Milev Ivana

Ivana Milev rođena je u Beogradu 1987. godine. Osnovne i master akademske studije završila je na Odseku za vajarstvo u klasi prof. Mrđana Bajića na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Doktorirala je 2017. godine pod mentorstvom Olivere Parlić Karajanković na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U okviru studentske razmene 2010. godine, Ivana je boravila na Aristotelovom univerzitetu u Solunu. U toku studija, bila  je stipendistkinja Fonda za mlade talente Republike Srbije, stipendistkinja na umetničkoj rezidenciji Kulturamt Dizeldorf Nemačka (2013) i Cité internationale des arts u Parizu (2019). Od 2017. godine radi kao profesorka u Srednjoj školi za mašinstvo i umetničke zanate „Tehnoart Beograd” na smeru Juvelir umetničkih predmeta. Ivana je članica Udruženja likovnih umetnika Srbije i Saveza udruženja likovnih umetnika Jugoslavije.  U toku 2022. i 2023. godine bila je članica Umetničkog saveta ULUS-a i SULUJ-a. Njeni radovi nalaze se u kolekcijama: Muzeja Zepter, hotela Country Marriott u Beogradu, u Kolekciji Philip Morris, u Gazevodu, u javnom prostrou u Štutgartu i brojnim privatnim kolekcijama u Srbiji, Monaku, Francuskoj, Nemačkoj, Americi i Grčkoj.

Nagrade:

• Srebrna medalja Shankar’s International Children’s Competition, New Delhi, 2004.
• Nagrada „Beogradski anđeli”, 2004.
• Nagrada SO Savski venac za skulpturu u materijalu, FLU, Beograd, 2009.
• „Nove Alternative”, Nagrada Galerije ALT, 2010.
• Prva nagrada za mozaik Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, 2011.
• Specijalna nagrada Knjižare–komision „TALENT”, 2011.
• Velika nagrada „Rista i Beta Vukanović”, FLU, Beograd, 2011.
• Nagrada ua skulpturu izložba „Creative or Cloned”, O3on, Beograd, 2011.
• Nagrada za inicijaciju „ŠUND”, Beograd, 2012.
• Glavna nagrada u kategoriji „Umetnost”, Klub, SUPERSTE, 2013.
• Niš Art Fondacija, III nagrada, 2015.
• „Zlatno delo”, ULUS, Beograd, 2020.
• „Aleksandar Deroko”, opština Stari grad, Beograd, 2023.

Samostalne izložbe:

• „Complex”, skulptura u javnom prostoru, Grac, Austrija, 2009.
• Izložba crteža i skulptura, Galerija ALT, Beograd, 2010.
• „Beskraj”, Magacin u Kraljevića Marka, Beograd, 2011.
• „N°2”, Galerija Fakulteta likovnih umetnosti, Beograd, 2011.
• Izložba crteža i skulptura, Galerija Beogradske tvrđave, Beograd, 2011.
• „Unutrašnji slojevi”, Galerija Fakulteta likovnih umetnosti, Beograd, 2012.
• „Ritam elemenata”, Moderna galerija, Lazarevac, 2013.
• „Unutar granica”, Studio Kunstpunkte, Dizeldorf, Nemačka, 2013.
• „Ne/ograničeno”, Galerija Doma omladine, Beograd, 2015.
• „Ne/ograničeno”, Goethe institute, Beograd, 2015.
• „Jedinstvo mnoštva”, doktorski umetnički projekat, Muzej Zepter, Beograd, 2016.
• „Graeae”, Kulturni centar Beograd, 2016.
• „Ne/promenljivo”, Galerija „Haos”, Beograd, 2019.
• „Metàelement”, Prodajna galerija, Beograd, 2020.
• „Beskonačni nizovi”, Galerija ULUS, Beograd, 2021.
• „Kosmičke veze”, Salon Muzeja Terra, Kikinda, 2023.
• „MIKROsistem”, Studentski kulturni centar – Arte galerija, Beograd, 2024.

