Dašić Julia Florine

Rođena 1973. godine u Parizu, Julia Dašić je mladost provela između Beograda (Srbija) i Seresa (Grčka) pre nego što se 1999. preselila u Francusku, gde trenutno živi i radi. Nakon studija na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i Nacionalnoj školi dekorativnih umetnosti u Parizu (ENSAD), razvila je lični stil kombinujući crtež, slikarstvo i digitalnu kreaciju.

Pod velikim uticajem sveta Hieronimusa Boša (Hieronymus Bosch) i nadrealističkih umetnika kao što su Leonora Karington (Leonora Carrington), Remedios Varo ili srpska umetnica Milica Zorić, Julija Dašić se bavi poetskim, mračnim i fantastičnim svetom, prikazujući magične pejzaže naseljene hibridnim i čudesnim bićima iz lične mitologije.

Krajem 2008. godine izložila je zbirku radova Odaliske u Srpskom kulturnom centru u Parizu, kao i u Nacionalnoj galeriji u Beogradu. Sastavljena od oko 30 slika, ova kolekcija predstavlja imaginarni harem bez zidova i rešetki, sastavljen od raskošnih ženskih modela koji bestežinski, lebde u vazduhu. Prikazana u Francuskoj i u Srbiji, izložba je doživela veliki uspeh. Televizijski kanal Arte posvećuje deo svog dokumentarnog filma Skriveno lice zadnjice radu Julije Dašić.

Usledilo je nekoliko tematskih izložbi kao što su Eksplozija Clovis Trouille u L’Isle Adam u Francuskoj, Srpski umetnici iz inostranstva u Paviljonu „Cvijeta Zuzorićˮ u Beogradu, u Galeriji Grand E’terna, kao i u Galeriji Cabinet des curieux u Parizu, gde je tada bila stalna članica.

Julija Dašić je 2018. godine, na poziv Foruma stranih kulturnih instituta u Parizu (FICEP), proizvela seriju kratkih animiranih filmova projektovanih na Trgu u kompleksu Invalida (Les Invalides) u Parizu povodom kulturne manifestacije Nuit blanche u organizaciji grada.

Od 2021. godine producira novu animiranu seriju na temu Karneval životinja kompozitora Kamija Sen-Sansa (Camille Saint-Saens). Film je inspirisan začudnim svetom reditelja Žorža Melijesa (Georges Méliès). Sastavljen je od četrnaest animiranih sekvenci. Prikazan je 8. novembra 2021. na klavirskom festivalu u Lucernu (Švajcarska), a zatim 26. novembra iste godine u dvorani Viktorija Hall u Ženevi tokom prestižnog koncerta pijanistkinje Marte Argerič. Istovremeno je sa spisateljicom Dafin Goset (Delphine Gosset) objavila ilustrovanu knjigu za mlade Lapin Dixit (izdanje Lucca).

Na 19. Bijenalu „Milene Pavlović Bariliˮ u Požarevcu 2023. godine osvojila je drugu nagradu.

Julija Dašić radi i kao ilustratorka u domenu književnog stvaralaštva.

IZLOŽBE / PROJEKCIJE:

• 2021. Projekcija animiranog filma Karneval životinja, Victoria Hall (Ženeva, Švajcarska) i na Festivalu u Lucernu (Švajcarska)
• 2018. Projekcija animiranih filmova tokom manifestacije Nuit blanche (Pariz, Francuska)
• 2017. Grupna Izložba, Galerija Grand E’terna (Pariz, Francuska)
• 2017. Grupna Izložba, Galeriji Cabinet des curieux (Pariz, Francuska)
• 2013. Grupna Izložba Srpski umetnici u inostranstvu, Paviljon „Cvijeta Zuzorićˮ (Beograd, Srbija)
• 2010. Grupna Izložba EkspLosition Clovis Trouille u Muzeju umetnosti i istorije Louis Senleck (L’Isle-Adam, Francuska)
• 2010. Grupna Izložba, Cabinet des curieux (Pariz, Francuska)
• 2009. Izložba Odaliske u Narodnom muzeju (Beograd, Srbija)
• 2008. Izložba Odalisques, Srpski kulturni centar (Pariz, Francuska)

