Milić Radović (Apostolović) Marina
BIOGRAFIJA
Marina Milić Radović rođena je u Novom Sadu, gde je sa petnaest godina upisala Akademiju umetnosti na katedri za klavir u klasi profesora Evgenija Timakina. Nakon samo godinu dana, kao najmlađa studentkinja Akademije, Marina je bila solistkinja na otvaranju Vojvođanske filharmonije, pod dirigentskom palicom Ilmara Lapšina. Diplomirala je u klasi profesora Arba Valdme, da bi sa devetnaest godina otišla u London, na usavršavanje kao jedina studentkinja Džona Lila (John Lill) na Kraljevskom muzičkom koledžu (Royal College of Music). Zvanje magistra stekla je na Katedri za klavir Akademije umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesorke Jokut Mihailović 1987. godine. Kao BBC umetnica Radija 3 snimila je više sati muzike, od toga se izdvaja 60 minuta srpske klavirske muzike.
Slavonic Piano, jedan je od dva kompakt diska, snimljen za Fragile Records 1992. (Slavonic Piano i Two Sonatas) sa Rik Vejkmanom (Rick Wakeman) kao producentom. U Tower of Records-u kompakt disk je rasprodan u rekordnom roku. Za vreme Piano maratona održanog u Minhenu 1983. godine, Marinu je Marta Argerič (Martha Argerich) izabrala kao jedinu mladu izvođačicu. Nakon debi recitala u Vigmor holu (Wigmore Hall), kritičar Tajmsa (The Times) je ocenio Marinu Milić Radović kao „umetnicu izraslu u sposobnu za najveće suptilnosti”, koja se izražava samo delimično kroz crno-bele dirke. Devetnaest godina provedenih u prestonici Velike Britanije ostavilo je traga na njenu neobičnu ličnost. U preko četiri decenije dugim bavljenjem umetnošću, umreženi su koncerti, diskovi, njene reportaže i intervuji koje je pravila u svojstvu novinarke, novi koncept „kostimiranih koncerata” za decu plasiranih u Steinway holu, edukativne knjižice, kao i kreiranje i organizovanje jedinstvene Fondacije „Laza Kostić”, koja svojim sadržajima uvodi u duhovni i umetnički svet svestranog pesnika. „Snažna ličnost koja moćno izvodi najgrandioznija dela klavirske literature” – kritika je Marininog diska Romantični barok, izdatog u Velikoj Britaniji 2002. godine. Sećanje na jedno krstarenje je bila najprodavanija ploča na P&O krstarenju po Norveškoj 2001. godine. Kao pijanistkinja nije prezala ni od kreiranja specijalnih kompakt diskova i DVD izdanja za najmlađe – sve sa željom da i decu privuče klasičnoj muzici.
Svojim neverovatnim entuzijazmom Marina je 1991. godine u Londonu uspela da osnuje i registruje Fond „Laza Kostić“, čiji je cilj promovisanje srpske kulture i tradicije u svetu na najvišem nivou. Angažovanje vodećeg britanskog kompozitora ser Džona Tavenera (Sir John Tavener) da napiše delo na tekstove srednjevekovne i renesansne srpske poezije, jednog od najuglednijih pijanista Pirs Lejna (Piers Lane) da premijerno u Vigmor holu izvede i snimi sve Etide Vasilija Mokranjca, zatim, Patrišu Rozario „soprana Milenijuma” i drugih umetnika svetskog renomea, direktna je zasluga ove pijanistkinje. Marina Milić Radović je nastupala sa poznatim violinistima poput Marine Jašvili, Mateje Marinkovića, zatim, sa obositom Nikolasom Danijelom, kao i pijanistima:ž Džulijusom Drejkom, Milanom Miladinovićem, sopranom Milicom Stojadinović, Radoslavom Vorgić i drugim značajnim umetnicima.
