cigle i crepa, gde će decenijama kasnije biti u sazivu profesionalnih vajara i vajarki. Tada saznaje, od direktora centra i vajara Slobodana Kojića, da postoji viša škola u Beogradu, na kojoj je ostalo još četiri mesta u septembarskom roku. Prijavljuje se i upisuje Višu školu za likovne i primenjene umetnosti u Beogradu, na odseku za nastavnika likovne kulture. Studira sa Majom Simić, sa kojom će deliti umetničko prijateljstvo tokom celog života.
Tokom školovanja potpuno se posvetila pripremanju prijemnog ispita, što rezultira upisom na vajarski odsek Fakulteta likovnih umetnosti 1996. godine, kada je bila rangirana na prvom mestu. Pet godina kasnije diplomira kod Slavolјuba Radojčića Caje. Od 2000. godine postaje članica Udruženja likovnih umetnika Srbije, što se dogodilo već na petoj godini studija, pre dobijanja diplome. Tada su na fakultetu započela predavanja koja vode profesori Zoran Todorović i Dejan Grba, dovodeći različite teoretičare iz oblasti vizuelnih umetnosti, psihologije, feminizma, sociologije i drugih naučnih disciplina povezanih sa savremenom umetnošću. Nova znanja proširivala su njenu opredelјenost i sve više počinje da je interesuje multimedijalni izraz, u zavisnosti od koncepta na osnovu koga počinje da stvara. Rad je bio usmeren na pomeranje granica u oblasti školskog programa i poigravanja se idejom o poželјnoj figuri muškarca. Biva nagrađena na završnoj izložbi studenata nagradom Vladeta Petrić – za postignute rezultate u skulpturi.
Magistarske studije na Fakultetu likovnih umetnosti upisala je 2001. godine u klasi profesora Mrđana Bajića, kada počinje da pravi rad Mama i tata od bombona. Tim radom ovekovečila je svoje roditelјe u momentu odrastanja. Rad sadrži oprost i ironiju, koju će često „koristitiˮ u svom dalјem radu. Ovaj rad je 2002. godine nagrađen nagradom Beorame na Bijenalu mladih Kodovi vremena u Vršcu. Izlagan je i na 43. Oktobarskom salonu Zum in / Zum aut (Zoom in / Zoom out) u galeriji ULUS u Beogradu, kada ga je likovna kritika označila kao svetlu tačku umetničke scene u prestižnom međunarodnom umetničkom magazinu Flash Art.
Magistrirala je 2004. godine izložbom Poslastičarnica Srećni parovi, pri čemu je prostor galerije Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu transformisala u specifičan ambijent poslastičarnice u kome su izložene skulpture parova odlivene od bombona i čokolade. Njena mladalačka čežnja za savršenim parom ovde je ironično prikazana kao komad slatkiša koji je ponuđen u zamenu za lјubav, vodeći se saznanjem da čokolada podstiče hormon serotonin, koji u organizmu stvara osećaj sreće.
Tema „Srećnih parova” odgovara periodu života u kome je imala mnogo slobodnog vremena za maštanje o srećnom paru. Tada je izlagala i bila zapažena na brojnim grupnim izložbama u zemlјi i inostranstvu, odnosno u gradovima kao što su Beograd, Pančevo, Novi Sad, Subotica, Cetinje, Herceg Novi, Maribor, Prag, Helsinki, Kopenhagen, Frankfurt na Majni, Cirih, Venecija, Grac, Pečuj i Segedin. Sarađivala je sa Bilјanom Tomić, Branislavom Dimitrijevićem, Darkom Radosavlјević, Aleksandrom Estelom Bjelicom, zatim sa starijim kolegama, kao što su Milica Tomić, Mihael Milunović, Uroš Đurić, kao i mlađim kustosima među kojima su Miroslav Karić, Una Popović, Ksenija Marinković.
Nakon magistriranja, 2004. godine, trebalo je odlučiti kuda krenuti dalјe. Pri jednom susretu sa konceptualnim umetnikom Erom Milivojevićem (1944–2021), dobija lucidan savet: „Ti ćeš se razapinjati kao Isus, do 33. godine, između Subotice ili Beograda, zaposlene ili samostalne umetnice, udate ili neudate žene … i onda će ti se sve rešiti”.
Zapravo su to bile proročke reči jer ubrzo je usledilo njeno venčanje sa Cvijanov Norbertom iz Subotice, sa kojim se zabavlјala, provodila dane, kuvala i delila salonski stančić u na Trgu žrtava fašizma u Subotici. U toplom vikend-gnezdu ostala je u drugom stanju i konačno odlučila da se vrati u Suboticu 2005 godine. Ubrzo dolaze i dvoje dece. Najpre Lazar 2006. godine, a zatim Marina 2007. Najdraža bića sa plavim očima nasleđenih od tate i prezimenom Rakočević Cvijanov od mame.
