Grumić Tijana

Tijana Grumić je dramska spisateljica i dramaturškinja. Osnovnu školu „Boško Palkovljević Pinki” i gimnaziju „Branko Radičević” završila je u Staroj Pazovi gde je i odrasla.  Tokom školovanja je imala raznovrsna interesovanja: pohađala je seminar arheologije u Petnici, takmičila se u besedništvu i učestvovala u takmičenju „Besede u Zoranovu čast” posvećenom Zoranu Đinđiću. Još tokom školovanja napisala je svoj prvi pozorišni komad, koji je bio izveden. To je uticalo na nju da pokuša da upiše dramaturgiju. Nakon završene srednje škole upisuje Dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Diplomirala je kao student generacije, a sledeće godine je odbranila i master rad.

Drame Tijane Grumić su izvođene još tokom njenih studija: 4 boje 5 pištolja i Krofne, ljubav i još ponešto u Dadovu i Ko još jede hleb uz supu? u UK „Vuk”. Takođe učestvuje kao dramaturg u pozorišnim procesima (Šta je ona kriva, ništa ona nije kriva, Bitef teatar i Praćka UK Parobrod)  i  dramatizuje prozu (Ovo je najstrašniji dan u mom životu Jasminke Petrović u Dadovu). Na ovim i drugim projektima sarađuje sa rediteljima i rediteljkama koji će biti značajni za njen dalji rad, poput Anđelke Nikolić, Sonje Petrović i Juga Đorđevića. Od samog početka karijere Tijana Grumić je, poput Minje Bogavac, Tanje Šljivar, Maje Pelević i Olge Dimitrijević, dramaturškinja u savremenom smislu –  piše drame, dramatizuje prozne tekstove za pozorište i sarađuje sa rediteljiem i glumcima na procesu proba.

Kada govorimo o dramskom delu Tijane Grumić možemo uočiti dva pristupa – intimistički i društveno angažovani, koje povezuje princip dramaturgije motivskog kontrapunkta.

Intimističke drame

Značajnu pažnju pozorišne javnosti privlači komadima koji su izvedeni u pozorištu „Bora Stanković” u Vranju (Kepler  452-B, reditelj Jug Đorđević) i na kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta –  Moćni rendžeri ne plaču (režija Tijana Vasić ) i Najusamljeniji kit na svetu (režija Zijah Sokolović). Ove drame donose duh nove generacije koja je odrastala nakon dvehiljaditih, za koju su ratovi devedesetih davna prošlost, a potrošačko društvo realnost. Oni žive u svetu u kome principi postmoderne nisu nov umetnički pravac već deo svakodnevice. Zato je legitimno da svako ima svoju umetničku istinu, a spisateljica nije  u obavezi da se njeni likovi, sa scene, izjašnjavaju o bilo čemu što joj nije važno.

Tijana Grumić  stupa u teatar u kome su reditelji prethodne generacije svoju reputaciju izgradili na dekonstrukciji dramskog teksta. Zato je forma klasičnog dramskog teksta u njenim dramama  već dekonstruisana. Priča je nejasna, motivacija maglovita, likovi bledi. Ostao je samo tekst napisan da bude izgovoren poput  pesme: „Na vrhu zgrade stojimo ja / Moj ružni pas, / koji u stvari nije moj, / I moj bicikl, / Koji isto tako nije moj, / I ja počinjem da plačem. / I plačem tako mnogo i tako dugo / da je sve oko nas voda, / mnogo vode, / kojoj se ne nazire kraj.” (Moćni rendžeri ne plaču)