U rad Fondacije „Laza Kostić” uključeni su ugledni srpski umetnici poput Matije Bećkovića, Milana Miladinovića, Milice Stojadinović, Bore Draškovića, Nikite Milivojevića, Borisa Liješevića, Ivana Klemenca, Bore Dugića, Atile Kapitanja, kao i istaknuti studenti i mladi umetnici na početku karijere. Vodeći se činjenicom da se Laza Kostić 50 godina bavio Šekspirom, organizovao proslavu tristogodišnjice njegovog rođenja, na Balkanu postavio prvi put na scenu komad Vilijema Šekspira, Fond je postavio ploču na Gloub teatru sa imenom Laze Kostića. Realizacija najvećeg projekta u istoriji postojanja ovog Fonda je koprodukcija predstave Henri Šesti sa Gloub teatrom i Narodnim pozorištem u maju mesecu 2012. na Kulturnoj olimpijadi uoči sportske Olimpijade u Londonu, u režiji Nikite Milivojevića, za koju je muziku napisao Bora Dugić.
Marinin devetnaestogodišnji boravak u Londonu ostavio je traga i u Velikoj Britaniji. Njen portret u „Sali slavnih” Stenvej hola (Steinway Hall) može se videti uz najveće pijaniste prošlosti i sadašnjice u znak zahvalnosti za serije koncerata povodom Britansko–srpskog prijateljstva, organizovanih na njenu inicijativu sa vrhunskim umetnicima poput Nikolasa Danijela i Džulijusa Drejka.
Obučena od strane Gloub teatra kako najmlađima približiti vrhunsku umetnost, Marina još u Londonu 2001. godine postavlja koncept kostimiranog interaktivnog koncerta za koji direktor kompanije Steinway kaže: „Naprosto genijalni pristup, nigde do sada viđen”. Ovaj jedinstveni pristup je naučno izučavan i potvrđen MBA disertacijom, zaštićen na Univerzitetu u Bathu (Harnessing Children’s Interest in Music of the Piano to Create a Business, Dejan S. Apostolović Beng, MBA, Bath University, 2004). Kostimirane koncertne nastupe postavljala je i u Srbiji, u novosadskoj Sinagogi, na Kolarčevom narodnom univerzitetu, Gradskoj kući u Novom Sadu, na KotorArt Festivalu u Crnoj Gori, širom Velike Britanije, čak i na HIFA Festivalu u Hahareu (Zimbabve). Njen DVD Snežana i sedam patuljaka majstorski je primer približavanja klasične literature najmlađima, ali i sjajno uklopljene inkluzije – učesnika najsposobnije dece i dece sa posebnim potrebama.
Da bi upotpunila edukativne koncerte, ova umetnica je kreirala posebne dvojezične interaktivne knjige Šopen, Grig i Mocart–Andersen, idealne stimulativne priručnike za omladinu u Srbiji, pogotovo u dijaspori. Šopen i mi posebno obrađuje temu da je „pesnik klavira” slušao Mickijevičeva predavanja o lepoti srpske narodne poezije na Collège de France, i zapise Laze Kostića o Šopenovoj muzici prvi put u Srbiji.
Nikola Tesla, umetnik među naučnicima, Marinina je inspiracija za osnivanje „TeslArt” kulturno- umetničke ustanove u Londonu 2001. godine, kasnije i u Novom Sadu. Tokom 10 godina je kroz ovu ustanovu kreirala serije koncerata i programa: povodom Šopenovog rođendana, „Koncerte za mladence”, programe za decu, treće doba, osobe sa invaliditetom, u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine, Kulturnom studentskom centru na Novom Beogradu, Gradskoj kući i Sinagogi u Novom Sadu. Gosti poput baletskog para Konstantina Kostjukova i Dragane Dragićević, kompozitorke Isidore Žebeljan, violinistkinje Marine Jašvili, frulaša Bore Dugića, dramske umetnice Rade Đuričin i drugih doprineli su umetničkom kvalitetu ovih programa, koji su na pristupačan način povezivali muziku sa temama iz života: sportom, zdravljem, brakom, porodicom, stvarajući tako novu umetničku publiku.
Posebno je zapažena serija interaktivnih koncerata pod nazivom „Krstarenje sa Marinom”, koju je, kao Kapetan Marina, u sezoni 2013/2014. godine predstavila na sceni Raša Plaović Narodnog pozorišta u Beogradu. Od teme svakog koncerta, pisanja teksta, dramaturgije, obuke dece – učesnika, kreiranja kostimografije, do izvođenja kompozicija i glume kapetana Broda „Tri u jedan”, sve je realizovala Marina, uz rediteljsku podršku Aleksandra Nikolića. Za brojne projekte u kojima je povezivala umetnost sa naukom, 2019. godine dobila je posebno priznanje, medalju Tesline fondacije iz Filadelfije.