Majčinstvo i zasnivanje porodice za nju su bili najveći događaji u životu koji su je uveli u svet odraslih. Umetnici teško ulaze u ulogu roditelјa jer bazično stvaraju iz pozicije deteta u sebi. Upravo zato je uloga majke najviše osnažila i inspirisala. Tako je nastala serija radova Porodične kompozicije koju je 2009. godine prikazala u tadašnjoj Modernoj galeriji Likovni Susret u Subotici. Godinu dana kasnije prezentovan je nastavak ove izložbe u galeriji SULUJ u Beogradu, pod nazivom After baby. Problematizuje složene odnose unutar porodice i nedostatak vremena za lična interesovanja majki. Svest o važnosti bavlјenja sobom i tokom podizanja odojčadi navodi je da ne odstupi od svog rada i izlaganja u cilјu povezivanja sa većim umetničkim centrima. Okolnosti je 2010. godine dovode do prilike da svoj rad prikaže u Nјujorku na izložbi NYC Curators at Buzzer 30 u galeriji na Kvinsu, gde je poziva Olja Stipanović, umetnica iz Pule koja živi u SAD. Selekcija umetnika i umetnica upravo je podrazumevala one koji su postali roditelјi i koji u svojoj umetnosti kao motiv uzimaju roditelјstvo.
Tada odlučuje da nastavi aktivnost i van svog mesta, iako već pet godina stvara na periferiji. Grad Subotica umeo je da prepozna njen decenijski rad, te joj je 2012. godine dodelјena nagrada Dr Ferenc Bodrogvari, koja se dodelјuje subotičkim stvaraocima, umetnicama i umetnicima do 40 godina. Za nju je ova nagrada bila veoma značajna jer je dobija za svoj umetnički rad, a ne za posao koji od trideset treće obavlјa u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Subotici kao vajarka konzervatorka. Setila se proročkih reči Ere Milivojevića – kada je već bila Subotičanka, udata, majka i zaposlena u državnoj ustanovi. Proces razapinjanja bio je završen.
Svoja razmišlјanja o radu razvila je kroz izložbe Kancelarijski radnici u galeriji Nova i Galeriji opštine Vračar, u Beogradu, 2013. godine. Radovi iz ove serije izlagaće se narednih desetak godina, da bi se 2023. godine našli i na izložbi srpske skulpture Bez naziva: Savremena srpska skulptura, u Temišvaru. U tadašnjem gradu kulture, našla se u Casarni U u istoj prostoriji sa svojim mentorima – Mrđanom Bajićem i Radošem Antonijevićem.
Na poziv Jelene Grujičić 2019. godine izlaže na izložbi Image Mouvmenet Pariz/Subotica u Galeriji Rivoli 59 u Parizu u Francuskoj. Takođe, poziva i Leu Vidaković iz Subotice da zajedno sa beogradskim i pariskim umetnicima predstavi svoje radove. Nakon ove uspešne izložbe u Parizu kreće njihova umetnička saradnja, te zajedno realizuju nekoliko izložbi u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori (2021: Rizom: ženske poetike prostora, pripadanja i uzemlјenja; Samostalna izložba u Galeriji Centar u okviru festivala Umjetnost i Žena; Galerija Knifer, Osijek (Hrvatska) i u Galeriji Centar u okviru Centra savremene umjetnosti Podgorica Crna Gora; 2020: Savremena galerija Zrenjanin i Kulturni centar Pančevo).
Saradnja i druženje počinju da se prožimaju u predivnom odnosu sa kustoskinjom Nelom Tonković i umetnikom Balintom Sombatijem, šireći tako bazu savremene umetničke scene, formirane u Subotici. Politika druženja veoma je važna za lјudska osećanja povezivanja i solidarnosti. Oblikovanje društva takođe predstavlјa rad, koji ima svoju unutrašnju i spolјašnju vrednost, kao što je pokretanje cilјeva i odgovornosti. Tako kreće period kolaborativnih projekata.
Još jedna zajednička izložba 2019. godine nastala je sa subotičkom umetnicom Editom Kadirić, koja živi i radi u inostranstvu. Umetnička saradnja sa dugogodišnjom prijatelјicom i kumom, dovela je do još većeg lokalnog umrežavanja i stvaranja umetničkih veza, poput milјea koga treba negovati. Kustoskinja izložbe u Savremenoj galeriji Subotica, koju su nazvali Lady of hormones, bila je Nela Tonković koja je na subotičkoj sceni veoma značajna za širenje razumevanja i iščitavanja savremene umetnosti i njenih tokova.
Te presudne 2019. godine učestvuje i na simpozijumu Tera (Terra) u Kikindi, ovaj put kao profesionalna vajarka, sa svojim kolegama, mlađim i starijim, deleći ista interesovanja, razmenjujući mišlјenja i znanja. Tamo započinje realizaciju izložbe Čistoća, koju Ksenija Marinković, kustoskinja galerije X vitamin, zapaža u svojoj poseti 38. simpozijumu i poziva je da ovaj opus predstavi u Beogradu. Tako se obnavlјa saradnja sa kustoskinjom Ksenijom Marinković i od tada galerija X vitamin počinje da je zastupa, kako na umetničkoj sceni, tako i na tržištu. Navedene godine upisuje doktorske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na Odseku za vajarstvo u klasi profesora Radoša Antonijevića, čime se još dublјe povezuje sa beogradskim umetničkim krugom.
Tako su u istoj – 2019. godini – počele da se dešavaju veoma važne stvari za nju, koje će je uvesti u novi krug povratka savremenoj umetničkoj sceni, od Pariza, preko Tere (Terra) u Kikindi, doktoriranja u Beogradu, zastupništva privatne galerije X vitamin do druženja sa umetničkom branšom. Kao i devedesetih godina, kada je studirala u vreme protesta, rata, bombardovanja, sada svoje školovanje nastavlјa u eri epidemije virusa korone, živeći i stvarajući uvek u nestabilnim vremenima i u doba velikih promena.
