Marković (Đorđević) Olivera

Olivera Marković je glumica koja je uspešno razvijala svoja dva velika dara: umeće glume i umeće pevanja. O tome svedoči njen kolega glumac Vlastimir Đuza Stojiljković: „Njen talenat je raskošan, ne samo za glumu. Jedna je od retkih glumica (i glumaca) koja je uspela da spoji glumu i pevanje, a da jedno drugome ne smeta. Vešto je to radila. Uspešno je pevala na sceni kada je trebalo, kao što je uspešno izvodila romanse, sa glumačkim šarmom i prilagođenjem. Ima primera da glumac zbog pevanja napusti pozorište, ili zbog pozorišta pevanje. Ali je retkost da to neko radi naporedo, i s jednakim uspehom.” (Одaвић 2012, 14)

Olivera Marković je glumica koja je plenila ne samo publiku nego i kolege, koleginice i kritičare. O snazi njenog dara govori veliko ime jugoslovenskog glumišta Mira Stupic ovako: „Kada bi me pitali ko je to i šta je to velika rasna glumica, rekla bih: gledajte Oliveru Marković i odmah ćete saznati. Olivera je bogatstvo po veličini, po raznovrsnosti, po vrednosti, po trajanju, po neutaživoj strasti svojoj prema svome pozivu, a sve to obilje njeno zakićeno je scenskim šarmom i ženskom lepotom.” (Одавић 2012, 12)

A Vida Ognjenović, književnica, rediteljka i ambasadorka, pisala je o snazi scenskog jezika izraženog kroz pokret Olivere Marković: „Ko kao Olivera Marković ume jednim pokretom da zasmeje publiku, a onda istim tim pokretom da je rastuži do bola. Samo Olivera zna kako da se svakoj ulozi preda do kraja, a da ništa od nje ne prenese u sledeću.” (Огњеновић 1998, 54)

Olivera Marković je rođena u Beogradu kao Olivera Đorđević. Otac Velizar Đorđević bio je sreski načelnik, Kosmajac. O njemu Olivera svedoči: „Dobričina. Divan. Emotivan i duhovit čovek. Svi su ga obožavali. Duh sam od njega nasledila” (Pašić 2001, 17). Majka Olga bila je Čehinja iz Praga. O njoj Olivera kaže: „Sve što sam nasledila umetničko, verovatno sam od nje nasledila. Baš umetnička duša. Umela je lepo da slika, umela je da peva, pevala je u crkvenom horu, umela je lepo da piše, ostavila je za sobom memoare.” (Ibid.). Olivera Marković je odrastala od Senjskog rudnika (gde se porodica seli) do Prištine i Niša. U osnovnoj školi u Niškoj banji osnovala je „pozorišnu grupu” i pevala u horu kao solistkinja. Već u tom periodu pokazuje interesovanje i posvećenost pozorištu i glumi – svom budućem pozivu. Kada se preselila u Beograd upisuje Četvrtu žensku gimnaziju. Početkom Drugog svetskog rata sa grupom entuzijasta gde je bio i Rade Marković, odlazi na Kolarčev univerzitet gde održavaju probe. Pošto je bombardovan Beograd, gine njihov mecena Petar Radovanović i učitelj dr Erih Hecel, a grupa nastavlja da se okuplja na Muzičkoj akademiji, u Dramskom odseku. Po završetku rata udaje se za glumca Radeta Markovića. Već sledeće godine dobija sina Gorana Markovića. Rade Marković je o Oliveri govorio: „Po čemu se Olivera izdvajala? Ona je plenila. U početku svojom mladošću, temperamentom, izgledom, svojim ritmom, a posle – dubinom talenta, bogatstvom i raznovrsnošću.” (Одавић 2012, 14)

Po završetku gimnazije Olivera Marković je upisala studije istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i apsolvirala je na tom fakultetu. Godine 1948. upisuje Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju, u klasi prof. Mate Miloševića, a diplomirala je 1952. godine i postala član Beogradskog dramskog pozorišta.

1954. godine je debitovala na filmu Sumnjivo lice Soje Jovanović.

