Đurić Ana

Ana Đurić je primabalerina Srpskog narodnog pozorišta. Završila je Srednju baletsku školu „Lujo Davičo” u Beogradu 2010. godine, u klasi prof. Rose Milić. Po završetku srednje škole bila je angažovana u Operskoj kući u Kairu (Cairo Opera House), u Egiptu. Po povratku iz Kaira, Ana Đurić je započela rad u Baletu Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Od najranijeg detinjstva ova izuzetna baletska umetnica je učila prvo u školicama baleta, a kada se porodica preselila u Bor i Kragujevac, stekla je osnovno baletsko obrazovanje. Srednju balestku školu je završila u Beogradu uz sva odricanja koja nosi školovanje odvojeno od porodice. Za Anu nije bilo dileme čemu će svoj život da posveti. Ona objašnjava koliko je rada, ljubavi i discipline potrebno da bi izgradila ulogu kroz pokret: „Oduvek sam želela da budem balerina. U srednjoj školi sam već spoznala teškoće ovog poziva, ali tek kada sam počela profesionalno da se bavim baletom shvatila sam koliko je donošenje uloge zahtevno. Da bi se ovo ostvarilo potrebne su velike fizičke pripreme, kontrola svakog pokreta, strpljenje, psihička stabilnost i velika ljubav prema ovoj profesiji. Takođe zahteva i dobro poznavanje libreta, kako bi se pokretom dočarao lik publici” (Učur 2014).

Ana je posvećena svom usavršavanju u sferi baletske umetnosti. Spremna je da svoje umeće deli sa publikom, kako onom koja je dugogodišnji pratilac baletske umetnosti, tako i sa mladom publikom koja tek upoznaje lepotu baleta. Činjenica je da je balet privlačan malom krugu ljudi, ali Ana veruje da bi mladi prihvatili ovu umetnost kada bi imali priliku da upoznaju baletske predstave. Ana smatra da baletska umetnost treba da ima značajno mesto u društvu: „Da li zbog ekonomske situacije, obrazovanja, neupućenosti ili nedostupnosti baletske umetnosti širom Srbije, verujem da balet ne zauzima mesto koje zaslužuje. Osim Beograda i Novog Sada, ne postoji pozornica na kojoj balet može da se izvodi, a samim tim je u unutrašnjosti nedostupan. S obzirom na broj posetilaca baletskih predstava u Novom Sadu smatram da ovde balet sve više zauzima mesto koje mu pripada” (Učur 2014).

O odnosu pokreta izraženog kroz koreografiju i njegove spone sa karakterom lika koji je takođe izražen kroz pokret, kao i o emocijama koje su posledica izražavanja karaktera kroz pokret, Ana kaže: „Koreografija dosta utiče nekada, ako je tehnički vrlo zahtevna, pa vam ne dozvoljava da se mnogo posvetite glumi. I to ume nekada da bude problem. Posvetite se tehnici, u strahu da li ćete dobro nešto da uradite. Imate puno stvari, i onda u jednom trenutku, kada sve to završite, stanete i shvatite da ništa niste uradili po pitanju uloge. Ni u jednom trenutku, ni kroz jedan pokret, nisam pokazala kako se ja osećam u tom trenutku i kako bi trebalo da se osećam. Ali, nekad vam za neke stvari samo treba vreme. Možda vam na prvoj predstavi bude teško, ali vremenom, kako vam ulaze i muzika i koraci u telo, vi i ne osetite da vam se sve to nekako stopi i dobijete prostor za glumu. Vremenom se sve to namesti kako treba. Ali, naravno treba dosta da radite na tome” (Пејчић 2019)

Ana Đurić izuzetno poštuje publiku, naročito mladu publiku: „Kada ih nekoliko puta dovedete na predstavu, i kada im nekoliko puta prenesete emocije, oni će razumeti predstavu” (Pejčić 2017). O značaju emocija izraženih kroz pokret, gde nije samo važna tehnika igranja nego i tačna emocija koja je deo scenskog jezika izraženog kroz pokret u glumi koja je deo baletskog izraza, Ana kaže: „Što mi bolje glumimo, radimo, prenesemo vama, to je vama zanimljivije da gledate. Što smo mi prazniji, vi prosto nemate ni želju da gledate tu priču, jer ne ispunjavamo te vaše kriterijume. Mislim da publika to prepoznaje” (Pejčić 2017). Ana smatra da je balet umetnost u kojoj baletski igrači pokretom pričaju priču, ali sa tačnom emocijom zahvaljujući kojoj se gledalac poistovećuje sa likom.

