Glovacki Aleksandra

Aleksandra Glovacki je diplomirala na odseku dramaturgije na Akademiji umetnosti u Beograd (kao i Ljubinka Stojanović) i apsolvirala opštu književnost sa teorijom na Filološkom fakultetu u Beogradu. Aleksandra Glovacki tokom čitave karijere paralelno radi kao dramska spisateljica, dramaturškinja, kritičarka, novinarka i urednica.

Dramaturškinja i dramska spisateljica

Aleksandra Glovacki piše dramske tekstove i dramatizacije za decu i za odrasle. Na pozorišnu scenu kao dramska spisateljica stupa početkom 90-ih u vreme sankcija i rata. Situacija opšte nesigurnosti se prenela  sa odraslih na decu. Neka deca su morala zajedno sa svojim porodicama da beže od ratnih dejstava, a mnoga deca su bila suočena sa nemaštinom. Aleksandra Glovacki kao spisateljica ima punu svest da se obraća deci koja žive u dobu teške krize. Njene predstave Vilinska kočija u Gradskom pozorištu u Podgorici i Čarobnjak iz Oza u Pozorištu „Boško Buha” u Beogradu detektuju društvenu krizu, ali i težnju pojedinca da se izbori sa nepravdom i pronađe za sebe srećan kraj. To je u tim teškim vremenima delovalo osnažujuće i na odrasle, tako da je predstava Čarobnjak iz Oza bila rado gledana od svih uzrasta. U dramama i dramatizacijama namenjenim pozorištu za decu spisateljica insistira na dobro ispričanoj priči u kojoj je sukob jasan, a karakteri su zaokruženi i prijemčivi dečijoj pažnji.

U drami Dekameron – dan ranije autorka daje sebi više dramaturške slobode. Radnja komada se dešava u Firenci – dan pre nego što je junaci napustili grad i zaputila se u letnjikovac. Dramska struktura nije klasična već prati više životnih priča koje se međusobno prepliću, a povezuje ih jedinstvo mesta – gradski trg i situacija velikog društvenog pritiska – epidemija kuge. Gradski trg je prostor na kome se dešavaju renesansne komedije. U komadu ima niz junaka i elemenata zapleta tipičnih za renesansu komediju: bračne prevare, sin koji je proćerdao novac koji mu je ostavio otac, pohotni starci, kurtizane, zaljubljeni momci i devojke, izgubljena deca… U Dekameronu – dan ranije vidimo kako spoljni pritisak, u ovom slučaju kuga, utiče na zajednicu i kako pritisak provocira da u suštini komički karakteri izađu iz okvira klasične komedije i postanu junaci egzistencijalnog stradanja. U kriznim situacijama negativne osobine bujaju – pohota, škrtost, paranoja… No, i ovde kao i u predstavama za decu autorka ne odustaje od humane note i ne propušta da u opštem haosu i mraku prepozna ljudsku potrebu da nađe izlaz iz krize,  snagu da se ta namera sprovede i da pozitivni likovi na kraju napuste moralno i fizički oboleli grad. U Dekameronu – dan ranije posebno su atraktivni ženski likovi kojima autorka pokazuje različite metode borbe za opstanak u kriznoj situaciji. Dekameron – dan ranije je izveden u koprodukciji Festival Budva grad teatar i Narodno pozorište Sombor, 1996.

