Milošaković Tasić Zorana

Zorana Milošaković Tasić je rođena 28. januara 1965. u Beogradu. U Pozorištu lutaka „Pinokio” je zaposlena kao glumica od 1985. godine. Pored glume, bavi se izradom lutaka, maskota, scenografije, kao i upotrebnih maski za scensko izražavanje, sinhronizacijom crtanih filmova i reklama. Završila je osnovne akademske studije na studijskom programu Menadžment u kulturi i medijima i stekla zvanje diplomirani kulturolog. Na master akademskim studijama Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu na studijskom programu Menadžment kulture, stiče zvanje master menadžer – kultura i mediji (iz oblasti dramskih i audiovizuelnih umetnosti, menadžment i biznis,  nauke o umetnosti). Takođe, vodi radionice za različite forme pozorišta lutaka, sinhronizuje crtane filmove i reklame.

Milošakovićeva je imala 16 godina kada je na jednoj banderi videli objavu da je raspisana audicija za predstavu Pepeljuga u popravnom domu Januša Glovackog koju je organizovao Teatar 13 u Studentskom kulturnom centru.  Tog dana Zorani je umro pas tako da je utočište za svoju tugu našla među učesnicima audicije, gde je bila primljena.  U to vreme u Teatru 13 su bili kreativni i neumorni  Aleksandar Saša Volić kao reditelj i mentor, glumci Ljiljana Pavković (kasnije glumica Teatra DES „Španac” na Novom Beogradu), Ivanko Rosić, kantautor i Spasa Janković. Volić je zagovarao radioničarski način rada koji je bio zasnovan na radu na sebi, a tokom pripreme predstave bavili su se temama učesnika koje korespondiraju sa tekstom Glovackog. Ova predstava nije imala premijeru, ali je ostala dugogodišnja neostvarena želja Milošakovićeve.

Milošakovićeva je igrala u dve predstave Teatra 13: igrala je Usahlu Ribu u predstavi SEX-PERV po tekstu Dejvida Mameta ((David Mamet) i u predstavi Jelka kod Ivanovih po tekstu Aleksandra Vedenskog (obe u režiji Aleksandra Lukača). Takođe, igrala je sobara homoseksualca u predstavi Obešenjak po tekstu Borislava Pekića u režiji Dragana Anića u OP „Susret” (1986). Milošakovićeva je probranim glumačkim sredstvima i bez karikiranja ostvarila svoj lik. Takođe, ova neumorna glumica je stigla da odigra i lik Mamice u Jelizaveti Bam Danila Harmsa u režiji Slobodana Marinkovića na Maloj eksperimentalnoj sceni „Jež” na Voždovcu.

Svoj rad u alternativnom teatru u amaterizmu je zaokružila ulogom Lane u danas kultnoj predstavi Heroj ulice Lade Martinac u režiji Vlade Lazića u Teatru DES „Španac” (1985). Ova predstava je osim glumaca Teatra DES „Španac” okupila glumce iz KUD-a „Abrašević”, Akademskog pozorišta AKUD „Branko Krsmanović”, Teatra 13 i Stare Pazove. Lazić je na probama počeo da primenjuje radioničke principe.  Predstava je imala formu pozorišta u pozorištu, pojedine scene su imale jasnu političku konotaciju na tadašnju situaciju u Srbiji, a fragmentarna dramaturgija je tokom izvođenja podsećala na montažu atrakcija. Zorana Milošaković je igrala kompleksan lik tinejdžerke Lane koja bezuspešno traži da je neko voli, govori tekstove iz drame Tri sestre A.P. Čehova i monolog o izgubljenosti devojke koja traži svoj put. Predstava Heroj ulice je bila teatarski hit polovinom osamdesetih. Gostovala je diljem Jugoslavije pokazujući da dobra predstava alternativnog usmerenja ne mora da bude hermetična. Vodeći glumci iz predstave Heroj ulice su bili primljeni na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, na akademijama dramskih umetnosti u Novom Sadu i Sarajevu,  a neki od njih su odmah dobili zaposlenje u profesionalnim pozorištima. (Mađarev 2018: 55, 91)

