Živković Mirjana

Mirjana Živković, kompozitorka, univerzitetska profesorka i muzička teoretičarka rođena je 3. maja 1935. u Splitu. Opšte i muzičko obrazovanje stekla je u Beogradu. U Srednjoj muzičkoj školi „Josip Slavenski” završila je odsek za klavir, a na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu kompoziciju (1964) u klasi profesora Stanojla Rajičića. Apsolvirala je svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu (1954–1958). Godine 1967/68, kao stipendista francuske Vlade, usavršavala se na Pariskom konzervatorijumu kod Olivijea Mesijana (Olivier Messiaen) i u Fontenblou kod Nađe Bulanže (Nadia Boulanger) u oblastima teorije i kompozicije. Magistrirala je kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u klasi Stanojla Rajičića 1974. godine.

Od 1964. do 1976.  Mirjana Živković je radila kao profesorka u Muzičkoj školi „Josip Slavenski” u Beogradu, gde je predavala harmoniju, kontrapunkt, muzičke oblike, vežbe u komponovanju. Godine 1976. izabrana je za docentkinju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, potom za vanrednu i redovnu profesorku za predmete Harmonija sa harmonskom analizom i Metodika teorijske nastave. Bila je šef Katedre za teorijske predmete FMU (1998–2001), a po odlasku u penziju (2001) izvesno vreme na istom fakultetu vodila je magistarske studije iz oblasti muzičke teorije. Radila je i kao profesorka harmonije na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Predavala je teorijske predmete na Muzičkoj akademiji u Titogradu (danas Podgorica) na počecima njenog rada.

Kompozitorski opus Mirjane Živković obuhvata orkestarska i koncertantna ostvarenja, kamerna, solistička, vokalna i vokalno-instrumentalna dela, kao i muziku za decu. Posebno se izdvajaju: Sinfonia polifonica za simfonijski orkestar (diplomski rad, 1964), Basma (Incantation) za mecosopran i 4 timpana (1968) i Koncertantne metamorfoze za klavir i simfonijski orkestar (1973–74).

Značajna je njena uloga u reorganizaciji i osavremenjivanju programa za predmet harmonija. Autorka je brojnih udžbenika i teorijskih radova. Za svoj pedagoški rad dobila je dva visoka priznanja: Zlatnu plaketu Univerziteta umetnosti (1997) i Nagradu Saveza društava muzičkih pedagoga Srbije za životno delo (2004).

Mirjana Živković je posebno bila angažovana oko uređivanja zaostavštine i otvaranja Legata Josipa Slavenskog. Dugi niz godina bila je član Redakcije za štampanje sabranih dela ovog kompozitora. Po odlasku u penziju intenzivno se bavila komponovanjem, kao i uredničkim i redaktorskim poslovima u pripremi za štampanje dela domaćih kompozitora (Antologija srpske solo pesme, Svite iz baleta Ohridska legenda Stevana Hristića, Muzika iz Slova svetlosti Ljubice Marić) i radova iz oblasti muzičke teorije (Zbornik Muzička teorija i analiza Katedre za muzičku teoriju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu; Zbornik Josip Slavenski i njegovo doba). Od šezdesetih godina sarađivala je sa mnogim časopisima i magazinima, među kojima su Student, Danas, Pro Musica.

Nagrađene kompozicije Mirjane Živković:

• Sinfonia polifonica za simfonijski orkestar – nagrada Radio-televizije Beograd i nagrada „Stevan Hristić”, 1964.
• Basma (Incantation) za mecosopran i 4 timpana – prva nagrada Konzervatorijuma u Fontenblou, Francuska, 1968.
• Malo šaljive varijacije za klavir – nagrada SOKOJ-a, 1982.
• Domaće životinje, ciklus pesama za dečji hor i klavir – prva nagrada na konkursu Udruženja kompozitora Srbije, 1982.

*Tim projekta ARSFID izražava veliku zahvalnost rođacima Mirjane Živković, Maji Yuill i Srđanu Živkoviću, kao i dr Jeleni Mihajlović Marković, za ustupljeni materijal i arhivsku građu o kompozitorki.

Spisak kompozicija sa premijernim izvođenjima
Simfonijska i koncertantna muzika

• Sinfonia polifonica (Preludium, Fuga) za simfonijski orkestar, 1963–1964.