Dve godine kasnije dobija ulogu Margaret u predstavi Mačka na usijanom limenom krovu Tenesi Vilijamsa (Thomas Lanier Williams III) u Beogradskom dramskom pozorištu. O ovoj ulozi piše teatrolog Jovan Ćirilov: „Koliko je Olivera bila značajna u tom periodu, govori da je svim svojim žarom i strašću 1956. godine odigrala našu prvu Megi u Mački na usijanom limenom krovu. U komadu Tenesi Vilijamsa nije bilo dovoljno imati obline privlačnog mačkastog bića, već doneti ono izvorno dekadentno tadašnjeg novog talasa američke dramaturgije.” (Scena, 2011, 140)

Dr Hugo Klajn, lekar, reditelj i šekspirolog, pisao je o ulozi Megi u izvođenju Olivere Marković. Njegova studija obuhvata analizu lika u kontekstu drame i svojevrsna je lekcija za glumicu u ovoj ulozi: „Olivera Marković bila je zaista „mačkasta”: gipka i okretna, šunjala se vrebajući, spremna da skoči i opasno ogrebe svojim skrivenim kandžama. Umela je i nekako da mauče, gdekad je i cvrkutala (gdekad i više nego što je bilo dobro za jasnu dikciju), a umela je i da bude mazna i umiljata i slatka (i više nego što je bilo potrebno). Manje je bila izražena sposobnost da se savlada i da suzdržljivo i naoko mirno čeka svoj trenutak. U emotivnim momentima kada je zaista suzbijala svoj afekat ili kada bi dotle suzbijani afekat provalio, bila je odlična. Svakako bi njena kreacija još porasla ako bi svoju glumu pojednostavila a karakteristike „mačke” gradila više na unutrašnjim osobinama nađenim u sebi (prepredena grabljivost, pritajenost i rešenost da istraje, zavist, tvrdoća, svirepost) nego na podražavanju spoljnih, kako bi do krajnje mere razvila onu vitalnost, onih sedam duša ili devet života koje mačka ima po verovanju gotovo svih naroda” (Пашић 2001, 144–145)

Godine 1958. Olivera Marković dobija prvu ulogu u Narodnom pozorištu u Beogradu. Uloga Šeri u Autobuskoj stanici Viliama Indža (William Inge).

1959. godine snima prvu ploču.

Tih godina učestvuje u osnivanju više pozorišnih scena: Beogradsku dramsku družinu, Beogradski vodvilj, Radničko pozorište.

1962. godine se razvodi od Radeta Markovića i udaje se takođe za kolegu, glumca Dušana Bulajića.
1963. godine postaje stalni član Narodnog pozorišta u Beogradu. Dve godine kasnije igra Majku Hrabrost u predstavi Majka Hrabrost i njena deca Bertolta Brehta (Bertolt Brecht). O igri Olivere Marković u ovoj ulozi piše teatrolog Petar Volk: „Deklarativnost iz prvih prizora kasnije je, međutim, znatno ublažena, tako da samo zbivanje postaje mnogo prirodnije, tragika izvornija i igra neposrednija. To se najbolje primeti u interpretaciji Olivere Marković, koja je inače svojim glasom, izgledom i načinom igre gotovo predodređena za ulogu Majke Hrabrost. Reditelju kao da sve to nije bilo dovoljno, pa je tražio još dublje tonove, grublje pokrete i silinu koja će spolja da prenaglasi tu ljudsku upornost da se održi u životu i živi tamo gde smrt predstavlja jedinu realnost. Čim se Markovićeva oslobodila tog balasta, ceo lik je bio ispunjen neposrednim doživljajem i dramatikom koja joj je omogućavala da zadobije izražajnu autentičnost i ostvari jednu od svojih najboljih kreacija.” (Пашић 2001, 155)
1964. godine Olivera Marković igra u filmu Nacionalna klasa i to je bilo prvi put da igra u filmu koji režira njen sin Goran Marković. Nekoliko godina pre toga snima dve serije: Neven Timotija Bajforda (Timothy John Byford) i Grlom u jagode Srđana Karanovića.

