Lišković Ljiljana

Ljiljana Lišković se školovala se Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Vere Kovač-Vitkai i na Univerzitetu za muziku i scenske umetnosti u Beču  (Universität für Musik und Darstellende Kunst Wien) u klasama Helene Lazarske, Margarite Lilove i Klaudije Viske, gde je stekla diplomu magistra umetnosti (Magistra Artium). Doktorat iz oblasti umetnosti odbranila je 2023. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, pod mentorstvom prof. Željka Lučića. Tokom studija u Beču bila je stipendistkinja Fonda Karl Mihael Cirer i Tokio fondacije, kao i Til-Dir Fondacije iz Švajcarske.

Finalistkinja je Internacionalnog takmičenja „Rolando Nikolozi” u Rimu 2010, nakon čega slede koncerti, na poziv ovog velikog maestra. Osvaja tri specijalne nagrade na Internacionalnom takmičenju grada Bolonje 2011, kao i nagradu na Internacionalnom takmičenju „Đakomo Lauri-Volpi” u Latini (Italija). Finalistkinja je Internacionalnog takmičenja „Martuneli-Pertile” 2011. u Montanari, kao i Internacionalnog takmičenja „Magda Olivero” 2012. u Milanu i Internacionalnog takmičenja „Anselmo Kolcani” 2013. u Budriu (Italija). Apsolutni je pobednik Internacionalnog takmičenja grada Ferare 2012. što joj donosi i učešće na Letnjem festivalu u Basanu.

Prva iskustva na operskoj sceni stiče u Beču u produkcijama Univerziteta za muziku i scenske umetnosti i pri Teatru Šenbrun (Emi – Albert Hering Bendžamina Britna, Mizeta – Boemi Đakomo Pučinija, Olimpija – Hofmanove priče Žaka Ofenbaha), a zatim kao članica operskog studija pri Gradskom pozorištu u Trevizu (Italija). Sa ansamblom Koncertnog udruženja Bečke državne opere nastupa na turneji u Japanu, više puta učestvuje na Letnjem festivalu „Le petit Festival du Theatre” u Dubrovniku, kao i na Letnjem festivalu „Mocart u Rajnsbergu” (Austrija), gde ostvaruje veliki uspeh ulogom Kraljice noći u Mocartovoj Čarobnoj fruli, pod dirgentskom palicom Martina Zigharta. Nastupa i kao Adina u Ljubavnom napitku Donicetija pri Teatru „Guardasoni” u Bolonji, kao i Mimi u Pučinijevim Boemima pri Auditorijumu „Leonardo da Vinči” (San Dona di Pjave). Učestvuje na Letnjem festivalu „Opera Pjenca” u Toskani, na Festivalu u Amandoli, održava koncerte u svečanoj sali Sersanti, kao i Teatru „Ebe Stinjani” u Imoli. U saradnji sa Pijanističkom akademijom iz Imole nastupa u Teatru „Manconi” u Bolonji, kao i na koncertima u Veneciji u sali Ka Reconiko i crkvi „La pjeta” gde izvodi Vivaldijevu Gloriju u saradnji sa Kamernom operom iz Venecije. Na Festivalu „Culture of the spirit” u Italiji nastupa na gala koncertu pod dirigentskom palicom Franka Đakoze i održava koncerte kamerne muzike sa engleskim pijanistom Gasparom Hantom, a među najsvežijima su nastupi u pozorištima u Ferari i Budriu (Italija).

Sarađuje i sa Operom Srpskog narodnog pozorišta, gde nastupa na gala koncertu povodom 150 godina od rođenja Riharda Štrausa, kada su prvi put u Srbiji izvedeni odlomci iz opera čuvenog kompozitora, a potom i kao Amelija Grimaldi u Verdijevoj operi Simon Bokanegra. U saradnji sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom poveren joj je sopran solo u Hajdnovoj Nelson misi, kao i sopran solo u Betovenovoj Devetoj simfoniji. Nastupa u Beču sa pijanistkinjom Natašom Veljković, kao i  na Festivalu Constantinus u Nišu sa Novosadskim kamernim ansamblom. Gostujući je solista hora „Orfelin” na njihovim nastupima u Sentandreji i Novom Sadu. Sa gitaristom Zoranom Krajišnikom izvodi repertoar španskih kompozitora, a sa pijanistkinjom Aleksandrom Rakić održava niz koncerata sa solo pesmama i koncertnim arijama Ludviga van Betovena. Sa ukrajinskom pijanistkinjom Galinom Pivovarovom realizuje koncert u okviru projekta Music for Peace Amsterdam Expo 2022. Igra jednu od glavnih uloga u nagrađivanom filmu Dragana Stojmenovića „Matičin pečat”. U okviru programa Vox feminae na Festivalu KotorArt 2023. učestvuje u izvođenju novootkrivenih opera čija je tema „Crnogorka.”