Trajanje cca 12′. Prvo izvođenje 22.1.1965, Beograd, Simfonijski orkestar Radio-televizije Beograd, dirigent Živojin Zdravković. Ostala izvođenja: Beograd, Beogradska filharmonija, dirigent Oskar Danon (1967); snimak emitovan na Jugoslovenskoj muzičkoj tribini u Opatiji, u SAD. Partituru štampalo Udruženje kompozitora Srbije, 1967. Trajni snimak Radio-televizija Beograd.

• Simfonijski torzo (Adagio sostenuto, Allegro) za simfonijski orkestar, posvećeno uspomeni na jedno prijateljstvo, 1967.

Trajanje cca 12′. Prvo izvođenje u Beogradu 26.1.1969, Beogradska filharmonija, dirigent Živojin Zdravković. Ostala izvođenja: Zagreb, Ljubljana (isti izvođači) i emitovanje snimka. Partituru štampalo Udruženje kompozitora Srbije. Trajni snimak RTB.

• Koncertantne metamorfoze (Allegro moderato, Andante, Allegro con brio) za klavir i simfonijski orkestar, 1973–74.

Trajanje cca 13′. Prvo izvođenje u Opatiji 17.11.1974, Simfonijski orkestar RTB, solista Lidija Matić, dirigent Mladen Jagušt. Ostala izvođenja: Beograd, 1976. (isti izvođači) i emitovanje snimka. Partituru štampalo UKS, 1982. Trajni snimak RTB.

• Adagio i Allegro za obou i gudački orkestar, 2008.

Trajanje cca 7′. Prvo izvođenje Kolarćeva zadužbina, 8.12.2008, Borislav Čičovački i orkestar „Dušan Skovran”, dirigent Konrad fan Alfen.

• Dve romantične pesme za mecosopran i kamerni orkestar (Posle ljubavi, Duša – Ivan Glišić), 2002/2010.

Trajanje 9’36“. Prvo izvođenje 10.06.2015, Nataša Jović Trivić, Kamerni orkestar „Ljubica Marić”, dirigent Rade Pejčić.

• Balada o polju za violinu i kamerni orkestar, 2014–15.

Trajanje cca 10′. Tema Edit Makedonske. Prvo izvođenje 20.5.2015. Edit Makedonska i orkestar Narodnog pozorišta, dirigent Vesna Šouc; 10.06.2015. Edit Makedonska, Kamerni orkestar „Ljubica Marić”, dirigent Rade Pejčić.

• Koncertni diptih za gudački orkestar, 2016–2017.

Trajanje cca 8′. Prvo izvođenje na autorskom koncertu u Banjaluci, Banski dvori, 20.6.2017. Gudački orkestar „Ljubica Marić”, dirigent Rade Pejčić.

 

Kamerne kompozicije

• Varijacije za violinu i klavir, 1961.

Trajanje cca 11′. Prvo izvođenje u Sarajevu, 18.4.1962, Vera Seović i Olivera Đurđević. Ostala izvođenja: Tripo Simonuti i Olivera Đurđević, u Beogradu (1964), u Čehoslovačkoj i Bugarskoj; Dragutin Bogosavljević i Božena Griner, u Beogradu (1965); Jelena Abramović i O. Đurđević, u Beogradu (1972); Tatjana Olujić i Aleksandar Toškov (1987), T. Olujić i Rada Pećanac (1992), u Beogradu i drugim mestima Srbije. Snimili Aleksandar Pavlović i Andreja Preger, T. Olujić i A. Toškov. Partituru štampalo Udruženje kompozitora Srbije, 1967. Trajni snimak RTB.

• Duvački kvintet u dva stava (Adagio, Allegro), 1962.

Trajanje cca 9′. Prvo izvođenje u Beogradu, 16.5.1966. Beogradski duvački kvintet. Ostala izvođenja: Beogradski duvački kvintet u Rusiji, Beogradu (1971, 1975); Srpski duvački kviuntet, 2010. (autorski koncert u Skupštini grada Beograda). Partituru štampalo Udruženje kompozitora Srbije, 1979. Trajni snimak RTB.