Drame  Kepler 452-B, Moćni rendžeri ne plaču i Najusamljeniji kit na svetu posvećene su problemu odrastanja u savremenim porodicama u kojima su roditelji detronizovani i slabi, a dete usamljeno. Porodica kao reprezent sveta, posmatra se iz perspektive deteta. Detinjstvo nije idilično, a odrastanje je teško i komplikovano. Dete se suočava sa lepim iskustvima i osećanjima kao što su ljubav, pažnja, rođendani, ali i neprijatnim poput nasilja, sukoba, razvoda roditelja i  smrt. U sva tri komada, glavnoj dramskoj priči o odrastanju deteta kontrapunktno je postavljena priča koja se tematizuje u samom naslovu: Usamljeni kit koji se glasa „pesmom” na pogrešnoj frekvenciji i zato ga drugi kitovi „ne čuju” je kontrapunkt priče o  usamljenom detetu u porodici koja se raspada –  Najusamljeniji kit na svetu; Super heroj iz popularnih crtanih filmova, moćni rendžer, kontrapunkt je priči o odraslima koji plaču i deci koja ne žele da plaču, ali tuguju zbor gubitka voljene osobe; Kontrapunkt drami o odrastanju deteta pored majke koja je teško bolesna je priča o otkrivanju novog nebeskog tela – Kepler 452-B.  U sva tri komada važan deo odrastanja je suočavanje sa gubitkom drage osobe zbog preseljenja ili smrti. Kontrapunkt tugovanju zbog gubitka voljene osobe je težnja da se ode na more, dodirne nebo, to jest dosegne smiraj…

Angažovane drame

Tijana Grumić je umetnica koja je i društveno angažovana. Ona je aktivna zagovornica borbe za prava žena, prava LGBT zajednice, prava raseljenih lica i prava životinja.  U drami Stvaranje čoveka  Tijana Grumić piše o migrantskoj krizi i različitim društvenim perspektivama tog stradanja. Radnja komada se odvija u tri paralelna toka: sudbina dva brata migranta koji plivanjem pokušavaju da pobegnu iz zemlje; Kafedžije kome je propao posao, bavi se švercom ljudi i  trebalo je da braći ostavi dva ronilačka odela na plaži; odnos dečaka koji voli da roni i ne baš brižnog oca koji uzima jedno od ronilačkih odela sa plaže da bi ga poklonio sinu;  predstavnici naučnih organizacija koje otkrivaju telo migranta na dnu mora i umetnik koji pravi „umetničku” instalaciju od tela mrtvog migranta. Tijana Grumić ponovo kontrapunktno postavlja dve glavne teme – ledena hladnoća mora naspram ljudske bezosećajnosti. Ponovo se javlja metafora mora kao velike hladne vode koja „guta” naše emocije i dovodi nas do smirenja. Ponavljaju se i  situacije iz intimističkih komada: nekompetentni roditelji, usamljena deca i isticanje značaja starije braće za odrastanje mlađeg deteta.

U tekstu Svet zaslužuje kraj sveta koji je prikazan u okviru trilogije Kraj sveta u tri čina (rediteljka Selma Spahić) u Beogradskom dramskom pozorištu Tijana Grumić kontrapunktno postavlja tri dramske priče – sudbina krmače i njenih prasića, sudbina majke i njene kćerke i pozorišna sudbina spisateljičinog dramskog teksta. U sve tri linije priče majke su zlostavljane, zanemarivane i eksploatisane od strane patrijarhata koji je bezosećajna društvena sila koja iskorišćava i ubija sve čega se dotakne. Tijana Grumić pravi dirljivu paralelu između majke krmače koja, iako je životinja, peva svojoj deci i priča im priče, žene-majke koja je toliko umorna od iscrpljujućeg rada da ne može da pokaže ljubav prema svome detetu i spisateljice koja „peva” svoju dramu i prodaje svoje delo pre nego što je ono sazrelo. Njena drama je po formi poetski tekst koji počinje dramskom slikom socijalnog stradanja siromašne žene u patrijarhalnoj porodici i kapitalističkoj proizvodnji i prelazi na zlostavljanje životinja u masovnoj proizvodnji na velikim farmama. Autorka uočava da potlačena žena radi na farmi na kojoj se zlostavljaju životinje, dok njenu ćerku u velikom gradu maltretira gazdarica. Komad se razvija u fantastičnu sliku sveta u kome potlačene žene i potlačene životinje svrgavaju tlačitelje u trenutku najavljenog smaka sveta. Preokret nastaje sa „saznanjem” da je sve samo tekst koji reditelji i upravnici otimaju od autorke kao što gazda klanice otima prase od krmače da bi ga spremio na ražanj. Spisateljica mašta o svinjama koje će pojesti gazdu i pojesti sve stvari i ceo svet. Na kraju nestanu i slova i bude kraj ove neobične drame.

