Mašović-Nikolić Mila

Dramska spisateljica i dramaturškinja Mila Mašović-Nikolić ima široko umetničko i društveno-humanističko obrazovanje. Ona je doktorant na Filološkom fakultetu u Beogradu na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti i studira na dualnim studijama prevođenja anglistike i germanistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Takođe je pohađala doktorske naučne studije teorije dramskih umetnosti, medija i kulture na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (2011–2013). Diplomirala je dramaturgiju na FDU u Beogradu (2004–2010). Takođe je diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, smer Opšta književnost i teorija književnosti (2002–2007). Pohađala je gimnaziju „Bora Stanković“ u Nišu, a maturirala je u Prvoj beogradskoj gimnaziji.

Mila Mašović-Nikolić piše dramske komade za odrasle i za decu. Sarađivala je sa svim gradskim pozorištima za decu u Beogradu (Pinokio, Boško Buha, Duško Radović, Puž). Bila je dramaturg u Malom pozorišu „Duško Radović”, a trenutno je pomoćnik direktora za umetnički sektor u Pozorištancu „Puž“. Kada piše komade za pozorište za decu ona često dramatizuje poznate bajke: Carevo novo odelo Hansa Kristijana Andersena, uralsku bajku Kameni cvet, Guliverova putovanja Džonatana Svifta…  U svojim dramatizacijama bajki Mila poštuje osnovnu nit priče, ali tako da kroz formu bajke govori o savremenim društvenim fenomenima. Tako se na primer u dramatizaciji bajke Carevo novo odelo koja se zove  Car je go! u liku cara daje tip taštog čoveka i brojnih ulizica koje žive na račun cara. Car želi da veruje da se svet okreće oko njega i da čak ni proleće ne može da dođe dok on ne proceni da ima zadovoljavajuću garderobu. Pored dramatizacija za pozorište za decu Mila Mašović piše i originalne drame na teme koje odgovaraju dečijem uzrastu. Takva je, recimo, drama Besna glista koja govori o problemu odrastanja, o tome kako da prepoznamo istinska osećanja i brinemo o drugima umesto da budemo zarobljenici sopstvenog ega i kapricioznosti.

U pozorištu za odrasle Mila Mašović-Nikolić takođe piše i originalne drame i dramatizacije. U Gradskom pozorištu u Podgorici izvedena je njena drama Hormoni koja govori o problemima sa kojima se susreće žena u trenutku kada treba da rodi dete. Mila Mašović razbija stereotipnu, idiličnu sliku materinstva i ukazuje na probleme sa kojima se suočavaju savremene žene: maloletnička trudnoća, postporođajna depresija, ženske bebe kao manje poželjne od muških beba, odbacivanje beba od strane majki, samohrane majke… Mila Mašović-Nikolić nam pokazuje kroz svoju dramu da je momenat rađanja bebe za mnoge žene trenutak ozbiljne životne krize i da joj je u tom trenutku potrebna velika podrška i od medicinskog osoblja i od njene sredine, a ta podrška ne stiže uvek pravovremeno.

U dramatizaciji romana Petrijin vanac  Dragoslava Mihajlovića Mila Mašović predstavlja težak put siromašne žene u tradicionalnoj zajednici. Dramatizacija je izvedena u Ateljeu 212 u režiji Bobana Skerlića. Kritičar Teofil Pančić je o dramatizaciji i predstavi napisao sledeće: „Nasuprot svim tim prečicama i na sreću po gledaoce, odlična, minuciozna, razuđena dramatizacija Mile Mašović Nikolić i režija Bobana Skerlića idu sasvim drugim putem, stvarajući scenski svet koji zahteva ozbiljan, gabaritan pozorišni rad i izraz, složenu i bogatu predstavu, visoko repertoarsko pozorište ipak dostojno mesta na kojem nastaje. Skerlić se već ranije bavio ‘prevođenjem’ Mihailovićeve proze u pozorišni jezik (u BDP-u), no Petrijin venac ne samo da je znatno uspešniji, nego je i njegov najbolji pozorišni rad do sada. Dvočasovna predstava ‘vozi’ bez kašljucanja, a predobro nam poznati motivi ipak nas iznova uzbuđuju, tako da predstava u celini odoleva mogućem zapahu muzealnosti, i to bez bilo kakvih na silu ‘radikalnih’ dramaturških rešenja, pogotovo bez veštačkog osavremenjivanja.”  (Pančić, 2018)

