Smiljanić (Radusin) Sanja

Sanja Radusin Smiljanić rođena je u Novom Sadu 1989. Završila je osnovne studije vajarstva na Akademiju umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Tomislava Todorovića 2017. godine. Dve godine kasnije kompletira master studije vajarstva na matičnoj Akademiji kod mentorke dr um. Mirjane Blagojev sa temom Priroda u skulptorskoj formi. Tokom master studija Sanja Radusin se rešava tradicionalnih pristupa skulpturi i svoj umetnički izraz pored istraživanja skulpture usmerava i ka land artu, ka inervencijama u prirodnom okruženju kroz upotrebu prirodnih materijala. U galerijskom prostoru (Kuća „Vojnović”, Inđija i Galerija SULUV, Novi Sad) izlaže prostorne instalacije i bavi se proširenim poljem skulpture. Dominantan materijal u njenom radu postaje glina-terakota. Pored slulpture i instalacije u galerijskom prostoru Sanja izlaže i fotografije kao zaseban umetnički medij i kao dokumentarnu fotografiju koja govori o procesima u prirodnom okruženju tokom nastajanja umetničkog dela. O njenom radu do sada su pisali ugledni istoričari umetnosti, primetivši vitalnost, svežinu i serioznost njenog pristupa skulpturi i obradi prirodnih materijala. U tom pogledu posebno se ističu tekstovi Save Stepanova, Verice Nemet i Sonje Jankov pisani za samostalne izložbe umetnice.

Sanja Radusin Smiljanić 2018. postaje članica SULUV-a. U periodu 2019/20. radi kao saradnik u nastavi na Katedri za vajarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu. Tu proširuje svoja znanja u sferi pedagoškog rada. Specijalističke studije pod nazivom Skulptura u terakoti upisuje 2020. godine kod prof. dr Mirjane Blagojev i završava ih 2021. sa temom Od gline do terakote. Na završnoj izložbi (Salon Muzeja Terra, Kikinda) fokus usmerava na glinu, na sposobnost materijala da pamti i da se transformiše. Za pripremu izložbe istražuje glinu na njenom izvorištu, na mestu starog glinokopa u Kikindi gde se sa iskopavanjem materijala prestalo početkom XX veka. Posmatrajući glineno tlo i tragove u njemu odlila je gipsane kalupe koji su poslužili za utiskivanje gline i realizaciju reljefne prostorne, podne instalacije u galerijskom prostoru. Izlaže sirovu glinu u formi pravougaonika u formatu 10x90x780 cm. Deo instalacije pored 75 glinenih reljefa činili su i 3 reljefa od terakote i 12 fotografija na kojima je prikazano glineno tlo sa mesta starog glinokopa u Kikindi. Od 2020. radi u CLPU Terra u Kikindi na projektu digitalizacije, a od 2024. vodi Centar alternativne kulture Kultivator. Organizovala je osam samostalnih izložbi i učestvovala je na velikom broju kolektivnih izložbi.

Učestvovala je na Internacionalnom simpozijumu skulpture u terakoti velikog formata Terra u Kikindi, 2021. godine. Učešće na simpozijumu Terra bilo je veoma važno iskustvo, sa zadatkom da se realizuje rad monumentalnih dimenzija koji će ostati u kolekciji Terra. Podstaknuta idejama efemernosti gline i njenih glavnih karakteristika plastičnosti, umetnica je realizovala skulpture koje prikazuju tragove na glinenoj površini na mestu starog glinokopa uzdižući ih na postament. Na taj način je nešto što je promenljivo i na prvi pogled ne toliko važno postalo umetničko delo, sačuvano od nestajanja.

Tokom 2022. godine izlaže sa Igorom Smiljanićem na izložbi pod nazivom Horizontala i vertikala u terakoti (Kulturni centar Pančeva, Galerija „Milorada Bate Mihailovićaˮ). Na izložbi umetnici su u dijalogu postavili pitanja usmerenja skulpture, njenog odnosa ka posmatraču i doživljaja samog dela. Kroz horizontalne prostorne instalacije Sanje Radusin Smiljanić i vertikalne skupture Igora Smiljanića uspostavljen je jasan dijalog i izložba je bila dinamična. Nudila je posmatraču lepotu raznovrsnosti kada je skulptura u glini/ terakoti u pitanju.

Organizuje projekat Tragovi vremena i panel diskusiju Razgovori o glini (Kulturni distrikt KS Barka Novi Sad u okviru V Kaleidoskopa kulture ‒ projekat Umetnici. Sad!), 2022. godine. U okviru ovog projekta Sanja Radusin Smiljanić realizuje interaktivnu postavku od glinenih ploča u Kulturnom distriktu u Novom Sadu. Pedeset glinenih ploča  dimenzija 30x30x10 cm imale su nameru da posluže kao podloga na kojoj će posetioci ostaviti svoje tragove (otiske šaka, prstiju, stopala). Glineni reljefi sa utisnutim trgovima su ispečeni i time je sačuvan trag u vemenu. Reljef od terakote bio je izložen na izložbi Razgovori o glini (KS Barka, Novi Sad) i organizovana je panel diskusija na kojoj su govorili Verica Nemet, Sanja Radusin Smiljanić, Slađana Velendačić, Igor Smiljanić i Ranko Dragić. Razgovarali su o upotrebi gline u umetnosti od praistorije do danas, kao i o korišćenju gline u edukaciji, na radionicama i u obrazovnim institucijama.