U Pozorištu lutaka „Pinokio” je odigrala mnogo uloga u proteklih nekoliko decenija sarađujući sa rediteljima različitih generacija koje povezuje snažna ili tek otkrivena vera u lutku. Dobila je nagradu za najboljeg mladog glumca za ulogu Žabe u predstavi Od zlata jabuka Borislava Mrkšića u režiji autora (1988). Igrala je i animirala večitog dečaka Petra Pana u  Petru Panu Igora Bojovića u režiji Dragoslava Šilje Todorovića za koju je 1998. dobila nagradu „Јanko Vrbnjak” za animaciju. Glumačku saradnju sa Todorovićem je ostvarila i u njegovom autorskom projektu za odrasle Ivice (2003), koji je veći odjek imao na gostovanjima u inostranstvu nego kod nas, u predstavama Kuku tri Todora Branka Dimitrijevića (2005), Carev slavuj Igora Bojovića (2010), gde je igrala ulogu Kapetana za koju su izvođači dobili kolektivnu nagradu „Janko Vrbnjak” za animaciju i u predstavi Ježeva kućica Branka Ćopića, u dramatizaciji Predraga Bjeloševića (2016). (Antović, Savić 2007: 14, 21, 28, 29)

Igrala je u spektakl predstavi Priča o konju Lava Nikolajeviča Tolstoja u dramatizaciji i režiji Živomira Jokovića, osnivača i upravnika Pozorišta lutaka „Pinokio” neposredno pre njegovog odlaska u penziju (1996/97). Igrala je i animirala Magarca (nagrada za glumu) u predstavi Bajka o caru i pastiru Boška Trifunovića u režiji Živomira Jokovića (2002). U ovoj predstavi Joković postavlja formu pozorišta u pozorištu jer seljani igraju bajku o caru i pastiru, a uzgred nude publici priliku da vide srpske narodne nošnje i tradicionalne predmete. Takođe, igrala je i animirala lutke u predstavi Balada o Šarcu po tekstu Lava Nikolajeviča Tolstoja u adaptaciji i režiji Živomira Jokovića (2006). (Janković 2024: 103, 138)

Pozorište lutaka „Pinokio” je pokušalo da zainteresuje i afirmisane reditelje mlađe i srednje generacije da se oprobaju na novom i izazovnom zadatku kreiranja lutkarskih predstava. Tako su nastale predstave Juga Radivojevića: Devojka cara nadmudrila Mirjane Ojdanić u kojoj je Zorana Milošaković za ulogu Kokoške dobila nagradu za glumu (2001), Crvenkapa Igora Bojovića u kojoj je za ulogu Crvenkape dobila nagradu  „Janko Vrbnjak” za animaciju i Ivica i Marica i opaka starica Mirjane Ojdanić (2002).

Milošakovićeva je igrala i u nekoliko predstava Nikole Zavišića koji je preneo iskustvo češke škole lutkarstva u Pozorištu lutaka „Pinokio”: igrala je uloge Jasmina, Dihice, Majke i Kapetana i bila jedna od dobitnica nagrade „Janko Vrbnjak” za animaciju u predstavi Aladinova Čarobna lampa Aleksandra Novakovića  (2007), za ulogu Kolasa u predstavi Bastijen i Bastijena je dobila nagradu za glumu  (2008), a sarađivale je kao glumica i na predstavama Ali-baba i 40 razbojnika po motivima stare arapske priče i Čardak ni na nebu ni na zemlji Igora Bojovića (obe 2014).

Pozorište lutaka „Pinokio” je osim klasičnih i/ili adaptiranih bajki i autorskih tekstova izvodilo predstave koje su bile  repertoarski, žanrovski i estetski izazov. Naravno, Milošakovićeva je bila u izvođačkom timu takvih predstava: Bela Griva Rene Gijoa (René Guillot) u dramatizaciji Dubravke Stojanović i režiji Predraga Stojmenovića (2020). Total dizajn ove predstave podsećao je na londonsku postavku War Horse (Ratnog konja), gde je Milošakovićeva igrala ždrebe Belu Grivu. Milošakovićeva je bila deo izvođačkog tima u autorskoj predstavi Max metalik Bojana Barića koju je Pozorište lutaka „Pinokio” izvelo u okviru BELEF-a 2004. godine. Ova predstava je bila atrakcija za oči i uši dečje i odrasle publike sa kojom su uspostavljali interakciju u različitim otvorenim prostorima. (Antović, Savić 2007: 17, 19, 20, 35, 37)

Pre dvadesetak godina popravak jedne lutke je inspirisao Milošakovićevu da počne i sama da kreira lutke i dizajn scene ne samo za matično pozorište, već i za druga pozorišta. U matičnom pozorištu je bila autorka dizajna, izrade scenografije i lutaka u Čudnoj šumi, autorskom projektu Ivane Koraksić, koja je koristila elemente cirkusa (2021), a radila je i kao  stručni saradnik za animaciju za predstavu Crvenkapa Igora Bojovića u režiji Predraga Stojmenovića (2024).