U zvanju je vanredne profesorke na Katedri za solo pevanje Akademije umetnosti u Novom Sadu gde predaje glavni predmet. Majstorske kurseve držala je u Srbiji, Crnoj Gori, Sloveniji i Italiji. Bila je angažovana kao predavač na projektu „Opera: Past, Present, Perfect!” u okviru Programa Kreativne Evrope-Kultura, u organizaciji MOTO-a iz Beograda.

Osim operskog, neguje i kamerni repertoar sa akcentom na nemačkoj solo pesmi koju je usavršavala u Beču. Sarađuje sa pijanistima Strahinjom Đokićem, Vladimirom Mlinarićem, Natašom Veljković i Valentinom Nenaševom, kao i sa gitaristom Zoranom Krajišnikom.

Usavršava se pod mentorstvom čuvenog baritona Željka Lučića.

Ostvarene operske uloge

• Uloga Sestre Infermjere u operi Sestra Anđelika Đakomo Pučinija, Sulmona, Italija, jun 1998.
• Uloga Emi u operi Albert Hering Bendžamina Britna, produkcija Univerziteta sa muziku i scenske umetnosti u Beču, Austrija, novembar 1999.
• Uloga Kraljice noći u Čarobnoj fruli A. Mocarta, Letnji festival „Mocart u Rajnzbergu”, Austrija, dirigent Martin Zighart, juli-avgust 2004.
• Uloga Mizete u operi Boemi Đakomo Pučinija, produkcija Univerziteta sa muziku i scenske umetnosti u Beču, Austrija, maj 2007.
• Scenski operski kolaž Tajna Plavobradog (BlaubartsGeheimnis), produkcija Univerziteta za muziku i scenske umetnosti u Beču, maj 2007.
• Uloga Adine u operi Ljubavni napitak Gaetana Donicetija, Teatar Gvardasoni, Bolonja, Italija, maj 2011.
• Uloga Mimi u Boemima Đakomo Pučinija, Auditorijum „Leonardo da Vinči”, San Dona’ di Pjave, Italija, 03. 2012.
• Uloga Liu u operi Turandot Đakomo Pučinija (Opera in piazza- Turandot). Gradovi Firenca, Luka, Viaređo, jun-jul 2012.
• Uloga Marije Bokanegre/Amelije Grimaldi u operi Simon Bokanegra Đuzepe Verdija, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 13. 12. 2014.
• Uloga Marije Bokanegre/Amelije Grimaldi u operi Simon Bokanegra Đuzepe Verdija, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 11. 2. 2015.