Grupne izložbe:

• Izložba–događaj „Progresivne nade 3”, Galerija „Haos“, 2008.
• Izložba crteža i skulptura malog formata studenata FLU, Dom omladine, Beograd, 2008.
• Izložba skulptura, (programski okvir „Dani Beograda” Galerija Studentskog kulturnog centra, Obrenovac, 2009.
• Izložba crteža i skulptura malog formata studenata FLU, Dom omladine, Beograd, 2009.
• Izložba radova nagrađenih studenata za školsku 2008/9, Galerija FLU, Beograd, 2009.
• Izložba crteža i skulptura malog formata studenata FLU, Dom omladine, Beograd, 2010.
• „HIGH NOON Europaplatz”, Studgart, Nemačka, 2010.
• Međunarodna izložba „Transform”, Nacionalna galerija inostrane umetnosti, Sofija, Bugarska, 2011.
• XVI Bijenale studentskog crteža Srbije, Dom kulture Studentski grad, Beograd, 2011.
• Izložba crteža i skulptura malog formata studenata FLU, Dom omladine, Beograd, 2011.
• Izložba radova nagrađenih studenata za školsku 2010/11, Galerija FLU, Beograd, 2011.
• „Creative or cloned”, O3on, Beograd, 2011.
• „Nove akvizicije I”, Muzej Zepter, Beograd, 2011.
• „Bogatstvo vizuelne realnosti”, Koroška galerija likovnih umetnosti, Maribor, Slovenija, 2012.
• „Crvena soba”, Muzej Zepter, Beograd, 2012.
• „ŠUND”, Studentski kulturni centar, Beograd, 2012.
• „25. Čukarički likovni salon”, Galerija ’73, Beograd, 2012.
• Međunarodna izložba crteža Maclaren Art centar, Barrie Ontario, Kanada, 2013.
• „City Lab”, Staklena Banka, Mostar, Bosna i Hercegovina, 2013.
• „Šta sve o tebi mogu da ne znam”, Galerija ALU, Sarajevo, Bosna i Hercegovina, 2013.
• „Kontakt”, izložba ženskog stvaralaštva, Ustanova kulture Parobrod, Beograd, 2014.
• „Mladost 2015”, Galerija „Srbija”, Niš, 2015.
• „Mladost 2015”, Kuća Legata, Beograd, 2015.
• „Crna soba”, Muzej Zepter, Beograd, 2015.
• „Akvizicije 2015”, Muzej Zepter, Beograd, 2016.
• Izložba umetnika iz regiona, CEI (Centralna evropska inicijativa), Trst, Italija, 2016.
• „Mladost 2016”, Galerija Srbija, Niš, 2016.
• „Mladost 2016”, Kuća Legata, Beograd, 2016.
• „Pogledi 2017”, Galerija ’73, Beograd, 2017.
• „Umetnost na papiru”, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 2017.
• Noć muzeja „Na mladima svet ostaje ”, Muzej Zepter, Beograd, 2017.
• „Umetnost nauci–nauka umetnosti”, Galerija Progres, Beograd, 2017.
• „Confronti/Poređenja”, Jugoslovenska kinoteka, Beograd, 2017.
• „Mladost 2018”, Fabrika duvana, Niš, 2018.
• „Mladost 2018”, Kuća Legata, Beograd, 2018.
• „Kraj i početak”, Srpski kulturni centar, Pariz, Francuska, 2018.
• „Priroda i umetnost kao mogućnost radikalne umetničke prakse”, Transformart galerija, Beograd, 2018.
• „20/20”, Bioskop Balkan , Beograd, 2018.
• „10/9”, Otvoreni studio, Luka, Beograd, 2019.
• Izložba vajara/ki Srbije, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić”, Beograd, 2019.
• Međunarodni bijenale umetnosti minijature, Kulturni centar Gornji Milanovac, 2020.
• „Javni hobi”, dela iz Kolekcije Nenada Kostića, Galerija Xvitamin, Beograd, 2020.
• „Upleteni”, Jesenja izložba, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić”, Beograd, 2020.
• „Javni hobi 2”, dela iz Kolekcije Nenada Kostića, Galerija Xvitamin, Beograd, 2021.
• „Artist in residence”, Kulturni centar Grad, Beograd, 2022.
• „Umetnost i društvo”, Prolećna izložba, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić”, Beograd, 2022.
• Međunarodni bijenale umetnosti minijature, Kulturni centar, Gornji Milanovac, 2022.
• Biofilija, Štrand, Novi Sad, 2022.
• „Javni hobi 3”, dela iz Kolekcije Nenada Kostića, Galerija Xvitamin, Beograd, 2022.
• „Susreti”, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić”, Beograd, 2023.
• „Bez naziva: skulptura posle skulpture”, Cazarma U, Temišvar, Rumunija, 2023.
• „Dimenzija vajara”, Galerija Kulturnog centra Trebinje, Bosna i Hercegovina, 2023.
• „Tradicija kao kriterijum”, Muzej primenjene umetnosti, Beograd, 2023.
• „Čudesne forme dimenzije”, Salon Narodnog muzeja, Zrenjanin, 2024.
• Međunarodni bijenale umetnosti minijature, Kulturni centar, Gornji Milanovac, 2024.
• „Obrt”, višemedijske relacije, Galerija SIGA, Beograd, 2024.
• „Dunavski dijalozi 2024”, Galerija SULUV-a, Novi Sad, 2024.
• Trijenale crteža i male plastike „Brisanje”, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić”, Beograd, 2024.
• Bijenale tapiserija, „Skeniranje sadašnjosti”, Velika galerija Doma vojske Srbije, Beograd, 2024.
• Likovna jesen, Kulturni centar „Laza Kostić”, Sombor, 2024.
• „Serbia In Real Life”, Katzen Arts Center, American University Museum, Vašington, SAD, 2025.