• Passacaglia za duvački kvintet, 1962. Trajanje cca 4′.
• Studija I za violončelo i klavir, 1965.

Trajanje cca 5′. Prvo izvođenje u Beogradu, 29.1.1969, Petar Jovanović i Zora Mihailović. Ostala izvođenja: Viktor Jakovčić i Andreja Preger (Televizija Beograd), Stevan Bešević i Nada Kecman. Trajni snimak RTB.

• Pean za flautu, klarinet, violinu, fagot i klavir, 1966.

Trajanje cca 7′. Prvo izvođenje u Opatiji, 15.11.1969, Ansambl „Sveta Sofija”, dirigent Toma Prošev. Ostala izvođenja: Beograd (Ansambl za novu muziku, dirigent Dušan Skovran), Skoplje (Ansambl „Sveta Sofija”), Rim, Venecija (Festival „Žene u muzici”, 1981). Partituru štampalo Udruženje kompozitora Srbije, 1975. Snimak RT Beograd i RT Skoplje.

• Studija II za violončelo i klavir, 1969.

Trajanje cca 3’30“. Prvo izvođenje u Zagrebu, Petar Jovanović i zvanični korepetitor (Takmičenje mladih umetnika). Snimak RT Novi Sad.

• Zapis za violinu i klavir, 1975.

Trajanje cca 4′. Prvo izvođenje u Opatiji, 6.11.1975, Dragutin Bogosavljević i Nada Kecman. Snimak RTB. Ostala izvođenja u Beogradu: 1976 (isti izvođači) i 1978. Maja Petrović i Igor Laszko. Nova verzija dela 2008. Julija Hartig i Natalija Mladenović, koncert „Olivje Mesijan i njegovi učenici iz Srbije”, 5.6.2008; Edit Makedonska i Tatjana Perković, 2011.

• Kružni kanon za violinu i violu, 1978.
• Lirski trio za klavir, violinu i violončelo, 1979.

Trajanje cca 8′. Izvođenje u Beogradu (Aleksandar Vujić, nema ostalih podatka); 1994. takmičenje Muzičke omladine u Beogradu (Amoroso trio iz Rusije: Tatiana Karpova, Bojan Tirmenštajm, Svetlana Tirmenštajm). Snimak RTB 1980. (Srboljub Žikić, Fransoaz Jakovčić i Aleksandar Vujić). Partituru štampalo Udruženje kompozitora Srbije.

• Diptih za dve gitare (Adagio non troppo, Allegro), 1981.

Trajanje cca 6′. Posvećeno Beogradskom gitarističkom duu Miroslav i Nemanja Trifunović.
Prvo izvođenje u Beogradu, Atelje 212, 1982. Miroslav i Nemanja Trifunović. Ostala izvođenja: Beograd 1984. i turneje istih izvođača u SAD i evropskim zemljama; Uroš Dojčinović i James Bogle – Novi Sad, Knjaževac, Bar i drugi gradovi, 1994. Štampano u Antologiji muzike za gitaru u Srbiji, Novi Sad, 1996.

• Sonatina za violinu i klavir (Allegro, Adagio dolente, Allegretto), 1983.

Trajanje cca 8′. Prvo izvođenje u Zemunu 3. 12. 1986, Tatjana Olujić i Aleksandar Vujić. Ostala izvođenja u Beogradu (Tatjana Olujić i Aleksandar Toškov), Nišu (T. Olujić i Ljubinka Kostović) i drugim gradovima Srbije i Crne Gore.

• Tri načina, svita za flautu i klavir, 1984, definitivna verzija 2004.

Trajanje cca 7’30“. Prvo izvođenje Ljubomir Jovanović i Meri Bojić, Beograd, Međunarodna tribina kompozitora, 20.11.2006. Druga izvođenja: Studentski kulturni centar, Beograd, 1.6. 2009. Aleksandar Jovan Krstić i Marija Sabljić

• Duo za violinu i Martenoove talase, 1984.

Trajanje cca 6’30“. Prvo (tape) izvođenje u Opatiji, 3.11.1986. Olga Bešević i Janka Šanjek. Snimak RT Zagreb.

• Duo za violinu i violončelo (varijanta prethodnog Dua), 1992.