Koncerti i nastupi

• Gala koncert sa Simfonijskim orkestrom „Nova Amadeus”, Sulmona, Italija, 28. 6.1998.
• Koncert u svečanoj sali Matice srpske, Novi Sad, 04. 2. 2000.
• Turneja u Japanu sa koncertno-scenskim izvođenjem operskog i operetskog repertoara, jul 2001.
• Pergolezi: Stabat Mater, sopran-solo: Ljiljana Lišković, Crkva Svete Tekle, Beč, Austrija, 16. 4. 2002.
• Koncert sa mecosopranom Janjom Vuletić, sopran: Ljiljana Lišković, klavirska saradnja: Ana Sitnikova, Knežev dvor, Dubrovnik, Hrvatska 06. 7. 2006.
• Koncert u Crkvi Svetog Avgustina. Program: Mocart, Šubert. Beč, Austrija, 02. 5. 2007.
• Koncert „Lana Kos i prijatelji”, Gradsko pozorište Marin Držić, Dubrovnik, Hrvatska, 03. 9. 2007.
• Koncert u Crkvi Sv. Ane, Rojte, Austrija, 18. 10. 2007.
• Koncert, Pijaristička crkva, Beč, Austrija, 23.10.-24.10. 2007.
• Koncerti u Tehničkom muzeju u Beču, Austrija. Program: Brams, Fani Mendelson. 12.-13. 3. 2008.
• Svečani koncert povodom otvaranja Eko- konferencije 2008, Sinagoga, Novi Sad, 24. 9. 2008.
• Nastup na svečanosti povodom obeležavanja jubileja Vojno- crkvene institucije grada Beča, Austrija, 27. 5. 2009.
• Nastup na operskom koncertu u Sinagogi u Novom Sadu, 23. 1. 2010.
• Operski koncert sa maestrom Rolandom Nikolozijem, Auditorijum Kavur, Rim, Italija, 16. 10. 2010.
• Nastup na koncertu u Narodnom pozorištu u Beogradu (uživo prenos RTS), 10. 12. 2010.
• Gala veče – scensko izvođenje operskih arija i scena (Travijata, Ljubavni napitak, Don Đovani, Rigoleto, Boemi), Letnji festival „Opera Pjenca”, 05. 6. 2011.
• Koncert finalista Internacionalnog takmičenja „Martineli- Pertile”, Montanjana, Italija, 15. 6. 2011.
• Nastup na Božićnom koncertu, Svečana sala Sersanti, Imola, Italija, 18. 12. 2011.
• Karnevalski koncert, Imola, Italija, 19. 2. 2012.
• 3. 2012. koncert u Gradskom pozorištu „Ebe Stinjani” u Imoli (Opera Imaginaire- Mozart, Puccini)
• Nastup na koncertu organizovanom od Asocijacije „Lirik” i Pijanističke akademije iz Imole, Svečana sala Sarsanti, Imola, Italija, 29. 4. 2012,
• Nastup na koncertu u organizaciji Pijanističke akademije iz Imole, Teatro Manconi, Bolonja, Italija, 14. 5. 2012.
• Antionio Vivaldi: Glorija, sopran solo: Ljiljana Lišković, Crkva Svih svetih, Venecija, Italija, Vivaldi Festival, 18. 5. 2012.
• Antionio Vivaldi: Glorija, sopran solo: Ljiljana Lišković, Crkva Svetog Lia, Vivaldi Festival, Venecija, Italija, 19. 5. 2012.
• Koncert na Festivalu „Imola u muzici” (Imola in musica 2012), 07. 06. 2012.
• Koncert finalista 6. Internacionalnog operskog takmičenja „Magda Olivero” u Milanu, 25.12. 2012.
• Koncert „Ave Marija”, sopran, flauta, orgulje, Crkva Svetog Đirolama, Tosinjano, Italija, 11. 1. 2013.
• Učešće na koncertu u Gradskoj biblioteci Imole (Tipi da opera), 22. 1. 2013.
• Nastup na koncertu povodom Svečane akademije Humanitarne fondacije „Privrednik”, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 23. 2. 2013.
• Koncert – Verdijeve heroine (Appassionete, forti, libere), Imola, Italija, 22. 3. 2013.
• Koncert – Verdi kroz muziku i poeziju (Verdi fra musica e poesia), Svečana sala Sarsanti, Imola, Italija, 14. 4. 2013.
• Koncert finalista 11. Internacionalnog takmičenja „Anselmo Kolcani”, Budrio, Italija, dirigent Apdo Salvanjo, 11. 5. 2013.
• Koncert, Gradsko pozorište „De Mikeli” Koparo- Ferara, Italija „Le Donne di Puccini”, 13. 09. 2013.
• Koncert solo pesama i operskih arija u okviru 17. međunarodne Eko- koferencije, Spomen- zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad, 25. 9. 2013.
• Koncert mladih kompozitora Vojvodine, Gradska kuća, Novi Sad, 01. 12. 2013.
• Prednovogodišnji koncert, Gradska kuća, Novi Sad. Program: Hendl, Šubert, Mocart, Verdi, Pučini. 20. 12. 2013.
• Solistički recital, „Auf dem Fluegel und mit Gesang” Program: Mocart, Šubert, Pučini, Verdi, Šarpentje. Beč, Austrija 09. 2. 2014.
• Koncert mladih kompozitora Vojvodine, Muzej Srema, Sremska Mitrovica, 26. 03. 2014.
• Nastup na koncrtu povodom 40. godišnjice Akademije umetnosti u Novom Sadu, Multimedijalni centar Akademije umetnosti, 15. 4. 2014.