Godine 2023. realizovala je autorski projekat Terakota SADA u galeriji SULUV, Novi Sad. Na izložbi su bie  izložene skulpture od terakote profesora i saradnika Katedre za vajarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu (dr um Mirjana Blagojev, mr Nikola Macura, mr Ranko Dragić, mr Slavko Živanović, MAS Aleksandar Bunčić, dr um Igor Smiljanić, dr um Magdalena Pavlović, MAS Veroljub Naumović, MAS Sonja Jo, MAS Jovan Blat). U okviru izložbe organizovana je i panel diskusija na kojoj su govorili Svetlana Mladenov, Mirjana Blagojev i Igor Smiljanić.

Aktivno se bavi promocijom savremene skulpture u terakoti i predstavljanjem Specijalističkih studija ‒ skulptura u terakoti. Bila je deo panela u Muzeju Terra u Kikindi u razgovorima o Specijalističkim studijama uz Mirjanu Blagojev i Slobodana Kojića.

Pored umetničkih aktivnosti i promocije skulpture, land arta, gline i terakote, Sanja se bavi i pedagoškim radom. Bila je deo nekoliko važnih radionica za edukaciju dece.

Samostalne izložbe:

2022. Životna sredina, Dijana Molac, Ivana Sailović i Sanja Rausin Smiljanić, Kulturni centar „Lukijan Mušickiˮ Temerin
2022. Horizontala i vertikala u terakoti, Igor Smiljanić i Sanja Radusin Smiljanić, Kulturni centar Pančeva, Galerija „Milorada Bate Mihailovićaˮ
2022. Tragovi vremena, KS Barka, Novi Sad
2021. Od gline do terakote, Salon Muzeja Terra Kikinda
2021. Priroda i terakota, Galerija NA ŠTRAFTI Novi Sad
2019. Priroda u skulptorskoj formi, Galerija SULUV Novi Sad
2019. Priroda u skulptorskoj formi, Galerija „Kuća Vojnovićaˮ Inđija
2019. Krug i terakota, Sanja Radusin i Igor Smiljanić, Kulturni centar Vojvodine Miloš Crnjanski Novi Sad

Kolektivne izložbe:
2024/25. 69. Godišnja izložba čanova SULUV-a. Kreativni Distrikt, Atelje 61 Novi Sad
2024. Izložba Umetničke kolonije Ečka. Slika 2024: DELIKATNOST. Savremena galerija Zrenjanin
2022. III Međunarodno bijenale umetnosti ARTiJA, Gradska galerija Mostovi Balkana, Kragujevac
2022. SKULPTURA 22 / Izložba vajara i vajarki Srbije, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorićˮ Beograd
2022. Izložba 40. Internacionalnog simpozijuma skulptura u terakoti, Galerija Terra Kikinda
2022. Slobodan da stvaraš-stvaraj da budeš slobodan, Salon MSU Beograd
2022. 66. Godišnja izložba članova SULUV-a. Galerija likovne umetnosti: Poklon zbirka „Rajka Mamuzićaˮ Novi Sad
2021/22. Međunarodna kolektivna izložba 30×30, Kulturni centar Zrenjanin, Kuća Đure Jakšića Beograd; Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančevo; Muzej Srema u Sremskoj Mitrovici, Galerija Tribina mladih Kulturnog centra Novog Sada
2020 Međunarodna kolektivna izložba INTERAKOTA (Interracotta) , Kulturna stanica Svilara, Novi Sad
2020/21. Vanzemljaci, Galerija Terra, Kikinda
2020. Dunavski dijalozi 2020 / Festival savremene umetnosti, Novi Sad-Temišvar, MSUV Novi Sad (po pozivu)
2020. Prva međunarodna internet izložba BELE NOĆI MajdanArt 2020, Majdanpek
2019. Kolektivna izložba POGLEDI 2019. Galerija 73, Beograd
2018. Međunarodna kolektivna izložba 30×30, Kulturni centar Zrenjanin, Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančevo, Muzej Srema u Sremskoj Mitrovici, ArtCENTAR Beograd, Galerija Tribina mladih Kulturnog centra Novog Sada.
2018. Kolektivna izložba fotografija PROFILNA SLIKA NIJE DOSTUPNA, Galerija Katedre za fotografiju, Akademija umetnosti Novi Sad
2017. Međunarodna kolektivna izložba 30×30, Kulturni centar Zrenjanin, Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančevo, Muzej Srema u Sremskoj Mitrovici, ArtCENTAR Beograd, Galerija Tribina mladih Kulturnog centra Novog Sada
2017. Izložba skulptura u terakoti Prva zemlja SKCNS Fabrika Novi Sad
2017. Završna izložba radova studenata IV godine Departmana likovnih umetnosti, Galerija slika „Rajko Mamuzićˮ Novi Sad
2017. Humanitarna izložba Ljubav, Miletićev trg Novi Sad
2016. Izložba radova studenata Vajarstva i Slikarstva KULTURNI NAPAD, Zavičajni muzej Ruma i Galerija SULUV-a Novi Sad
2016. Izložba Druga slika radova studenata departmana likovnih umetnosti. Galerija ,,Mostˮ, Zavod za kulturu Vojvodine Novi Sad
2015. Izložba fotografija studenata Departmana likovnih umetnosti AUNS, Galerija ,,Foto-kino savez Vojvodineˮ Novi Sad

