Frajt Ludmila Lida

Ludmila (Lida) Frajt (Beograd, 31. decembar 1919 – Beograd, 14. mart 1999) potiče iz porodice muzičara koji su se 1903. godine iz Plzenja doselili u Beograd. Pored nje, još šest članova ove porodice aktivno se bavilo muzikom na raznim poljima i upisalo među značajne učesnike u razvoju srpske muzičke kulture 20. veka. Ludmilin deda Vaclav Frajt (Plzen, 1848 – Beograd, 1918) svirao je fagot i klarinet i bio član orkestra Narodnog pozorišta u Beogradu (1903–1909). Otac Jovan (Plzen, 1882 – Beograd, 1938), violinista, dirigent, pedagog, izdavač muzikalija, takođe je bio član orkestra Narodnog pozorišta (1903–1909), kao i njegov mlađi brat Vojteh Frajt (Plzen, 1894 – Prag, 1971), violinista koji je diplomirao na Praškom konzervatorijumu i kao solista izgradio međunarodnu karijeru, a bio je i koncertmajstor Simfonijskog orkestra Praškog radija. Jovanov sin Stevan Frajt (Beograd, 1911–1993) svirao je pet instrumenata (klavir, harmoniku, violinu, gitaru i kontrabas), a školovao se na Praškom konzervatorijumu. Vodio je očevu izdavačku kuću Muzikalije Jovana Frajta od 1932. do 1940. Pijanista Vlastimir Škarka (Beograd, 1922–1998), sin Jovanove sestre pijanistkinje Magdalene Frajt-Škarka (Plzen, 1892 – Beograd, 1981), diplomirao je u klasi Emila Hajeka. Nastupao je kao solista u Beogradu i u nekoliko evropskih gradova, te bio redovni profesor klavira na Muzičkoj akademiji u Beogradu.

Muzikom su se bavili i članovi Ludmiline majčine porodice. Roditelji Ludmiline majke Emilije bili su Julijana Štic (svirala je violinu), sudetska Nemica koja se krajem 19. veka doseljava u Beograd, i pravoslavni Vlah Vincent Oltijan, baštovan na dvoru Obrenovića. Pored Emilije imali su stariju ćerku Anu i mlađu Ružu. Sve tri su pevale u horu Harmonija kojim je dirigovao Jovan Frajt.

Ludmila Frajt je svoje prvo muzičko obrazovanje stekla u porodici. Na kućnim muziciranjima u domu Frajtovih, u kojima je aktivno učestvovala, okupljali su se, pored mnogobrojne rodbine, i brojni češki muzičari koji su živeli u Beogradu. Pored klasične muzike, na repertoaru tih živopisnih okupljanja bilo je i mnogo narodne muzike različite provenijencije  (češke, srpske, makedonske, dalmatinske), kao i modernih igara koje u Beogradu dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka utiru put džezu. Sve ove okolnosti bile su podsticajne za razvijanje specifičnog načina osluškivanja zvukova Ludmile Frajt, kako onih iz sveta ozbiljne muzike, folklora, tako i iz svakodnevnog okruženja.

Ludmila Frajt maturirala je u Drugoj ženskoj gimnaziji u Beogradu, a paralelno je završila i klavir u Srednjoj muzičkoj školi „Stanković” u klasi  Emila Hajeka. U njegovu klasu na Muzičkoj akademiji upisuje se 1938, a sledeće godine i na Odsek za kompoziciju i dirigovanje kod Miloja Milojevića. Njegovu klasu 1945. preuzima Josip Slavenski, kod koga Ludmila diplomira 1946. Simfonijom u de molu, kao prva žena kod nas sa diplomom iz kompozicije.

Međutim, poznanstvo sa Josipom Slavenskim datira od ranije. On je veoma često svraćao u radnju Ludmilinog oca, a njen brat Stevan bio je, kao i Slavenski, angažovan u aktivnostima Kulturnog društva „Abrašević”. Takođe, tokom studija na Muzičkoj akademiji (1942), Ludmila je bila sekretar aktiva studenata koji je održavao zajedničke sastanke i sa profesorima, pre svega zbog prikupljanja priloga za partizane i ugrožene porodice tokom rata. U tome je od profesora bio aktivan i Josip Slavenski. Kada se Ludmila 16. maja 1943. udala za Milivoja Franovića, venčani kum joj je bio Slavenski.