U smislu rada u pozorištu, Gospođa ministarka je jedna od uloga koja obeleži pozorišni život glumice koja je tumači. Tako je i Olivera Marković bila jedna od uspešnih glumica u ovoj ulozi. O tome svedoči teatrolog Petar Volk: „Ona je igrala filmski realistično i sasvim tačno išla za onim što je Nušić napisao, tu nema dvojbe, pogotovo u uvodnom delu komedije. Tamo gde je agresivnija i slobodnija bilo je više humora. Porediti je sa drugima je nepotrebno, pogotovo ne sa Ljubinkom Bobić koja je umela da virtuozno stvara kalambure i izaziva smeh, ali ipak nije bila tako velika i izuzetna a ni tačna Živka kako se nekom čini. Markovićeva je bila suzdržana i pristojna, a za takvu igru trebalo bi, opet, da svi drugi budu življi i aktivniji u predstavi.” (Пашић 2001, 162)

1989. godine Olivera Marković odlazi u penziju ali se aktivno i dalje bavi glumom.

Vraća se posle trideset godina u Beogradsko dramsko pozorište i igra Gospođu Švarc u predstavi Slobodna teritorija Žan Klod Grimbera (Jean-Claude Grumberg), a četiri godine kasnije Martu Braster u predstavi Arsenik i stare čipke Džozef Keselringa (Joseph Otto Kesselring).

1998. godine igra poslednju ulogu u pozorištu – Mama, u predstavi Sakati Bili Martina Makdona (Martin Faranan McDonagh) u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Osim pesama koje je izvela u filmovima i predstavama u kojima je igrala, Olivera Marković je snimila i petnaest ploča i singlova, uglavnom romansi.

O sposobnosti glumice da na filmskom platnu glasom očara publiku govori kompozitor Zoran Simjanović, čije je pesme Olivera pevala u filmovima u kojima je igrala: „Urnebesna tragedija je najbolji primer kako pesma može doprineti liku, pogotovo ako taj lik igra Olivera. U filmu je ona luda Nemica zaljubljena u bivšeg policajca koji je takođe na privremenom radu u ludnici. Kada Olivera otpeva pesmu iz operete Vesela udovica, bioskopska sala zanemi. Gledao sam film nekoliko puta, i svaki put bih i sam zanemeo.” (Пашић 2001, 101)

Sin Olivere Marković, reditelj i profesor Goran Marković, o majci glumici je rekao: „Imala je magiju, alhemičarsku radionicu u sebi, nešto za šta možda sama nije bila zaslužna, ali je to umela da nosi, razvije i odneguje u neviđeni cvet glumačke umetnosti. Nije bila srećna zbog toga; nije bila ni nesrećna. Ona je to vredno i požrtvovano nosila i iznosila na videlo dana. Kao rudar iz rudnika, iz utrobe misterije glume iznosila je desetine, stotine uloga i uvek bila nova, drugačija, nepredvidiva. Bila je i rob i gospodar u isto vreme. Ponekad mi izgleda da je tako moralo da bude, da nije bilo izbora.” (Пашић 2001, 59)

Teoretičar filma, filmski kritičar, scenarista i reditelj Ranko Munitić govoreći o radu Olivere Marković, govori o suštini glume: „Olivera Marković jest trkač na najduže, zvezdane staze. Otud njeno posebno, nezaobilazno mesto u biografijama i životnim putanjama miliona njenih gledalaca i slušalaca. Na najlepši i najkompletniji način potvrđuje ona istinu da glumac, za razliku od drugih umetnika, postoji i deluje unutar naših života kao stvaran, konkretan, prisutan čovek, umešano ljudsko biće; deluje na nas sobom samim, ne preko dometa od sebe odmaknutih, knjiga ili slika, ili skulptura, ili muzičkih kompozicija, jer glumac je ujedno svoj instrument i kreacija, biće i delo ucelo. Tačno Miroslav Belović kaže: glumac je pozorište na dve noge. Dodali bismo: glumac je i umetnost na dve noge.” (Пашић 2001, 124–125)