Nagrade:
2022. Specijalna nagrada III Međunarodno bijenale umetnosti ARTiJA, Spomen-park Kragujevački oktobar
2017. Nagrada Umetničke livnice Stanišić za najuspešniji rad iz stručno umetničke discipline Vajanje
2017. Godišnja nagrada Departmana likovnih umetnosti AUNS za najuspešniji umetnički rad iz umetničke discipline Vajanje

Simpozijumi, projekti, kolonije, radionice, publikacije:
2024. 69. Saziv Umetničke kolonije Ečka, Slika 2024: DELIKATNOST (po pozivu)
2023. Autorski projekat Terakota sada, Galerija SULUV, Novi Sad
2023. Radionica Skulptura i matematika, Muzej Terra Kikinda, Saradnja sa Centrom za tručno usavršavanje, Kikinda
2022. Projekat Tragovi vremena i panel diskusija Razgovori o glini, Kulturni distrikt i KS Barka Novi Sad (Projekat Umetnici. Sad! u okviru V Kaleidoskopa kulture, uz podršku Fondacije ,,Novi Sad – Evropska prestonica kultureˮ)
2021. Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti velikog formata Terra
2021. Predstavljanje Specijalističkih akademskih studija ‒ Skulptura u terakoti, Mirjana Blagojev, Slobodan Kojić i Sanja Radusin Smiljanić, Muzej Terra, Kikinda
2021. Radionica u okviru 15. Mamut-festa, Narodni muzej Kikinda
2019. Likovna kolonija Ostojićevo
2019. KC Svilara, radionica u okviru predstavljanja programa Specijalističkih akademskih studija ‒ Skulptura u terakoti
2017. Likovna kolonija Ostojićevo

Niz, terakota, 10x10x20, 2016. foto Igor Smiljanić
Zaobljena kocka, mermer, 30x30x30 cm, 2016. foto Igor Smiljanić
Žbun, terakota, 15x10x15 cm, 2017. foto Igor Smiljanić
Žbun, bronza, 15x10x15 cm, 2017. foto Igor Smiljanić
Otisak panja, terakota, 40 cm, 2017. foto Igor Smiljanić
Krug od vinovog lišća (Jesen), lišće vinove loze, 30 cm  2017. foto Sanja Radusin Smiljanić
Rolna, terakota, 10×5 cm, 2017. foto Igor Smiljanić
Zaobljena kocka, drvo, 90x90x90 cm, 2017. foto Marija Crveni
Zaobljena kocka, drvo, 30x30x30 2018. foto Igor Smiljanić
Krug, prah od terakote, 250 cm, 2019. foto Marsil Anđelov Al Mahamid.
Krug od trske II, trska, 50×20 cm, 2019. foto Sanja Radusin Smiljanić
Krug i terakota, terakota, 80cm, 2019. foto Igor Smiljanić
Priroda u skulptorskoj formi, terakota, promenljive dimenzije, 2019. Foto Aleksandar Danguzov
Niz, terakota, promenljive dimenzije, 2020. foto Aleksandar Danguzov
Od gline do terakote, glina i terakota, 90×780 cm, 2021. foto Igor Grandić
Tragovi, terakota, 90×100 cm, 2021. foto Igor Grandić
Tragovi u glini, terakota, 150x150x15 cm, 2021. foto Igor Grandić

Grupa autora. 2022. Land art u Vojvodini. Novi Sad: Akademija umetnosti Novi Sad.

Jankov, Sonja. 2019. „Priroda u skulptorskoj formiˮ. Katalog produkcije SULUV-a 2019. godine. Novi Sad: Galerija SULUV.

Lambić Franjev, Sunčica Sorina. 2020. Dunavski dijalozi. Novi Sad: Galerija BelArt.

Latinović, Vensa et al. 2020. Festival savremene umetnosti Dunavski dijalozi 2020. Beograd: Službeni glasnik.

Metlić, Dijana. 2020. Prva zemlja. Novi Sad: Akademija umetnosti.