Posle diplomiranja Ludmila radi u Avala filmu (1946–1952), najpre kao muzički urednik i predavač (napisala je prvu skriptu iz filmske muzike kod nas ), ali i komponuje muziku za 12 dokumentarnih filmova i dugometražni igrani film Opštinsko dete u režiji Puriše Đorđevića (i na ovom polju je takođe prva kod nas). Nakon toga zapošljava se 1952. godine na Radio Beogradu u svojstvu šefa Muzičke produkcije. Ovde ostvaruje dva svoja značajna projekta. Idejni je tvorac dva koncertna ciklusa Radio Beograda: Muzičke večeri SORB i Mladi koji osvajaju svet. Osnovna koncepcija prvog ciklusa oslanjala se većim delom na premijerna izvođenja dela 20. veka, kako stranih tako i domaćih autora, ali i na velike vokalno-instrumentalne kompozicije (rekvijemi, kantate), a drugi je promovisao još neafirmisane mlade interepretatore u kojem su po prvi put nastupili dirigenti Zubin Mehta, Lorin Mazel (Lorin Maazel), violinista Kristijan Feras (Christian Ferras) i drugi.  Od 1958. do 1975. bila je muzički sekretar Jugoslovenske radio-televizije, zadužena za razmenu muzičkih dela jugoslovenskih kompozitora sa evropskim radio stanicama.

Želja za upoznavanjem novih zvučnih tendencija odvela ju je početkom šezdesetih godina na usavršavanje u Darmštat, a zatim i u Eksperimentalni studio Češkog radija u Plzenu, gde 1966. godine stvara svoju prvu elektroakustičku kompoziciju Asteroidi. Stečena saznanja nesumnjivo su uticala da uobičajenim muzičkim sastavima dodaje i neke druge zvukove – gudačkom kvartetu zvuk srebrnih kašika, ljudskom glasu zvuk dečjih igračaka, a kasnije i dodavanjem horskom partu zvuk snimljen na magnetofonsku traku.

Sve ove raznovrsne delatnosti Ludmile Frajt, uz veoma osetljivo zdravstveno stanje, nesumnjivo su oduzimale dragoceno vreme za komponovanje kojem se ona predavala tek u trenucima velike i duboke inspiracije, ali i tada sa izuzetnom kritičnošću prema impulsima sopstvenog nadahnuća. To je rezultiralo izvesnom i karakterističnom asketskom crtom, moglo bi se reći na nivou svih parametara kompozicije. Njena dela, posebno ona poslednja, komponovana sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, sva su kratkog trajanja, retko prelaze deset minuta. Okrenuta su većinom manjim sastavima, ako se izuzmu brojne kompozicije za hor, koji je uglavnom izdiferenciran ili redukovan. Forma kompozicija je jasno, jednostavno i čvrsto oblikovana. Izražajna sredstva su svedena, ali neposredna i jaka, naročito kada im je izvor folklor. Odnos prema folkloru je nov, kada se imaju u vidu prethodne generacije srpskih kompozitora, i bitan za estetski kvalitet dela. Težište, naime, nije na citatu folklorne melodije ili ritma, već na folklornom zvuku kao akustičkom fenomenu, neretko i na okruženju iz kojeg on izrasta. Naročito je to uočljivo u kompozicijama Tužbalica za ženski hor, Da padne dažd, Kres za mešoviti hor i udaraljke kao i u Eklogi za duvački kvintet, gudače i udaraljke. Ova poslednja kompozicija posvećena je njenom profesoru Josipu Slavenskom, koji joj je bio uzor i kao kompozitor i kao ličnost i kao čovek. I odnos prema činu posvete bio je kod Ludmile Frajt osoben; nije uključivao samo onaj prvobitni podsticaj, niti izražavao samo pijetet, već uvek njena duboko lična osećanja, uvek subjektivni stav u odnosu na ove inicijalne okolnosti. Jednom uspostavljena i definisana takva osećanja i takve odnose nije menjala. Ekloga zato otkriva ne samo njen odnos prema iskustvu proisteklom iz njih: ona izražava i emocije koje je takvo iskustvo razvilo u njoj, ona otkriva njen kompozicioni kredo, a njegovo tako eksplicitno iskazivanje upravo u delu posvećenom Josipu Slavenskom potvrđuje dubinu i značaj koje je pridavala činu posvete.

