Kajgo Jelena

Specifičnost umetničke biografije Jelene Kajgo je da se umetnica razvijala paralelno u dva pravca – savremeni ples i pisanje za dramsko pozorište. Jelena Kajgo je završila baletsku školu „Lujо Davičo”. Diplomirala је dramaturgiju na Akademiji umetnosti u Beogradu u klasi Siniše Kovačevića, kao i Ljubinka Stojanović.

U ranom periodu mladosti Jelena Kajgo se bavila plesom, a u život dramskog pozorišta Srbije stupa kada i generacija koja je stasavala oko projekta NADA (Maja Pelević i Minja Bogavac), sa kojima je uspostavila saradnju te ima svoju stranicu na sajtu projekta.  Njen stil pisanja je bliži  klasičnoj dramskoj formi (priča, lik, radnja, sukob) za razliku od Minje Bogavac i Maje Pelević koje su bliže postdramskom pristupu pozorištu. Za Jelenu Kajgo je takođe karakteristično i da o izabranim temama, koje su često kompleksne, piše na prijemčiv način. Zato kritičarka Ana Tasić poredi pisanje Jelene Kajgo sa delima Jasmine Reze (Milić 2022).

Jelena Kajgo piše komade na savremenu temu i drame o života istorijskih ličnosti. U srpskom pozorištu u prve dve decenije 21. veka to je retka pojava. Zbog interesovanja za živote istorijskih ličnosti, Kajgo  je bliska spisateljicama prethodne generacije, naročito Vidi Ognjenović i Jelici Zupanc koje su, kao i ona, i zagovornice klasične dramske strukture. Ono što je zajedničko za sve tri autorke, a nije tipično za neke druge autore koji preferiraju teme iz nacionalne istorije, jeste da one ne ističu nacionalnu veličinu, stradanje naroda i vrednosti tradicionalnog društva, već se bave izuzetnim ličnostima koje se suprotstavljaju uskogrudosti svoje sredine. Ono što je zajedničko Jeleni Kajgo, Jelici Zupanc i Vidi Ognjenović je da se sve tri autorke bave pitanjem šta su sve žene u istoriji našeg naroda morale da učine da bi izborile pravo da budu slobodne i kako je tradicionalno društvo ometalo napredak značajnih žena.

Kada govorimo o dramama iz savremenog života ono što autorku zanima je život srednje i više srednje klase na početku 21. veka i problemi sa kojima se oni bore: Kriza identiteta (Realisti, Nevidljivi ljudi), promena identiteta kao sudbina savremenog čoveka (Rolerkoster), frustrirajuća i autodestruktivna potraga za samopotvrđivanjem kroz sticanje novca (Realisti, Nevidljiv ljudi), odnos čoveka i tehnike (Rolerkoster), odnos prema porodici i majčinstvu savremene žene (Realisti i Rolerkoster).

Kroz dramu Realisti autorka govori o savremenim ljudima koji su ubeđeni da se ponašaju racionalno, razumno  i da svoj život sami kontrolišu i usmeravaju, to jest da su „realni“ ali je u suštini čitav njihov život prepun impulsivnih reakcija, opsesivnog ponašanja, iracionalnih odluka i slučajnih susreta. Autorka nam otkriva u kojoj meri su savremeni „realist” i usamljeni ljudi i koliko ih ta opsesivna potraga za uspehom i potvrdom kroz novac unesrećuje i udaljava od najbližih.  Iako piše o ozbiljnim ljudskim manama, Jelena Kajgo  ne osuđuje svoje likove već nastoji da razume njihova lutanja u potrazi za srećom.

U Rolerkosteru autorka odlazi korak dalje i stvara savremenu komediju, što je, inače, potisnut žanr u srpskoj dramaturgiji 21. veka. Drama počinje tamo gde se klasična komedija završava – na venčanju. Ana se venčava za Adama. Venčanje je tradicionalno jevrejsko, a Ana je Srpkinja koja će ovim potezom dobiti dozvolu za rad u Londonu gde već duže živi. Za razliku od nekih drugih pisaca koji pišu o nostalgiji naših iseljenika, autorka piše dramu o ženi kojoj u životu dobro ide i nema nameru ni da pati, a još manje da se vraća u zemlju. Ana se udala za Jevrejina i prihvatila sve običaje njegovog naroda, ali nema nikakav problem sa identitetom. Ana zna da je u savremenom svetu identitet konstrukt koji sam gradiš, pa s tim u vezi sam možeš da ga menjaš kako hoćeš, kada hoćeš i koliko ti je volja i potreba – samo moraš da budeš načisto sa tim da je tvoj identitet tvoja stvar.