Slike/kolaži:
Borba, kolaž i olovka na papiru, 40×40 cm
Deftera, mastilo, tuš, olovka na papiru, 25×25
Dolina dijamanata, kombinovana tehnika na papiru, 40×40 cm
Gorgona, tuš na papiru, 40×40 cm
Infanta, kombinovana tehnika na papiru, 45×85 cm
Karneval, tuš, mastilo, olovka na papiru, 30X40 cm
Kefali, kombinovana tehnika na papiru, 50×60 cm
Krv meduze, gvaš, mastilo, olovka na papiru, 50X60 cm
Lex-Veneris, tuš i olovka na papiru, 50×60 cm
Meduza, tuš i olovka na papiru, 50×60 cm
Meltemi copie, tuš i olovka na papiru, 50×60 cm
Olimpijska noga, tuš, mastilo i olovka na papiru, 30×30 cm
Ostaci, tuš, flomaster, olovka na papiru, 25×30 cm
Paraskevi, kombinovana tehnika na papiru, 40×40 cm
Pedeset članova, tuš na papiru, 30×30 cm
Poplava, tuš na papiru, 30×45 cm
Venera, ulje i olovka na papiru, 30×30 cm
Venera sa velikim srcem, tuš i olovka na papiru, 30×40 cm
Vila-Raviola, tuš, olovka i akvarel na papiru, 50×60 cm

Animacije:
Carte de voeux Amour 2024
Sterling Hill
Love
Impossible Méditation
La Maison/The House
Bonne rentrée à tous!

Julia Dasic (2014) by Gérard Courant – Cinématon #2804
Julia Dašić, 2016, autor: Dragan Cvetković
Julia Dasic, 2021, Lucca Éditions

Razgovor sa umetnicom Juliom Dašić
„Raskidi i evolucije su za mene cikličan procesˮ.
Mart 2025, Pariz‒Beograd

1. Koji je glavni oblik vašeg izražavanja i da li se menjao tokom vašeg dosadašnjeg rada?

Crtanju me je pre svega naučio moj otac, Momčilo Dašić, koji je bio slikar. Započela sam umetničke studije u Dizajnerskoj školi u Beogradu a zatim na Fakultetu primenjenih umetnosti. Glavni oblik mog izražavanja su, tokom studija a i danas, crtež i slikanje. Često eksperimentišem i sa kolažom i fotomontažom. Tokom školovanja u Dizajnerskoj školi, bila sam na odseku Dizajna tekstila. Ornamentika i šara su ostavile veliki uticaj ne moj likovni izraz. Kasnije su me slučajni susreti doveli do saradnje sa piscima. Za njih sam ilustrovala knjige, posebno u sektoru dečije književnosti. Paralelno sa ručnim radom, naučila sam da se služim digitalnim alatima. Veoma me interesuju mogućnosti koje nudi animacija.

Na poziv grada Pariza 2018. godine sam za njegove „Bele noći” uradila seriju kratkih animiranih filmova projektovanih  na bioskopskom platnu postavljenom na Trgu ispred Crkve Invalida. U pitanju su bile kratke poetične animacije inspirisane elementima iz mojih slika i crteža. Povodom koncerta pijanistkinje Marte Argerič u Viktorija holu u Ženevi, 2021. godine projektovani su, na bioskopskom platnu, animirani filmovi pravljeni od crteža i slika na temu Karnevala životinja kompozitora Kamija Sen-Sansa. Danas svoje vreme delim između klasičnog slikarskog rada i rada na animaciji.

2. Možete li da identifikujete faze svoje kreativnosti i da li postoji ključna prelomna tačka u kojoj se menja vaš izraz?

Sve utiče na kreativnost. Pošto paralelno radim kao ilustrator, poslovni projekti su me često odveli u različite, neočekivane oblasti. To su iskustva koja obogaćuju grafički rečnik. Biti u uskoj vezi sa svetom rada (poslovanja u umetničkoj sferi) budi u meni česta preispitivanja. Isto tako, zemlje u kojima sam boravila imale su bitan uticaj sa svojim kulturama. Takođe su kuće i stanovi, u kojima sam živela, (sa više ili manje prostora) imale uticaja. Raskidi i evolucije su za mene cikličan proces, ali imam utisak da se uvek vraćam svojim osnovama, sa nekim dodacima.