Većinu opusa Ludmile Frajt čine vokalno-instrumentalna dela, stoga je za njenu kompozitorsku poetiku značajan njen odnos prema stihovno-tekstualnoj podlozi. Već u obimnom opusu muzike za dečji hor uočavamo da ona posebnu pažnju poklanja zvučnoj komponenti stiha, tj. ispituje njegovu melodičnost, a u kontekstu toga i semantičnost. Parcijalizuje stihove, ponavljajući ponekad njegove delove u brzom i dugotrajnom sledu kako bi razigravala melodijski tok u svrhu ostvarivanja određene atmosfere ili naglašavanja određenog značenja. Koristi slobodnu polifoniju često uz primenu planirane aleatorike. Iz njenih mnogobrojnih zapisa o sopstvenim realizovanim i neostvarenim kompozicijama uočavamo da je početna zamisao često bio klaster (pokretni klaster), čiju osnovu čine velika i mala sekunda, tipična za narodnu melodiku južne Srbije. Dugo godina proučavala je narodne običaje vezane za slovensku mitologiju, a posebno najstarije (prehrišćanske) srpske obrede. Sakupljala je folklornu građu (brojni zapisi sa terena) ali i razne instrumente – drombulje, frule, tarabuk, istarske dvojnice. Privlačio ju je i zvuk školjki (periski), raznih predmeta iz svakodnevnog života, poput srebrnih kašika ili dečjih igračaka koje uvrštava u svoje kompozicije. Zainteresovanost za ispitivanje fizikaliteta zvuka usmerila je Ludmilu Frajt da u svom kompozicionom postupku spaja dva krajnje udaljena sveta – arhaizam (bordun, hetrofoniju, obred) i modernizam (aleatoriku, mikropolifoniju) što su bitna obeležja njene kompozitorske poetike.

Hristina Medić

*Tekst je zasnovan na eseju Hristine Medić In memoriam Ludmila Frajt pročitanom 29. septembra 1999. godine u Legatu Josipa Slavenskog, kao i na raznim dokumentima (krštenice, umrlice, dnevnički zapisi) iz arhive porodice Frajt.

**Tim projekta ARSFID izražava veliku zahvalnost muzikološkinji Hristini Medić za ustupljeni materijal i arhivsku građu o kompozitorki Ludmili Frajt.

