Jakovljević Milica

Milica Jakovljević rođena je u Jagodini 1887. godine u velikoj porodici sa mnogo dece (otac Jakov, majka Simka). Njen otac je bio zaposlen kao državni činovnik i zbog potreba njegovog posla često su se selili. Njen brat Stevan Jakovljević je takođe pisac: autor je Srpske trilogije, troknjižja o Prvom svetskom ratu.

Najduži period u detinjstvu Milica je provela u Kragujevcu gde je završila osnovnu školu, dok je Višu žensku školu, gde se školovala za učiteljicu, završila u Beogradu. Kao učiteljica radila je do 1919. godine uglavnom u seoskim sredinama. U svojim (posthumno) objavljenim memoarima Izdanci Šumadije ostavila je svedočanstvo o izuzetno teškim uslovima u kojima se odvijala nastava u tadašnjim seoskim školama.

Nakon Prvog svetskog rata preselila se u Beograd, gde je radila kao novinarka. Smatra se, uz Magu Magazinović, jednom od prvih srpskih profesionalnih novinarki. Kao novinarka pet godina je radila u Novostima (od 1921), a petnaest godina (do okupacije) u Nedeljnim ilustracijama koje su ključne za njenu književnu karijeru. U ovom nedeljniku objavila je skoro sve svoje romane (u nastavcima), kao i pripovetke. Okupaciju je provela u izuzetno teškim materijalnim uslovima bez zaposlenja jer nije htela da radi u okupacionim listovima. Nakon 1945. godine izgubila je status novinara jer nije uspela da se snađe u novonastalim okolnostima. Izbrisana je iz tadašnjeg novinarskog udruženja, gde je tokom međuratnih godina bila jedna od svega 12 žena, jer nije imala profesionalni angažman.

Nakon rata živela je izuzetno teško od male penzije koju je uspela da ostvari zahvaljujući angažovanju brata Stevana Jakovljevića. Najveći deo života provela je u stanu u Molerovoj ulici gde je pisala kako književne, tako i druge tekstove za Nedeljne ilustracije. To je bila i zvanična adresa štampana u ovom magazinu na koju su čitateljke (i čitaoci) pozivani da šalju svoja pisama, utiske, fotografije i drugi materijal.

Milica Jakovljević je umrla 1952. godine u Beogradu.

Govorila je ruski i francuski jezik.

Milica Jakovljević je imala izuzetno uspešnu književnu karijeru tokom međuratnih godina u oblasti popularne književnosti. Pisala je pripovetke, romane i drame. Njeni romani su izlazili kao feljtoni, u nastavcima, u Nedeljnim ilustracijama, novinama o popularnoj kulturi i svakodnevici, koje su bile namenjene celoj porodici. U ovom nedeljniku Milica Jakovljević nije objavljivala „samo” književne tekstove već je pisala i tzv. savetodavne rubrike, odgovarala je na pisma čitalaca/čitateljki i bila je autorka brojnih drugih tekstova. Njene fotografije su, takođe, ovde štampane tako da je bila svojevrsno lice ovog magazina, a zahvaljujući intenzivnoj komunikaciji sa čitalačkom publikom, čitateljke i čitaoci, doživljavali su je kao sebi blisku osobu od koje uvek mogu da dobiju utehu, savet ili predlog za rešenje nekog životnog problema.