Za analizu komada Tijane Grumić od metoda analize klasične aristotelovske dramaturgije daleko su korisnija metoda dedramatizacije o kojoj je pisao Žan-Pjer Sarazak (Jean-Pierre Sarrazac): optacija, odnosno otvaranje dramske radnje prema polju duboko subjektivnog doživljaja sveta, zatim ponavljanje i variranje motiva, dramaturgija prekida umesto dramaturgije kontinuiteta radnje i naravno dramaturgija kontrapunkta umesto dramskog sukoba. Takođe, umesto insistiranja na radnji koja se dešava sada-i-ovde, autorka nam daje retrospekciju i/ili anticipaciju događaja kao da prošlost-sadašnjosti-i-budućnost postoje u isto vreme u svesti „lika” to jest govorećeg subjekta. U dramama Tijane Grumić  stapaju se poezija, naracija i drama u novu celini teksta namenjenog pozorišnom izvođenju.

Tijana Grumić ima više napisanih drama i dramatizacija, ali njen dramski opus je daleko od završenog i on stalno raste, razvija se i menja. Ova dramaturškinja je zaposlena kao docent na Katedri za dramaturgiju Fakulteta dramskih umetnosti. Jedna je od osnivačica regionalne platforme Od malih nog(u), posvećene razvoju i afirmaciji pozorišta za decu i mlade u regionu. Član je selektorskog tima festivala BITEF od  2023. godine.

Za svoj dosadašnji dobila je sledeće nagrade:

• Nagrada „Josip Kulundžić” za ostvaren izuzetan uspeh iz oblasti pozorišta, radija, filma, televizije ili kritike, godišnja nagrada Katedre za dramaturgiju FDU (2015)
• Nagrada za celokupno dramsko stvaralaštvo „Borislav Mihajlović Mihiz” (2018)
• Specijalna nagrada na 54. Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić” (2018)
• Nagrada za najbolji tekst Kepler 452-B na međunarodnom festivalu Akter Evrope, Prespa, Makedonija (2018)
• Nagrada za dramatizaciju romana Nečista krv na 5. Šabačkom proleću (2020)
• Specijalna nagrada Rojal Distrikt Teatra iz Tbilisija (Gruzija) za tekst Nikad nisam videla zvezde na festivalu Aurora – dramaturška nagrada grada Bidgošča, Bidgošč, Poljska (2021)
• Godišnja nagrada „Marija Kulundžić” Malog pozorišta „Duško Radović” (2021)
• Nagrada za tekst Ko je ubio Dženis Džoplin? na 38. Internacionalnim teatarskim susretima Brčko distrikta, BiH (2022)
• Nagrada „Slobodan Selenić” za tekst Fleke na 10. Festivalu prvoizvedenih predstava u Aleksincu (2022)
• Specijalna nagrada autorskom i izvođačkom timu predstave Mogućnost zabavljanja kod ptica na 28. Festivalu ekološkog pozorišta za decu i mlade (2022)
• Specijalna Sterijina nagrada autorskom timu predstave 52 Herca na 68. Sterijinom pozorju (2023)
• Nagrada za tekst Svet zaslužuje kraj sveta na konkursu Skriveni glasovi iz senke pandemije (2024)
• Nagrada Inspirational Playwright koju dodeljuje mreža Write Local Play Global i Izvršni odbor internacionalnog udruženja Assitej (2024)