Sarađuje sa Beogradskim dramskim pozorištem u kome je bila deo autorskog tima na sledećim predstavama Prozor Katarine Nikolić u režiji Nikole Bundala gde je kreirala lutke i bila stručni saradnik  (2024), u predstavi Yankee Rose Slobodana Obradovića (dramaturgija i adaptacija Periše Perišića i Aleksandra Radivojevića) u režiji Miloša Lolića gde je kreirala lutke Toma Kruza (Tom Cruise), Opre Vinfri (Oprah Gail Winfrey), Aksl Rouza (Axl Rose) iz grupe Gun’s and Roses (2022). U autorskom projektu Bajka o čarobnom kamenu Davora Dragojevića u Malom pozorištu „Duško Radović” obrađena je bugarska narodna bajka koja na jednoj strani afirmiše temeljne ljudske vrednosti nasuprot alavosti i izdaji. Milošakovićeva je u ovoj predstavi potpisala total dizajn (lutke, scena, kostim) (2019). Saradnju sa Dragojevićem je nastavila na predstavi Princeza na zrnu graška H. K. Andersena u Pozorištu lutaka u Nišu  gde je radila  scenografiju i dizajn lutaka (2021).

Sarađivala je na mnogo predstava Gradskog pozorišta iz Podgorice: na predstavi Dobri Zloćko Žanine Mirčevske u režiji Petra Pejakovića je radila tehnologiju i izradu lutaka (2009), a na predstavi Maca Papučarica Ele Peroci u režiji Davora Dragojevića je radila scenografiju i dizajn lutaka (2024). Svoj kreativni doprinos kao tehnolog lutaka i koreograf dala je i u autorskom projektu Crno jagnje Saše B. Latinovića u Puls teatru u Lazarevcu (2023).

U cilju animacije, edukacije i popularizacije lutaka kao izražajnog sredstva uradila je niz autorskih projekata koji su nastali kao prezentacija festivalskih radionica:

• Radionica za izradu pozorišnih maski na Kotor art-u,
• Princ marcipan , izvođenje na „Nušićijadi” u Ivanjici, „Festivalu uličnih svirača” u  Novom Sadu.  Zatim „Ulica otvorenog srca”, Beograd, gostovala je i u Gračanici, Bajinoj Bašti, Rejkjaviku…, 2014.
• Rok spaja – estrada razdvaja, izvođenje na „Ulica otvorenog srca“- Beograd i „Festival uličnih svirača“ Novi Sad, 2015.
• Pisci za decu, Belef (animacija, dizajn i izrada replika pisaca: Vuk Karadžić, Dositej Obradović, Desanka Maksimović, Jovan Jovanović Zmaj, Branislav Nušić, Duško Radović), 2016.
• Kreativna radionica „Komadić koji nedostaje” u Pozorištu lutaka „Pinokio”, 2016.
• Seminar „Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati” namenjen animatorima i pedagoškim radnicima, Kopaonik, Divčibare, Zlatibor, 2017.
• Radionica „Znamenite ličnosti” (izrada grand ginjola) i  „Priče iz starog mlina” (izrada lutaka i animacija, negovanje kulturnog nasleđa), 29. i 30. LUT FEST, Istočnom Sarajevo, 2018. i 2019.
• Radionice „Karneval lutaka”, „Beogradsko leto”, 2021.

Autorski odnos u osmišljavanjuradionica i njeni mnogostruki talenti prirodno su doveli do toga da Zorana Milošaković poželi da radi i svoje autorske predstave. Na danima Evropske kulturne baštine (2016) izveden je njen autorski projekat Priča o lutkama (total dizajn, scenario, režija i učesnik u predstavi), a 2018. i 2019. godine je predstavila svoju grand ginjol lutku Kontrol Nik u okviru autorskog projekta na manifestacijama Banjalučka zima i Radost Evrope. U ovom projektu ona je bila autorka projekta i animatorka lutke.

Zorana Milošaković je realizovala autorski projekat za odrasle Ona govori (Work in progress) sa dramaturškinjom Anom Janković (2023). Tema je bila nasilje nad ženama.

Reditelj Darjan Mihajlović je 2010. godine pozvao Milošakovićevu da animira lutku Aćima u rimejku čuvene TV serije Na slovo na slovo koja je imala veliku popularnost početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Igrala je i animirala Kreštislava Petlića u TV seriji Kukuriku šou u režiji Filipa Čolovića, 2013. godine,  i više likova u TV seriji  Nije a, nego molim, 2019.