U svojoj najnovijoj drami Migrantkinje autorka na jednom mestu – improvizovanom zatvoru, okuplja poznate junakinje grčke mitologije – Medeja, Penelopa, Elektra i Kasandra. One su migrantkinje u dvostrukom značenju te reči. Migrantkinje su jer su zbog ratnih dejstava proterane iz svojih domova, a zatim uhvaćene i strpane u improvizovani zatvor bez ikakvog objašnjenja. Međutim, one su migrantkinje i zato što je sudbina žene u patrijarhalnoj zajednici da zbog braka  mora da napusti svoj dom, migrira, u dom svog muža. Svaka od mitskih junakinja predstavlja jedan ženski karakter i njemu blizak odnos prema muškarcima, ratu i patrijarhatu. Elektra je ona koja gaji nadu da će, ako bude dobra i poslušna, biti oslobođena. Ona takođe veruje u mitske priče svoje patrijarhalne zajednice. Medeja, naprotiv, veruje da je suština patrijarhata nasilje nad slabijima: posle tzv. herojske borbe dolazi silovanje porobljenih žena i ubijanje njihove deca, dok su veličanstveni gradovi podignuti robovskim radom. Penelopa predstavlja idealnu domaćicu i suprugu. Lik Kasandre, mitske proročice, je tu da bi svaku od njih podstakla da prizna sebi i drugima ono što potiskuje, a što čini da ona može biti porobljena. Kao i u komadima za decu, Aleksandra Glovacki odbija da svoje junakinje ostavi bez nade. Suočavanje sa istinom o sopstvenom položaju u društvu ujedinjuje žene. Kada se žene porobljene patrijarhatom suoče sa svojom istinom, to jest svojom snagom i svojom slabošću,  vrata se otvaraju – pred njima je otvoren put u neizvesnost slobode.  Drama Migrantkinje preporučena je na Hartefaktovom konkursu za savremeni angažovani dramski tekst 2023. godine.

Kritičarka, novinarka i urednica

Pozorišnu kritiku kontinuirano piše od 1986. godine na Radio Beogradu, za Večernje novosti, TV B92, Portal Nova i Novi magazin. Njeno zalaganje za promovisanje estetskih i društvenih vrednosti u savremenom srpskom pozorištu dovelo je do toga da obavlja značajne i odgovorne poslove u pozorišnom životu naše zemlje: članica Saveta BITEF festivala 2006–2008; predsednica žirija Sterijinog pozorja za savremeni dramski tekst 2009; selektorka nacionalnog pozorišta Sterijinog pozorja za 2010. godinu; selektorka Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine 2023–2024. Takođe je učestvovala u radu žirija naših najznačajnijih pozorišnih festivala, kao i žirijima za dodele godišnjih pozorišnih nagrada.

Aleksandra Glovacki je potpredsednica Upravnog odbora Udruženja kritičara i teatrologa Srbije i aktivna učesnica u projektima udruženja: Kritičarski karavan i Portal pozorišne kritike.

Rad u domenu pozorišne kritike prepliće se sa radom u novinarstvu. Prevashodno interesovanje Aleksandre Glovacki kao novinarke je pozorišni život Srbije. Njena spremnost da vodi profesionalni dijalog sa umetnicima i umetnicama je visoko vrednovana u pozorišnim krugovima i zato je često pozivana da uzme ulogu voditeljke okruglog stola na festivalima: Jugoslovenski pozorišni festival – Bez prevoda u Užicu, Dani komedije u Jagodini, Teatar fest „Petar Kočić” Banjaluci, Sterijino pozorje u Novom Sadu, Festivala Profesionalnih pozorišta Vojvodine, Festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić” 2024. godine čiji je domaćim bilo NP Užice.

Profesionalni pristup novinarstvu logično ju je doveo u poziciju da bude urednica u brojnim redakcijama: Redakcija za kulturu na TV B92 (2000–2006), časopis Reporter (2007), Programa 202 Radio Beograda (2008–2018) i Redakcija za kulturu Radio Beogradu 2 (2018–2022).

Nagrade:

• Prva nagrada za tekst na Festivalu dječjih pozorišta u Kotoru za dramski tekst Vilinska kočija,
• Nagrada „Niko Garone” za posebno angažovanje novinara, novinskih redakcija i medijskih kuća u oblasti kulture, koju dodeljuje „Patos” Smederevo, 2023.
• Drama Migrantkinje preporučena je na Hartefaktovom konkursu za savremeni angažovani dramski tekst, 2023.

Izvedene drame i njihove praizvedbe:

Vilinska kočija, Gradsko pozorište Podgorica, 1994.