Pitanje kako žena stvara sopstveni identitet je pitanje koje se često javlja u dramama Jelene Kajgo. Ova tema je za autorku naročito važna u istorijskim komadima u kojima se bavi sudbinama jakih žena u  nepovoljnim okolnostima:  Jelena Anžujska (položaj žene u srednjem veku), Ilda Geršner (sudbina Jevrejke u nacističkoj Nemačkoj).  Posebno zanimanje pokazuje za sudbinu žene tokom ratnih dejstava. Rat je za autorku „muška igra” i žene su najčešće osuđene da budu žrtve ratnih razaranja, ali Jelena Kajgo piše o ženama koje su odbile da budu žrtve i rešile da u granicama svojih mogućnosti preuzmu inicijativu. U drami Dve žene i jedan rat autorka piše o životu Mabel Grujić i Jelene Lozanić koje su se bavile humanitarnim radom tokom Prvog svetskog rata. U drami Kneginja piše o sudbini crnogorske princeze Ksenije koja svoga oca kralja Nikolu prati tokom teških godina izgnanstva ne gubeći ni duh ni samosvest.  Najšire gledano, skoro sve njene istorijske drame mogle bi da nose podnaslov – žena i rat, ili tačnije, žena protiv rata.

Drama Maga objedinjuje dva interesovanja spisateljice – interesovanje za sudbinu izuzetnih žena i interesovanje za moderni ples. Glavna junakinja komada Maga –  Maga Magazinović je  osnovala i vodila Školu za ritmiku i plastiku, a njeni učenici poput Smiljane Manduć i Luja Daviča su nastavili da razvijaju umetnost plesa u Srbiji. Međutim, Jelenu Kajgo ne zanima poznati period rada umetnice i pedagoškinje,  već formativni period, zato što želi da razume sa kakvim se izazovima suočava žena koja u patrijarhalnom društvu bira svoj put. Na primeru Mage Magazinović vidimo da su one imale niz prepreka. Pre svega, nepoverenje u intelektualne i duhovne snage žene – čak i muškarci koji pokazuju spremnost da podrže rad Mage Magazinović u stvari ne veruju u njene sposobnosti jer žena, čak i za njih, treba da kuva i rađa. Zatim, tu je i otpor drugih žena (majka) koje žele da je vrate u sigurnu zonu. Treći problem vezan je za finansije. U svetu gde je dominantan muškarac, žena nema svoj novac, osim ako joj otac ne obezbedi miraz, ali se i taj novac koristi samo da bi se privukao drugi muškarac – muž. Međutim, Maga Magazinović je rešena da prevaziđe sve ove izazove. Karakteristike koje ima Maga Magazinović  su karakteristike koje pokazuju niz junakinja – kneginja  Ksenija, Mabel Grujić, Jelena Lozanić i srednjovekovna princeza Brnča. To su žene koje odlučno odbijaju da idu sigurnom stazom – da se udaju i da imaju decu. Šta za ženu znači imati ili nemati svoje dete  je podtema  koja povezuje  savremene i  istorijske komade ove autorke.

Za Jelenu Kajgo koja se dugo bavila plesom sloboda je ne samo stvar intelekta već i prava na slobodan, nesputan pokret. Njene junakinje žele da žive slobodno, a to znači da putuju (Ksenija, Brnča, Maga, Mabel, Jelena), da plešu (Brnča i Maga), da idu u lov (Ksenija)…  Njihovoj težnji za slobodnim pokretom suprotstavlja se patrijarhalno društvo koje ženu tera da se oblači i ophodi na takav način da je njen pokret sputan. Tu sputanost devojkama nameću majke, jer veruju da je zadatak žene da se dopadne muškarcu, uda, rodi dete i brine o domaćinstvu i porodici. S tim u vezi, lik Jelene Anžujske je posebno zanimljiv. Autorka počinje dramu od toga da je junakinja već kao devojčica potpuno posvećena svojoj životnoj misiji – da bude majka budućim kraljevima i kraljica koja će prosvećivati narod. Iako je Jelena sve uradila što je mogla iz pozicije žene tj. kraljice,  ona ostaje „taoc” nasilnog patrijarhata – njeni sinovi ponavljaju nasilnu matricu preuzetu od oca. Zato ona utehu pronalazi u knjigama i u svojoj kćerki Brnči.