Iako je izuzetno mnogo pisala, većina njenih dela ostala je u novinama, a prva izdanja u vidu knjiga štampana su tek 70-ih godina 20. veka. Jedino je roman To je bilo jedne noći na Jadranu objavljen 1935. godine u izdanju Privrednog pregleda. Takođe, njene drame Emancipovana porodica i Tamo daleko izvedene su u pozorištu 1937. i 1939. godine. Njeni romani u nastavcima bili su izuzetno čitani i smatraju se popularnim ljubavnim romanima gde se glavni zaplet zasniva na ljubavnoj priči u kojoj mladić i devojka nakon brojnih prepreka ostvaruju svoju vezu koja se kruniše brakom. Iako je često ocenjivana kao autorka sladunjavog stila i tradicionalnih vrednosti, Milica Jakovljević je u svojim romanima u bočnim i sporednim narativnim linijama obrađivala brojne važne teme koje su se ticale žena i njihovih života tokom 20-ih i 30-ih godina 20. veka. Nakon velike popularnosti u međuratnom periodu drugi talas interesovanja za romane Milice Jakovljević događa se 70-ih godina 20. veka kada se romani štampaju kao knjige, najčešće u kompletima. Sledeća velika obnova popularnosti dela ove autorke dolazi sa ekranizacijama njenih knjiga u vidu serija i tv filmova, kada reditelj Zdravko Šotra za RTS serijalizuje romane Ranjeni orao (2008–2009), Greh njene majke (2009–2010) i Nepobedivo srce (2011–2012). Ove serije postižu izuzetan komercijalni uspeh. Nakon njih i u okviru drugih produkcija i televizijskih kuća adaptiraju se Samac u braku, To je bilo jedne noći na Jadranu i Mala supruga. Ovaj oblik popularizacije dela Mir-Jam prate i brojna ponovljena izdanja njenih knjiga, mahom u popularnim edicijama u raznim izdavačkim kućama.

Romani:
Ranjeni orao
To je bilo jedne noći na Jadranu
Nepobedivo srce
Otmica muškarca
Greh njene mame
U slovenačkim gorama
Samac u braku
Mala supruga

Napomena: svi romani su izlazili u novinama od kraja 20-ih godina do početka Drugog svetskog rata. Zagrebačka kuća Alfa 1975. godine počela je da objavljuje kao komplet ovih osam romana Mir-Jam. Nakon toga sledila su brojna reizdanja. Jedini roman koji je za štampu u vidu knjige priredila autorka jeste To je bilo jedne noći na Jadranu (Beograd: Privredni pregled, 1935). Zbog brojnih izdanja, često i više njih u toku jedne godine, nije sa sigurnošću moguće precizirati kada je koja knjiga objavljena prvi put, pa se zbog toga ne navode kompletne reference.

Zbirke pripovedaka:
Dama u plavom. Zagreb: Alfa, 1980.
Devojka sa zelenim očima. Zagreb: Alfa, 1980.
Sve one vole ljubav. Beograd: Narodna knjiga, 2001.
Časna reč muškarca. Beograd: Narodna knjiga, 2003.

Napomena:  Milica Jakovljević nije ni jednu zbirku pripovedaka priredila kao knjigu za štampu. Četiri navedene zbirke sastavljene su od pripovedaka objavljivanih dominantno u Nedeljnim ilustracijama i proizvod su izdavačkih kuća. Navedeni su podaci za prva izdanja prema cobiss evidenciji. Svaka od ovih knjiga imala je brojna reizdanja.

Autobiografija:
Izdanci Šumadije. Kragujevac: Grafostil, 2009.
Drame:
Emancipovana porodica (izv. 1937)
Tamo daleko (iz. 1939)

Бошковић, Драган. 2017. „Грађанска култура, нарација, филм, модернизам, жеља: Андрић и Мир Јам”. Књижевна историја 49 (162): 197–209
Даковић, Невена. 2022. „(Не)мирна проза Милице Јаковљевић Мир-Јам: адаптације и екранизације”. У: Т. Јовићевић, Д. Грбић (ур.), Немирна књижевност, култура, идеологија: зборник радова посвећен Весни Матовић, 503–514. Београд: ИКУМ.
Кузимић, Александра. 2023. „Кад публика аплаудира, а критика негодује”. Прилози за књижевност, језик и фолклор 89: 105–116.
Веселиновић, Соња. 2022. „Брачно тржиште и самоостваривање: Џејн Остин и Мир Јам”. У: Тијана Тропин и Бојан Јовић (ур.), Маргинални и маргинализоавни жарови у књижевности, 519–542. Београд: ИКУМ.
Милинковић, Јелена. 2022. „Женски жанр: популарни љубавни роман”. У: Тијана Тропин и Бојан Јовић (ур.), Маргинални и маргинализоавни жарови у књижевности, 519–542. Београд: ИКУМ.

Knjige Mir Jam na Laguninom sajtu