Umetničke kolonije:

• Studentske radionice „Terra”, Kikinda, 2008–12.
• Umetnička radionica, Štutgart, Nemačka, 2010.
• „Istok je zapadno od zapada”, Niš, 2011.
• „Duni vetre sa banatske strane”, Novi Bečej, 2012.
• I beogradska likovna kolonija, Beograd, 2012.
• Radionica za izradu drvenih mozaika, Mokrin, 2012.
• „Bauhaus Goes South – East Europe”, DAAD foundation, Sarajevo, Bosna i Hercegovina, 2013.
• „City Lab”, Mostar, Bosna i Hercegovina, 2013.
• Kulturamt, Razmena umetnika, Dizeldorf, Nemačka, 2013.
• „Kroz vrtloge Lima”, Prijepolje, 2014.
• „Nature & Art”, Osečina, 2018.
• Cité internationale des arts, Pariz, Francuska, 2019.
• Radionica, „Pigmalion”, Tamnjanica, 2019.
• „Kruparart”, Subotica, 2020.
• „Kruparart”, Subotica, 2021.
• „Sergejev san”, Bukulja, 2021.
• Artist in residence, Kulturni centar Grad, Beograd, 2022.
• Jalovička likovna kolonija, Jalovik, 2022.
• Likovna kolonija, Grocka, 2024.
• Saziv Likovnih kolonija, Vlasina, 2024.