U drami Gde je nestao Harms?! prepliću se život i umetničko delo čuvenog avangardnog ruskog pisca i pesnika Danijela Harmsa. O ovoj drami kritičarka Politike Ana Tasić je napisala: „Mila Mašović Nikolić je napisala preciznu, višeznačnu, čvrsto strukturisanu dramu sa songovima koja kritički tretira odnose između politike i umetnosti, cenzure i slobode stvaranja. Takođe se razvijaju teme društvene represije, ali i specifičnosti psiholoških karakteristika umetnika, neprilagođenog pojedinca u primitivnoj, poslušnoj gomili. Kao i teme, i stil drame proizilazi iz Harmsovog dela, izliven je u apsurdu, a sadrži i scenski potentne situacije pozorišta u pozorištu koje problematizuju odnos društva prema teatru.”  (Gvozdenović, 2015)

KNJIŽEVNE NAGRADE:

• Brankova nagrada Matice srpske za teoriju književnosti (za studentski rad Dramaturgija začudnosti – savremena nemačka drama), 2006/2007.
• Kulundžićeva nagrada za dramsko stvaralaštvo za ispitni rad III godine na FDU u Beogradu, 2009.
• Selenićeva nagrada za dramsko stvaralaštvo za diplomski tekst Sve su to hormoni na FDU u Beogradu, 2010.

FESTIVALSKE POZORIŠNE NAGRADE:

• Nagrada za originalni dramski tekst za decu na Zvezdarištu u Beogradu za tekst Besna glista Pozorištanca „Puž”, 2008.
• Nagrada za najbolju predstavu na festivalu dečijeg pozorišta u Kotoru za Besnu Glistu Pozorištanca „Puž”, 2008.
• Nagrada „Slobodan Selenić” za najbolju praizvedbu originalne drame za večernju scenu Gde je nestao Harms? na Festivalu u Aleksincu, 2016.
• Učešće na Sterijinom pozorju u Novom Sadu sa predstavom Petrijin venac, 2018.
• Učešće i nagrada za najbolju predstavu u celini na 34. Gavelinim večerima u Zagrebu sa predstavom Petrijin venac Ateljea 212, 2019.

PRAIZVEDBE DRAMSKIH/RADIO TEKSTOVA ZA VEČERNJU SCENU
Brži od metka – prvi srpski maratonac, radio drama, produkcija Radio Beograd, II program, režija Saša Latinović, 2009.
Jedno, radio drama, produkcija Radio Beograd, II program, režija Slađana Kilibarda, 2010.
Hormoni, ženska drama, Gradsko pozorište u Podgorici, režija Alisa Stojanović, 2014.
Gde je nestao Harms?!, originalna drama inspirisana životom i delom Danila Harmsa, Narodno pozorište Niš, režija Angelčo Ilijevski, 2015.
Petrijin venac, dramatizacija romana Dragoslava Mihailovića, Atelje 212, režija Boban Skrelić, 2018. (Učešće na Sterijinom pozorju u Novom Sadu 2018; Učešće i nagrada za najbolju predstavu u celini na 34.  Gavelinim večerima u Zagrebu 2019)
Platonovi dijalozi, po motivima Platonovih tekstova, u režiji Alise Stojanović, Fondacija „Dr Zoran Đinđić”, dramski radio projekat, 2020.