Dekameron, dan ranije, koprodukcija Festival Grad teatar – Budva i Narodno pozorište Sombor, 1996.

Ružni, Večernja scena Malog pozorišta „Duško Radović“ i festival BELEF, 2006.

Bastijen i Bastijena, Dečje pozorište Subotica, 2006.

Lavić kraljević, Dečje pozorište Subotica, 2020.

Autorka dramatizacija izvođenih u pozorištima Srbije i Crne Gore:

L. Frenk Baum, Čarobnjak iz Oza, Pozorište „Boško Buha”, Beograd, 1993.

Aleksandar Dima, Tri musketara, Gradsko pozorište, Podgorica, 1997.

Kipling Radjar Knjiga o džungli, Pozorište „Boško Buha”, Beograd, 2002.

Džejms Metju Bari, Petar Pan,  Dečje pozorište Subotica, 2012.

Mark Tven, Pustolovine Toma Sojera, Dečje pozorište Subotica, 2018.

Pozorišne kritike (izbor):

Glovacki, Aleksandra. 2021. „Klopka od jezika” (kritika za predstavu Kaspar JDP-a). Nova S, 15. mart 2021.

Globacki, Aleksandra. 2021. „O bolu i nemoći” (kritika za predstavu Baal BDP). Nova S, 18. april 2021.

Glovacki, Aleksandra. 2021. „Višnjik WTF?!” (kritika predstave Višnjik u višnjiku De facto kazališna grupa, festival Bitef). Nova S, 24. septembar 2021.

Glovacki, Aleksandra. 2022. „Ibi the Great” (kritika predstave Ibi the Great NP Sombor). Nova S, 26. januar 2022.

Glovacki, Aleksandra. 2024. „Nove, ženske priče”. Novi magazin, 16. januar 2024.

Glovacki, Aleksandra. 2024. „Nemoć civilizacije” (kritika za predstavu Bog masakra, Kraljevačko pozorište). Bilten Festivala „Joakim Vujić“. 18. maj 2024.

Glovacki, Aleksandra. 2025. „Zašto Srbin ide u vojnike” (kritika za predstavu Sveti Georgije ubiva aždaju, JDP-a). Novi Magazin

Đuričković, Milutin. 1994. „Aleksandra Glovacki: Vilinska kočija”. Pobjeda, 8. oktobar 1994, 12.

Jovanović, Željko. 1996. „Aleksandra Glovacki: Dekameron – dan ranije”. Naša borba. 23. jul 1996, 18.

Milosavljević, Aleksandar. 1993. „L. F. Baum – Aleksandra Glovacki: Čarobnjak iz Oza”. Politika, 9. novembar 1993, 18.

Mujčinović, Avdo. 1994.  „Očaravajuća himna ljubavi”. Scena 3-4: 53.

Nikolić, Darinka. 1996. „Aleksandra Glovacki: Dekameron – dan ranije”. Dnevnik, 10. septembar 1996, 15.

Radunović, Veselin. 1996. „Aleksandra Glovacki: Dekameron – dan ranije”. Pobjeda, 10.

Udruženje kritičara i teatrologa Srbije

Teatroslov

MIGRANTKINJE (odlomak)

ELEKTRA: (strasno) Veliki junak je podigao moj grad. Ja nisam mnogo putovala, nisam zapravo nikud putovala pre, ali sigurna sam da ne postoji lepši grad. Dok je postojao.

MEDEJA: Šta je bilo pre kraja? Pričaj mi, duga je noć.

ELEKTRA: Grad je davno podigao junak, lep kao Apolon. Pošao je u lov, a pratila ga je četa odanih drugova. Ugledali su jelena sa zlatnim rogovima, i pošli za njim. Stigli su na ušće dveju reka. Iza druge obale zlatila se pitoma ravnica. Pod plavim nebom, uz duboku, mirnu vodu… Prineli su žrtve paljenice i podigli grad, bogovima podoban.

MEDEJA: A jelen?

ELEKTRA: Tu su ga ulovili. Zato su i ostali, to je bio znak.