• Complex, gvožđe i ogledalo, 190x100x100 cm, 2009.
• 2523, plastika, žica i boja, 220x220x20 cm, 2010.
• Putenost, tuš na papiru, 100×70 cm, 2011.
• Cvrkut, metal i pocinkovana žica, 105x50x40 cm, 2011.
• Šuštanje, tuš na papiru, 100×70 cm, 2011.
• 2 km, plastika i metal, 350x260x60 cm, 2011.
• Tiha praznina, vareno gvožđe, 110x80x30 cm, 2011.
• Putanja, olovka na papiru, 150×100 cm, 2012.
• Trenje, olovka i tuš na papiru, 80×50 cm, 2012.
• Ravan, terakota i plastika, 170x120x10 cm, 2012.
• Kovitlac, tuš i olovka na papiru, 40×30 cm, 2013.
• Isečci, tuš na papiru, 100×65 cm, 2013.
• Rastezanje, plastika i žica, 250x700x5 cm, 2013.
• Dvobojan, keramika i kanap, 60x100x3 cm, 2014.
• Ne/red, proso, silikon i kanap, 100x120x15 cm, 2015.
• Ne/ograničeno I, kolaž od bojenog papira, 100×70 cm, 2015.
• Ne/ograničeno II, kolaž od bojenog papira, 100×70 cm, 2015.
• Ne/ograničeno III, kolaž od bojenog papira, 100×70 cm, 2015.
• Ne/ograničeno VII, kolaž od fotografskog papira, 100×70 cm, 2015.
• Ne/ograničeno VIII, kolaž od bojenog drveta, 100×70 cm, 2016.
• Ne/ograničeno V, kolaž od bojenog papira, 100×70 cm, 2016.
• Drhtaj, drvo i metalna žica, 175x100x10 i 115x65x10 cm, 2016.
• Tisina, drvo i ručno pletena žica, 170x150x30 cm, 2016.
• 3458+, plastika i žica, 120x85x3 cm, 2018.
• Opkoljavanje, plastika i žica, 26x37x50 cm, 2018.
• Ne/predviđeno, plastika, žica i platno, 300x70x5 cm, 2019.
• Ne/promenljivo, plastika i žica, 98 elemenata, 2019–2023.
• Ne/ograničeno XX, kolaž od bojenog kanapa, 100×70 cm, 2019.
• Ne/ograničeno XXI, kolaž od drveta, 100×70 cm, 2019.
• Meta–element, čelik i plastika (polivinil hlorid), 250x600x200 cm, 2020.
• Metamers, serija kolaža, bakar i mesing, 50×140 cm svaki, 2020.
• Meta, čelik i plastika (polivinil hlorid), oko 3,5 m, 2021.
• Beskonačni nizovi, Galerija ULUS, 2021.
• Vrtlog, bojeno drvo i žica, serija skulptura manjeg formata, 2022.
• Beskonačnost, drvo i kanap, 220×180 cm (43 elementa), 2023.
• Prepleten preplet, filc, kanap i žica, 190x190x50 cm, 2024.
• Bluesun, obojeno drvo i kanap, 180x180x20 cm, 2024.

• Nesković, Milan. 2016. Graeae: Ivana Milev, Bojana Atlija, Nina Galić. Katalog Izložbe Graeae, Ivana Milev, Bojana Atlija, Nina Galić. Beograd: Kulturni centar Beograd.
• Milev, Ivana. 2016. Jedinstvo mnoštva: organsko-geometrijski princip građenja u skulpturi i kolažu. Beograd: Ivana Milev.
• Mihailović, 2017. Okrugli sto – pomeranje granica, (katalog izložbe). Beograd: Muzej primenjene umetnosti.
• Krivokapić, Jelena. 2020. „Ivana Milev Meta–element”, Predgovor za katalog samostalne izložbe Meta–element. Beograd: Prodajna galerija „Beograd”.
• Tripković, Luka, Ivana Milev, Ana Mihailović i Mila Nasković. 2024. Ivana Milev, Beskonačni nizovi. Katalog izložbe Beskonačni nizovi. Beograd: Arte Media.

Intervju: Ivana Milev „Ovo su mogući sistemi moje zamišljene beskonačnosti”, Dom omladine Beograd, 01. 04. 2015.
Ivana Milev/ Jedinstvo mnoštva, Supervizuelna, Magazin za savremenu umetnosti, 01. 12. 2017.
Ivana Milev, Izložba „Ne/promenljivo”, Galerija „Haos”, 27. 06. 2019, Beograd
Jelena Krivokapić, Ivana Milev: Meta–elementi, iz predgovora kataloga, 2020, Prodajna galerija „Beograd”
Arte Galerija, MIKROsistemi, Ivana Milev, Arte Galerija, 9-25. 03. 2024. Beograd

„Sada umetnost može biti sve, a i ne mora biti”
Razgovor sa umetnicom Ivanom Milev
Novi Sad, mart 2025.