• Koncert na Festivalu „M’illumino d’immenso”, Italija, 27. 7. 2014.
• Gala koncert Opere Srpskog narodnog pozorišta povodom 150 godina od rođenja Riharda Štrausa, 13. 9. 2014.
• Autorsko veče kompozitorke Stanislave Gajić, Kulturni centar Novog Sada, 30. 9. 2014.
• Koncert Simfonijskog orkestra i Mešovitog hora Akademije umetnosti i Vojvođanskog mešovitog hora, J. Hajdn: Nelson misa, sopran solo: Ljiljana Lišković, Sinagoga, Novi Sad, 13. 5. 2015.
• Nastup povodom proslave Dana grada Subotice, Velika većnica Gradske kuće, 01.9.2015.
• Vojvođanski simfonijski orkestar, L. V. Betoven: Simfonija br. 9, sopran solo: Ljiljana Lišković, Sinagoga, Novi Sad, 25.10. 2015.
• Koncert sa pijanistkinjom Julijom Bal, Amfiteatar Centralne zgrade Univerziteta u Novom Sadu, 12. 2015.
• Gost na koncertu Nataše Veljković, Beč, Austrija, 13. 1. 2016.
• Koncert sa pijanistom Karlom Đicijem, Ravena, Italija, 10. 6. 2016.
• Učešće na koncertu „Susret sa savremenom muzikom i njenim stvaraocima” na VII međunarodnom muzičkom festivalu Constantinus, Sala Niškog simfonijskog orkestra, 6. 2016.
• Koncert uz predavanje dr Volfganga Hakla o terapijskom dejstvu muzike Baha, Hendla i Mocarta, Beč, Austrija, 16.2.2017.
• Koncert hora Orfelin, sopran solo, Saborna crkva, Sentandreja, Mađarska, 28.6.2017.
• Nastup na koncertu sa orkestrom na Festivalu „Culture of the Spirit”, Italija, 22.7.2017.
• Koncert sa pijanistom Gasparom Hantom na Festivalu „Culture of the Spirit”, Italija, 7.2017.
• Koncert povodom 30 godina hora Sveti Stefan Dečanski, sopran solo, Sinagoga, Novi Sad, 11.2017.
• Koncert sa pijanistkinjom Valentinom Nenaševom, Muzička škola Kula, 30.5.2018.
• Koncert sa pijanistom Karlom Đicijem na Festivalu „Culture of the Spirit”, Italija, 11.8.2018.
• Nastup na koncertu sa orkestrom na Festivalu „Culture of the Spirit”, Italija, 11.8.2018.
• Nastup na koncertu sa oktetom Divine Symphony Orchestra, Milano, Italija, 08.9.2018.
• Nastup na koncertu sa oktetom Divine Symphony Orchestra, Milano, Italija, 09.9.2018.
• Nastup na Svečanoj akademiji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 26.10.2018.
• Koncert sa gitaristom Zoranom Krajišnikom, Zavod za kulturu Vojvodine, 20.12.2018.
• „Ludvig i Žanet“- solistički koncert sa pijanistkinjom Aleksandrom Karadžić, posvećen dvestopedesetoj godišnjici Betovenovog rođenja, Kulturna stanica Eđšeg, Novi Sad, 27.10.2020.
• Solistički koncert sa pijanistkinjom Aleksandrom Karadžić, Svečana sala Narodnog pozorišta Kikinda, 24.6.2021.
• Solistički koncert „Veče operskih arija” sa pijanistom Strahinjom Đokićem, Muzička škola „Mihailo Vukdragović”, Šabac, 11.2.2022.
• Koncert „Music for Peace” sa ukrajinskom pijanistkinjom Galinom Pivovarovom, Amstedam Ekspo, 25.9.2022.
• Koncert sa baritonom Dejanom Herakovićem, Srpski kulturni centar u Ljubljani, 15.2.2023.
• Solistički koncert sa pijanistom Strahinjom Đokićem, gost na koncertu student Dušan Dakić, tenor, Festival „Tricikl”, Kosovska Mitrovica, 22.4.2023.
• Solistički koncert sa pijanistkinjom Sonjom Mušikić, Muzička škola „Mihailo Vukdragović”, Šabac, 22.5.2023.
• Solistički koncert „Raspoloženja” sa pijanistom Strahinjom Đokićem, sa delima Šuberta, Etel Smit, Dore Pejačević, Milana Aleksića i Stanislave Gajić, Kulturna stanica Eđšeg, Novi Sad, 19.6.2023.
• Solistički koncert na Festivalu „Le Petit Festival” u Dubrovniku, sa pijanistkinjom Valentinom Nenaševom, Knežev dvor, 03.7.2023.
• Nastup na koncertu sa orkestrom na Festivalu „Culture of the Spirit”, dirigent Emanuel Šulc, ca orkestrom Orchestra Classica di Alessandria, Albera Ligure, Italija, 15.7.2023.
• Koncert na Festivalu KotorArt u okviru programa Vox femine, gde su izvedene dve novootkrivene opere inspirisane Crnogorkom: „Milica” Marka Ančelotija i „Jovana” Jaroslava Vogela (drugi operski solisti: Petra Radulović, Višnja Radosav, Vladimir Čabak i pijanista Oleksij Molčanov), Kotor, Crna Gora, 25.7.2023.
• Muzičke večeri Matice srpske, sopran: Ljiljana Lišković, bariton: Dejan Heraković, klavir: Maja Grujić, 21.02.2024. Program: Dvoržak, Rosini, Brams, Hendl, Milošević…