Izvedene drame:
4 boje 5 pištolja – DADOV, Beograd, 2015.
Ko još jede hleb uz supu? – UK „Vuk Stefanović Karadžić”, Beograd, 2016.
Krofne, ljubav i jošponešto – DADOV, Beograd, 2016.
Moćni rendžeri ne plaču – Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2018.
Kepler 452-B – Pozorište „Bora Stanković”, Vranje, 2018.
Stvaranje čoveka – Atelje 212, 2018; Narodno pozorište u Leskovcu, 2022.
Nikad nisam videla zvezde, deo Triptiha o radnicima (zajedno sa Sarom Radojković i Strahinjom Madžarević) – Gradsko pozorište Čačak, 2018, Rojal distrikt teatar u Tbilisiju, 2023.
Najusamljeniji kit na svetu – Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2019.
Ko je ubio Dženis Džoplin – Srpsko narodno pozorište,  Novi Sad, 2020.
Utopija – Malo pozorište „Duško Radović”, Beograd, 2021.
Fleke – Kraljevačko pozorište, 2021.
52 herca – Slovensko narodno gledališče Nova Gorica, Slovenija, 2022.
Mogućnost zabavljanja kod ptica – Bitef teatar, Beograd, 2022.
Pre nego što počnemo (autorski projekat zajedno za Jugom Đorđevićem) – Hartefakt, 2022.
Problem dva tela (deo triptiha Mileva), Narodno pozorište Sombor, 2022.
Svet zaslužuje kraj sveta (deo omnibusa Kraj sveta u tri čina) – Beogradsko dramsko pozorište 2024.

Dramatizacije:
Čarls Dikens, Oliver Tvist, režija Vladan Đurković, DADOV, Beograd,  2017.
A.P. Čehov, Audicija – kako sam dobila ulogu, režija Mirjana Karanović, Pan teatar, Beograd, 2019.
Bora Stanković, Nečista krv režija Jug Đorđević, Pozorište „Bora Stanković”, Vranje, 2019.
Kradljivci kokosovih oraha (dramatizacija bajke naroda Lulu) zajedno sa Anđelkom Nikolić koja je i rediteljka predstave,  Malo pozorište „Duško Radović”, Beograd, 2020.
O Gilgamešu (dramatizacija Epa o Gilgameštu), režija Jug Đorđević, Gradsko pozorište u Čačku,Beograd,  2021.
H.K. Anderesen, Snežna kraljica, režija Damjan Kecojević, Malo pozorište „Duško Radović”, Beograd, 2022.
Mulan (tradicionalna kineska balada), režija Damjan Kecojević, Pozorište za decu i mlade Kragujevac, 2022.
Isidora Sekulić, Bure, režija Sonja Petrović, Dječije pozorište Republike Srpske u Banjaluci, 2023.
Vera Cenić, Ništa nećemo zaboraviti, režija Jug Đorđević, Pozorište „Bora Stanković”, Vranje, 2023.
Juhana Titel, Sjaj zvezda na plafonu, u režiji Damjana Kecojevića, Malo pozorište „Duško Radović”, Beograd, 2024.