1. Koja je primarna forma Vašeg izražavanja i da li se ona menjala tokom dosadašnjeg rada?

Skulptura, kolaž, crtež su forme kojima se najviše bavim, ali u osnovi svega je trodimenzionalnost. Čak i kad crtam ili radim kolaže (radove na podlozi) konstantno razmišljam o prostoru. A rukopis se ne menja, može samo da se uvežba.

2. Možete li izdvojiti faze u stvaralaštvu i postoji li ključna, prelomna tačka u kojoj se Vaš izraz menja?

Ono što sam primetila je da nema naglih prelaza i ne bih mogla da selektujem na taj način radove, nego postoji jedan kontinuitet u radu koji s vremenom sazreva. To se može videti na samim radovima koji postaju kompleksniji. Veliki uticaj imaju i materijali koje koristim, tako da sam u određenim periodima više koristila fabričke proizvode od plastike, a u narednim periodima koristim drvo, keramiku i metal i sama izrađujem te elemente tako da oni nisu više industrijski, nego imaju autentičnost. Nema jasnih granica, sve se međusobno prepliće i dopunjuje.

3. Da li postoji nešto što biste izdvojili u vezi sa Vašim školovanjem, usavršavanjima? Neku ključnu figuru koja je uticala na Vaš rad tokom studija? Poseta nekoj zemlji, muzeju, rezidencija koju ste do sada ostvarili?

Svako poznanstvo, putovanje i iskustvo su ostavili svoj trag i formirali me. Koliko god da je meni izgledalo da intuitivno biram gde ću studirati, nakon toga je odluka da ću ostati u profesiji bila i pokazala da je to bio pravi izbor. I mislim da je pored velikog i svakodnevnog rada potrebno imati i malo sreće na tom putu.

Najviše uticaja i znanja od profesora u srednjoj školi preneli su mi Jasminka Brkanović i Melita Tešić, a na fakultetu su to bili Mrđan Bajić, Dragana Ilić, Olivera Parlić, Radoš Antonijević. Putovanja i umetničke rezidencije su posebno važne i mislim da su mnogo doprineli širenju vidika i sazrevanju moje umetnosti.

4. Statement, stav o umetnosti danas i o umetničkim praksama kojima svedočite.

-Ideja za moje skulpture i kolaže proizlazi iz pažljivog posmatranja prirode i njenog sistema građenja živog sveta i načina na koji se materija u neživom svetu oblikuje i formira pod dejstvom određenih sila i pojava. Završen rad je fizički ostatak neke ideje, on je konačan. Vizuelni problemi koje rešavam ostavljaju prostor i otvaraju beskrajne mogućnosti za dalje građenje i stvaranje novih vizuelnih umetničkih rešenja. Ideja rađa novu ideju.

Sada umetnost može biti sve, a i ne mora biti.

5. Kako će izgledati umetnost budućnosti s obzirom na razvoj digitalnog doba i kako će izgledati Vaša umetnost u odnosu na ono kako ona izgleda danas? Možete li to da predvidite?

Mislim da će originalna ideja i neposredni rad rukom biti sve cenjeniji. Ono što se sada dešava je ogromna produkcija svega (koja zatrpava), gde ne mogu da se vide jasne granice šta gde pripada, ali nadam se i očekujem da se u budućnosti raščistiti i definisati vrednosti.

A što se tiče moje umetnosti ne mogu da predvidim gde će me odvesti, jer u tome i jeste čarolija i zbog toga me privlači da nastavim sa istraživanjima.