Radila je i kao glasovna glumica na sinhronizaciji crtanih filmova studija Laudvorks: uloga Praslina u  Novim pustolovinama Vini Pua (2006), Moji prijatelji Tigar i Pu (2010), Brojne pustolovine Vini Pua (2013), uloga Mape u Vakfu (2013), uloga gđe Hrčak, Madam Gazele i Emili Slonice u Pepa prase (2013) i uloga Šelbi u Pčelici Maji (2014).

Zorana Milošaković je svojim glumačkim i animatorskim umećem, lutkama koje kreira, svojom ljubavlju za pozorište učinilo mnogo da i reditelji dramskog teatra koriste lutku kao izražajno sredstvo u svojim predstavama. Već decenijama Milošakovićeva i njene kolege čuvaju vatru ljubavi za pozorište lutaka, a da se ta vatra ne ugasi pomoći će novi master program za glumce lutkare na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

UMETNIČKI ANGAŽMAN:

Uloge (Izbor)

Teatar DES „Španac”
Lara, Heroj ulice, 1985.

OP „Susret”

Sobar, Obešenjak, 1986.

Teatar 13

Usahla Riba, SEX-PERV, 1986.

Jelka kod Ivanovih, 1987.

Mala eksperimentalna scena „Jež”

Mamica, Jelizaveta Bam, 1987.

Pozorište lutaka „Pinokio”

Žaba, Od zlata jabuka, 1988.

Priča o konju, 1997.

Petar Pan, Petar Pan, 1998.

Kokoška, Devojka cara nadmudrila, 2001.

Magarac, Bajka o caru i pastiru, 2002.

Crvenkapa, Crvenkapa,  2002.

Ivice za odrasle (monodrama), 2003.

Max metalik, 2004.

Kuku tri Todora Branka Dimitrijevića, 2005.

Balada o Šarcu, 2006.

Jasmina, Dihica, Majka i Kapetan, Aladinova Čarobna lampa, 2007.

Kolas, Bastijen i Bastijena, 2008.

Kapetan, Carev slavuj, 2010.

Ali-baba i 40 razbojnika, 2014.

Čardak ni na nebu ni na zemlji, 2014.

Ježeva kućica, 2016.

Ždrebe Bela Griva, Bela Griva, 2020.

Saradnik za animaciju, Crvenkapa, 2024.

Autorski projekat Ona govori (Work in progress), 2023.

Kreator lutaka, dizajn scene, Čudna šuma, 2021.

Malo pozorište „Duško Radović”

Total dizajn (lutke, scena, kostim), Bajka o čarobnom kamenu, 2019.

Scenografija i dizajn lutaka, Princeza na zrnu graška, 2021.

Gradsko pozorište iz Podgorice

Tehnologija i izrada lutaka, Dobri Zloćko, 2009.

scenografija i dizajn lutaka, Maca Papučarica, 2024.

Puls teatar Lazarevac

Tehnolog lutaka i koreograf, Crno jagnje, 2023.

Beogradsko dramsko pozorište

Kreator lutaka, Yankee Rose, 2022.

Kreator lutaka i stručni saradnik, Prozor, 2024.

Dani evropske kulturne baštine, (total dizajn, scenario, režija i učesnik u predstavi), autorski projekat Priča o lutkama, 2016.

„Banjalučka zima”, „Radost Evrope”, Predstavljanje grand ginjol lutke Kontrol Nik, autorski projekat i animatorka, 2018, 2019.

Animacija lutaka u TV serijama (izbor)

Aćim, rimejk Na slovo na slovo, 2010.

Kreštislav Petlić,  Kukuriku šou, 2013.

Više likova, Nije a, nego molim, 2019.

Glasovna glumica u crtanim filmovima

Praslin, Nove pustolovine Vini Pua, 2006.

Moji prijatelji Tigar i Pu, 2010.

Brojne pustolovine Vini Pua, 2013.

Mapa, Vakfu, 2013.

Gđa Hrčak, Madam Gazela i Emili Slonica, Pepa prase, 2013.

Šelbi, Pčelica Maja, 2014.

Janković, Ana. 2024. Lutke koje život znače. Beograd, Zemun: Pozorište lutaka „Pinokio”.
Mađarev, Milan. 2018. Paralelna istorija teatra. Novi Sad: Pozorišni muzej Vojvodine.
Antović, Ivana, Vojislav Savić. 2007. Pozorište lutaka Pinokio. Beograd: Pozorište lutaka Pinokio, Beograd.

Зорана Милошаковић Тасић — Википедија
Zorana Milosakovic – IMDb
Zorana Milošaković i Srđan Marković