Trajanje cca 6’30“. Prvo izvođenje: Televizija Beograd – Maja Jokanović i Sandra Belić, 1993, koncertno na Međunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu, 1994. Maja Jokanović i Ištvan Varga.

• Sonata za violončelo i klavir (Animato, Adagio, Allegro), 1996, prerađena 2011.

Trajanje cca 9 ‘. Posvećena Sandri Belić. Prvo izvođenje na Međunarodnoj tribini kompozitora, Beograd, 4.11.2012. Sandra Belić i Uki Ovaskainen.

• Rondo sekvenca za kontrabas i klavir, 2007.

Trajanje cca 3′. Prvo izvođenje na Međunarodnoj tribini kompozitora, 22.11. 2008. Slobodan Gerić i Neda Hofman, KNU.

• Balada o ruži za marimbu, klavir i grupu udaraljki, 2010.

Trajanje cca 6′. Prvo izvođenje na autorskom koncertu kamerne muzike, Skupština grada Beograda, 18.5.2010. Ivan Marjanović, Natalija Mladenović i Srđan Palačković.

• Agitato za violinu i harfu, 2013.

Trajanje cca 6’. Posvećeno Edit Makedonskoj. Prvo izvođenje na otvaranje Festivala harfe, Etnografski muzej u Beogradu, 9.5.2013. Edit Makedonska i Gorana Ćurgus. Ostala izvođenja: Sofija (Bugarska), 2013; Pančevo, 2014.

• Mali kvartet za prijatelje za violinu, violončelo, harfu i klavir, 2018.

Prvo izvođenje 11.3.2019. Edit Makedonska, Sandra Belić, Gorana Ćurgus, Uki Ovensainen; Međunarodna tribina kompozitora, Beograd, 2019.

 

Solistička muzika – instrumentalna

• Dva impresionistička komada (Magla, Predveče) za klavir, 1958.

Trajanje cca 4′. Izvođenje učenika muzičkih škola. Štampano u zbirci  11 kompozicija za klavir, Nota, Knjaževac, 1979.

• Mala svita (Tokatina, Intermeco, Arabeska, Pesma, Igra) za klavir, 1959.

Trajanje cca 9′. Prvo izvođenje u Beogradu 1960, Lidija Matić. Kasnije izvodili učenici i studenti.

• Passacaglia za solo violinu, 1965.

Trajanje cca 7′. Prvo javno izvođenje u Opatiji, Tomaž Lorenz. Ostala izvođenja: Tripo Simonuti, Olga Bešević (u Beogradu i Zadru, 1975), Mateja Marinković (Beograd, Novi Sad, London, Televizija Beograd, 1982-1985) i dr. Partituru štampalo Udruženje kompozitora Srbije, 1967.

• Dva prelida za klavir, 1967.

Trajanje cca 4′. Prvo izvođenje u Opatiji, 7.11.1970, Žika Jovanović. Ponovno izvođenje u Beogradu 1971.

• Glasovi (Andante poco rubato, Animato, Maestoso), svita za čembalo/klavir 1979.

Prvo izvođenje u Beogradu 1980, Olivera Đurđević, čembalo (i 1989); Dejan Subotić, 2005. Ostala izvođenja na klaviru: Tatjana Čabrić u Opatiji, 1981; Igor Laszko u Beogradu, 1987; Lili Vučić (i na Televiziji Beograd), 1988. Partituru štampalo Udruženje kompozitora Srbije, 1985. i u zbirci Virtuozne kompozicije za klavir od starih majstora do danas prof. Milanke Mišević.

• Malo šaljive varijacije za klavir, 1982; prerađeno 2006.

Trajanje cca 3′. Prvo izvođenje u Šibeniku (Ivan Meleš), Seminar muzičkih pedagoga Jugoslavije, 1983. Nagrada SOKOJ-a. Prerađenu verziju premijerno izvela Kristina Stepanović, KNU, 10.12. 2006 (koncert Radionice za klavirsku muziku prof. Milanke Mišević).

• Razne minijature (Iz naših krajeva i druge) za početnike klavira, 1978, 1986.

Manji broj štampan u zbirkama Klavirska čitanka Jele Kršić i Školica za klavir Miroslave Lili Petrović.

• Balada broj 1 za klavir, 2001.