Ono što mogu da kažem je da sam uvek težila ka tome da razvijem ideje, da uradim nove vizuelne eksperimente i da sam dovoljno hrabra da upustim u istraživanje nepoznatog. A i ne plašim se greške. Posle ovoga dolaze i vidljivi rezultati.

6. Postoji li Vaša izložba na koju ste posebno ponosni, koja je ostvarila najbolju „komunikaciju” sa publikom ili možda neka koja je suštinski progovorila o Vama?

Samostalna izložba koja je održana pre godinu dana „MIKROsistemi” u prostoru SKC-a, a u organizaciji galerije Arte. Ono što je važno za ovu izložbu je izbor radova nastalih u proteklih 15 godina, a takođe i sama postavka koja je smelije ušla u prostor u odnosu na prethodne izložbe.

Postoji i nekoliko grupnih izložbi koje su se desile u skorije vreme koje bih spomenula kao značajne. To je izložba Bez naziva: skulptura posle skulpture, u prostoru nekadašnje kasarne „Cazarma U” u Temišvaru, na koju me je pozvao likovni kritičar Sava Stepanov i napravio postavku koja je otvorila jednu novu dimenziju i uvela senku (kao crtež) u moj trodimenzionalni rad. (Kasnije saznajem da je Goran Despotovski postavljao moj rad, tako da mu se ovom prilikom zahvaljujem na tome.) Druga izložba se desila u Novom Sadu u okviru „Dunavskih dijaloga 2024” u Galerija SULUV gde sam delila prostor za postavku sa kolegom Andrei Pitut iz Rumunije i ta situacija je bila jedno novo iskustvo, otvorila drugačija pitanja.

7. Da li je umetnost nužno lična ili biste mogli da je definišete kao odgovor na podsticaje ili izazove koje pruža vreme u kome živimo.

Umetnost može biti i jedno i drugo. Uopšte nikada je ne treba posmatrati izolovanu od trenutka u kome je nastala, bez obzira što nam se čini da je intimna i lična. Na umetnika ima veliki uticaj vreme u kome živi, mesto na kome se rodio i odrastao, uslovi u kojima stvara, odnosi sa ljudima, a i njegov lični put, razvoj, svest…

razgovor vodila: dr Dijana Metlić, istoričarka umetnosti

Luka Tripković: O umetnici Ivani Milev

„Beskonačni nizovi”

Kada je sredinom kvintećenta, zanesen studioznim likovnim opisom bitke kod San Romana, Paolo Učelo svojoj supruzi u krevetu nadahnuto govorio koliko ga fascinira perspektiva, sumnjam da je mogao da zamisli kako će pola milenijuma kasnije beskraj biti jednako zavodljiva i inspirativna tema njegovih znatno mlađih kolega, naših savremenika. Jedna od tih savremenica je i Ivana Milev, čiji radovi konsekventno problematizuju pojam beskonačnog i sudaraju se sa fizičkim i umnim ograničenjima koja nam on nameće. Slobodno mogu da kažem da ni Učelo ni Milev nisu imali svest o definisanju beskraja ili njegovom zauzdavanju, već su u tom fenomenu nalazili inspiraciju. Odmah se da primetiti da je umetnost, kao čin stvaranja, u sukobu sa idejom beskonačnog, jer umetnost ne može postojati bez umetnika, tvorca, demijurga, zato što umetnički rad mora imati  početak izvođenja i kraj, on dakle ne može biti beskrajan, jer čak i kada ne bi imao kraj, morao bi imati začetak, što je i argument kojim se  Aristotel služi u svojoj kosmologiji. Ivana Milev je toga svesna – uostalom, sama piše da joj prirodni fenomeni, ritmovi, fraktali i beskraj služe kao polazište za sopstveno stvaranje i da njena namera nije podražavanje ovih pojava. Ivana Milev, kao i svaki umetnik, igra, kao što sam već rekao, simboličku ulogu tvorca, demijurga, i njeni nizovi, petlje i fragmenti predstavljaju čin stvaranja po ugledu na prirodne ritmove, s tim da ona svoje radove konstruiše prateći unutrašnji ritam, osluškujući svoje telo i vodeći se instinktom i osećajem za lepo koji je pohranjen u njoj.