Nagrade koje je Olivera Marković dobila za glumački doprinos umetnosti i kulturi:

• 1964 – Zlatna arena u Puli za ulogu u filmu Službeni položaj
• 1983 – Zlatna arena u Puli za ulogu u filmu Balkan ekspres
• 1987 – Nagrada Slavica
• 1997 – Dobričin prsten, za životno delo
• 2007 – Statueta zlatni ćuran u Jagodini, za životno delo

Uloge u pozorištu:

 

1.	Vivi (ZANAT GĐE UORN, Bernard Džordž Šo), 15.12.1949, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
2.	Cvećarka (Sirano de Beržerak, Edmon Rostan), 31.03.1950, Beograd, Narodno pozorište
3.	Klara (SLAMNI ŠEŠIR, Ežen Labiš, Mark Mišel), 12.10.1951, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
4.	Pjereta (NOĆI GNEVA, Armana Salakru), 02.02.1952, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
5.	Olven (OPASNA OKUKA, Džon Pristli), 15.05.1952, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
6.	Moli Meloj (NASLOVNA STRANA, Ben Heht, Čarls Makartur), 31.10.1952, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
7.	Vila proljeća (PLAKIR, Marin Držić), 05.12.1952, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
8.	Marijana Margetićka (VUČJAK,  Miroslav Krleža), 27.02.1953, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
9.	Maša (TRI SESTRE, Anton Pavlovič Čehov), 24.05.1953, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
10.	Katarina, Bjanka (UKROĆENA GOROPAD, Viljem Šekspir), 06.01.1954, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
11.	Linda (PLAČI VOLJENA ZEMLJO, Alan Paton), 26.02.1954, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
12.	Karolina Belinić (KAROLINA RIJEČKA, Drago Žerve), 18.05.1954, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
13.	Šen-Te, Šuj-Ta (DOBRI ČOVEK IZ SEČUANA, Bertolt Breht), 19.10.1954, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
14.	Ebigejl Vilijams (LOV NA VEŠTICE, Artur Miler), 16.04.1955, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
15.	Marica (SUMNJIVO LICE, Branislav Nušić), 11.11.1955, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
16.	Margaret (MAČKA NA USIJANOM LIMENOM KROVU, Tenesi Vilijams), 29.02.1956, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
17.	Kozima (HUSARI, Pjer Aristid Breal), 05.05.1956, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
18.	Eliza Dulitl (PIGMALION, Džordž Bernard Šo), 20.11.1956, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
19.	Iveta Potije (MAJKA HRABROST, Bertolt Breht), 17.01.1957, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
20.	Grušenjka (Braća Karamazovi, Fjodor Mihajlovič Dostojevski), 01.06.1957, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
21.	Milica (KORACI U DRUGOJ SOBI, Miodrag Pavlović), 31.10.1957, Beograd, Atelje 212
22.	Šeri (Autobuska stanica, Viliam Indž), 10.01.1958, Beograd, Narodno pozorište
23.	– (CRNI ORFEJ, prevodioci Dragoslav Andrić I Božo Kukolja), 24.11.1958, Beograd, Atelje 212
24.	Karol Katrir (SILAZAK ORFEJA, Tenesi Vilijams), 31.01.1959, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
25.	Kraljica Draga (Konak, Miloš Crnjanski), 06.10.1959, Beograd, Savremeno pozorište
26.	Nina Lids (Čudna međuigra, Judžin O’Nil), 08.01.1960, Beograd, Savremeno pozorište
27.	Žena (NITI – NITI, Milica Šobat), 18.04.1960, Beograd, Atelje 212
28.	Iveta Potje (Majka Hrabrost, Bertolt Breht), 18.12.1960, Beograd, Savremeno pozorište
29.	Šeri, barska pevačica (Autobuska stanica, Viliam Indž), 12.02.1963, Beograd, Narodno pozorište
30.	Desanka s pilencetom (LJUBINKO I DESANKA, Aleksandar Popović), 30.12.1964, Beograd, Atelje 212
31.	Amelija (Pozabavi se Amalijom, Žorž Fejdo), 14.05.1965, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
32.	Irma – kraljica (BALKON, Žan Žene), 15.11.1966, Beograd, Atelje 212
33.	Darja (Tihi Don, Mihail Šolohov), 10.11.1967, Beograd, Narodno pozorište
34.	Kler (DELIKATNA RAVNOTEŽA, Edvard Olbi), 20.01.1968, Beograd, Atelje 212
35.	Maša (Živi leš, Lav Nikolajevič Tolstoj), 20.04.1968, Beograd, Narodno pozorište