Nakon serije radova koji se bave kancelarijskim poslovima i vremenom na radu, izložba Čistoća prikazuje vreme utrošeno na dom, zdravlјe i lepotu. Velike skulpture od terakote predstavlјaju sakuplјanja veša, čišćenja šminke i ispijanja čaja u cilјu detoksikacije. Radom se potcrtava važnost nalaženja mere između sopstvenih želјa o čistoći, zdravlјu i lepoti i onih koji su društveno nametnuti. Uz to, rad u kući je nevidlјiv i za njega ne postoji naknada. Ovu grupu radova izlagala je i u Narodnom muzeju Kikinde, a pojedinačne skulpture imale su i svoj zasebni život. Tako je Autoportret sa čajem otkupljen 2020. godine na konkurstu Ministarstva kulture za kolekciju Savremene galerije Subotica. Autoportret sa vatom je izlagan na samostalnoj izložbi Hormonologija/ukradeno vreme u galeriji Art u Podgorici sa Jelenom Janev i Editom Kadirić, čija je kustoskinja bila Suzana Vuksanović. Za Autoportret sa vešom iz navedene serije dobija Zlatno dleto za najbolji trodimenzionalni rad u kolektivnom izlagačkom programu ULUS-a 2022. godine.
Kroz seriju radova Čistoća osvestila je da deceniju svog stvaranja posvećuje radu i odlučila da u prostor umetničkog istraživanja uvede zabavu, kao temu za novi rad. To postaje teza za doktorski umetnički projekat i tako nastaje izložba Ekstaza.
Razmišlјajući o hormonskim promenama i kraju reprodukcije, nastaje još jedan rad koji predstavlјa direktan uvod u istraživačku celinu Ekstaze, pod nazivom Karlica / kraj reprodukcije. U okviru instalacije prikazan je svojevrsni rastanak sa periodom rađanja. Rastanak sa funkcijom rađanja u svom telu započinje plesom, uz muziku, doživlјavajući ga kao stvaralački čin. Zato snima video u kome pleše, gde je u krupnom planu prikazan karlični deo tela. Ovaj rad je deo kolaborativnog projekta koji je prikazan sa Adrien Ujhazi u Art Hangaru u Subotici 2022. godine i galeriji KC Dorćol u Beogradu 2023. godine.
Izložba Ekstaza koja predstavlјa predmet doktorskog rada jeste svojevrsni eksperiment koji uklјučuje mnoga značenja baveći se ženskim telom i hormonima, kao i „krađom vremena” od drugih obaveza, s cilјem uvođenja zabave u život – odnosno umetnost. Za rad koristi polje koje kreira za događaj sa muzičarima i publikom, nakon koga ostaje video dokument i aura polja koju nudi publici na korišćenje. Miroslav Karić, kustos MSUB je pisao tekst za katalog izložbe koja se realizovala u galeriji FLU u Beogradu, 2022. godine. Odbranila je doktorat i primila diplomu 2023. godine.
Neposredno pre odbrane doktorata, 2023. godine, realizuje rad za Plavu izložbu, prilagođenu slepima i slabovidima u Muzeju savremene umetnosti Beograd. U pitanju je reinterpretacija rada Sanje Iveković Dnevnik 36, u kome se poigrava sa standardima lepote i dnevnim rutinama. Shvatajući šta žene čine da bi bile prihvaćene od drugih, odlučuje da samostalnu izložbu u Budimpešti 2023. godine posveti ovoj temi, koja nosi naziv O prihvatanju. Kustos ove izložbe je Balint Sombati.
Pristup koji koristi u svojoj umetničkoj praksi je interdisciplinaran. Konstantno preispitivanje u sadašnjosti primenjuje u životu i radu u procesu individuacije.
Samostalne izložbe (izbor):
2023. Uzvišeni metabolizam, galerija KC Dorćol, Beograd
2023. Od tačke zanosa do tačke bola, galerija Bel Art, Novi Sad
2023. Hormonologija. Ukradeno vreme, Galerija Art, Podgorica, Crna Gora
2022. Ekstaza, doktorska izložba, galerija FLU, Beograd
2021. Hormonologija/razgovori i prepoznavanja, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad
2021. Rizom: ženske poetike prostora, pripadanja i uzemlјenja, samostalna izložba u u okviru festivala Umjetnost i žena, galerija Knifer, Osijek, Hrvatska i u galeriji „Centarˮ u okviru Centra savremene umjetnosti Podgorica, Crna Gora
2020. Rizom: ženske poetike prostora, pripadanja i uzemlјenja, Savremena galerija Zrenjanin
2020. Rizom, Galerija savremene umetnosti kulturnog centra u Pančevu
2020. Čistoća, izložba u galerija X vitamin, Beograd
2019. Post ciklus, izložba skulptura u Narodnom muzeju Kikinda
2019. Lady of hormones, Savremena galerija Subotica
2017. Ono mesto, multimedijalna izložba, Savremena galerija Subotica
2015. Authentic, retrospekcija 2000–2015. galerija UK Parobrod Beograd i galerija Vinko Perčić Subotica