Učešće na festivalima, predavanja, masterklasovi, ostalo

• Učešće na Kanto-festivalu u Amandoli, Italija, 09. 12. 2011.
• Predavanje „Vokalna nauka u funkciji operskog pevanja i vokalne pedagogije“ sa dr. Zoranom Miloševićem u okviru A-Festa, Multimedijalni centar Akademije umetnosti Novi Sad, 12.12.2021.

Glavna uloga (potpuno pevana) u nagrađivanom dokumentarno-igranom filmu Dragana Stojmenovića „Matičin pečat”, premijera u Areni, Novi Sad, 25.10.2022.

F. Šubert: Ave Maria, Ljiljana Liškovic & Valentina Nenaševa, Le Petit Festival 2023

Zavodu za kulturu Vojvodine 2018 – 21 20. decembar 2018. LJiljana Lišković – sopran Zoran Krajišnik – gitara

Razgovor sa umetnicom Ljiljanom Lišković
„Mogućnost da dajemo je divan dar”
Septembar 2024, Novi Sad

1. Školovali ste se u Srbiji i Austriji, dok ste značajnu karijeru ostvarili u Italiji. Kako su sve te različite kulture i pristupi kada je reč o umetničkoj muzici i solo pevanju oblikovali Vaš umetnički identitet i senzibilitet?

Boravci, a posebno život u drugim zemljama i kulturama jesu izuzetno obogaćujući za svakog čoveka, a posebno za umetnike. Širina svake vrste iskustva menja nas i budi iznutra i onda to „ispliva” u našem umetničkom izrazu. Naravno, i u formalnom smislu, prilika da se školujemo, kao i da kasnije profesionalno sarađujemo sa umetnicima iz raznih delova sveta, i u raznim, nama stranim okruženjima donosi nova saznanja i nova znanja. Boravci u velikim umetničkim centrima, kakav je Beč gde svake večeri možete slušati i gledati najveća operska imena neprocenjivo je iskustvo. Samo pevanje je značajno uslovljeno dikcijom, pa je sjajno ako postoji prilika da se živi i radi u zemlji kao što je na primer Italija, s obzirom da je najveći broj operskih dela na italijanskom.