36.	Nera (Podvala, Milovan Glišić), 22.11.1968, Beograd, Narodno pozorište
37.	Marta (Koraci u podzemlju, Miodrag Pavlović), 10.04.1969, Beograd, Narodno pozorište
38.	Koštana  (Koštana, Borisav Stanković), 23.10.1969, Beograd, Narodno pozorište
39.	Gertruda (Kafana u luci, Miodrag ilić), 07.02.1970, Beograd, Narodno pozorište
40.	Agafija (Ženidba, Nikolaj Vasiljević Gogolj), 17.12.1970, Beograd, Narodno pozorište
41.	Luce krčmarica (Kako ugodit zlu vremenu, Braslav Borozan), 17.02.1971, Beograd, Narodno pozorište
42.	Devojka (Potraživanja u motelu, Miodrag Đukić), 28.02.1971, Beograd, Narodno pozorište
43.	Majka Hrabrost (Majka Hrabrost i njena deca, Bertolt Breht), 07.10.1971, Beograd, Narodno pozorište
44.	Aleksandra (Kolomba, Žan Anuj), 16.12.1971, Beograd, Narodno pozorište
45.	Nera (Podvala, Milovan Glišić), 23.09.1972, Užice, Narodno pozorište
46.	Juliška (Put oko sveta, Branislav Nušić), 01.10.1972, Beograd, Narodno pozorište
47.	Libera (Ribarske svađe, Karlo Goldoni), 11.11.1973, Beograd, Narodno pozorište
48.	Irina Nikolajevna Arkadina (Galeb, Anton Pavlović Čehov), 18.12.1974, Beograd, Narodno pozorište
49.	Linda, njegova žena (Smrt trgovačkog putnika, Artur Miler), 13.04.1976, Beograd, Narodno pozorište
50.	Mica (Analfabeta, pa muva vlast, Branislav Nušić), 30.01.1977, Beograd, Narodno pozorište
51.	Klara (Leda, Miroslav Nušić), 25.04.1978, Beograd, Narodno pozorište
52.	Stana, Majka gospodara Crne Gore, Partizanka Zora (Tri života Jova Milova, Radislav Đurović), 22.10.1978, Beograd, Narodno pozorište
53.	Gospođa Olga (Gospođa Olga, Milutin Bojić), 20.02.1979, Beograd, Narodno pozorište
54.	Cezonija (Kaligula, Alber Kami), 11.05.1979, Beograd, Narodno pozorište
55.	Cana (Za opelo – u red, molim, Milan Mitić), 17.12.1979, Beograd, Narodno pozorište
56.	Gospođa Olga (Ujež, Branislav Nušić), 02.04.1980, Beograd, Narodno pozorište
57.	Baba (Gorski vijenac, Radivoj Tomov Petrović Njegoš), 16.12.1980, Beograd, Narodno pozorište
58.	Gđa Viktorija (Ubistvo u kafani Dardaneli, Radomir Smiljanić), 15.02.1981, Beograd, Narodno pozorište
59.	Nadežda Konstantinova Krupskaja (Lenjin, Staljin, Trocki, Klod Vermorel), 23.04.1982, Beograd, Narodno pozorište
60.	Živka Popović (Gospođa ministarka, Branislav Nušić), 22.11.1982, Beograd, Narodno pozorište
61.	Marta (Krtičnjak, Miodrag Đukić), 07.03.1984, Beograd, Narodno pozorište
62.	Milinka (Kad su cvetale tikve, Dragoslav Mihailović), 08.06.1984, Beograd, Narodno pozorište
63.	Gđa Jeca Berman (Kako zasmejati gospodara, Vida Ognjenović), 06.12.1985, Beograd, Narodno pozorište
64.	Grofica Malen Petrovna (U agoniji, Miroslav Krleža), 05.02.1987, Beograd, Zvezdara teatar
65.	Spomenka (Braća po oružju, Radoslav Pavlović), 09.12.1987, Beograd, Malo pozorište ‘Duško Radović’
66.	– (Nušiću s ljubavlju, Branislav Nušić), 19.01.1988, Beograd, Malo pozorište ‘Duško Radović’
67.	Filamenta (Učene žene, Žan Batist Poklen Molijer), 25.02.1990, Beograd, Narodno pozorište
68.	Žena (Pat, Pavel Kohout), 25.04.1991, Beograd, Narodno pozorište
69.	Gospođa Švarc (SLOBODNA TERITORIJA, Žan Klod Grimber), 20.02.1992, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
70.	Nastasja Fjodorovna Merčutkina („Jubilej“) (Play Čehov, Anton Pavlović Čehov), 14.03.1992, Beograd, Narodno pozorište
71.	Dženi (Prosjačka opera, Bertolt Breht), 29.09.1993, Beograd, Bitef teatar
72.	– (Glumac od sto petlji, Slobodan Ninković), 18.12.1994, Beograd, Pozorište na Terazijama
73.	Gospođa Lena (Naši sinovi, Vojislav Jovanović), 01.12.1995, Beograd, Zvezdara teatar
74.	Marta Brusler (ARSENIK I STARE ČIPKE, Džozef Keselring), 23.11.1996, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
75.	Madam Pernel (Tartif, Žan Batist Poklen Molijer), 03.10.1997, Beograd, Narodno pozorište
76.	Mama (Sakati Bili, Martin Makdona), 20.03.1998, Beograd, Narodno pozorište Glas iz offa – tonski snimak (AMERIKA, DRUGI DEO, Biljana Srbljanović), 28.10.2003, Beograd, Atelje 212