Iako piše o položaju žene u tradicionalnoj, patrijarhalnoj zajednici, u komadima Jelene Kajgo nema izrazitih, kompleksnih muških likova koji bi predstavili hibris patrijarhata. Svi muški likovi postoje samo u relaciji prema glavnim ženskim likovima. Muškarci su sinovi – kralj Milutin i kralj Dragutin u Jeleni Anžujskoj, muževi – kralj Uroš u Jeleni Anžujskoj, Tomas u Ildi Geršner, Gerhard u Magi i eventualno saradnici poput Radana u Jeleni Anžujskoj i većina sporednih likova u Magi.  To znači da spisateljica ima feminocentričnu poziciju što je česta pojava kod srpskih spisateljica koje pišu u drugoj i naročito trećoj deceniji 21. veka.

Jelena Kajgo je uspešna i izvođena dramska spisateljica. Njene drame izvođene su u Narodnom pozorištu u Beogradu, Ateljeu 212, Narodnom pozorištu u Skoplju, Here Art pozorištu u Njujorku, Mestnom gledališču u Ljubljani, Narodnom pozorištu u Užicu, Narodnom pozorištu u Zrenjaninu, Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu, Univerzitetskom teatru u Strazburu, Domu Jevrema Grujića u Beogradu. Javna čitanja drama organizovana su u Beču, (Shauspielhaus Theatre), Minsku, (National Theatre), Lidsu, (West Yorkshire Playhause), Njujorku, (The New Group), Londonu, (Gate Theatre), Bukureštu, (Odeon Theatre)…

Sa komadom Intimus učestvovala je na radionici za dramske pisce u pozorištu Royal National Theatre u Londonu.

Drama Realisti u režiji Iana Morgana nominovana je u Njujorku za New York Inovative Theatre Award za 2013. godinu.

Objavila je knjigu Drame Jelene Kajgo, (Fantomi, Intimus, Realisti, Nevidljivi ljudi), romane Male smrti, (LOM) i  Potomstvo (Kosmos).

BITEF DANCE KOMPANIJA

Jelena Kajgo je bila direktorka Bitef teatar od 2009. godine do 2013. godine. Svoju posvećenost promociji savremenog plesa iskazala je osnivanjem Bitef dance kompanije 2009. godine, na početku svog direktorskog mandata. Bila je to prva trupa savremene igre u Srbiji koja je vezana za jednu instituciju kulture, i koja je omogućila da publika tokom cele pozorišne sezone može da prati kvalitetan plesni teatar. Tokom petnaest godina postojanja Bitef dens kompanija je realizovala četrdeset jednu plesnu produkciju i preko dvesta pedeset gostovanja u zemlji i svetu (Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Poljska, Švedska, Mađarska, Rumunija, Japan, Bosna i Hercegovina, Makedonija…). Trupa je osvojila trideset nagrada i ostvarila saradnju sa nekim od najeminentnijih domaćih, regionalnih i evropskih koreografa, poput Gaja Vajcmana  (Guy Weizman), Roni Haver (Roni Haver), Jasmin Vardimon (Jasmin Vardimon), Isidore Stanišić, Edvarda Kluga (Edward Krug), Konstance Makras, Dalije Aćin, Zorana Markovića, Maše Kolar, Lea Mujića, Miloša Isailovića, Dunje Jocić, Feliksa Landerera (Felix Landerer), Džoa Stromgrena (Jo Strømgren)…

Predstave Bitef dens kompanije Mirisi cimeta, Otelo, Božanstvena komedija, Prostor za revoluciju, Alfa bojsi, Soneti, Yesterday, Gradovi kojih više nema, Ptice i druge doprinele su da se formira nova publika koja redovno prati plesni teatar. Otvorena je i plesna scena za decu koja ima za cilj da najmlađoj publici približi umetnost igre.