Ovakav pristup podrazumeva manuelni rad, manipulaciju i stvaranje mnoštva jedinstvenih, unikatnih objekata, sa predubeđenjem da će svaki od njih imati tačno određenu ulogu u stvaranju umetničkog dela. Ivana Milev kroz praksu koju kao profesionalna i zapažena umetnica ostvaruje gotovo deceniju i po,  prolazi kroz nekoliko faza. U najranijoj, počev od 2009. do 2914. godine, primetno je prisustvo objekata koji su u svakodnevnoj upotrebi: slamčica, čepova i drški od štapića za uši, pa o ciklusima Unutrašnji slojevi i Ritam elemenata možemo govoriti o jakom prizvuku tradicija Arte povere, iako ne isključivo o toj vrsti pristupa. Još tada se nazire potreba koju Milev ima da ne koristi Objet trouvé kao gradivni element svojih skulptura, već da celokupan rad bude delo njenih ruku; provejava potreba za meditativnim umnožavanjem fragmenata, za mnoštvom pojedinačnog drveća koje će neumitno stvoriti šumu. Milev u svojim radovima stvara sistem, red, kosmos koji je ogledalo unutrašnjih impulsa i ritmova. Poput medicinskih naprava koje mere električne signale mozga ili srca i stvaraju nizove osetljivih i dinamičnih ispisa, Ivana Milev ovaploćuje svoj dubinski osećaj i potrebu za skladnim, ona komponuje složene odnose elemenata. Treba naglasiti da se ne sme izgubiti iz vida da umetnica stvara skulpture, što a priori podrazumeva aktivan odnos prema prostoru u kom se one nalaze, i da rad u ateljeu izgleda potpuno drugačije od istog tog rada u prostoru (galeriji) A ili prostoru (galeriji) B. Milev sa predumišljajem uračunava neophodnost varijacije svojih nizova, fragmenata i ritmova, ona na vrlo sofisticiran način unapred računa sa tim da će rad morati da se prilagodi prostoru u koji se smešta, te i da praznina koju rad naseljava mora postati deo rada, da procesu osvajanja prostora mora da pristupi proaktivno, da mora da uđe u domen arhitekture. Postepeno ali odvažno ulaženje u prostor i podređivanje praznine radovima vidi se u ciklusima pod nazivima Ne/ograničeno, Jedinstvo mnoštva, Ne/promenljivo i Metaelement, i trijumfuje u postavci u Galeriji ULUS pod nazivom Beskonačni nizovi.

Aproprijacija praznine, ali i nuspojava kao što je senka, koja kao element skulpture igra aktivnu ulogu u doživljaju trodimenzionalnih objekata, doprinosi tome da Ivana Milev u teoriji beskonačno mnogo puta može da izlaže iste radove, ali će u drugačijim prostorima oni svaki put postajati jedinstveni i neponovljivi. Organizacijom i stvaranjem atmosfere, Milev se približava onoj heraklitovskoj da se ne može dvaput kročiti u istu vodu i u svoje stvaralaštvo uvodi još jednu vrednost – ekskluzivitet.