Uloge na filmu i TV serijama:

1940.

1946. U planinama Jugoslavije

1950.

1954. Sumnjivo lice uloga: sobarica
1955. Šolaja  uloga: Sajka
1956. Poslednji kolosek uloga: Olga
1957. Atomska bajka
1958. Samo ljudi uloga: Lela
1959. Vlak bez voznog reda uloga: Ike
1960. Tri Amorove strele

1960.

1960. Diližansa snova uloga: Fema
1961. Drug predsednik centarfor uloga: Gina
1962. Cveće i baloni Cvećarka
1963. Rat
1964. Parče plavog neba uloga: Ruža
1965. Velika turneja pevačica uloga: Jasmina
1966. Uzavreli grad uloga: Riba
1967. Dr uloga: pevačica u baru
1968. Sibirska ledi Magbet uloga: Katarina Ismailov / Ledi Magbet
1969. Kozara uloga: Anđa
1970. Muškarci uloga: Mira
1971. Čovjek sa fotografije uloga: Milka
1972. Radopolje uloga: Stanka
1973. Mali koncert za suze i gitaru
1974. Muški izlet uloga: Lia
1975. Pet večeri
1976. Put oko sveta   uloga: pevačica u baru
1977. Službeni položaj uloga: Marija
1978. Bolnička soba
1979. Sova (TV)
1980. Kraj početka
1981. Izvlačenje
1982. Oči pune zvezda
1983. Pozicioni rat ljubavnih generala (TV)
1984. Oh, divljino
1985. Zabavlja vas Mija Aleksić
1986. Tvrđava siledžija
1987. Marjana
1988. Krug dvojkom
1989. Probisvet
1990. Naše priredbe
1991. Pre istine uloga: Vesna
1992. Tako je ako vam se tako čini
1993. Novi život
1994. Nizvodno od sunca uloga: Jovanova žena
1995. Podvala
1996. Daleko je Australija uloga: Olga
1997. Na dan požara uloga: Jasna Rajić
1998. Bura
1999. Golubovići

1968–1969.TV Bukvar  uloga: Bisa Pejić

1969. Moja strana sveta

1970.