Nemet, Verica. 2023. Terakota sada. Novi Sad: galerija SULUV.

Nemet, Verica 2022. Životna sredina: Dijana Molac, Ivana Sailović i Sanja Radusin Smiljanić. Temerin: Galerija „Lukijan Mušickiˮ.

Nemet, Verica. 2022. „Estetika modula i individualni pristupiˮ u Katalogu izložbe Horiontala i vertikala u terakoti: Igor Smiljanić i Sanja Radusin Smiljanić. Pančevo: Galerija „Milorada Bate Mihailovićaˮ.

Stepanov, Sava. 2021. 40. Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti Terra. Kikinda: Terra.

Stepanov, Sava, Verica Nemet, Sanja Radusin Smiljanić. 2021. Slobodan da stvaraš, stvaraj da budeš slobodan. Beograd: Salon Muzeja savremene umetnosti Beograd.

Grupa autora. 2022. Land art u Vojvodini. Novi Sad: Akademija umetnosti.
Jankov, Sonja. 2019. Izložba Priroda u skulptorskoj formi, Galerija SULUV Novi Sad, 08.06.2019.
Jecza, Sorina, Franjčev Lambić, Sunčica. 2020. Dunavski dijalozi, Quo vadis homo, Festival savremene umetnosti DD2020, 08.09.2020.
Maletin Ćorilić, Ivana. 2022. Intervju sa umetnicom. Kulturopolis, RTV, 24. 05. 2022.
Malbaški, Miroslava. 2024. Likovna kolonija Ečka, 21.11.2024.
Mikeš, Irma. 2021. Šezdeset šesta godišnja izložba Savez udruženja likovnih umetnika Vojvdine, 29.12.2021.
Nemet, Verica. 2023. Terakota Sada. Novi Sad: Galerija SULUV, 06.11.2023.
Nemet, Verica. 2022. Izložba „Horizontala i vertikala u terakotiˮ u Galeriji „Milorada Bate Mihailovićaˮ Pančevo, 18.10.2022.
Nemet, Verica, Stepanov, Sava. 2022. Slobodan da stvaraš, stvaraj da budeš slobodan, 26.05.2022.
Novaković, Mile. 2021. „Kikinda inspirativna vajarima već četrdeset leta.ˮ 40. Simpozium skulpture u terakoti Terra, RTS, 27.07.2021.
Pancel, Ljiljana. 2021. „Jedinstvene u svetu: Specijalističke studije skulpture u terakoti.ˮ 27.10.2021.
Radusin Smiljanić, Sanja. 2022. Projekat Tragovi vremena. Kaleidoskop kulture, 30.09.2022.
Radusin, Sanja, Smiljanić, Igor. 2019. Izložba Krug i terakota, Novi Sad, 11.11.2019.
Rajić, Aleksandra. 2021. Četrdeseti simpozijum skulpture u terakoti Terra, Kikinda, RTV, 13.07.2021.
Urošev, Saša, 2021. Promovisane specijalističke studije skulpture u terakoti 06.11.2021.

„Izložba Priroda u skulptorskoj formi je nastala kroz master umetničko istraživanje Sanje Radusin kojim propituje grupisanje najčešćih – štapićastih – formi u prirodi. Izložba prikazuje tri faze razvijanja rada, od dokumentacije štapićastih formi u prirodi, poput grančica i trski, preko izvođenja land-art i environmental-art instalacija, do stvaranja serijalnih formi i instaliranja njih u galerijskom prostoru. Na taj način, izložba od dokumentacije, preko mimezisa rezultira u umetničkoj instalaciji u kojoj je priroda tek udaljena referenca.

Druga, mimetička faza rada obuhvata niz land-art instalacija. Umetnica je grančice i trske organizovala tako da liče na strukture koje formiraju životinje ili koje nastaju postojećim tokovima i kretanjima u prirodi. Instalacije iz ove faze liče na gnezda, ili na slojeve koji nastaju gomilanjem grančica koje padaju u dužem vremenskom periodu. Poput radova Endija Goldsvortija (Andy Goldsworthy) one su strukture nastale od prirodnih elemenata u prirodnom okruženju, koje prate prirodne tokove, ali imaju neku distinktivnu osobinu po kojoj je uočljivo da su to dela čoveka, a ne prirode. Ta osobina je najčešće stroga organizacija, bilo formalna (precizan krug, simetrija, oštra ivica) ili strukturalna (ujednačen, disciplinovan raspored elemenata koji inače nisu tako raspoređeni u prirodi). Te distinktivne osobine vrlo kratko traju i umetnički organizovani elementi vrlo brzo postaju deo postojećih strujanja i tokova, razneseni vetrom, vodom, insektima, pticama. Umetnost postaje sredstvo markiranja i isticanja pojava i formi u prirodi.