Spisak kompozicija

• Ciklus pesama za ženski hor na stihove Gustava Krkleca, 1940.
• Davno, davno nestala je moja frula za hor a capella na stihove Gustava Krkleca, 1940.
• Jesenja noć za troglasni ženski hor na stihove Ž. Milićevića, 1940.
• Pustinja za sopran i klavir na stihove Jovana Dučića, 1940.
• Rađanje meseca za dvoglasni ženski hor na stihove Gustava Krkleca, 1940.
• Pasakalja za gudački trio na temu Miloja Milojevića, 1942.
• Končerto groso za gudački orkestar, 1944.
• Simfonija u de molu,
• Prelidi za harfu, 1952/1953.
• Dvanaest meseci, ciklus pesama za dečji hor na stihove Mire Alečković, 1956.
• Pahulje za dečji hor a capella na stihove Vaska Pope, 1957.
• Majska pesma za dečji hor i ansambl na stihove Mire Alečković, 1959.
• Prvi maj za dečji hor i ansambl na stihove Dragana Lukića, 1959.
• Mladi naraštaj za dečji hor i ansambl na stihove Gvida Tartalje, 1959.
• Bulke za dečji hor i ansambl na stihove Dragana Lukića, 1959.
• Hajdmo na more za dečji hor i ansambl na stihove Nikole Drenovca, 1960.
• Mali rak za dečji hor i klavir na stihove autorke, 1960.
• Pesma o zimi za dečji hor, orgulje i harfu na stihove Sergeja Slastikova-Kalužanina, 1961.
• Moj narod za hor i orkestar na stihove Dobrice Erića, 1961.
• Ponesi me mašto za dečji hor i orkestar na stihove Dragana Lukića, 1961.
• Vesela jutra za bariton, mešoviti hor i kamerni ansambl na stihove Slobodana Galgože, 1963.
• Baloni za dečji hor i kamerni ansambl na stihove Dejana Đurkovića, 1964.
• Sneg za dečji hor, čelestu, harfu, klavir i kontrabas na stihove Gustava Krkleca, 1964.
• Jesenji svirači za dečji hor i ansambl na stihove Dragana Lukića, 1965.
• Pesma suncu u maju za dečji hor i orkestar na stihove Dragana Lukića, 1965.
• Zima za dečji hor, čelestu, harfu, klavir, gitaru i kontrabas na stihove Grigora Viteza, 1965.
• Svirač i ptice, rapsodija za klarinet i orkestar, 1966.
• Pionirska marama za dečji hor i klavir na stihove Dragana Lukića, 1966.
• Zoološki vrt u novembru za dečji hor i klavir na stihove Sergeja Slastikova-Kalužanina, 1966.
• Asteroidi, elektroakustička kompozicija, 1966.
• U oktobru za dečji hor i kamerni ansambl na stihove Sergeja Slastikova-Kalužanina, 1967.
• Odlazak ptica za dečji hor i kamerni ansambl na stihove Sergeja Slastikova-Kalužanina, 1967.
• Vejavica za dečji ho, hor Kolibri i kamerni ansambl na stihove Sergeja Slastikova-Kalužanina, 1967.
• Pahulje za dečji hor i kamerni ansambl na stihove Dragana Lukića, 1967.
• Bilo je zimsko veče za dečji hor i kamerni ansambl na stihove Laze Lazića, 1968.
• Karavan mrava za dečji hor i klavir na stihove Branka Lazarevića, 1968.
• Pesme rastanka za mešoviti hor a capella na tekstove pečalbara sa Kosova, 1969.
• Pesme noći za ženski hor, gudače, klavir i harfu na stihove autorke, 1970.
• Bukov listak za dečji hor i kamerni ansambl na stihove Sergeja Slastikova-Kalužanina, 1970.
• Uspavanka za sopran i dečje igračke, 1971.
• Neobični svirač za dečji hor, klarinet, četiri recitatora i simfonijski orkestar, na stihove Desanke Maksimović, 1971.
• Srebrni zvuci za gudački kvartet i srebrne kašike, 1972.
• Tužbalica za ženski hor a capella, 1973.
• Vez na gitari za bariton solo, dečji hor, bendžo i gitaru, na stihove Aleksandra Popovića, 1973.
• Kres, na narodne stihove za mešoviti hor i udaraljke, 1974.
• Da padne dažd na narodne stihove za mešoviti hor, 1974.
• Ekloga za duvački kvintet, gudački kvartet i udaraljke, 1975.
• Nokturno, elektroakustička kompozicija, 1975.
• Epizode za flautu i klavir, 1976.
• Figure u pokretu, elektroakustička kompozicija, 1979.
• Zvona, za mešoviti hor i magnetofonsku traku na stihove Svetozara Brkića, 1981.
• Sedam minijatura za klavir, 1981.
• Muzika za 13 gudača, 1982.
• Tri nokturna za flautu i gitaru, 1982.
• U sumrak pevaju devojke za mešoviti hor na stihove Ive Andrića, 1984.
• Nokturno za ženski hor, gudače, harfu i klavir, na stihove Stevana Raičkovića, 1984.
• Dubrovačka lirika za bariton,  flautu/pikolo, lautu, klarinet, violu i violončelo, na stihove dubrovačkih renesansnih pesnika,1985.

Primenjena muzika

• Deca naroda, dokumentarni film, tekst Mire Alečković i Dragana Lukića, režija Nikola Rajić, produkcija Avala film, 1948.
• Ugalj i ljudi, dokumentarni film, režija Branko Ćelović, produkcija Avala film, 1948.
• Naši pioniri, dokumentarni film, režija Jelena Bilbija, produkcija Avala film, 1949.
• Drugi kongres KP Srbije, dokumentarni film, režiser Vera Crvenčanin-Kulenović, produkcija Avala film, 1949.
• Nauka i tehnika, dokumentarni film, režija Miodrag Nikolić, Avala film, 1949.
• Umetničke škole ili Budući umetnici, dokumentarni film, režija Miodrag Nikolić, produkcija Avala film, 1951.
• Opštinsko dete, dugometražni igrani film, režija Mladomir Puriša Đorđević, produkcija Avala film, 1953.
• Sunčev planetarni sistem, dokumentarni film, produkcija Dunav film, 1961.
• Ponesi me mašto dokumentarni film, režija Kamenko Kaluđerčić, produkcija Dunav film, 1962.
• Let u 21. vek, dokumentarni film, režija Kamenko Kaluđerčić, produkcija Dunav film, 1962.
• Konavoka, dokumentarni film, režija Vasilije Brajović, produkcija Slavija film, 1962.
• Dolina vekova, dokumentarni film, režija Ratomir Ivanić, produkcija Dunav film, 1968.