PRAIZVEDBE DRAMSKIH TEKSTOVA ZA DEČIJU SCENU
Besna glista, dramski tekst za decu premijerno igran u Pozorištancu „Puž” u Beogradu, režija Saša Latinović, 2008.
Guliverovo putovanje, dramatizacija, premijerno izvedeno u Pozorištu lutaka „Pinokio” u Zemunu, režija Dragoslava Todorovića, 2009.
Kameni cvet, dramski tekst po motivima uralske bajke, Malo pozorište „Duško Radović“, režija Nikita Milivojević, 2015.
Car je go!, dramski tekst inspirisan bajkom H. K. Andersena Carevo novo odelo, Malo pozorište „Duško Radović”, režija Milica Kralj,  2016.
Bonton, dramatizacija po motivima knjige Jasminke Petrović, Malo pozorište „Duško Radović”, režija Isidora Goncić, 2018.

TELEVIZIJSKI SCENARIJI
Scenarista igrane televizijske serije Komšije, I i II sezona, RTS 1, 2015/2016.
Scenarista igrane televizijske seriju po licenci Dinastija, Emotion Production, 2020/2021.
Scenarista igrane televizijske serije Dadilja, Emotion Production, 2022/2023.

Nepublikovani dramski tekstovi za večernju scenu
Biografski dramski tekstovi/fragmenti:
Ruža je ruža – o životu Gertrude Stajn i Alis B. Toklas
Egzil – komad o Bertoltu Brehtu tokom godina u izgnanstvu i povratak u DDR
Pikasove ljubavi – o Pikasovom ljubavnom životu i stvaralaštvu
Merlin Monro – život sa Arturom Milerom i tragična smrt filmske dive

Savremeni dramski tekstovi:
VR – crna komedija koja prikazuje životne petlje srednje generacije zarobljene u virtuelnom svetu i van realnosti
Igra – komad za 4 glumice i 3 glumca, post-dramske strukture, u procesu realizacije u pozorištu „Boško Buha” Beogradu, u režiji Milice Kralj
Singl – komedija koja prikazuje psihološke lomove partnera koji se rastavljaju, kao i njihove pokušaje da ponovo žive solo životima
Tabu – tinejdž komedija

NAUČNI I STRUČNI RADOVI:
Mašović-Niikolić, Mila. 2005. „Naprslo ogledalo fikcije”. Književni list 40, 1. decembar 2005: 8–9.
Mašović-Nikolić, Mila. 2006. „Neumirući”. Zlatna greda 53: 51.
Mašović-Nikolić, Mila. 2007. „Jednakost ispred umetnosti”. Scena  1/2: 70–72.
Mašović-Nikolić, Mila. 2007. „Kraljevići u ’glumčevom’ blankversu”. Ulaznica 206/207: 235–240.
Mašović-Nikolić, Mila 2012. „Transkulturalni indentitet i sećanje u savremenoj književnosti posle 2000. godine”. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti 21: 497–510.
Mašović-Nikolić, Mila. 2014. „Lik Gavrila Principa u savremenoj srpskoj književnosti”. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti 25/26: 307–315.
Mašović-Nikoli, Mila. 2017. „Literarizacija scene za decu i mlade“. Scena 4: 128–130.

Gvozdenović, Nataša. 2015. „Gde je nestao Harms”. Radio Novi Sad, 20. 11. 2015.
Јевтић, Бобан. 2015. „Живот литерарног дендија”. НИН, 5.11.2015, 57.
Pančić, Teofil. 2018. „Urnisanje i nadživljavanje”. Vreme, 28. 11. 2018.
Tasić, Ana. 2015. „Obračun umetnosti i politike”. Politika, 1. 11. 2015.

Vujović, Olga. 2019. „Izdržljiva žena Petrija”. Kritikaz, 4. 6. 2019.
Mila Mašović: Jedno, najava premijere radio drame u Seriji Paukova mreža, Radio Beograd 2, 20. 2. 2024.
Gde je nestao Harms? Narodno pozorište Niš
Minić, Miroslav. 2014. „Mila Mašović, dramska spisateljica: Pokrenuti publiku iz stanja mrtvila”. Monitor, 26. 9. 2014.
Vasiljević, Časlav. 2016. „Gde je nestao Harms – Krik za slobodom”. Aleksinačke vesti, 27. 11. 2016.