2013. Tranzicija: od opšteg ka ličnom, multimedijalna izložba, galerija opštine Vračar, Beograd
2013. Kancelarijski radnici, multimedijalna izložba, galerija Nova, Beograd
2010. After baby, multimedijalna izložba, galerija SULUJ, Beograd, Srbija
2009. Porodične kompozicije, Moderna Galerija Likovni Susret, Subotica
2005. 30. rođendan, multimedijalna izložba, galerija Kuplung, Budimpešta, Mađarska
2004. Poslastičarnica Lucky Couples, magistarska izložba, Galerija FLU, Beograd
2003. Srećni parovi, digitalni printovi, galerija Doma omladine, Beograd
2002. Bez naziva, digitalni printovi, galerija Remont, Beograd
2001. Tikovi i pogledi, izložba skulptura i fotografija, galerija Dvorište, Pančevo
Grupne izložbe (izbor):
2023. BEZ NAZIVA.SKULPTURA POSLE SKULPTURE, izložba srpske skulpture u prostoru Casarma U, u okviru programa grada kulture u Temišvaru, Rumunija
2023. Plava izložba, reinterpretacija radova iz kolekcije MSUB prilagođena slepima i slabovidima, Muzej savremene umetnosti Beograd
2023. Izložba nagrađenih radova za 2022, galerija ULUS, Beograd
2022. Artikulacije 3/AFERA, Savremena galerija Subotica
2022. Silent Recovery, izložba umetničkih parova, Art Hangar u Subotici
2022. Javni hobi 3, kolekcija Nenada Kostića – studenti Mrđana Bajića, u galeriji X vitamin Beograd
2022. Izložba vajara/ki Srbije, pavilјon Cvijeta Zuzorić, Beograd
2022. Utkano pod kožu, galerija Događanja, kulturni centar KNAP, Zagreb, Hrvatska
2022. Tragovi savremenosti: 60 godina putovanja kroz umetnost, jubilarna izložba Savremene galerije Subotica (prvobitno Likovni susret Subotica)
2022. SLIKA/SADA, izložba slikarske sekcije ULUSa u pavilјonu Cvijeta Zuzorić, Beograd
2022. Velikanke srpske kulture, Dom Jevrema Grujića u Begradu, predstavlјanje galerije X vitamin u okviru izložbe najvećih slikarki XX veka
2021. Image Mouvment, međunarodna izložba parisko-subotičkih umetnika u Savremenoj galeriji Subotica
2021. Hod po liniji, Trijenale crteža i male plastike, Pavilјon Cvijeta Zuzorić, Beograd
2021. DOK10, jubilarna izložba samostalnih izlagača tokom 10 godina rada UK Parobrod, u istoimenoj galeriji, Beograd
2021. Mi verujemo u medicinu, izložba umetnika po izboru galerije X vitamin u apoteci Ivančić i sin, Beograd
2021. ŽENA, međunarodna izložba povodom manifestacije – žene u Domu kulture Nova Gradiška, Hrvatska
2020. Izložba radova kolonije SLIKA/Ečka, Savremena galerija Zrenjanin
2020. Izložba vajara/ki Srbije 2020, letnji salon skulpture u organizaciji vajarske sekcije ULUS-a, pavilјon Cvijeta Zuzorić, Beograd
2020. Izložba 38.simpozijuma Terra, galerija Terra Kikinda
2020. Umetnice, izložba radova ženskih umetnika iz Fonda Savremene galerije Subotica
2019. Aukcija povodom 20 godina Remonta, sa izložbom u galeriji NUA Remont, Beograd
2019.Aukcija u galeriji Progres, X vitamin i ŠTAB
2019. Godišnja izložba vajara/ki, Cvijeta Zuzorić, Beograd i Narodni muzej Pančevo
2019. Re-konekcija, trijenale proširenih medija Cvijeta Zuzorić, Beograd
2019. Image Mouvment Pariz/Subotica, međunarodna izložba Galerija Rivoli 59, Pariz, Francuska
2018. U ritmu srca, animacija na pločniku ispred Gradske kuće u Subotici, Dani secesije
2018. Između nas, izložba akvizicja iz fondova Savremene galerije Subotica i Muzeja savremene umetnosti Beograd u salonu Muzeja savremene umetnosti Beograd
2017. Kaleidoskop, Noć Muzeja, animacija u Sinagogi tokom rekonstrukcije, Subotica
2015. Bonton: dobro održavanje i lepo ponašanje, nove akvizicije u kolekciji Oktobarski salon, Kulurni centar, Beograd
2014. Work in progress, izložba umetničke kolekcije Šumatovačke, galerija Doma omladine, Beograd
2014. „Put u Evropu sa herojima i svedocima”, radovi umetnika iz kolekcije Oktobarskog salona Kulturnog centra Beograd, Savremena galerija Subotica
2014. „Izložba subotičkih umetnika”, Kuća umetnosti (Művészetek Háza), Gödöllő, Mađarska
2013. „Situacije: Instalacije u Vojvodini”, MSUV Novi Sad
2013. „Memorija prostora”, site specific izložba, Moderna galerija likovni susret, Subotica
2012. „Zagrebi dublјe”, izložba sekcije proširenih medija, galerija ULUS, Beograd
2012. „DEZ.ORG”, izložba umetničkog udruženja dez.org, galerija Skladište, Subotica
2010. „NYC Curators at Buzzer 30”, galerija Buzzer 30, Kvins, Nјu Jork, Amerika
2010. „Umetnost u Vojvodini 2000–2010”, MSUV, Novi Sad