Kao izveštač radija BBC World Service i dopisnik Radio Novog Sada iz Londona, pravila je reportaže sa prestižnih muzičkih festivala poput Oldbra (Aldeburgh), Promsa (Proms), koncertnih sezona u Londonu i intervjuisala velikane muzičke scene poput ser Dejvida Vilkoksa (Sir David Wilcocks), ser Jehudija Menjuhina (Sir Yehudi Menuhin), ser Andraša Šifa (Andrash Schiff) i drugih. Po rečima muzikologa Dušana Mihaleka, tadašnjeg direktora Muzičke produkcije Radio Novog Sada: „Koji radio je u vreme Jugoslavije, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka imao svog muzičkog dopisnika iz Londona? Jedino Novi Sad. I to zahvaljujući Marini.” Sačuvane su emisije koje je pravila kao Urednik komentator na Radio Novom Sadu, intervjui sa slikarom Milanom Konjovićem povodom njegovog 90. rođendana, rediteljem Petrom Večekom, pijanistom Kemalom Gekićem…
Bilo da je u pitanju koncert „uživo” prenošen na BBC Radio 3 talasima, studijsko snimanje za čuvenu Britansku radio korporaciju, solistički koncerti u Vigmor holu, Persl Sali (Purcell Room), Sent Džon Smit Skveru (Saint John’s Smith Square) ili na EPTA konferencijama u Edinburgu, Mančesteru, zlatno pravilo ove umetnice tokom devedesetih godina prošlog veka, kada je postojala stigmatizacija srpske kulture i umetnosti u svetu, bilo je obavezno uvođenje u repertoar dela bar jednog kompozitora iz Srbije. Neretko, cela druga polovina programa bila bi posvećena savremenim autorima iz njene zemlje, uključujući i dela Ernea Kiralja koji je za Marinu napisao Šest folklornih pesama iz Vojvodine, Nikolu Petina, čija Sonata fantazija op. 80 je doživela praizvođenje u Persl sali u Londonu 25. novembra 1986. godine, i Dejana Despića, koji je svoje Uspavanke za jedan lepši svet oč. 113, 1994. godine posvetio upravo Marini Milić Radović (tada Apostolović). Njeni učenici su na klavirskim takmičenjima u Londonu, Meidenhedu i Tanbriž Velsu, redovno osvajali nagrade izvodeći solo kompozicije Marka Tajčevića, Dejana Despića, Vasilija Mokranjca, Miroslava Štatkića ili dua Svetislava Božića i Zorana Hristića. Za uložen trud za prodor srpske klavirske muzike u svetu kroz EPTA konferencije, solističke koncerte i takmičenja kao direktor Karić takmičenja u Londonu, Tanbridž Velsu i Hajdelbergu, dobila je priznanje EPTE (Udruženje klavirskih pedagoga Evrope) 1999. Godinu dana ranije, 1998. na predlog akademika Dejana Medakovića, primila je medalju Vukove zadužbine.
Povezivanje Novog Sada sa svetom Marina je tokom godina uspostavljala kroz razne projekte. U pobratimljenom gradu Noriču 2000. godine pokrenula je tradicionalni „Pol Kros memorijalni koncert”, na kojem je nastupala i kao solistkinja i u kamernim sastavima. Značajni godišnji događaj u Noriču je postao platforma za istaknute muzičare iz Britanije, ali i iz Novog Sada.