U skorašnjim radovima Ivana Milev prelazi put od pronađenih objekata od kojih stvara radove do objekata koji su u potpunosti kreirani od strane umetnice. Kroz predan i temeljan rad i stalno preispitivanje njen izraz postaje vrsno izbrušen i lišen svega suvišnog. Umetnica je prethodnu deceniju paralelno sa skulpturama radila i kolaže koji po zamisli nisu odstupali od trodimenzionalnih objekata, a sada se čini da je izvršila sintezu ta dva pristupa i stvorila radove u kojima boja postaje jedan od elemenata. Likovnost i senzitivnost prema koloritu svakako postoji u celokupnom stvaralaštvu Ivane Milev – uglavnom su dominirali zemljani tonovi cinobera i oksidi gvožđa, dakle, pigmenti kompatibilni sa tonovima kojima su prirodno obojeni materijali kojima Milev manipuliše. Ovoga puta skulpturama dominira ultramarin, i on unosi, osim kolorističkog kontrasta u odnosu na drvo, i konceptualni nivo čitanja, budući da ultramarin nije samo obojenje, on po svom čuvenju i ulozi u istoriji umetnosti ima poseban status i nesvakidašnji značaj. U pitanju je pigment koji je vekovima bio od najveće vrednosti: Ultra marinus doslovno znači iza mora, i dobija se mrvljenjem kamena lapis lazuli, koji svoje ime duguje Marku Polu i korupciji naziva jednog mesta u današnjem Kazahstanu. Ultramarin u jednom trenutku postaje skuplji od zlata, pa njegov ekskluzivitet postaje idealan za oslikavanje odora jedne važne ličnosti kakva je Bogorodica. Otuda i sintagma „kraljevska plava”, jer su onovremeni vladari smatrali najvećom čašću da u svoju heraldičku paletu uvrste boju koja je simbol Device Marije.

Takođe, ultramarin na komadima drveta jasno ukazuje i na uzemljenost Ivane Milev u tradiciju ovih prostora – ti komadi neodoljivo podsećaju na pozne radove Koste Bogdanovića, recimo na Vizantemu, pa se tako sakralni aspekat još jednom gotovo neprimetno utiskuje u njeno stvaralaštvo i slaže dodatne slojeve mogućeg čitanja.

Na taj način se Milev posredno vraća beskraju, ako je ikada od njega i pokušala da ode. Perspektiva, o kojoj je Učelo bistrio svojoj ženi do dugo u noć i nije joj dao da zaspi, kako glasi Vazarijeva anegdota sa početka ovog teksta, iako artikulisana i matematički definisana od strane velikog Albertija, po prvi put se javlja na prikazu Blagovesti Ambrođa Lorencetija, čitav vek ranije. Blagovesti, po svetom Bernandinu iz Sjene, predstavljaju trenutak kada se konačnost prvi put srela sa nesrazmerjem, sa nečim nesagledivim i večnim. Preko blagovesti, putem plave, beskonačnost i savršenstvo izraženo božjim atributima ukršta se sa beskonačnim nizovima koje plete Ivana Milev, stvarajući tako umetnost koja sa punim pravo zauzima značajno mesto u savremenom stvaralaštvu srpske likovne scene.

Tripković, Luka. 2024. „Beskonačni nizovi – Infinite strings”. Tekst iz kataloga Ivana Milev: Beskonačni nizovi–Infinite strings. Beograd: Arte Media, 9–13.

Ana Mihailović: „Između forme i titraja prirode”

U strpljivom sagledavanju titraja prirode i njenih efemernih oblika koji se smenjuju, Ivana Milev slaže, vezuje i grupiše sopstvenu viziju procesa stvaranja. Metamorfoze oblika u procesu rasta i trajanja krajnjim ishodom ukazuju na istu genealogiju sa očiglednim razlikama: kristalaste strukture čije dimenzije variraju od mikrosveta do kosmičkih razmera – Opkoljavanja. Dinamičke forme širokog asocijativnog polja, koje nastaju kružnim kretanjem fluida, a pojavljuju se kao oblici vodene flore i faune – Vrtlog. Tanane bakarne niti iscrtavaju konstelacije nevidljivih vibracija živog sveta – Kosmičke veze. U ovoj riznici susreću se svet imaginacije prirode i svet imaginacije stvaralaštva, i to kroz autentičnu estetsku magiju, koju razotkriva umetnik neprestano tragajući.

Mihailović, Ana. 2024. „Između forme i titraja prirode”. Tekst iz kataloga Ivana Milev: Beskonačni nizovi–Infinite strings. Beograd: Arte Media, 149–151.