2010. „UPDATE sopstveni (ženski lik)”, Ozon galerija, Beograd
2010. „Mixer festival”, izložba u prostorima silosa Žito-mlina, Beograd
2009. (OUT), Museum (out) box, umetnostu javnom prostoru Štajerske, Grac, Austrija
2009. „Mikro manevar”, 39. novosadski salon, GLU Poklon zbirka Rajka Mamužića, Novi Sad
2009. „Urbani mostovi” Galerija NN19, Sarbriken, Nemačka
2008. „Exposition”, prezentacija video radova, galerija Stadtpark, Krems na Dunavu, Austrija
2007. „Re-set”, projekat MSUV „Pokretanje istrage II”, Galerija savremene umetnosti Pančevo
2006. 213+13”, izložba umetničkog udruženja dez.org, galerija savremene umetnosti Smederevo
2005. „Just visiting”, mlada scena, umetnički prostor Walcheturm, Cirih, Švajcarska
2005. „Nagrada za najbolјeg mladog umetnika”, finalisti, galerija Municipal Library, Prag, Češka
2005. XI festival digitalne umetnosti, Maribor, Slovenija
2005. 38. Zimski salon mladih, galerija Josip-Bepo Benković, Herceg Novi, Crna Gora
2004. „Kontinentalni doručak”, 45. Oktobarski salon, Muzej 25. maj, Beograd
2004. „Retro vision” BELEF, video radovi, Barutana, Beograd
2004. „BORDER/DISORDER”, međunarodna izložba, Cable Factory, Helsinki, Finska
2004. „Traganja”, izložba mladih subotičkih umetnika u Pečuju, Mađarska
2004. „Čudna tačka tenzije”, Narodni muzej Crne Gore, Cetinje, Crna Gora
2003. „Srećni parovi” video, BELEF, Tvrđava – Kalemegdanska terasa, Beograd
2003. „IN/OUT”, festival digitalne umetnosti, Prag, Češka Republika
2003. „Srbija, Srbija”, galerija Shambala, Kopenhagen, Danska
2003. „NE/MOGUĆA prisutnost”, galerija Zlatno oko, Novi Sad
2002. „Zoom in/Zoom out” 43. Oktobarski salon, galerija ULUS, Beograd
RADOVI
Čistoća, serija radova od terakote, prirodna veličina, 2019.
Autoportret sa čajem iz serije Čistoća, terakota, prirodna veličina, 2019.
Autoportret sa čajem, detalj iz serije Čistoća, terakota, prirodna veličina, 2019.
Autoportret sa vešom iz serije Čistoća, terakota, prirodna veličina, 2019.
Autoportret sa vatom, iz serije Čistoća, terakota, prirodna veličina, 2019.
Autoportret sa vatom, detalj iz serije Čistoća, prirodna veličina, 2019.
Karlica, terakota, 2019.
Karlica/kraj reprodukcije, video, 2022.
Karlica/kraj reprodukcije, detalj videa, 2022.
UNDER CONSTRACTION/TIMELESS GODDESS, staklo i mesing, 2020/22.
Uterus, reinterpretacija rada Embodiment, bronza, pliš, crtež na zidu, 2019./2023.
Otvori se…, objekat, 2019/2022.
Vrata, objekti, 2022.
Portal krug, sirova glina i video, 2021.
Portal kvadrat, od terakote, 2019.
Ti si me čekala/spomenik sećanju i kajanju, kameni spoticanja 2022.
Ti si me čekala/spomenik sećanju i kajanju, pragovi spoticanja 2022.
ŠAL/obeležavanje pozicije iz ugla društvenih i rodnih uloga/inicijacija, 2022.
ŠAL/Ekstaza, performans sa šalom u kafani, 2022.
Ekstaza, svetleća reklama, 2022.
Ekstaza, polje za održavanje hepeninga u galeriji, 2022.
Ekstaza, hepening u galeriji, 2022.
Ekstaza, skulptura u seriji, 3d print, 2022.
Srećni parovi, skulpture od žele bombona, 2004.
Srećni parovi tapeti, 2004.
Poslastičarnica srećni parovi tapeti, 2004/2019.
Srećni parovi, postavka u prostoru, 2004.
Emocionalne kugle, vosak i terakota, 2019.
Karfiol, gips, instalacija, intervencija sa svetlom, 2019.
Karfiol, gips, instalacija, intervencija sa svetlom, 2019.
BEZ ŠMINKE/prihvatljivo ili ne, reinterpretacija rada Sanje Iveković, 2023.
INTRO, serije fotografija, delegirani performans, 2001.
Sve suze, bojena terakota, 2018.
Glava šećera, objekat od šećera, 2004.
Before & after baby, skulpture od posteljine i pelena, 2010.
Porodične kompozicije, printovi, 2007.
Virtuelni prijatelji, reljef na kamenu, 2013.
Ogledanje, zidni objekat, 2012.
Higija, serija skulptura, 2020.
Ono mesto, reljef na kamenu, 2017.
Mama i tata od bombona, skulpture od bombona, 2001.
Delovi tela/lepo ružno, bodi art, 2001.
Prototipovi, skulpture od gipsa, 2000.
REFERENCE
Cesar, Robert; Antea Arizanović. 2005. „Događanja na srpskoj likovni sceniˮ. Likovne besede: revija za likovno umetnost (Art Words) 69–70: 111–114.
Dimitrijević, Branko. 2004. „Čudna tačka tenzije”. Predgovor za katalog istoimene izložbe. Cetinje: Muzej Cetinje.
Erić, Olivera. Jesen/zima 2004. „Užitak i vizuelne umetnosti”. Pro Femina: časopis za žensku književnost i kulturu: 205.