Kao profesorka kamerne muzike na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na koju se vraća 2003. godine, nastavlja sa misijom približavanja srpskih kompozitora i srpske kulture u svom rodnom gradu. Povodom tridesetogodišnjice Akademije umetnosti (2004–2006) osmislila je program „Upoznajmo kompozitora”. Njena klasa kamerne muzike tada je obeležila 75 godina života uglednih akademika Dejana Despića i Dušana Radića. U nekoliko navrata studenti su imali prilike da razgovaraju sa kompozitorima, saslušaju autorova mišljenja o izvođenju i imaju privilegiju da ih eminentni kompozitori čuju i na koncertu. Aleksandra Mokranjac, ćerka kompozitora Vasilija Mokranjca, približila je lik i delo svog oca u godini obeležavanja dvadeset godina od njegove smrti, dok se Zoran Hristić upoznao i radio sa studentima Akademije umetnosti u Kolarčevoj zadužbini, gde je u Velikoj sali upriličen koncert njegovih dela 2006. godine. Marina je 2006. inicirala i organizovala jedan od prvih zajedničkih projekata tri departmana Akademije umetnosti, muzičkog, dramskog i likovnog, projektom Karneval životinja u novosadskoj Sinagogi, gde je učestvovao klavirski duo iz njene klase, dok je scenski pokret radio prof. Ivica Klemenc sa studentima glume, a likovni odsek je doprineo sceni kreacijama životinja koje se pojavljuju u muzičkom komadu. Sličan projekat je upriličen 14. aprila 2018. godine, takođe u Sinagogi, uz učešće 4 klavirska dua, laureata na takmičenjima iz klase prof. Milić Radović, i režiju muzičkih tačaka doc. Borisa Liješevića.
Organizovala je jubilej violinistkinje Marine Jašvili, prvog profesora violine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, sa kojom je nastupila u Gradskoj kući u Novom Sadu, povodom sedamdeset i petog rođendana umetnice. Projektom „Melaniji Bugarinović sa zahvalnošću” je vrhunsku umetnost i plemenitost ove umetnice približila najširoj javnosti, omladini i mladim pevačima u usponu. Kreirala je specijalne koncerte sa radionicama i majstorskim kursevima posvećenim velikoj divi dva puta u Muzeju Narodnog pozorišta 2018. godine, povodom 150 godina Narodnog pozorišta, a 2021. godine u Matici srpskoj u Novom Sadu. Kurseve su vodile bivše dobitnice stipendija, Pamela Kiš Ignjatov i Radoslava Vorgić Žuržovan. „Naklon Julijani dr. Laze Kostića, rođenoj Palanački”, velikoj umetnici dobročinstva, stalni je deo festivala „Kostić Lazi na zvezdanoj stazi”, utemeljenog 2017. godine u Somboru. U ovom projektu Marina plemenitu damu „najvećeg dobrotvora Sombora krajem devetnaestog veka” osvetljava reflektorima na umetnički, kreativan način.
Kao priređivačica nota Pčelojavljenje u muzici „jedinstvenog ciklusa posvećenog samo pčelama” (Dušan Mihalek), kao i autorka knjige Laza i mi, sport, zdravlje i lepota, ili dvojezičnog izdanja Šopen i mi, umetnica osvetljava teme, približavajući ih na neobičan način čitaocu ili izvođaču.
„Remek delo!”, uskliknuo je akademik Matija Bećković čuvši novi „izum”, ukrštaj Čakone J.S. Baha i pesme Santa Maria della Salute, na premijeri u Matici srpskoj 12. februar 2024. godine, dok je prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske istakao da je iz intermedijalnog ukrštanja muzike i poezije „izniklo čudo pijanističke inventivnosti i apoteoze ljudskim kreativnim moćima”. Za Aleksandru Vrebalov ovo je bio „savršeno uklopljen narativ muzičkog i dramskog”, dok D. Mihalek zaključuje: „Marinin koncept pobija osnovni princip kojem sam učio ton-majstore na prvom času predmeta Muzička kulisa za radio drame”.
RADOVI
Diskografska izdanja:
- Slavonic piano, London: Fragile Records, 1992.
- Two sonatas, London: Fragile Records, 1992.
- Memory of one cruise, London: Teslart, 2001.
- Romantic baroque, London: Teslart, 2002.
Diskografska izdanja za decu i edukativni materijali (knjige):
- Souvenir from a Costume Concert, London: Teslart 2004.
- Suvenir disk Maloj I velikoj deci. Sećanje na jubilarnu godinu: 250 godina rođenja V.A.Mocarta, 165 godina Laze Kostića i 150 Nikole Tesle, London: TESLART, 2006.
- Grig, jubilarna dvojezična interaktivna bojanka, u saradnji sa Ambasadom Kraljevine Norveške, za decu do 10 godina, 2007.
- DVD snimak, Snežana, dva koncerta na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, režija: Marina Milić Apostolović, učesnici: učenici ŠOSO “Milan Petrović”, 2008.