Ovakvi radovi postoje kao kontrapunkt Hegelovom shvatanju lepog sa početka XIX veka. Prema njegovim zapisima o filozofiji umetnosti, to jest estetici, lepo može biti samo ono što je stvorio čovek, to jest što je delo duha. Priroda ne može biti lepa. U tom smislu, i najružnije naslikana lala je lepša od prirodne lale, jer je delo duha; i najružnija stvar na svetu je iznad svega što je stvorila priroda jer ju je stvorio duh. Savremena umetnost i estetika svakako imaju drugačiji odnos prema prirodi. Rad Sanje Radusin u svojoj trećoj fazi prirodni materijal – terakotu – oblikuje u štapićaste forme i komponuje ih u instalaciju koja donekle oponaša prirodne tokove, a donekle im se suprotstavlja. U jednom segmentu, hrpa štapića od terakote oponaša sklizavanje ili slivanje niz padinu. U drugom segmentu, stabljike od terakote izrastaju iz svih pravaca, bez težnje u vis, bez opiranja zemljinoj teži, štrčeći kao armatura iz stubova i ploča. Ali upravo takve sugerišu mogućnost razvijanja kompozicije i njenog rasta, u (ne)prirodnom, galerijskom okruženju.”

(Odlomak preuzet iz izvora: Jankov, Sonja. 2019. „Priroda u skulptorskoj formiˮ. Katalog produkcije SULUV-a 2019. godine. Novi Sad: Galerija SULUV)

„Sanja istražuje potencijal prirode kroz memoriju i transfer mesta/prostora kao i subjektivnog osećaja i promene prirodnog ambijenta upotrebom materijala iz prirode. Ona u njoj nalazi inspiraciju i užitak stvaranja. Svakako u kontekstu recentne umetnosti ovaj širi pojam u savremenoj umetnosti – pojam prirode – postaje prostor iskaza ličnog kao i simboličkog prostora propitivanja egzistencijalnih i globalnih dilema.ˮ (Odlomak preuzet iz izvora: Nemet, Verica 2022. Životna sredina: Dijana Molac, Ivana Sailović i Sanja Radusin Smiljanić. Temerin: Galerija „Lukijan Mušickiˮ)

Izložba Vertikala i horizontala Igora Smiljanića i Sanje Radusin Smiljanić, otvara prostor za razumevanje problemske strukture složenih odnosa u područjima metaforički shvaćenog jedinstva vertikale i horizontale. Polazeći od umetnički artikulisanih plastičkih činjenica, fokus njihovog istraživanja usmeren je na skulpturu u terakoti koju afirmišu preko materije – gline a kroz ispitivanje njenih mogućnosti upotrebe kao finalnog materijala u savremenoj umetničkoj praksi. Proučavajući dinamičke konstante prostornosti pre nego li statičke određenosti prostora oni zidnim kompozicijama, terakotnim reljefima, podnim instalacijama, skulpturama velikog i malog formata negiraju stereotip kodifikovane forme ovog materijala.

Vertikala kao simbol progresivnosti i emancipacije vlastitog, ne samo umetničkog identiteta karakteristična je za skulptura u terakoti u radu Igora Smiljanića. Kao i u svom doktorskom umetničkom projektu ovaj umetnik teži da pomeri ustaljene granice formata ali i prirodne orijentacije materijala. Koristeći se estetikom modula, vertikalnim slaganjem elemenata u terakoti, on uspostavlja novi sistem gradnje velike forme. Objektivizacija vertikale u njegovom radu odnosi se podjednako na prostore iznad i ispod zamišljanje linije kontinuiteta odnosno horizontale. S druge strane, umetnica Sanja Radusin Smiljanić se poigrava sa horizontalno postavljenim ambijentalnim instalacijama. Osobenost njenog umetničkog pristupa jeste da poziva na kontakt odnosno integriše prisustvo kolektivnog bilo da je reč o prirodi ili o čoveku/publici. Na ovoj izložbi ona to ostvaruje kroz radove u kojima se primarna struktura suprotstavlja logici unutrašnje tačnije sveži prah od gline – prahu od terakote koji ona uramljuje i postavlja na postamente. Varijabilnost se tako i u njenom radu može pratiti kroz prividnu demistifikaciju apsolutnih dimenzija.

Poštovanjem svih razlika njihovih individualnih traganja i pristupa, dolazi se do dva različita puta ka istini skulpture u terakoti. Usaglašeni vlastiti poetski afiniteti jesu preduslov formiranja karaktera zajedničkog umetničkog odgovora ali do njega se dolazi tek kroz spoznaju izvan vremenske vertikalno-horizontalne sprege. Zbog svega navedenog, godinama unazad kroz uvažavanje ali i eksperimentisanje sa klasičnim skulptorskim mogućnostima izabranog materijala – gline –  umetnički par Sanja Radusin Smiljanić i Igor Smiljanić svojim pristupima uspešno doprinose afirmaciji radova u ovom materijalu karakteristične vajarske forme i određenog značenjskog realiteta.ˮ (Odlomak preuzet iz izvora: Nemet, Verica. 2022. „Estetika modula i individualni pristupiˮ. Katalog izložbe Horizontala i vertikala u terakoti: Igor Smiljanić i Sanja Radusin Smiljanić. Pančevo: Galerija „Milorada Bate Mihailovićaˮ)