Erić, Olivera. 2019. „Idejna razmatranja mogućnosti povezivanja zgrade FLU i njenih umetničkih sadržaja sa kreativnim industrijamaˮ, izlaganje na naučnom skupu Zgrada Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu: istorija, nasleđe, budućnost. Beograd: Fakultet likovnih umetnosti, 187.
Isakov, Aleksandra. Februar 2023. „Autoportret u gliniˮ. Politika – kulturni dodatak, 12.
Karić, Miroslav. 2022. U potrazi za srećom. Tekst za katalog samostalne izložbe Ekstaza. Beograd: Galerija FLU.
Lambić Fenjčev, Sunčica. 2020. Rizom: ženske poetike prostora, pripadanja i uzemlјenja. Katalog samostalne izložbe sa Leom Vidaković i Jelenom Grujičić. Zrenjanin: Savremena galerija Zrenjanin.
Marinković, Ksenija. 2020. „Budi i ti Higijaˮ. Predgovor za katalog samostalne izložbe Čistoća. Beograd: Galerija Vitamin X.
Marković, Srđan Đile. 2004. „Overdoziranje kičomˮ. Glas javnosti.
Marković, Tanja. 2010. „Tehnologija mameˮ. Predgovor za katalog samostalne izložbe After baby. Beograd: SULUJ.
Milenković, Nebojša. 2007. „Pokretanje istrageˮ. Predgovor za katalog grupne izložbe kustoskinje Suzane Vuksanović. Novi Sad: MSUV.
Milenković, Nebojša. 2015. „Maja Rakočević Cvijanov: umetnost kao javna intimnostˮ. Predgovor za monografiju retrospektivne izložbe Authentic 2000–2015. Subotica: Galerija „dr Vinko Perčićˮ.
Milenković, Nebojša. 2020. Proces (ne)vidlјivog – projekti i izložbe 2007–2019ˮ. Predgovor za objedinjeni katalog realizovanih izložbi u galerij „dr Vinko Perčićˮ. Subotica: Galerija „dr Vinko Perčićˮ.
Minić, Danica. 2004. „Gender-related artˮ, Umelec internacionalni art magazin (Prag) 2: 48–53.
Mitrović, Siniša. Nov-dec. 2002. „The October Salon”. Flash Art: Internationalni art magazin 227: 48.
Pop Matić, Darinka. decembar2005. „O lјubavi i pravilima”. Yelow Cab, 85.
S. Đ. 18. mart 2023. „Progovorile o ulogama ženeˮ. Dan, kulturni dodatak (Podgorica).
Smiljanić, Ivana. 2009. „Intimni prostor Maje Rakočević Cvijanovˮ. Predgovor za katalog samostalne izložbe Porodične kompozicije. Subotica: Moderna galerija Likovni susret.
Stojadinović, Mirjana Boba. jesen 2005. „Život od čokolade”, Remont 11: 26–27.
Tonković, Nela. 2013. „Tranzicija: od opšteg ka ličnomˮ. Predgovor za katalog samostalne izložbe u Galeriji opštine Vračar. Beograd: Opština Vračar.
Tonković, Nela. 2017. „Ono mestoˮ. Predgovor za katalog istoimene samostalne izložbe. Subotica: Savremena galerija Subotica.
Tonković, Nela. 2023. „Od tačke zanosa do tačke bolaˮ. Predgovor za katalog istoimene izložbe. Novi Sad: Galerija Bel Art.
Vuksanović, Suzana. 2023. „(Ne)moguća krađaˮ. Predgovor za katalog samostalne izložbe Hormonologija. Ukradeno vreme. Podgorica: Galerija Art.
INTERNET IZVORI
Autoportret u glini
BOJE JUTRA – „HORMONOLOGIJA – UKRADENO VRIJEMEˮ U GALERIJI ART
Čistoća – Maja Rakočević Cvijanov
Maja Rakočević Cvijanov: Ekstaza, 2022.
Maja Rakočević, Ambijentalna postavka Čišćenje/svakodnevna ženska rutina predstavljena vajarskim medijem.
PREISPITIVANJE ULOGE I EMOCIONALNOG SVETA ŽENE – OD TAČKE ZANOSA DO TAČKE BOLA, april 2023.
Provokativna rodna pitanja tema izložbe subotičkih umetnica Maje Rakočević Cvijanov i Edite Kadirić održane u Podgorici, 2023.
Tonković, Nela. „Maja Rakočević Cvijanov: Najbolje društvo je ono koje nastoji u drugome da probudi dobra osećanja i da mu da podstrekˮ.
UZVIŠENI METABOLIZAM – Maje Rakočević Cvijanov i Adrienn Ujhazi
Uzvišeni metabolizam Maje Rakočević Cvijanov i Adrienn Ujhazi, Četvrtak 14.09. 2023. u 19h, Kulturni centar Dorćol.
Uzvišeni metabolizam Maje Rakočević Cvijanov i Adrienn Ujhazi.
OSTALO
„Umetnost može da postavi pitanja i da osvetli ono na čemu treba raditiˮ
Razgovor sa vizuelnom umetnicom Majom Rakočević Cvijanov
novembar 2024, Beograd
1. Koja je primarna forma Vašeg izražavanja i da li se ona menjala tokom dosadašnjeg rada?
Završila sam vajanje, ali se izjašnjavam kao vizuelna umetnica jer vizuelna umetnost obuhvata i druge medije kojima izražavam svoje ideje. Često koristim koncept kako bih započela umetnički proces. Mediji koje upotrebljavam pored skulpture su hepening, performans, video, printovi, instalacija i objekti.