- Šopen i mi, dvojezična inteaktivna edukativna knjižica za decu i omladinu povodom obeležavanja 200 godina rođenja Frederika Šopena, saradnja sa Amasadorom Republike Poljske, London: TESLART, 2010.
Kreatorka, moderatorka, pijanistkinja, solistkinja:
- Otvaranje Vojvođanske filharmonije, Program: Edvard Grig, Klavirski koncert u a-molu, op. 16, solistkinja Marina Milić Radović, maestro Ilmar Lapins, 22. novembar 1976.
- Memorijalni koncert Pol Kros, Norič, inicijatorka, pokretačica i izvođačica: Marina Milić Radović, 2000.
- „Rođendan Frederika Šopena”, Gradska kuća, Novi Sad, 22. februar 2005–2010.
- „Koncert za mladence”, Gradska kuća Novi Sad, Sinagoga, Novi Sad, 22. mart 2004–2010.
- „Podmladimo se sa Mocartom”, Premijera kompozicije KolAmadeus, kompozitor: Zoran Hristić, Gradska kuća, Novi Sad, 2006.
- „Kreativno treće doba”, serija koncerata povodom obeležavanja 75 godina života prof. Marine Jašvili, violinistkinje. Učesnici: prof. dr Jelena Udovički, otorinolaringološkinja, Tomislav Đokić, fiziolog, profesor emeritus Rade Zdravković, zviždač, Galerija Matice srpske, Gradska kuća, Novi Sad, 2007.
- „Upoznajmo kompozitora”, serija koncerata povodom obeležavanja 30 godina AUNS, Akademija umetnosti, Muzička škola „Isidor Bajić” Novi Sad, Velika sala Kolarčeve zadužbine,Beograd, 2004–2006.
- „Laza i Vil Razgovori”, autorka i moderatorka: Marina Milić Radović, Muzej Narodnog pozorišta, Beograd, izvedeno 35 puta u periodu 2013–2019.
- „Kostić Lazi na zvezdanoj stazi”, festival, Sombor, od 2017.
- „Zvezdani apikompleks”, obeležavanje 50 godina Muzeja pčelarstva „Živanović”, autorka, izvođačica i moderatorka: Marina Milić Radović, 2018.
- „Muzičko-poetski ukrštaji”, obeležavanje 230 godina Karlovačke bogoslovije, Karlovci, autorka i izvođačica: Marina Milić Radović, 2024.
- „Sećanje na Dejana Medakovića”. Autorka i izvođačica: Marina Milić Radović. Program: F. Šopen, V. Mokranjac. Vukova zadužbina, Beograd, 1.7.2024.
Takmičenja (član žirija):
- Royal Tunbridge Wells Competitive Arts Festival 1997, Serbian Piano Classes, Marina Milić Apostolović, Honorary Adviser, 1997.
- ONE CRUISE, Teslart, 2001.
- EPTA LONDON WEST, Karić Millennium International Piano Competition, Marina Milić Apostolović, President, London.
- KARIĆ PIANO COMPETITONS, Artistic and Executive Director: Marina Milić Apostolović, London – Heidelberg – Moscow, 2001.
Objavljene zbirke kompozicija:
Пчелојављење у музици, композиције за глас и клавир, Доротеа Вејновић и Љубомир Николић, припредила Марина Милић Радовић. Нови Сад: Фондација „Лаза Костић”, 2022.
REFERENCE
Совтић, Немања. 2023. „Збирка песама Пчелојављење у музици Доротее Вејновић и Љубомира Николића – Уметнички прилог (де)мистификацији идеје ‘природног поретка’”. Зборник матице српске за сценске уметности и музику, 69: 141–159.
OSTALO
- Marina Milić Apostolović (ur.). 2010. Laza i mi, sport, zdravlje i lepota. Novi Sad: Fondacija „Laza Kostić”.
- Otvaranje reke zahvalnosti, Vojin Ćetković, bolnica dr „Radivoj Simonović“, Sombor, 2018.
Kritike
„Jedinstven ciklus posvećen samo pčelama”
Dušan Mihalek, muzikolog, 19. januar 2022.
Remek delo!
Kakva oda Lazi Kostiću!
Kakav spoj kompozicije i pesme! To je cela priča. Velika pobeda umetnosti. Nepobediva!