Ana je u svojoj bogatoj baletskoj karijeri imala priliku da igra na mnogim svetskim baletskim scenama. Ali iako je imala brojne ponude, nije napustila Srpsko narodno pozorište. Ona kaže: „Volim da igram u svojoj zemlji, pred domaćom publikom jer na taj način doprinosim razvoju umetnosti kod nas. Takođe volim da nastupam i u inostranstvu. To je ipak jedan vid usavršavanja, ali i prezentovanja naše umetnosti u svetu” (Učur 2014).

O značaju umetničke pojave Ane Đurić u svetu baleta, ali i na srpskoj i novosadskoj baletskoj sceni govori balerina, koreografkinja, baletska pedagoškinja i predsednica Udruženja baletskih umetnika Vojvodine  Gabriela Teglaši – Velimirović: „Važno je istaći i to da Ana, osim talenta, poseduje prirodnu inteligenciju i izuzetnu scensku snalažljivost. Ponekad izgleda kao da se poigrava sa najtežim baletskim elementima. Naravno da iza te veštine stoji mnogo rada u baletskoj sali, jer Ana je vredna i brzo usvaja znanje koje dobija od svih onih sa kojima radi. Preko svih očekivanja i velikom brzinom, ona postiže sjajne rezultate, niže uloge jednu za drugom, pa se bez preterivanja za nju može reći da je već zvezda. Sasvim zasluženo dobila je i ovu i prethodnu nagradu Udruženja baletskih umetnika Srbije „Nataša Bošković”. Mnogi se slažu da Novi Sad od osnivanja do danas nije imao ovakvu balerinu!” (Теглаши  2015).

Nagrade koje je Ana Đurić dobila za svoj rad u baletskoj umetnosti:

– Godišnja pohvala Srpskog narodnog pozorišta za debitovanje u ulozi Kitri u baletu Don Kihot L. Minkusa, koreografija Đ. Harangozo (2013)
– Godišnja nagrada Srpskog narodnog pozorišta za uloge Odete-Odilije u baletu Labudovo jezero  i Aurore u predstavi  Uspavana lepotica P. I. Čajkovskog, koreografija V. Logunov (2014)
– Nagrada „Nataša Bošković” za sezonu 2013/14, koju dodeljuje Udruženje baletskih umetnika Srbije, za izuzetno ostvarene uloge Odete i Odilije u predstavi Labudovo jezero, koreografija i režija V. Logunov. Nagrada se dodeljuje za najbolju interpretaciju klasičnog ili neoklasičnog stila u oblasti baletske umetnosti.
– Nagrada Udruženja baletskih umetnika Vojvodine „Marina Olenjina”, za vrhunsko i profesionalno umetničko stvaralaštvo (2015)
– Godišnja nagrada SNP-a za ulogu Julije u baletu Romeo i Julija S. Prokofjeva, koreografija i režija K. Kostjukov (2015)
– Godišnja nagrada SNP-a za ulogu Marine u baletu Grk Zorba M. Teodorakisa, koreografija i režija K. Simić (2017)
– Godišnja nagrada SNP-a za ulogu Katarine u baletu  Katarina Izmailova (R. Bruči) (2018)
– Nagrada „Iskra kulture” Zavoda za kulturu Vojvodine za 2018. godinu, za savremeno stvaralaštvo mladom autoru do 35 godina (2018)
– Godišnja nagrada SNP-a za ulogu Margerite Gotje u baletu Dama s kamelijama (2019)
– Godišnja nagrada SNP-a za ulogu Lize u baletu  Vragolanka (2020)
– Godišnja nagrada SNP-a za nastupe na gala koncertima „Iz riznice Baleta” i „Baletski biseri” 2021, gde je ostvarila izuzetne kreacije izvodeći numere „Umirući labud”, „Karmen svita” i duet iz baletske predstave Šopenijana
– Godišnja nagrada SNP-a za uloge u baletima  Madam Baterflaj i  Ohridska legenda (2022)
– Zlatna medalja „Jovan Đorđević” (2023)