2. Ostvarili ste značajne uloge na operskoj sceni, ali i kao koncertna izvođačica velikih dela vokalno-instrumentalne muzike, dok istovremeno negujete tematski repertoar koji izvodite na resitalima. Da li sebe podjednako vidite u svim žanrovima? Koje su sve razlike koje postoje kada pripremate solistički koncert u odnosu na ulogu u operi?

Česta je praksa da kako karijera odmiče, a posebno ako se pevač ozbiljno posveti pedagogiji, da se operski nastupi redukuju, a više prostora ostavi za koncerte, posebno solo pesmu. Mene takav tok izuzetno raduje, jer je sada mom senzibilitetu Lied bliži nego opera. Nekada je moje osećanje u vezi ove teme bilo drugačije i uzbuđivala me je dramatičnost koju nosi većina operskih dela. Dok operske fraze imaju manje raznovrsnosti u smislu boja i detalja, što je i razumljivo s obzirom da ovaj žanr podrazumeva i scenski nastup i glumu, ja sada izuzetno uživam u mikronijansiranju svake reči i sloga u okviru forme solo pesme.

3. Na Vašem repertoaru se mogu pronaći i dela savremenih kompozitora i kompozitorki. Imali ste i projekte u kojima ste birali dela, za naše podneblje, manje poznatih autorki. Koliko Vam je taj angažman važan? Da li se tu krije i neka vrsta istraživačkog rada?

Iako bih za saradnike uvek izabrala ljude bliskog senzibiliteta, moja radoznalost me vuče da sarađujem i sa ljudima različitim od mene. To budi neke nove sinapse u mozgu, a jedan od prostora za to je upravo polje kompozicije i saradnje na samom kreiranju novog dela. Zahvalna sam kolegama kompozitorima koji su otvoreni za sugestije i žele povratnu informaciju od pevača. Ovakva komunikacije je važna, jer današnji sistem školovanja muzičara dajući nam usku specijalizaciju, ostavlja nas bez mnogih važnih znanja. Nekada detalji kao na npr. da li na određenom prelaznom tonu staviti vokal „a”  ili „i”, odnosno da li neku notu ostaviti da traje duže ili kraće, mogu značajno uticati na kvalitet izraza u datoj kompoziciji, a često je potrebno da pevač otpeva datu frazu da bi se to pokazalo… Što se istraživačkog rada tiče, oblast solo pesme, ali i opere je nepresušni, ogromni okean. Postoje sjajna dela koja su nam nepoznata. Evo na pr. moje najnovije otkriće i oduševljenje vezano je za pesme američke kompozitorke Ejmi Bič (Amy Beach) čijih sam nekoliko pesama izvodila tokom studija kada sam radila sa američkim sopranom Klaudijom Viskom, a sada joj se posle 25 godina vraćam zapažajući da je na našim prostorima gotovo nepoznata. Sa muzikom je slično kao i sa književnošću i filozofijom – pomalo zaboli kada shvatimo da za života možemo pročitati samo vrlo mali procenat knjiga koje postoje na ovom svetu.

4. Završili ste doktorske umetničke studije. Koliko je za jednog umetnika i umetnicu važno da se obrazuje tokom celog života? Da neguje kod sebe potrebu da saznaje nešto novo?

Obrazovanje, istraživanje, radoznalost su neophodni svakome, a radno su gorivo umetniku. Rekla bih da na ovom svetu ne postoji stagnacija – ako ne rastemo, odumiremo. Današnji ritam života nije podržavajući za čovekovu suštinu, ali kao da se, uz velike turbulencije kojima svedočimo, u ljudima iz nužde budi potreba za unutrašnjim rastom. Samo kad bismo imali više vremena… Nadajmo se humanijem društvu, sa kraćim radnim vremenom, manje agresivnim mrežama i medijima, i prostorom za preko potrebnu dokolicu…

5. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu radite sa mladima, studentima i studentkinjama solo pevanja? Koliko Vam je značajna i ta pedagoška delatnost?