2. Možete li izdvojiti faze u stvaralaštvu i postoji li ključna, prelomna tačka u kojoj se Vaš izraz menja?
Na osnovnim studijama često sam se žalila kolegama iz klase kako nema umetnosti koja uključuje savremene materijale i koja je multimedijalna. Oni su mi govorili da sama počnem da pravim umetnost koju priželjkujem da gledam. Podstaknuta različitim predavanjima na Fakultetu likovnih umetnosti koje organizuju Zoran Todorović i Dejan Grba, kao i u novim galerijskim i prostorima u Beogradu, kao što je Remont počinjem da proširujem svoje shvatanje umetnosti, i već na studijama koristim situacije da pravim performanse, učestvujem u kreiranju video rada, koristim i bolničke snimke, bavim se telom kroz fotografiju i print.
3. Da li bi postojalo nešto što biste izdvojili u vezi sa Vašim školovanjem, usavršavanjima? Neku ključnu figuru koja je uticala na Vaš rad tokom studija? Poseta nekoj zemlji, muzeju, rezidencija koju ste do sada ostvarili?
Na studijama vajanja značajna su bila predavanja i prezentacije o umetnicima i savremenoj umetnosti kod nas i u svetu. Radionica Milice Tomić How to send message sa studentima vajanja koji su bili u klasi profesora Mrđana Bajića, imala je fantastične koncepte rada sa studentima iz Finske, na studijskom boravku u Beogradu i kod kojih smo odlazili na razgovore o umetnosti. Slično tome, radionice koje je organizovao Muzej savremene umetnosti u saradnji sa Fakultetom likovnih umetnosti u Beogradu doveo je studente umetnosti iz balkanskog i skandinavskog regiona na radionicu SPEAK UP!!! koju su vodili Branko Dimitrijević i Mika Hanula. Osim što su nam omogućili da se umrežimo i posetimo skandinavske gradove, naučili su nas i koliko je važno govoriti o svojim idejama, pričati o procesu, a zatim o gotovom radu. Ovaj period je rezultirao brojnim zajedničkim izložbama kao što su How to End Message na Oktobarskom salonu 2004. godine, BORDER/DISORDER u Cable Factory u Helsinkiju i galeriji SKC 2005 godine.
Saradnja se nastavila i na Doktorskim studijama od 2019. do 2023. kada su Mrđan Bajić i Radoš Antonijević zajedno rukovodili Plavom izložbom u MSUB, koja je sadržala renterpretacije radova iz njihove kolekcije. Kustoskinje izložbe bile su Senka Ristivojević i Katarina Krstić, a radovi su bili prilagođeni slepima i slabovidima. Veoma lepa saradnja studenata vajanja i Muzeja savremene umetnosti dogodila se zahvaljujući ovoj specifičnoj saradnji sa profesorima FLU.
Profesor Mrđan Bajić je ostao profesor i nakon školovanja, uvek spreman da pruži petominutni savet koji važi za duži vremenski period. Jedan od skorašnjih saveta bio je: “Potrebno ti je remek delo”. Rečenica dovoljna da inspiriše na stvaranje ali i da pokrene na razmišljanje…
Značajno usavršavanje bilo je kada sam 2022. godine završila alternativni kurs Ženskih studija u subotičkoj podružnici. Tamo sam otkrila metod životne priče koji sam intuitivno koristila u svom umetničkom stvaranju. Ovo saznanje zapravo mi je pomoglo da preciznije definišem svoj rad, da ga zaokružim i da buduće radove drugačije odredim.
4. Statement, stav o umetnosti danas i o umetničkim praksama kojima svedočite.
Umetničke prakse danas vidim kao kontekstualne. Radovi se čitaju iz lokalnog i ličnog ugla kroz aktuelne diskurse. U svom radu koristim temu svakodnevice kojoj svedočim, deleći je sa savremenicima. U tom procesu osvešćujem veliki uticaj sredine, okruženja, kulturoloških i rodnih očekivanja, tragajući za autentičnim identitetom. Za prikazivanje svojih ideja često koristim humor i autoironiju poigravajući se sa kičom, naivom i šundom, radi dekonstrukcije različitih stereotipa, u potrazi za ispunjenijim i smislenijim životom pojedinca.
5. Kako će izgledati umetnost budućnosti s obzirom na razvoj digitalnog doba i kako će izgledati Vaša umetnost u odnosu na ono kako ona izgleda danas? Možete li to da predvidite?
Verujem da će veštačka inteligencija i nove tehnologije u velikom meri menjati stvaranje. Ali ne verujem da će umetnost biti ugrožena jer umetnik zadaje koncepte po kojima se tehnološki procesi odvijaju. U rukovođenju konceptom vidim ključnu ulogu čoveka koji se razlikuje od robota.
6. Postoji li Vaša izložba na koju ste posebno ponosni, koja je ostvarila najbolju „komunikaciju” sa publikom ili možda neka koja je suštinski progovorila o Vama?