„Sanja Radusin Smiljanić je svoj odnos prema prirodi konceptualizovala. Različite pejzažne i prirodne pojave umetnica transponuje u autentična skulptorska rešenja. Najčešće se radi o skulpturama ‘slagalicama’ – kojima umetnica razotkriva ‘tajne’ prirode, preispituje osnovne skulptorske elemente (materijal, masa, prostor) i suvereno definiše vlastiti estetski sistem.ˮ (Odlomak preuzet iz izvora: Stepanov, Sava. 2021. 40. Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti Terra. Kikinda: Terra)

„Terakota jeste pečena zemlja odnosno najstariji skulptorski medij u umetnosti i kao takva u savremenom kontekstu čiji smo deo primetno doživljava svoj preporod.

Ona je podesna za obradu i fleksibilna u praćenju artističke promisli pamteći svaki gest njenog stvaraoca. Ona neometano dopušta sva (od)uzimanja, (do)davanja, transponovanja dok naposletku ne istakne svoju prirodu iz koje je potekla.

Zahvaljujući postojanju i trajanju Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti Terra koji se već decenijama odvija na ovom kulturnom prostoru (Srbija-Vojvodina-Kikinda) stasali su umetnički rukopisi u kojima se primećuje tendencija ka tome da se pažnja sve više usmerava ka specijalizaciji odnosno aktuelizaciji ovog materijala – gline. Na radovima umetnika ove kolektivne izložbe Terakota sad, stvaralački nagon i izražajnost terakote jasno se zapaža nezavisno od toga da li on preispituje temu prostora i varijabilnosti sa različitih stanovišta, odnosno da li je on utisnut, prenešen na fotografiju, kombinovan sa elementima digitalne umetnosti ili drugim materijalima poput stakla, drveta, legura, reflektujućih materijala i sl.

Pored nekonvencionalnih pristupa terakoti svaki od predstavljenih radova sačuvali su osnovne vrednosti gline koja kao takva lako pronalazi put do posmatrača. Neposredna komunikacija koju ona ostvaruje na ovoj izložbi uspešno se integriše sa vizuelnim što rezultira stvaranju jednog novog, može se reći, kulturnog modela. Ujedno, prikazani radovi promovišu raznovrsnost načina na koje je moguće tretirati ovaj materijal kao i kakvo mesto isti ima u praksi umetnika sa naših prostora koji su aktivni na savremenoj umetničkoj sceni.

Kontinuirano istraživanje i eksperimentisanje sa terakotom putem umetničkih projekata i izložbi poput ove umetnici, profesori i stručni saradnici na Akademiji umetnosti u Novom Sadu: Mirjana Blagojev, Igor Smiljanić, Aleksandar Bunčić, Nikola Macura, Slavko Živanović, Ranko Dragić, Jovan Blat, Sonja Jo, Magdalena Pavlović, Veroljub Naumović afirmišu terakotu kroz nacionalno i internacionalno predstavljanje iste. Njihov zajednički pristup ističe višeznačno svojstvo materijala skulpture u terakoti pri čemu se podvlači jasna distinkcija u njenoj primenjenoj manifestaciji i umetničkom izražavanju. Naposletku, na osetljivoj glini genijalnost koju umetnik ima u sebi pretvara se u najveće vrline i istine.” (Odlomak preuzet iz izvora: Nemet, Verica. 2023. Terakota sada. Novi Sad: Galerija SULUV)

Glina kao izvor života i stvaranja
Razgovor sa umetnicom Sanjom Radusin Smiljanić
Decembar 2024, Novi Sad‒Beograd

1.Koja je primarna forma Vašeg izražavanja i da li se ona menjala tokom dosadašnjeg rada?

Skulptura i njeno prošireno polje čine primarnu formu mog izražavanja. Pored skulpture istražujem i načine postavljanja instalacije u galerijskom prostoru. Velika preokupacija su mi intervencije u prostoru prirodnog okruženja, fotografija i crtež. Polazište nalazim u prirodi i njenim pojavama i ciklusima. Radim seriju radova  kao odgovor na određenu temu, pojavu ili dešavanje u prirodi i potom je istražujem kroz različite medije i kroz različite likovne probleme.