Takođe, oformljena je i Mlada Bitef dens kompanija, koja povezuje učenike završnih razreda Baletske škole „Lujo Davičo”, na Odseku za savremenu igru, sa profesionalnim radom i produkcijama Bitef teatra. Mlada Bitef dens kompanija je do sada realizovala plesne predstave za decu i mlade: Pepljuga, Carevo novo odelo, Zašto ti?, Buđenje proleća i Dunjaluk.

Jelena Kajgo je umetnička direktora Bitef dance kompanije.

Drame i prva izvođenje:
Fantomi, Atelje 212, Beograd, 21.3.2003.
Intimus, Narodno pozorište, Beograd, 25.5.2004.
Realisti, Narodno pozorište „Toša Jovanović”, Zrenjanin, 15.3.2013.
Nevidljivi ljudi, Narodno pozorište u Užicu, Užice, 06.10.2016.
Pepeljuga, Bitef teatar, Beograd, 25.12.2017.
Carevo novo odelo, Bitef teatar, Beograd, 22.12.2018.
Realisti,  Here Art Centre, Njujork, 11. maj 2014.
Dve žene i jedan rat, Dom Jevrema Grujića, Beograd, 21.12.2019.
Ilda Geršner, Knjaževsko-srpski teatar u Kragujevcu, 29.10.2022.
Rolerkoster,  Atelje 212, Beograd, 24.3.2022.
Jelena Anžujska, Knjaževsko-srpski teatar u Kragujevcu, 8.10.2024.
Kneginja, dvorana Park, Herceg Novi, 8.12.2024.
Maga, Narodno pozorište u Užicu, Užice, 2025.

Zbirka drama:
Kajgo. Jelena. 2014. Drame (Fantomi, Intimus, Realisti, Nevidljivi ljudi). Beograd: LOM.
Kajgo. Jelena. 2018. „Ilda Geršner”. Scena  4: 253–273.

Proza:
Kajgo. Jelena. 2018. Male smrti (roman).  Beograd: Lom.
Kajgo. Jelena. 2022. Potomstvo (roman). Beograd: Kosmos izdavaštvo; Podgorica: Nova knjiga.

Produkcije Bitef dance komanije:
Paranoja šik, Voljen, Mirisi cimeta, Otelo, Soneti, Kuća cveća, Igrale se delije, Božanstvena komedija, Bliže, Karmen u IV runde, Ako bismo svi malo utihnuli, Alpha boys, Ptice, Don Žuan, Priča o vojniku, Kapetan Džon Piplfox, Yesterday, seti se da zaboraviš, Maja i ja i Maja, Žrtve iluzija, Radnici umiru pevajući, San žute čarape, Dunjaluk, Želeće mašine, Magbet, Ale i bauci, San letnje noći, Pepeljuga, Carevo novo odelo, Buđenje proleća, Zašto ti?, Prostor za revoluciju, Gradovi kojih više nema, Nevidljivi pejzaži, Sofia, Životinjska farma, Goli, Tačka pre usijanja, Alpha girls, Skenderbeg, Zidanje Skadra, Ostrvo…

Ćirić, Sonja. „Jelena, Ksenija i Maga – naše savremenice“. Vreme, 23. 10. 2024.
Ćirić, Sonja. „Jelena Kajgo: Petnaest godina plesa sa vetrenjačama”. Vreme, 19. 11. 2024.
Grupa autora. 2019. Bitef Dance Company: 2009–2019 (urednica i jedna od autorki Jelena Kajgo). Beograd: Bitef teatar.
Milivojević Mađarev, Marina. „Nagoveštaj pozorišnog proleća”. Vreme, 30.3.2022.
Trebješanin, Borka. „Od Rolerkostera do Potomstva Jelene Kajgo”, Politika, 22.4.2023.

Milić, Sanja (urednica i voditeljka). „Do detalja / Jelena Kajgo”. RTS, 16.4.2022.
Kajgo, Jelena. 2022. Rolerkoster. Katalog 67. Sterijinog pozorja, 31. maj 2022, 92–101.
Kajgo, Jelena. 2023. Lunapark. Mestno gledališče ljubljansko, 16. mart 2023.