1970. Krunisanje
1971. Naši maniri
1972. Mirina TV stupica
1973. Od svakog koga sam volela
1974. Nesalomivi TV film
1975. Operacija 30 slova
1976. S vanglom u svet
1977. U ljubavi svako zadovoljstvo ima svoju bol uloga: Menega
1978. Smeh sa scene: Narodno pozorište (TV dokumentarni) uloga: Udavača
1979. Glumac je, glumac
1980. Deveto čudo na istoku    uloga: Konobarica
1981. Ženski razgovori
1982. Žute fesvice uloga: Borka, kuma
1983. Neven (TV serija) uloga: kuvarica
1984. Naše priredbe (TV serija)
1985. Opasni susreti
1986. Poštenje
1987. Porodični orkestar
1988. Pozorište u kući 2 uloga: Bogdanka Bubili Lakicević
1989. Obraz uz obraz uloga: Olivera
1990. Velebitske saonice ili tri švalera i jedna devojka
1991. Murtalov slučaj uloga: gospođa Ružić
1992. Grlom u jagode uloga: Banetova majka
1993. Hajdučka vremena uloga: Baba Jeka
1994. Čast mi je pozvati vas uloga: Olivera
1995. Babino unuče (TV serija) uloga: Violeta
1996. Porobdžije (TV serija)
1997. Debeli ’lad
1998. Mala terca
1999. Sumnjivo lice (TV) uloga: Anđa
2000. Srećna porodica uloga: žena u telefonskoj govornici
2001. Poletarac uloga: Olivera
2002. Nacionalna klasa uloga: Smilja

1978–1979. Čardak ni na nebu ni na zemlji  uloga: Rumenka

1980.

1980. Majstori, majstori uloga: Kristina
1981. Petrijin venac uloga: Ana
1982. Sedam plus sedam uloga: Olivera
1983. Rad na određeno vreme uloga: Kosina majka
1984. 500 kada uloga: Jela čistačica
1985. Stari Beograd
1986. Proleće života
1987. Počnimo život iz početka uloga: Tetka
1988. Idemo dalje uloga: Velinka
1989. Moj tata na određeno vreme uloga: Kosina majka
1990. Kante ili kese uloga: Drugarica Milinović
1991. Piknik (kratki film)
1992. Stenica
1993. Priče preko pune linije
1994. Pereat
1995. Balkan ekspres uloga: tetka
1996. Veliki transport uloga: Julka Paroški
1997. Osvajanje sreće
1998. Živeti kao sav normalan svet uloga: akademski slikar
1999. Groznica ljubavi uloga: Rajka Cvetković
2000. Ubi ili poljubi uloga: Savina žena
2001. Supermarket
2002. Evo ti ga, mister Flips!
2003. Formula 1 (TV serija)
2004. U zatvoru uloga: Vidina majka
2005. I to će proći uloga: Margita Katanić
2006. Šest dana juna uloga: Draginja
2007. Učini to svojski uloga: Olgina majka
2008. Obećana zemlja uloga: daktilografkinja
2009. Razvod na određeno vreme uloga: Kosina majka
2010. Miss uloga: Tetka Buba
2011. Priče sa kraja hodnika   uloga: Radmilina majka
2012. Boško miš i Boško čovek
2013. Već viđeno uloga: Živana
2014. Dogodilo se na današnji dan uloga: tetka
2015. Ivanov uloga: Savisna
2016. Bolji život: Novogodišnji specijal uloga: Buba
2017. Zaboravljeni uloga: upravnica doma
2018. Kako zasmejati gospodara
2019. Put na jug uloga: Berta
2020. Braća po materi uloga: Krstanova majka
2021. Balkan ekspres 2 uloga: tetka
2022. Poslednji krug u Monci uloga: Mara
2023. Uroš blesavi uloga: tetka
2024. Smehotvorci (TV serija)
2025. Mister Dolar uloga: poslovna žena
2026. Gospođa ministarka uloga: tetka Savka
2027. Sile u vazduhu uloga: Nata
2028. Dobrica Milutinović, među nama uloga: Lično
2029. Rođaci iz Lazina
2030. Bolji život uloga: Buba Radović Đorđević
2031. Sabirni centar uloga: Angelina
2032. Balkan ekspres (TV serija) uloga: tetka

1990.