Trajanje cca 6′. Prvo izvođenje u Beogradu 23.12.2001. Ivana Janković-Medić (koncert Radionice prof. Milanke Mišević, KNU); autorski koncert u Skupštini grada, Natalija Mladenović, 18.5.2010.

• Novogodišnja lutka za klavir, 2001.

Trajanje cca 2’30“. Prvo izvođenje Ivana Stamatović, KNU, 9.11.2003. (koncert radionice prof. Milanke Mišević); izvela i snimila za Radio Beograd Jasmina Janković, 2010. Štampano na disku Ženske priče, UKS.

• Letnja noć za harmoniku (akordeon), 2004.

Trajanje cca 6′. Prvo izvođenje Zoran Božanić, Tribina kompozitora, Beograd, 28.10.2005, zatim Teodoro Anzellotti, BEMUS, 7.10. 2006. Studentkinja Ancellottija Ljubinka Kulišić izvela na svom diplomskom ispitu u Luganu (Švajcarska) juna 2014. i u Herceg Novom, 2019. CD, MIC, br. 25.

• Balada broj 2 (fragmenti sećanja) za klavir, 2009.

Međunarodna tribina kompozitora, Beograd, 2009; Natalija Mladenović, koncert, 18.5.2010; Ivana Medić, SKC, 2014.

• Kružna melodija za solo obou (sa pantomimom ad libitum),

Trajanje 7’30”. Međunarodna tribina kompozitora, Beograd, 21.11.2010, Borislav Čičovački i Ana Đurić (koreograf Katarina Stojkov).

• Nove folklorne intonacije za dve flaute, 2013

Trajanje cca 3’. Međunarodna tribina kompozitora 2013. Neda Arsenijević i Aleksandar Đuričić; autorski koncert 10.6.2015. Neda Arsenijević i Katarina Regotić.

• Mali motor za klavir, 2014.
• Arabeska duo za dve violine, 2019.

Vokalna i vokalno-instrumentalna dela

• Igračka vjetrova za bariton i klavir (Tin Ujević), 1959.

Trajanje cca 3′. Prvo izvođenje na Fakultetu muzičke umetnosti, zatim Dimitrije Golemović i Vesna Šouc u Beogradu, 18.1.1989, i u Šapcu.

• Predosećaj jeseni na velegradskom pločniku za alt i klavir (Jure Kaštelan), 1960.

Trajanje cca 3′. Prvo izvođenje u Beogradu, FMU, 1964, Julijana Anastasijević i Mirjana Živković. Ponovno izvođenje 1975, Aleksandra Ivanović i Zora Mihajlović.

• Basma (Incantation) za mecosopran i četiri timpana, 1968.

Trajanje cca 6′. Prvo izvođenje u Fontenblou (Francuska), 29.8.1968, Diane Loeb i autor (klavir). Ostala izvođenja: Marijana Radev i Zvonko Habijanić u Opatiji 1968, Aleksandra Ivanović i Slobodan Milićević (alternativno Aman Thomas) u Beogradu: BEMUS 1970. (tape), koncertno: 1975, 1976. („Muzika u Srbiji”), 1988, 1989; Danica Tomković i Lidija Matić (u preradi za sopran i klavir, 1973); u Čehoslovačkoj 1981, u Francuskoj 1982 (Dani muzičke omladine), u Holandiji 2008. Margriet van Reisen i Arnold Marinissen, U Beogradu 2015. Nataša Jović Trivić i Ivan Marjanović. Snimak emitovan više puta preko Televizije Beograd (JRT) i u većem broju evropskih gradova. Učešće na međunarodnom festivalu radio stanica u Parizu 1968. Trajni snimak RTB. Disk MIC-a br. 25. Uvršteno u Antologiju srpske solo pesme, sv. 5. Prva nagrada Konzervatorijuma u Fontenblou, 1968.

• Četiri pohvale (Pohvala svetu, Pohvala vazduhu, Pohvala zemlji, Pohvala vatri – Branko Miljković), ciklus za mecosopran i klavir, 1975.