ODLOMAK IZ DRAME IGRA Mile Mašović.

Scenom odjekuje:

Srećni smo, srećni smo, mi smo srećni, srećni…

Sve dok ne ustane Malena.

MALENA

Ja nisam srećna.

(One i Oni zastanu zapanjeni.)

Ja sam usamljena i uplašena za ovaj svet koji se davi u nasilju.

(Svi od užasa da neko nije srećan pobegnu sa scene, ostanu Malena, Mama i kasnije Tata.)

MAMA

Ne znam šta još da ti kažem. Filozofiraš o nasilju, stalno pričaš o zagađenom vazduhu, o seči drveća… ja se pitam gde sam pogrešila. Zašto ne možeš da budeš kao svi drugi tvoji vršnjaci, normalna… Treba da imaš prijatelje. Da se zaljubiš… Ako baš toliko brineš o gladnoj deci, možeš da se baviš nekim humanitarnim radom, evo, možeš da volontiraš u narodnoj kuhinji taman da naučiš da kuvaš… Je l’ ti razumeš da ja kao majka moram da brinem za tebe? Evo mogla bi i ti na spid dejting kad mogu ja. Da nekog upoznaš, pogledaš u oči, da naučiš da razgovaraš, umesto što samo zevaš u slike na ekranu i svajpuješ…… Kumina ćerka i njen muž su se tako upoznali… Dobro, jesu se razveli, ali je bila udata i ima dete… Zna zašto živi. Nesreća i užasa je bilo i biće, sve dok ovaj svet postoji. Normalno je da kad je neko mlad misli da je najpametniji… Moja generacija je isto mislila da će da promeni svet… Da će zbog nas sve da stane… Šta smo sve mi radili… Odrasli na protestima, bunili se protiv ratova, i jesmo li uspeli u nečemu, jesmo li nešto sprečili ? Ali zato mene danas ništa ne može da oneraspoloži… Čak ni pretnja nuklearnim ratom ne može da me oneraspoloži. Ja verujem da sam posle svega što sam ovde doživela i preživela imuna na radijaciju.  U redu,  samo ti možeš da utičeš na moje raspoloženje, ti i tvoje ćutanje. Na kraju sam upoznala tvog oca i srećna sam žena…

MALENA

Tata te je ostavio dok si bila trudna sa mnom.

MAMA

Pa kažem da sam imala sreće. Ne razumem tvoju generaciju!

ODLOMAK IZ DRAME „CAR JE GO!” Mile Mašović.
SVITA: (Pevaju.)
Proleće je, narod kliče
La kuku kuku kuku…
DECA: (Iz publike.)
La Kuku kuku kuku
ORDEN: Bez kukanja…
BRKA: Ama ko kuka!
POBRK: (Peva nesigurno.)
Prolećna se pesma ori
Pesma koja slavi kvar
BRKA: Nije kvar, nego žar!
POBRK: Izvinite…
BRKA i POBRK: (Pevaju.)
Prolećna se pesma ori
Pesma koja slavi žar
SVI: (Pevaju.)
Srce gromko nek nam zbori
Da nam živi, živi car…
Orden počinje svoj govor.
ORDEN: (Publici.) Okupili smo se ovde da damo podršku njegovom visočanstvu Samoljubu Velikom koji nam i ove godine u naše izgubljeno carstvo na kraju sveta dovodi proleće… Molim za aplauz…
BRKA: Ali cara još nema…
POBRK: Neverovatno… Car nikada kasni… Ovaj ne… On ne dolazi na vreme… Ovaj jao… Car ne kasni… On dolazi prvi otpozadi… Ovaj ne…