ULOGE:

1. Kitri – Don Kihot L. Minkusa, koreograf Đula Harangozo, igra i ulogu Kraljice drijada;
2. Vila Šećera – Krcko Oraščić P. I. Čajkovskog, koreograf Eldar Alijev, igra i uloge Krcko princ lutak i Lutka Vila Šećera;
3. Klara, Lutka – Krcko Oraščić P. I. Čajkovskog, koreografija i režija Vladimir Logunov. Predstava s kojom je Balet SNP-a gostovao u Meksiku, decembra 2014;
4. Princeza Aurora – Uspavana lepotica P. I. Čajkovskog, koreograf Vladimir Logunov;
5. Odeta-Odilija – Labudovo jezero P. I. Čajkovskog, koreograf Vladimir Logunov;
6. Julija – Romeo i Julija S. Prokofjeva, koreograf Konstantin Kostjukov;
7. Žizela – Žizela A. Adama, koreograf Milica Jovanović;
8. Marina, mlada udovica – Grk Zorba M. Teodorakisa, koreograf i reditelj Krunislav Simić;
9. Katarina – Katarina Izmailova, R. Bruči, libreto, režija i koreografija D. Parlića, prenosi K. Tešea;
10. Žizela, seoska devojka – Žizela, A. Adam, prema režiji i koreografiji M. Jovanović (obnova 2017);
11. Margerita Gotje – Dama s kamelijama, Đ. Verdi, koreografija i režija Krunislav Simić (obnova 2018);
12. Liza, seoska devojka – Vragolanka, L. J. F. Herold, koreografija i režija Kalin Hanciu
13. Ćo-Ćo-san, Madam Baterflaj – Madam Baterflaj, koreografija i režija Peter Brojer (Nemačka/Austrija)
14. Biljana i Biserka / Ohridska legenda, S. Hristić, koreograf i rd V. Logunov (prem. 30. oktobar 2021)
15. Ana Karenjina / po romanu Ana Karenjina L. N. Tolstoja, po muzici P. I. Čajkovskog, koreografija i režija Krunislav Simić (prem. 14. maj 2022)
16. Carica Katarina, Pastir, Kadril-dame – Pikova dama opera P. I. Čajkovskog, reditelj Oleg Menjnikov

Пејчић, Наташа. „Увек се може напредовати”. Дневник, 31.12. 2018 – 02. 01. 2019, 10.
Пејчић, Наташа. 2017.  „Што боље глумимо и играмо публици је занимљивије . Дневник, 28.09.2017, 10.
Теглаши, Габриела. 2015. „О балету”. Сцена 1/2: 105.

Пејчић, Наташа. 2019. „АНА ЂУРИЋ „Увек се може напредовати”. Дневник, 1.1.2019.
Stojmenović, Miljan. 2017. „Duša ima potrebu za kulturom”.
Učur, Nikola. 2014.  „Ana Đurić: Volim da igram u svojoj zemlji jer doprinosim razvoju umetnosti”.  Univerzitetski odjek
Врцељ, Јелена. 2018. „Уметност није луксуз, већ потреба”. Омладинске новине.

Ana Đurić razume umetnički događaj kao da je u pitanju trenutak pojave grčkog boga srećnog trenutka, Kairosa:  „U svetu umetnosti ili ste uhvatili trenutak ili je prošao nepovratno pored vas.” (Vrcelj 2018)