Trajanje cca 10′. Prvo izvođenje u Opatiji, 10.11.1977, Julijana Anastasijević i Nada Kecman. Ponovno izvođenje celog ciklusa u Beogradu 1983, Aleksandra Ivanović i Olivera Đurđević, Pohvala svetu i 1989. Partituru štampalo Udruženje kompozitora Srbije, 1983. Trajni snimak RTB.

• Najmanja pesma za mešoviti hor (Miroslav Antić),

Trajanje cca 3’30“. Prvo izvođenje u Nišu, 1988, hor „Braća Baruh”, dirigent Dejan Savić

• Ženske pjesme (Znadi da imam, Dva cvijeta, Kamen moste – narodni tekst), ciklus za ženski hor i sopran, 1978.

Prvo izvođenje u Beogradu, 15.10.1978. BEMUS, Collegium musicum, solista Svetlana Bojčević, dirigent Darinka Matić-Marović. Ostala izvođenja: Hor RTB, dirigent Borivoje Simić, Opatija; Hor učenica muzičke škole, dirigent Ilija Dapčević, Podgorica, Novi Sad.

• Trag za mecosopran i klavir, posvećeno glumici Nedi Spasojević (Miloš Crnjanski), 1979.

Trajanje cca 3′. Prvo izvođenje na Tribini kompozitora u Novom Sadu, 24. 5. 1992. Aleksandra Ivanović i Olivera Đurđević, zatim u Kragujevcu i u Beogradu 2014. SKC i Galerija SANU, 2014. Marija Dejanović i Nikola Stojkovi); Ajzenštat (Austrija), Nataša Jović Trivić i Ajma Marija Labra, 2015.

• Zaboravljeni kontrapunkt za vokalni kvartet ili kamerni hor – ciklus od 7 stavova prema zapisima Stevana Mokranjca (bez teksta), 1980.

Televizijsko izvođenje u emisiji „Muzički atelje”, septembra 1980, vokalni kvartet  „Musica vincit”, reditelj Arsa Jovanović. Trajni snimak RTB. Trajanje cca 10′. Kasnije prerađen poslednji stav uz dodavanje liturgijskog teksta. Ponovno izvođenje na Tribini kompozitora u Beogradu, 2007. Hor RTB, dirigent Milan Nedeljković. Isto delo u verziji za ansambl flauta (prerađeno prema porudžbini Miodraga Azanjca). Prvo izvođenje u Beogradu, 26.10.1981, Hor flauta, dirigent M. Azanjac.

• Odsutnost (L’ absence) za sopran, klavir i violončelo (Paul Eluard), 1984.

Trajanje cca 4′. Prvo izvođenje u Opatiji, 10.11.1984, Irina Arsikin, Nada Kecman, Sandra Belić. Snimak RT Zagreb (televizijsko emitovanje preko JRT)

• Šta kažu deca; Savremena uspavanka, dečji horovi (Miodrag Mija Jakšić), 1982, 1985.
• Tri narodne (Idem putem, Jabuka se vetru moli, Hajd’ u kolo), za ženski hor (poslednja pesma s dairama), 1985.

Trajanje cca 6′. Collegium musicum, dirigent Darinka Matić Marović, Međunarodna tribina kompozitora, Prvo izvođenje u Novom Sadu, 15.5.1993.

• Feniks (Branko Miljković), za mešoviti hor i klavir, 1987.

Trajanje cca 4’30“.

• Iz Ničije zemlje (Dodir, Među planetama, Iskustvo – Desanka Maksimović) za sopran/mecosopran i klavir, 1991.

Trajanje celog ciklusa cca 8′. Prva izvođenja u Beogradu (Dodir, 1992), Sremskim Karlovcima (Dodir, Iskustvo, 1993) i Televiziji Srbije (Među planetama, 1993), Aleksandra Ivanović i Olivera Đurđević. Ostala izvođenja u Beogradu i Šapcu; Dodir – Stojanka Janković i Ivana Janković (Beograd, 1999, u SKC i u Skupštini grada Beograda 2000). Integralni ciklus izveden na autorskom koncertu u Skupštini grada Beograda 2010 – Jovana Jovičević i Natalija Mladenović, potom Sofija Pižurica na svom doktorskom ispitu decembra 2014. Na Međunarodnom takmičenju muzičke omladine u Beogradu 2013. godine pesma Dodir bila je obavezna kompozicija za mecosoprane; Aleksandra Čuhina, mecosopran iz Rusije, osvojila je nagradu za najbolje izvođenje srpske kompozicije. Uvršteno u Antologiju srpske solo pesme, sv. 5.