1990. Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove
1991. Ljubav je hleb sa devet kora
1992. Video jela, zelen bor uloga: Radmila
1993. Praznik u Sarajevu uloga: Zora
1994. Zaboravljeni (TV serija) uloga: upravnica doma

1987–1991.     Bolji život        uloga: Buba Radović Đorđević

1991. Tesna koža 4 uloga: tetka
1992. Žikina ženidba uloga: klozetarka
1993. Tito i ja uloga: Baka
1994. Velika frka uloga: Koviljka
1995. Bulevar revolucije uloga: Draganova tetka Bosa
1996. Obračun u Kazino kabareu uloga: Violeta
1997. Bolje od bekstva uloga: gazdarica
1998. Broz i ja (TV serija) uloga: Baka
1999. Đe rekosmo pođosmo
2000. Kreni prema meni (TV serija)
2001. Biće bolje uloga: Vica
2002. Dnevnik uvreda 1993 uloga: Seka Turudić
2003. Vukovar, jedna priča uloga: Crna

1993–1994. Policajac sa Petlovog brda (TV serija) uloga: tetka Bogosava

1994. Srećni ljudi uloga: Jovanka Soldatović
1995. Dvoboj za troje uloga: Nečujna Dara
1996. Teatar u Srba
1997. Urnebesna tragedija uloga: Rajna
1998. Odisejev pogled

1994–1995. Otvorena vrata uloga: Angelina Savić

1995–1996. Srećni ljudi 2  uloga: Jovanka Soldatović

1998. Raskršće
1999. Ranjena zemlja uloga: gospođa Nadrljanski

2000.

2001. Seljaci učiteljica uloga: Nata
2002. Glad
2003. Mrtav ’ladan uloga: baba u vozu

2001–2002. Porodično blago uloga: Listerova tašta

2002. Kordon baka na klupi
2003. Mali svet uloga: baka na groblju
2004. Pad u raj uloga: Ljubišina majka
2005. Košarkaši uloga: baka Milena

Gramofonske ploče i singlovi:

• Stari Ciganin (1959)
• Ublaži nemir moj / Sažaljenja mi daj (1959)
• Trojka (1959)
• Ljubavna Pjesma / Čamac Na Tisi (1959)
• Dragi poljubi me (1959)
• Zašto te toliko volim? (1960)
• Plač gitare (1962)
• Pesme iz Filma Velika Turneja (1962)
• Romanse (1964)
• Život je lep (1965)
• Zaboravi (1967)
• Ja hoću da volim pa i da patim (1968)
• Još ovu noć (1968)
• Nevečernjaja (1969)
• Zdravica (1970)

Ćirilov, Jovan. 2011. „Varljiva lakoća glume”, Scena 3: 137–141.

Одавић, Мирјана. 2012. Оливара Марковић. Београд: Музеј позоришне уметности Србије

Огњеновић, Вида. 1998. „Оливера Марковић – глумица ансамбл”, Сцена 1–2: 54.

Пашић, Феликс. 2001. Оливера Марковић. Београд: Савез драмских уметника Србије.

Olivera Marković

Olivera Marković – Teatroslov

Оливера Марковић – Википедија

Olivera Marković -IMDb

Miroslav Antić, pesnik, slikar, novinar, scenarista i reditelj govorio je o Oliveri Marković: „Olivera je jedan od najneobičnjih ljudi na svetu. Nema kod nje onih širokih gestova zvezda. Nema kod nje poze. Tako kako igra, kako peva, ona tako i živi. Uistinu, jedna od retkih mnogostranih umetnica, koju nije zbunila ova strana rampe i ova strana objektiva.” (Одавић 2012, 11)