Dramaturškinja i saradnica na procesu nastanka predstave:
Vesna Perić, Šta je ona kriva, ništa ona nije kriva, rediteljka Anđelka Nikolić, produkcija HARTEFAKT, izvođeno u Bitef teatru, Beograd,  2015.
Jasminka Petrović, Ovo je najstrašniji dan u mom životu, reditelj Vladan Đurković, DADOV, Beograd, 2016.
Ljudmila Razumovska, Draga Jelena Sergejevna, rediteljka Lana Pavkov, Pozorište mladih, Novi Sad 2016.
Lav Tolstoj, Carstvo mraka, reditelj Igor Vuk Torbica, Narodno pozorište Beograd, 2017.
Moris Meterlink, Plava ptica, rediteljka Sonja Petrović, Narodno pozorište Sombor, 2017.
Rene Gijo, Bela griva, rediteljka Irena Ristić, Šabačko pozorište, 2019.
Džon Patrik Šenli, Sumnja, režija Jug Đorđević, Kruševačko pozorište, 2019.
Armando Nasimento Roza, Jedan Edip, reditelj Jug Đorđević, Narodno pozorište Niš, 2019.
Patrik Hamilton, Konopac, režija Olja Đorđević, Narodno pozorište Subotica, 2019.
Rajnev Verner Fasbider, Kišne kapi na vrelom kamenju, reditelj Jug Đorđević, Beogradsko dramsko pozorište, 2021.
Tenesi Vilijams, Tramvaj zvani želja, reditelj Jug Đorđević, Narodno pozorište Sombor, 2021.
Ernst Montag, Living room, reditelj Ernst Montag, BDP i Bitef festival, 2021.
Branislav Nušić, Vlast, reditelj Milan Nešković, Narodno pozorište Beograd, 2021.
Džon Ozborn, Osvrni se u gnevu, reditelj Jug Đorđević, Nikšićko pozorište, 2021.
Đorđe Kosić, Uspavanka za Aleksiju Rajčić, reditelj Đorđe Kostić, Narodno pozorište Beograd, 2022.
Ž.B.P. Molijer,  Mizantrop, režija Juga Đorđevića, Beogradsko dramsko pozorište, Beograd, 2022.
Viljem Šekspir, Romeo i Julija, režija Sonja Petrović, Narodno pozorište Republike Srpske i Gledališče Koper, 2023.
Tenesi Vilijams, Mačka na vrućem limenom krovu, režija Jug Đorđević, Hrvatsko narodno kazalište Split, 2024.
Frank Vedekind, Franciska, režija Jug Đorđević, Narodno pozorište Subotica, 2024.
Žan Kokto, Ljudski glas, režija Jug Đorđević, Istarsko narodno kazalište Pula, 2024.

Štampane drame:
Grumić, Tijana. 2019. Drame (predgovor Ivona Janjić; pogovor Svetislav Jovanov). Irig: Srpska čitaonica: Fond „Borislav Mihajlović Mihiz”.
Grumić, Tijana. 2018. „Moćni rendžeri ne plaču”. Scena 1: 149–173.
Grumić, Tijana. 2020. „Nečista krv”. Scena 1: 66–114.

Burić, Igor. „Nekad pevali, sad umiru ćuteći”. Dnevnik, 22.11.2018.
Grupa autora. 2020. „Ko je ubio Dženis Džoplin?”. Katalog 65. Sterijinog pozorja.
Grupa autora. 2022. „Fleke”. Katalog 67. Sterijinog pozorja.
Grupa autora. 2023. „52 herca”. Katalog 68. Sterijinog pozorja.
Milivojević Mađarev, Marina. „O smeni generacija”. Vreme, 13. 12. 2018.
Petrić, Mina. „Draga Jelena, drago nam je”. Kultur!Kokoška, 29. 10. 2016.

Tijana Grumić, wikipedia.sr
Tijana Grumić, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd
Metamorfoze: Tijana Grumić
Beogradska trilogija, RTS

Odlomak iz drame Svet zaslužuje kraj sveta Tijane Grumić

Kako pripremiti i ispeći odojak kao u starinska vremena?