• Dve ruže za mešoviti hor (obrada jevrejske balade, prepev teksta Mirjana Živković), 1997. Trajanje cca 4′.
• Pesme o tuzi za mecosopran i klavir (Na pola puta, Bez krila – Maja Živković), 1998.

Trajanje cca 4′. Prvo izvođenje u Bečeju („Obzorja na Tisi”), 25.5.1998, Violeta Srećković i S. Kovačević. Ostala izvođenja: Tijana Grujić i Miloš Pavlović, Beograd, KNU, 13.12.1998. Naknadno prerađeno za sopran i klavir.

• Lorka je umro od ljubavi za sopran i klavir (Posle ljubavi, Duša – Ivan Glišić), 2002.

Posvećeno pijanistkinji Ljubinki Kostović. Prvo izvođenje: Posle ljubavi, Ivana Milašinović i Jelena Kulenović, Beograd, KNU, 22.12.2002. Prerađeno u Dve romantične pesme za mecosopran i kamerni orkestar.

• Igra (Danse), za mecosopran, flautu i grupu udaraljki (narodni tekst), 2007.

Porudžbina Margriet van Reisen. Tekst narodni. Trajanje cca 5′. Prvo izvođenje verzije za dva izvođača u Amsterdamu (Holandija), 7.8.2007 – Margriet van Reisen i Anold Marinissen, zatim u Hagu, u Rusiji (isti izvođači). Prvo izvođenje originalne verzije u Beogradu 25.11.2008, Margriet van Reisen, Arnold Marinissen, Srđan Palačković i Ivan Marjanović.

• Čuđenje za mešoviti hor (Alek Vukadinović), 2007.

Studijski snimak hora RTS, dirigent Stanko Jovanović, 2009. Prvo javno izvođenje u Zadru, Hrvatska, 15.5.2010, hor Cantores Sancti Marci (Zagreb), dirigent Matija Fortuna. Četvrto mesto na međunarodnoj smotri horskih kompozicija „Zlatna viljuška”, 2009.

• Božićna molitva za dečji hor (Slavica Stefanović), 2008.
• Dve romantične pesme za sopran i kamerni orkestar, 2009.

Trajanje oko 9’. Prerađene ranije pesme Posle ljubavi i Duša (Ivan Glišić, Lorka je umro od ljubavi). Prvo izvođenje 10.6. 2015. – Nataša Jović Trivić, Kamerni orkestar „Ljubica Marić”, dirigent Rade Pejčić.

• Mali pijac za sopran, tenor, klarinet, violinu, kontrabas i harmoniku (tekst narodni), 2011.

Međunarodna tribina kompozitora, 12.11. 2011: Marija Mitić, sopran; Slaven Čiča, tenor; Dušica Mladenović, violina; Veljko Klenkovski, klarinet; Zoran Božanić, harmonika; Uroš Jovanović, kontrabas; Nemanja Mitrašević, dirigent.

• Pesme o prolaznosti za bariton, klarinet i klavir, 2016.

Prvo izvođenje na 25. međunarodnoj tribini kompozitora, Vladimir Dinić, Vladimir Gagić i Vladimir Gligorić. Disk br. 33-34, Muzika klasika

• Kap u moru mešoviti hor (Lea Brešković), 2015.

Hor RTS, dirigent Olga Milićević, Međunarodna tribina kompozitora, Beograd, 2017.

• Balada o Dositeju, za bariton i klavir, 2017.