Izložba Ekstaza, odnosno hepening na otvaranju izložbe u galeriji FLU u Beogradu 2022. godine bio je zaista veliki projekat koji je uključivao mnogo ljudi. Za mene kao vajarku posebno je bilo važno polje događaja jer je skulptura prostorna umetnost. Kreirala sam polje svetlosnim efektima i rekvizitima i u njega sam uvela ljude i muzičare, koristeći metod relacione estetike i socijalne plastike. Događaj koji sam vodila kroz ples i dinamično prepuštanje muzici dovelo je do ekstatičnih momenata od kojih je kao artefakt ostao video zapis. Iz tog videa se mogu čitati različite sociološki profili aktera na umetničkoj sceni. Umetnici se potpuno predaju muzici, kolekcionari daju pare muzičarima, kustosi malo posmatraju – malo učestvuju, drže se na distanci, ljubitelji umetnosti gledaju, a zatim se i oni prepuštaju vođeni umetničkom idejom. Ovo je bio eksperiment sa kojim sam otišla najdalje u svom radu i veoma sam zadovoljna dobijenim rezultatima.
7. Da li je umetnost nužno lična ili biste mogli da je definišete kao odgovor na podsticaje ili izazove koje pruža vreme u kome živimo.
Mislim da javni život utiče na privatni i obrnuto. Ako govorimo samo o javnom životu, privatni će nužno isplivati kroz umetnički rad. Isto tako, umetnici koji govore o ličnom, zapravo oslikavaju društvene i političke pojave koje se upisuju u lično. Jedno se prepliće sa drugim i potrebno je usavršavati i sebe i društvo. Umetnost može da postavi pitanja i da osvetli ono na čemu treba raditi, a to je dovoljno za prve korake.
Razgovor vodila:
dr Dijana Metlić, ist. umetnosti
PRILOZI
- Prilog 1 Autoportret sa vešom iz serije Čistoća, terakota, prirodna veličina, 2019.
- Prilog 2 Autoportret sa vatom, iz serije Čistoća, terakota, prirodna veličina, 2019.
- Prilog 3 Karlica, terakota, 2019.
- Prilog 4 Karlica/kraj reprodukcije, instalacija na ginekološkom krevetu, 2022.
- Prilog 5 Karlica/kraj reprodukcije, video, 2022.
- Prilog 6 UNDER CONSTRACTION/TIMELESS GODDESS, staklo i mesing, 2020/22.
- Prilog 7 Uterus, reinterpretacija rada Embodiment, bronza, pliš, crtež na zidu, 2019./2023.
- Prilog 8 Otvori se…, objekat, 2019/2022.
- Prilog 9 Vrata, objekti, 2022.
- Prilog 10 Portal krug, sirova glina i video, 2021.
- Prilog 11 Portal kvadrat, od terakote, 2019.
- Prilog 12 ŠAL/obeležavanje pozicije iz ugla društvenih i rodnih uloga/inicijacija, 2022.
- Prilog 13 ŠAL/Ekstaza, performans sa šalom u kafani, 2022.
- Prilog 14 ŠAL/Ekstaza, objekat i fotografija, 2023.
- Prilog 15 Ekstaza, svetleća reklama, 2022.
- Prilog 16 Ekstaza, hepening u galeriji, 2022.
- Prilog 17 Ekstaza, skenirani otisak tela za 3d štampu, 2022.
- Prilog 18 Ekstaza, skulptura u seriji, 3d print, 2022.
- Prilog 19 Ekstaza/zavese, postavka u prostoru, 2022.
- Prilog 20 Srećni parovi, skulpture od žele bombona, 2004.
- Prilog 21 Srećni parovi, skulptura od čokolade, 2004.
- Prilog 22 Emocionalne kugle, vosak i terakota, 2019.
- Prilog 23 BEZ ŠMINKE/prihvatljivo ili ne, reinterpretacija rada Sanje Iveković, 2023.
- Prilog 24 INTRO, serije fotografija, delegirani performans, 2001.
- Prilog 25 INTRO, serije fotografija, delegirani performans, 2001.
- Prilog 26 Glava šećera, objekat od šećera, 2004.
- Prilog 27 Before & after baby, skulpture od posteljine i pelena, 2010.
- Prilog 28 Par u tranziciji, skulptura, 2012.
- Prilog 29 Prošireno telo porodice, crtež na tabli, 2017.
- Prilog 30 Ogledanje, zidni objekat, 2012.
- Prilog 31 Higija, print, 2020.
- Prilog 32 Higija, serija skulptura, 2020.
- Prilog 33 Prototipovi, skulpture od gipsa, 2000.
- Prilog 34 Vuksanović, Suzana. 2023. Hormonologija, ukradeno vreme: Izložba Edite Kadirić, Maje Rakočević i Jelene Janev, Podgorica: Galerija Art.
- Prilog 35 Lady of Hormons: Edita KAdirić, Maja Rakočević Cvijanov. 2019. Subotica: Savremena galerija.
- Prilog 36 Karić, Miroslav. 2022. U potrazi za srećom. Katalog izložbe Ekstaza Maje Rakočević Cvijanov. Beograd: Galerija FLU.
- Prilog 37 Milenković, Nebojša. 2015. Authentic: retrospektivna izložba radova Maje RakočevićCvijanov: 2000-2015. Subotica: Galerija „dr Vinko Perčić”
Svi prilozi dobijeni su ljubaznošću umetnice.
FOTOGRAFIJA UMETNICE
- Maja Rakočević Cvijanov, ljubaznošću umetnice.
Katalozi
ČLAN TIMA: | Dijana Metlić |
DATUM UNOSA GRAĐE: | 26. oktobar 2024. |