MEDEJA: Šta je bilo sa njim? Što pitam, pojeli su ga… Gde su im žene bile? Ko im je decu rađao?

ELEKTRA: Pa… došle su za njima.

MEDEJA: (razbesni se) Vraga! Ugrabili su robinje, nesretnice iz osvojenih gradova, koje su pred majkama silovali, a decu im pobili. Te lepe zidine koje sanjaš podigli su robovi. A siledžije i ubice, neradnici u životu, to su junačine i ponajbolji sinovi svojih gradova posle svih ratova. U potrazi za slavom i blagom. Željni tuđe krvi. Jelen i zlatni rogovi… Ti stvarno veruješ u to?

ELEKTRA: Svakako nemam običaj da lažem. Bilo je ovako.

MEDEJA: Draga moja, tako je pesnik opevao, da zabavi te junačine, uz pečene jelene, vino i robinje. Da im pripoveda koliko su divni i veliki. Za komad mesa i čašu vina za uzvrat. Zbog komada mesa i vrča lošeg vina nastaju te pričice koje  žene vole, posle kojih sanjaju heroje. Pošto su ih ti isti heroji prethodno, u stvarnom životu, silovali, prebili i izneverili.

ELEKTRA: Vi sve izvrćete, to je suludo… Kajem se što sam uopšte pomenula moj grad. I prestanite da hodate oko mene, pomerite se malo.

MEDEJA: Tvoj grad? Grad je to moćnih tirana, njihovih slugu i gomile nevaljalaca! To su gradovi, ako mene pitaš. I rulja poslušnika, savijene glave. Reci, kakva ti je bila java? Ono kad prestaneš da sanjaš? (Elektra ćuti) Hajde, reci. Kako je tvoj život izgledao? (Elektra ćuti) Pa da čujem.

ELEKTRA: Nisam ni živela u njemu… zapravo jesam.

MEDEJA: Jesi ili nisi?

ELEKTRA: Isprva jesam. Posle sam ga gledala iz daljine. Svaku kulu, svaki zavijutak zidina, iz dana u dan, bezbroj puta, bezbroj pogleda, sa suncem koje izlazi, i zalazi, ili kad je na vrhuncu; pod mesečinom, oblacima i kišom… sve vidim čim zatvorim oči.

MEDEJA: Zašto iz daljine?

ELEKTRA: Zato što su me… zato što me je udala čim sam napunila 15 godina. Oterala na selo. U straćaru. Za pastira. Mene! Da joj ne smetam. Da se izdaleka divim blistavim zidinama iza kojih ona blistavo živi.

MEDEJA: O kome govoriš?

ELEKTRA: O toj ženi koja me je rodila.

MEDEJA: O majci? Šta je bilo sa njom?

ELEKTRA: (posle kraće pauze) Ono što su bogovi odlučili.

MEDEJA: Bogovi! Šta mi znamo o božjim odlukama?

ELEKTRA: Saznamo u jednom trenutku. Neko pre, neko kasnije.

MEDEJA: Tiše!

Čuje se buka sa hodnika. Na oprezu su. Vrata se otvaraju. Kasandra uleti kao da je neko jako gurnuo, Penelopa samostalno, otrgnuvši se iz nečijih ruku. Ona jedina ima zavežljaj skriven haljinom. Ne obraća pažnju na Kasandru,

osvrće se po prostoriji, smešta lagano u neki zakutak.

KASANDRA: (gleda ih, grčeći se) Koliko krvi!

ELEKTRA: Gde?

KASANDRA: Na sekiri… i na deci.

ELEKTRA: Nema krvi, smirite se.

KASANDRA: Krv!

ELEKTRA: Nema krvi, kažem vam. Samo prljavi pod.

KASANDRA: Ima! Lokve krvi su po podu…

ELEKTRA: Gde?

KASANDRA: (bolno se grčeći) Ovde, u mojoj glavi.

PENELOPA: (vikne) Prekini više sa tim!

Kasandra ućuti.