2. Možete li izdvojiti faze u stvaralaštvu i postoji li ključna, prelomna tačka u kojoj se Vaš izraz menja?

Faze stvaralaštva vezane su za moje školovanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Katedri za vajarstvo. U okviru osnovnih studija prolazila sam kroz istraživanje ljudskog tela vajanjem u glini, da bi se polako kroz studijski program upoznala sa apstraktnom formom skulpture u različitim materijalima (kamen, drvo, metal, staklo, poliester). Tokom treće godine studija vajarstva boravila sam i stvarala u prostoru ateljea CLPU Terra u Kikindi. Rad i stečeno iskustvo otvorili su mi mogućnosti kako da se izrazim u glini. Od tada glina postaje dominantan materijal u mom radu. Kasnije u toku školovanja (Master studije vajarstva i Specijalističke studije Skulptura u terakoti, Akademije umetnosti Novi Sad), moj likovni izraz postaje preciznije definisan i jasnije se profiliše u kom smeru ga treba razvijati. Otkrila sam upotrebu gline kao konačnog materijala. Često mi je u radu važna efemernost gline, kao i njena mogućnost da pamti naše oblikovanje i trag koji ostavljamo. Zanimljiva su mi pitanja promenljivosti oblika koji svakim sledećim delovanjem može da dobije novu formu bez konačnog ili trajnog definisanja. Veliku pažnju mi okupiraju različita stanja gline u prirodnom okruženju u galerijskim uslovima ili u toku rada sa njom (meka-tvrda, vlažna-suva, u komadu-usitnjena, grumenje-prah). Kroz istraživanje došla sam do izraza u umetnosti koji je meni svojstven i blizak, otkrila sam materijale koji mi odgovaraju i metodologiju rada.

Trenutni rad odvija se u tri koraka:

Prvi korak predstavlja istraživanje prirodnog okruženja kroz različite medije: crtež, fotografiju i intervencije u prirodi. U ovoj fazi fokus mi je na ličnom doživljaju prirode i njenih procesa i zakona. Intervencija koja nastaje u tom procesu uvek je efemerna i izrađena od materijala koje sam pronašla u neposrednoj blizini. Radim sa materijalima koji me okružuju (glina, voda, pesak, trska, drvo, gane, polen, cveće, plodovi, prirodni pigmenti) i svojim delovanjem ne narušavam tok i procese koji se odvijaju u prirodi. Radovi su često gest ili trag. Drugi korak je praćenje procesa i promena koje se odvijaju u prirodi i na samom radu. U ovoj fazi važan segment ima dokumentarna fotografija, a takođe je veoma inspirativno videti kako priroda vrši promene i uticaje vraćajući materijal u svoje prvobitno stanje, briše sve što je nastalo mojim delovanjem. Pokazujući predivnu moć prirode (duvanje vetra, sijanje sunca, padanje kiše, sve su to trenuci promene oblika). Treći korak je realizacija skulpture ili instalacije kao i izložbe u galerijskom prostoru. Kroz iskustva stečena u prirodi, realizujem instalaciju, postavljam skulpturu, fotografiju, crtež. Vođena iskustvom i saznanjima o prirodi moje stvaralaštvo dobilo je i dublje razmišljanje o odnosu čoveka i prirode čiji smo neodvojivi deo.

3. Da li bi postojalo nešto što biste izdvojili u vezi sa Vašim školovanjem, usavršavanjima? Neku ključnu figuru koja je uticala na Vaš rad tokom studija? Poseta nekoj zemlji, muzeju, rezidencija koju ste do sada ostvarili?

Za mene i moj umetnički razvoj veoma je važan period školovanja. U okviru studijskog programa imala sam mogućnost da istražujem svoj likovni izraz, i postepeno otkrivam koji od materijale su mi bliski. Važan trenutak je boravak u CLPU Terra u Kikindi i upoznavanje sa značajnim umetnicima koji se bave skulpturom u terakoti. Slobodan Kojić, Igor Smiljanić, Miroslava Kojić su mi otkrili mogućnosti građenja skulpture velikog formata.

4. Statement, stav o umetnosti danas i o umetničkim praksama kojima svedočite.

Moje razmišljanje i doživljaj savremene umetničke prakse je taj da sam uvek iznova oduševljena mogućnostima koje umetnost pruža, ali isto tako i veoma često skeptična kada je upotreba digitalnih medija i veštačke inteligencije u pitanju. Svi smo svedoci smera u kojem čovečanstvo ide i sve više zabrinjava otuđenost ljudi kao i naš odnos prema prirodi, zagađenje vode, vazduha, zemljišta. Naučna istraživanja potvrđuju štetnost upotrebe digitalnih medija na čoveka i otpada koji preplavljuje planetu.

Velika je raznovrsnost izraza, misli i ideja, ali svakako da su različiti kvaliteti prisutni, kako na našoj umetničkoj sceni tako i u svetu, koliko sam u mogućnosti da vidim i ispratim, ličnom posetom ili u medijima.

Ono što mi je posebno interesantno jeste velika prisutnost skulpture i instalacije u galerijskom prostoru. Čini mi se da je sve veća potreba za trodimenzionalnim radovima, za dubljim i ličnijim doživljajem dela, da je trodimenzionalno, da deli prostor sa nama i da imam mogućnost da uporedimo, dodirnemo materijale, teksture. Posebno su mi važni projekti u kojima umetnici postavljaju pitanja o očuvanju životne sredine i ugroženim ekosistemima i na taj način daju podršku lokalnim zajednicama i očuvanju prirode.