Nikada nisam tako nešto čuo.
Kakva počast slavnoj pesmi, koja je i inače slavna, da ne može slavnija biti. I svi su joj skinuli kapu. A Marina ju je u srce uciljala. Razdrla i pesmu i klavir.
akademik Matija Bećković, Matica srpska, 12. februar, 2024.
Autorskim delom za divljenje pobija osnovni princip spajanja muzike i reči!
Marinin koncept pobija osnovni princip kojem sam učio ton-majstore na prvom času predmeta Muzička kulisa za radio drame, da nikada uz reč ne stavljaju kao podlogu poznatu i već slavnu muziku. Ona bi trebala biti što neutralnija, da ne bi skrenula pažnju sa reči. Kod Marine je to zapanjujuće drugačije. Kod nje su slavna kompozicija i reč – bila to poezija Laze Kostića, ili njen sopstveni tekst koji je napisala, srasle u integralnu celinu, stvarajući potpuno novo, autorsko delo za divljenje.
Dušan Mihalek, muzikolog, 6. novembar 2023.
Pod znakom najvišeg nivoa inspiracije
Lazini stihovi nad muzikom Vasilija Mokranjca, Sergeja Rahmanjinova i Johana Sebastijana Baha izranjaju u novom svetlu i stoje pod znakom ideje o svejedinstvu umetnosti najvišeg nivoa inspiracije. Poseban utisak ostavlja povezivanje neknjiževnog, ali upečatljivog odlomka o doktoratu Laze Kostića sa etidom Vasilija Mokranjca. Estetizujući dokumentarno, umetnica nas u tom segment podseća na interesantne fiction-faction književne prakse, kakve u najuspelijem vidu pronalazimo kod Danila Kiša.
Prof. dr Nemanja Sovtić, muzikolog, 29. decembar 2023.
Čudo pijanističke inventivnosti i apoteoze ljudskim kreativnim moćima
Pijanistkinja Marina Milić Radović načinila je divno koncertno čudo: klavirske kompozicije raznih autora ukrstila je sa pesmama Laze Kostića i na delu pokazala šta sve može učiniti Kostićevo omiljeno načelo ukrštaja. Ovo intermedijalno ukrštavanje muzike i verbalne umetnosti pojačalo je ekspresivnu snagu kako muzičkih kompozicija tako i celokupnog opusa pesnika, dramskog pisca, esejiste, prevodioca, filozofa i novinara Laze Kostića. Iz ovih blistavih sudara izniklo je čudo pijanističke inventivnosti i apoteoze ljudskim kreativnim moćima.
Prof. dr Dragan Stanić,
Predsednik Matice srpske, 6. novembar 2023.
Savršeno uklopljen narativ muzičkog i dramskog
Ovaj interdisciplinarni pristup podstiče na razmišljanje izvan tradicionalnih akademskih okvira I pruža priliku za analizu paralelnih dramskih narativa poezije i muzičkih komada koje je prof. Milić tako pažljivo odabrala… „Ukrštaj” ukazuje da je umetnost dinamično polje koje se izmiče strogim kategorizacijama jedne oblasti, istovremeno podstičući kritičko razmatranje i teksta i muzike iz perspektiva različitih umetnosti.
Prof. dr um. Aleksandra Vrebalov, kompozitorka, 31.oktobar 2023.
“It’s a triumph of musical thinking and pianistic daring, as this performance so eloquently demonstrates.” (To je trijumf muzičkog razmišljanja i pijanističke smelosti, što ovaj nastup tako elokventno pokazuje.)
Robert Anderson, Music&Vision, 2023.
PRILOZI
PRILOZI:
- Prilog 1. Marina ispred svog portreta u Steinway Hall of Fame (privatna arhiva umetnice)
- Prilog 2. Sa oboistom Nikolasom Danijelom nakon premijere dela „Homolje” Zorana Hristića, Steinway Hall, London, 28. maj 1997. (privatna arhiva umetnice)
- Prilog 3. BBC Radio 3. Marina Milić izvodi srpsku muziku.
- Prilog 4. BBC Radio 3. Koncert Marine Milić, prenos uživo.
- Prilog 5. Plakat. Koncert posvećen 30. godišnjici od smrti kompozitora Vasilija Mokranjca, 2015.