Tekstovi

Фрајт, Лудмила. 2012. „Филмска музика”. Музички талас 41: 26–45.

Аџић, Драшко. 2012. „Еклога Лудмиле Фрајт: композиционе технике, хипотипоза и транспозиција архајског”. Музички талас 41: 10–15.
Bingulac, Petar, 1988.  „Ludmila Frajt EKLOGA i TUŽBALICA”. U: Napisi o muzici: studije i eseji, 317–319. Beograd: Univerzitet umetnosti, 1988.
Ћирић, Марија. 2012. „Лудмила Фрајт и филмска музика”. Музички талас 41: 16–25.
Костић, Катарина: Хорска музика Лудмиле Фрајт на раскршћу фолклорно-исконског и авангардног музичког језика [семинарски рад писан на петој години основних академских студија музикологије под менторством др. проф. Весне Микић], Факултет музичке уметности, Београд, без године.
Медић, Ивана. 2005. „Лудмила Фрајт – друга српска композиторка”. Свеске 77: 208–214.
Medić, Ivana. 2014. “Ludmila Frajt”, Grove Music Online.
Медић, Христина. 2014. „Јован и Војтех Фрајт у Великом рату”. Музички талас 43: 10–27.
Medić, Hrsitina. 2015. Kompozitori u više lica, 2–3, Ludmila Frajt: Evokacije rituala i noći, knjižica uz CD izdanje. Beograd: Clio.
Medić, Hrsitina. 2015. Kompozitori u više lica, 4, Ludmila Frajt: Ponesi me, mešto, knjižica uz CD izdanje. Beograd: Clio.
Medić, Hrsitina. 2015. Naši Česi, 5, Jovan Frajt, knjižica uz CD izdanje. Beograd: Clio.
Novak, Jelena, Ivana Neimarević i Olivera Vojna Nešić. 2011. Žene i Muzika u Srbiji, 44–46. Fondazione Adkins Chiti: Donne in Musica, UNESCO kancelarija u Veneciji.
Прерадовић, Дајана. 2023. Дечји свет Лудмиле Фрајт, семинар из Историје музике 4, ментор др Ивана Миладиновић Прица, Катедра за музикологију Факултета музичке уметности, Београд.
Варсаковић, Слободан. 2016. „Оркестарска музика Лудмиле Фрајт”. Мокрањац 18: 58–70.
Варсаковић, Слободан. 2016. „Песме ноћи” – Стваралаштво Лудмиле Фрајт, дипломски рад писан на петој години основних академских студија музикологије, ментор др Соња Маринковић, Факултет музичке уметности, Београд.
Варсаковић, Слободан. 2018. „Обредно и ноктурално у музици Лудмиле Фрајт”. Музички талас 47: 12–38.

Srpska muzika kroz vekove: Ludmila Frajt, Božidar Trudić, Milan Vlajin, televizijska emisija, urednik Branislav Jarić, RTS, avgust 2020.
Ludmila Frajt, dokumentarni film, autori Hristina Medić i Mirko Jeremić, u okviru projekta Čarobnice, Novi Sad – evropska prestonica kulture, 2022.
Premate, Zorica. 2023. Autogram – Kompozicije za decu Ludmile Frajt, Radio Beograd 2, 10.2.2023.
Ludmila Frajt – Nokturno (Nocturne)
Ludmila Frajt – Srebrni zvuci (Silver Sounds)
Ludmila Frajt – Asteroidi (Asteroids)
Ludmila Frajt – Pesme rastanka (Songs of Parting)
Ludmila Frajt – Dvanaest meseci (Twelve Months)