5. Kako će izgledati umetnost budućnosti s obzirom na razvoj digitalnog doba i kako će izgledati Vaša umetnost u odnosu na ono kako ona izgleda danas? Možete li to da predvidite?

Ubrzan razvoj tehnologije potpuno menja naš osećaj i percepciju stvarnosti kakvu poznajemo. Neminovno je da tehnologije utiču i na umetnika i umetnost. Moje razmišljanje ide u pravcu oslobađanja od savremenih tehnologija. Smatram da smo previše u kontaktu sa tehnologijama, a da naši mentalni i emocionalni mehanizmi nisu u mogućnosti da se izbore sa velikim brojem informacija i stimulansa koji savremena tehnologija nameće. Potreba za manuelnim radom i povratkom u prirodno okruženje je možda jače nego ikada. S tim u vezi imam jaču potrebu da više vremena provodim u kontaktu sa prirodnim materijalima i kroz čulnu spoznaju osvestim njenu važnost. Moja umetnost će ići u pravcu mog sazrevanja, nadam se u pravcu dubljeg i posvećenijeg rada sa prirodnim materijalima i glinom, istražujući njihove mogućnosti za realizaciju umetničkog rada. Važan deo mog umetničkog puta je i pedagoški rad, zahvaljujući ćemu imam mogućnost da stečena znanja i iskustva prenesem i podelim sa drugima.

6. Postoji li Vaša  izložba na koju ste posebno ponosni, koja je ostvarila najbolju „komunikaciju” sa publikom ili možda neka koja je suštinski progovorila o Vama?

Izložbe su za mene veoma važne i svaka od njih pruža dragoceno iskustvo. Napomenula bih nekoliko projekata na koje sam posebno ponosna: Terakota SADA iz 2023. (Galerija SULUV, Novi Sad) koji je realizovan uz podršku mojih profesora i kolega sa Katedre za vajarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu. Na toj izložbi bili su izloženi radovi od terakote, mojih profesora i kolega (Mirjana Blagojev, Magdalena Pavlović, Sonja Jo, Igor Smiljanić, Ranko Dragić, Nikola Macura, Slavko Živanović, Veroljub Naumović, Aleksandar Bunčić, Jovan Blat). Takođe je održana panel diskusija na kojoj su o terakoti SADA govorili Svetlana Mladenov, Mirjana Blagojev i Igor Smiljanić.

Ovaj projekat mi je posebno važan jer smo na izložbi prikazali radove savremenih stvaralaca prikazujući kako terakota ima mogućnost da se  prilagođava senzibilitetu autora dela i pruža mogućnost za kombinovanje sa drugim materijalima i medijima. Kako kroz projekat Tarakota SADA, tako i kroz različite projekte, radionice i razgovore uspeli smo da naslutimo gde je skulptura u (glini) terakoti danas i kakav je njen značaj na savremenoj umetničkoj sceni. Uspela sam da povežem ljude iz različitih oblasti koji imaju znanje o ovoj temi i u svom radu se bave glinom-terakotom. Kroz udruženje Kultivator, planiram nastavak istraživanja, a pored samostalnih umetničkih angažmana planiram učešće u kolektivnoj edukaciji i promociji skulpture kao i rad u prirodnom okruženju uz upotrebu prirodnih materijala.

7. Da li je umetnost nužno lična ili biste mogli da je definišete kao odgovor na podsticaje ili izazove koje pruža vreme u kome živimo.

Smatram da se zapitanost, procesi rada i izbor tema i materijala za radi tiču mog unutrašnjeg bića iz čije projekcije treba sve da proizlazi, a da lični doživljaj i izveden rad ponudim većem broj ljudi koji kroz svoje životno iskustvo i znanje mogu da uvide, prepoznaju i dođu do nekih novih saznanja. Na meni kao pojedincu je zadatak da shvatim kako ću doživeti stvarnost, koji su mi aspekti života važni, te na koji način reagujem na stvarnost. Neminovno je da emotivno i racionalno doživljavam brojne negativnosti iz društvenog i političkog okruženja, a da kao čovek i umetnica budem svedok vremena u kome živim i stvaram. U svom radu bavim se likovnim problemima i često postavljam pitanje šta nam je zaista važno. U tom pitanju prožimam teme očuvanja životne sredine, flore i faune, odnosa prema naizgled običnim elementima kao što su glina, trska, trava, zemljano tlo, vetar, sunce, naš odnos prema hrani, vodi, zagađenosti.

Društveni kontekst i očuvanje životne sredine važni su segmenti mog rada. Baveći se pitanjima
ekologije upućujem na važnost prirode, njene lepote i skrivenih materijalnih i duhovnih potencijala.

Razgovor vodila: dr Dijana Metlić, istoričarka umetnosti