Mogućnost da dajemo je divan dar za onog koji daje. Umetnik daje i na sceni, ali u pedagogiji je to konkretnije, direktnije. Izuzetno me ispunjava da pomognem nečiji razvoj, da učestvujem u ostvarenju nečijeg sna. Istovremeno i sama mnogo učim, jer svakom studentu pristupam individualizovano spram njegovih specifičnih vokalnih, a i psiholoških karakteristika, tako da je to veoma uzbudljiv rad koji nikada nije isti. Mislim da je pevačka pedagogija poslednjih decenija u krizi, znanje se izgubilo, „zaprljalo”, pa slušamo kako više nema velikih glasova i pevača kakvi su bili Kalas, Tebaldi, Koreli, Del Monako, a rekla bih da je pre u pitanju nedostatak tehnike koji glas može da otvori i omogući mu da se potpuno manifestuje. Ovo pitanje je suviše kompleksno za formu ovog intervjua, ali koristim priliku da ga pomenem, jer se o tome ne govori dovoljno, a i dalje je veliki procenat onih u našoj branši koje ga nisu ni svesni, ili ga svesno izbegavaju. Pedagogija je vrlo odgovoran posao i od te premise treba da krene svako ko se njome bavi.

6. Koje su to vrednosti koje negujete kod Vaših studenata, i šta je to što biste voleli da ponesu sa časova pored pevačkog znanja?

Volim da kažem da je glas presek duše i tela, pravi primer psihosomatike. Pamtim reči naše velike primadone Biserke Cvejić koja mi je svojevremeno rekla da je „dobar pevač, srećan pevač”.  I zaista je tako – mi smo na sceni razgolićeni, jer ako smo u stanju stresa, straha ili bilo kakvog većeg disbalansa, to se odražava na glas. Zato kažem da je bavljenje pevanjem sjajan poligon za unutrašnji rast, jer nas potreba da na sceni budemo stabilni neizbežno tera da zaista upoznamo i izgradimo sebe. I upravo je to, kao put ka autentičnosti i baza za plodonosan umetnički rad. To je ono na šta, uz sam konkretan rad na pevanju, pokušavam da usmerim svoje studente. Važno mi je da pomognem njihov umetnički razvoj, ali mi je intimno možda za koji promil važnije da, koliko je moguće, utičem da postanu dobri ljudi.

7. Koji su to koncerti, projekti ili opere koje smatrate značajnijim u svojoj dosadašnjoj karijeri, da li postoji neko delo ili saradnja koju biste voleli da ostvarite u budućnosti?

Spolja gledano, verovatno sam ponosna na neka pevački zahtevnija ostvarenja, kao što su uloga Kraljice noći ili veče posvećeno Betovenu, jer je on glas tretirao na instumentalni način, što je vrlo zahtevno, ili na svoj doktorat gde sam u nizu otpevala osam oratorijumskih arija među kojima i numere iz rekvijema Verdija, Bramsa, Britna, Dvoržaka… Međutim, ono najznačajnije čine neki istinski ispunjavajući momenti koje se dese na koncertu ili čak na probi, ta neka magija muzike… A muzika je sadašnji trenutak, jedinstven i neponovljiv i često neprenosiv u reči. Taj unutrašnji doživljaj, to je uspeh.

Volela bih da radim sa ljudima od kojih mogu da učim i sa kojima mogu da se smejem kao dete. Konkretnije programski, uživam u istraživanju Lieda i nadam se saradnji sa nekim sjajnim pijanistima i drugim instrumentalistima na tom polju. Zanima me i istraživanje pevačke tehnike ne samo u oblasti klasične zapadne muzike, već i u znanjima tradicionalnih vokalnih tehnika drugih kultura. Time se bavim već neko vreme i otkrivam neprocenjive benefite u znanju o tome šta sve ljudski glas može i inkorporiranju tog znanja u moju pevačku i pedagošku praksu.

8. Poruka mladim pevačima koji se tek spremaju za „veliku scenu”?

Rad, istraživanje, radoznalost, radost… A važna poruka za današnje generacije kod kojih je sve „na klik” (za šta oni nisu krivi, ni odgovorni – u takvom vremenu i okolnostima rastu) – za ozbiljne rezultate potreban je ozbiljan, sistematičan, posvećen i dugotrajan rad. A kad tako radimo, taj rad i nas oblikuje, vaja nas, kleše i čini da cvetamo…