- Prilog 6. Plakat i program za koncert u Londonu 1986. godine. (privatna arhiva umetnice)
- Prilog 7. KONCERT ZA MLADENCE sa prvacima baleta Narodnog pozorišta iz Beograda, Konstantinom Kostjukovim i Milom Dragićević, 22. mart 2006. Sinagoga, Novi Sad (privatna arhiva umetnice)
- Prilog 8. Plakat A MUSICAL CELEBRATION OF BRITISH AND SERBIAN FRIENDSHIP Steinway Hall, 1997.
- Prilog 9. Plakat CHOPIN AND MOKRANJAC: ORIGINAL AND ADAPTED, Koncert sa Milanom Miladinovićem, Steinway Hall, 2010.
- Prilog 10. Marina Milić Radović sa akademikom Dejanom Despićem i studentima povodom njegovog 75. rođendana. Sa Marinom i tortom „Dubrovački divertimento” nakon koncerta u MŠ „Isidor Bajić” u Novom Sadu (privatna arhiva umetnice)
- Prilog. 11 Akademik Dejan Despić sa studentkinjama Akademije umetnosti, povodom njegovog 75. Rođendana nakon koncerta u MŠ „Isidor Bajić” u Novom Sadu (privatna arhiva umetnice)
- Prilog 12. Posveta kompozicije Uspavanka za jedan lepši svet kompozitora Dejana Despića Marini Milić (tada Apostolović), 1994. (privatna arhiva umetnice)
- Prilog 13. Ciklus koncerata sa Marinom Jašvili, Kreativno treće doba, Galerija Matice srpske, 2007. Wigmore Hall Debût The – Times
- Prilog 14. Plakat TESLART GREAT UK PREMIERE SERIES. Koncert sa Borom Dugićem i Prodanovićem, Steinway Hall, London, 2009.
- Prilog 15. Brodska haljina. Okrugli „brodski prozori” na desnom rukavu pijanistkinje predstavljaju simbol širenja vidika i gledanja kroz prozor umetnosti. Ogroman šlep sa zlatnim sidrom kao simbol usidrenja u zlatnu, nepropadljivu umetnost. I naravno, klavijatura. (privatna arhiva umetnice)
- Prilog 16. Chopin Rescue dress (Spasilačka haljina). Za pijanistkinju koja se plaši memorijskog okliznuća, uz predivni Šopenov potpis, na haljini su i početni taktovi Fantazije emprompti, prve kompozicije „pesnika klavira”, koja se čula na prostoru Srbije (12-godišnji Robert Frajnd, na dvoru kneza Mihaila, 20. juna 1865). Uz spasilačku gumu na brodu Aurora, podseća na nekada burnu, nekada spasilačku vezu Frederika Šopena sa baronicom Aurorom Dudevant. (privatna arhiva umetnice)
- Prilog 17. Omot CD-a Memories of One Cruise. TeslArt, 2001.
- Prilog 18. Plakat. Dečja nedelja, 2007.
- Prilog 19. Plakat i program. Novogodišnje krstarenje sa Marinom. Program za decu. Narodno pozorište u Beogradu, 2013.
- Prilog 20. Plakat. Novogodišnje krstarenje sa Marinom. Program za decu. Narodno pozorište u Beogradu, 2013.
- Prilog 21. DVD za decu. Snežana i sedam patuljaka.
- Prilog 22. CD za decu. Suvenir za jubilarnu 2006. godinu.
- Prilog 23. 4 Klavirska dua. Koncert povodom 15 godina i 400 ugradnji kohlearnog implanta, Sinagoga, 2018. Program priredili: Marina Milić Radović i Boris Liješević.
- Prilog 24. Zahvalnica Globe Festivala Marini Milić Radović.
- Prilog 25. Kritike u dnevnom listu Dnevnik 6.8.1983. i The Times 1983.
- Prilog 26. Kritike u novinskim listovima.
- Prilog 27. Kritika u dnvenom listu The Times, 19.8.1986.
FOTOGRAFIJA UMETNICE
- Profilna fotografija: Marina Milić Radović
ČLAN TIMA: | Nataša Crnjanski, Anastasija Milićević |
DATUM UNOSA GRAĐE: | 23. jun 2024. |