• Očistiti odojak i povaditi iznutrice, a onda odojak nataknuti na ražanj.
• Stvaran život živeti u pauzama od pisanja.
• Kako nemate luksuz da pišete tekst mesecima, stvar morate obaviti brzinski.
• Videti da li je odojak dobro očišćen od dlačica.
• Napisati dve, maksimalno tri ruke teksta.
• Poslati tekst na konkurs. Ako prođe, prođe, ako ne – poslati u neko pozorište.
• Isprati unutrašnjost i dobro ga posoliti.
• Zakazati sastanak u pozorištu. Biti spreman na ponude ispod svake cene.
• U pregovorima sa pozorištem zahtevati da budete pošteno plaćeni za svoj rad.
• Vezati njušku i prednje noge žicom za ražanj, a onda vezati i zadnje noge.
• Ništa od dogovora – krenite ispočetka. Nešto novo, nikad viđeno, ali ono vaše!
• Pisati, pisati, pisati. U pauzama voditi stvaran život i zarađivati stvaran novac.
• Pripremiti tihu vatru na kojoj će se odojak okretati 3-4 sata.
• Ponuditi rediteljima svoj tekst. Oni ga uvek lakše prodaju.
• Reditelj i pozorište zajedno okreću odojak na tihoj vatri.
• Tekst se štrihuje, prepravlja, dopisuje, userava idiotskim idejama, propada kao

lift kome se otkine sajla, a onda se svi deru na njega jer nije bio dovoljno dobar.
Kako da bude dobar? Kako da bude dobar kada je još uvek odojak strgnut sa sise?
Kako da imamo vremena da se posvetimo nečemu, kada se od nas stalno traži nešto
novo? Svi govore da je sve stalo, ali rad nikada nije.
MAMA: Sve vreme se osećam kao da ću povratiti. Prasići i dalje sisaju. Svi,
osim ovog najmanjeg, trinaestog. Krmača nežno grokće dok je oni
sisaju. Gazda naređuje da strgnemo prasiće sa sise i donesemo ih.
Mi se ukipile. Ne pomeramo se. On iznerviran prilazi onom
najmanjem prasetu koje ne sisa i odnosi ga. Kada krmača to vidi i
ona počinje nesnosno da skiči. Nikada nisam čula tako glasno
skičanje jedne svinje. Kad čuju nju, onda i ostali prasići prestaju
da sisaju i počinju da skiče. Gazda stavlja ono malo na sto, a onda
otima žicu zadavi ga, pa mu nožem raspori utrobu. Kada to vidi,
krmača skičeći potrči ka gazdi brzinom koju nikada nisam mogla
da zamislim da jedna svinja može da dostigne.
Ova svinja, u tom trenutku, trči brže od 11 kilometara na čas.
MAMA: Svi njeni prasići trče za njom. Ona obara gazdu na pod i u tom
padu njegova glava udara o kamen. Iz njegovog temena lije krv, a
njegove oči otvorene su i zure u vedro nebo iznad nas. Sve svinje
opkoljavaju gazdino telo i počinju da ga jedu. Dok svinje jedu
gazdu, krmača tužno cvili nad mrtvim telom svog odojka i plače.
A onda počinje da ga jede. Jede ga i plače.
XXXX: Mama se tog dana vratila kući sa posla i nije prestala da plače
danima. Tada sam prvi put videla svoju mamu kako plače. Nije
htela da mi kaže zbog čega, samo me je dugo, dugo grlila. Posle
nekog vremena sam prestala da zapitkujem i nastavila sam da je
grlim u tišini. Ja sam bolje, a od moje materice i mojih jajnih ćelija
rekla sam im – O D J E B I T E.
Svinje su jele gazdu sve dok ga nisu pojele tako da od njega nije ostalo ništa, pa ni
zubna proteza. Onda su prešle na sve ostalo. Jele su sve pred sobom, sve što im se
našlo na putu. Jele su kaveze, lance, katance, kazane, šerpe, lonce, pećnice, stolove,
klupe, stolice, krevete, traktore, automobile, brvnare, štale, kuće, kapije, kaveze,
ulice, puteve… Na kraju su jele i ljude. Pojele su i mene, a onda su krenule da jedu i
ovaj tekst, i sve u njemu, dok ga nisu pojele celog tako da od njega nije ostalo ništa.