3. Da li postoji nešto što biste istakli u vezi sa svojim obrazovanjem i obukom? Ključna ličnost koja je uticala na vaš rad tokom studija? Poseta zemlji, muzeju, rezidenciji koju ste do sada završili?

Rođena sam u Parizu od majke Grkinje i oca Srbina. Imala sam sreću da svoju mladost provedem između ove tri zemlje, koje su osnova mog identiteta. Istina je da umetnost ne zna za granice, ali moja tri porekla i mešavine svih njih su svakodnevni izvor inspiracije. Moj  umetnički izraz obeležen je temama koje ukrštaju ove različite kulture. U radu sam zadržala nadrealistički senzibilitet za koji sam veoma vezana.

Daje mi prostora da predstavim teme koje su mi drage kao što su podvodni svet, fantastična bića, mitologija i drevna istorija. Umetnici koji su uticali na mene, da navedem samo neke, su Boš, Leonora Karington, Milica Zorić, i šire, umetnički pravci kao Art brut, nadrealizam i mnogi drugi.

4. Izjava, odnos prema današnjoj umetnosti i umetničkim praksama čiji ste svedok.

Primećujem stvari koje su u skladu sa mojim ličnim iskustvom. Sviđaju mi se mešavine i granice koje se brišu između umetničkih izraza. Sve se kombinuje i deluje u interakciji ‒ slikanje i živi spektakl, video i umetnička animacija sa koncertima, i mnogi drugi primeri.

5. Kako će izgledati umetnost budućnosti s obzirom na razvoj digitalnog doba i kako će izgledati vaša umetnost u odnosu na ono što je danas? Možete li to predvideti ?

Sve veća upotreba veštačke inteligencije predstavlja rizik standardizacije umetničkog stvaralaštva. Ali to nije ništa novo. Ubeđena sam da umetnička intuicija i sirove emocije proiziaze iz ljudske specifičnosti, a ne iz algoritama. Zato želim da verujem da digitalni alati mogu da budu pomoć u kreiranju, ali originalnost rada ostaje plod ljudske ruke i uma. U mom primeru, animirani filmovi kompletiraju moje slike i crteže. Kao obogaćeni doživljaj u kojem mogu da donesem muziku i razne zvuke.

6. Da li postoji neka vaša izložba na koju ste posebno ponosni, koja je postigla najbolju „komunikaciju” sa publikom, ili možda ona koja je suštinski o vama?

Između 2008 i 2009. sam spremila seriju slika (kombinacija digitalnog kolaža i crteža) koju sam nazvala Odaliske. Sastavljena od oko 30 slika, izloženih u Parizu i Beogradu, ova kolekcija je predstavljala naga ženska tela naglašenih oblina (modele iz moje okoline), koja su lebdela u neodređenom prostoru, kao u bestežinskom stanju. Moj fokus je bio pozitivni pogled na telo: želela sam da prikažem slobodne žene kako uživaju u svojim telima bez kompleksa, što je antiteza ere u kojoj svi patimo od diktata mršavosti.

Izložba je bila veoma uspešna I medijski propraćena, nesumnjivo zbog svog angažmana.

Ova serija slika je takođe korišćena u jednom dokumentarnom filmu francusko-nemačkog TV kanala Arte.

7. Da li je umetnost nužno lična ili biste je mogli definisati kao odgovor na podsticaje ili izazove vremena u kome živimo.

Umetnici se „igrajuˮ sa obe strane ovog pitanja. Uloga umetničkog dela je da prevaziđe banalnost svakodnevnog života. Da dovede gledaoca ili slušaoca do novih emocija i vrednosti. Neki umetnici se izražavaju na veoma lični način, a drugi pak imaju angažovan društveno-politički stav, kojim brane i izjašnjavaju uverenja. I jedni i drugi unapređuju svet.

Razgovor vodila: dr Dijana Metlić, ist. umetnosti