Tekst Marija Bišof. Prvo izvođenje na Međunarodnoj tribini kompozitora, Beograd, 2017. Vladimir Dinić i Bojana Dimković

 

Primenjena muzika, aranžmani

• Kamerni sastav za predstavu Park (Marguerite Duras), Atelje 212, (porudžbina)
• Songovi za televizijsku dramu Suđenje Brehtu (Ivan Ivanji) – pevala Neda Spasojević, za klavirom Mirjana Živković, 1973. (porudžbina)
• Aranžmani renesansnih pesama (bariton i kamerni sastav), Radio Beograd (porudžbina)
• Pesma i igra Josipa Slavenskog (orkestracija za školski orkestar), porudžbina Muzičke škole „Josip Slavenski” u Beogradu. Izveo orkestar ove škole u Beogradu 20.5.1971, zatim u Zagrebu; dirigent Lambra Dimitrijević
• Aranžmani delova iz II i iz III čina Hristićeve Ohridske legende za violinu i harfu, januar 2015. Izvode Edit Makedonska i Gorana Ćurgus

 

Muzika za decu

• Minijature za klavir (Menuet, Setni vals, Za Frederika, Tužni vals, Romantični preludjum, Pesma bez reči, Točak, Zimska slika, Bagatela), 1959–

Izvođenja učenika i studenata. Štampano u zbirci 11 kompozicija za klavir, Nota Knjaževac, 1979. Bagatela i Romantični preludijum štampani u zbirci prof. Milanke Mišević 100 godina muzike za klavir. Druge minijature za klavir: Crne i bele dirke, Pesma na pedalu

• Iz naših krajeva i druge minijature za početnike klavira, 1978, 1986.
• Razne minijature (Iz naših krajeva i druge) za početnike klavira, 1978, 1986.

Manji broj štampan u zbirkama Klavirska čitanka Jele Kršić i Školica za klavir Miroslave-Lili Petrović.

• Domaće životinje (Ovca, Maca, Kuca, Patka, Petao – Miodrag-Mija Jakšić), ciklus za dečji hor i klavir, 1982.

Trajanje cca 10′. Prvo izvođenje u Beogradu, 20. 04. 1985, Dečji hor RTB, dirigent Zlatan Vauda, klavirska pratnja Jelka Filipović. Nagrada Udruženja kompozitora Srbije

• Sedam pesmica i još jedna za dečji glas i klavir, 1986.

U pesmicama 2-7 autori teksta Mirjana Živković i Miroslava Lili Petrović, u br. 1 – narodni tekst. Delimično štampano u Školici za klavir Miroslave-Lili Petrović

 

Važnija izvođenja

• Sinfonia polifonica, Simfonijski orkestar RTB, dirigent Živojin Zdravković, Beograd, 1965; Beogradska filharmonija, dirigent Oskar Danon, Beograd, 1967; snimak emitovan na Jugolovenskoj muzičkoj tribini u Opatiji, u SAD i dr.
• Predosećaj jeseni na velegradskom pločniku, Julijana Anastasijević i Mirjana Živković, Beograd, 1964; Aleksandra Ivanović i Zora Mihajlović, 1975.
• Duvački kvintet, Beogradski duvački kvintet, Beograd, 1966. i 1975; Rusija, 1971; Srpski duvački kvintet, Beograd, 2010.
• Basma, Diane Loeb i Mirjana Živković, Fontenblou, 1968; Marijana Radev i Zvonko Habijanić, Opatija, 1968; Aleksandra Ivanović i Slobodan Milićević, BEMUS, Beograd, 1970 (tape); koncertno 1975, 1976, 1988, 1989; Čehoslovačka, 1981; Francuska 1982 (Dani muzičke omladine); Margriet van Reisen i Arnold Marinissen, Holandij, 2006; Jovana Miladinović i Srđan Palačković, Niš, 2008; CD New Sound 25, SOKOJ-MIC, 2005.
• Simfonijski torzo, Beogradska filharmonija, dirigent Živojin Zdravković, Beograd, Zagreb i Ljubljana, 1969.
• Pean, Ansambl „Sveta Sofija”, dirigent Toma Prošev, Opatija,1969; Festival „Žene u muzici”, Rim, Venecija, 1981. Ansambl za novu muziku, dirigent Dušan Skovran, Beograd,1975.
• Dva prelida, pijanista Žika Jovanović, Opatija, 1970; Beograd 1971.
• Zapis, Dragutin Bogosavljević i Nada Kecman, Opatija, 1975; Maja Petrović i Igor Laszko, 1978; violinistkinja Julija Hartig i pijanistkinja Natalija Mladenović na koncertu u Beogradu „Olivier Messiaen i njegovi učenici iz Srbije”, 2008.
• Koncertantne metamorfoze, Simfonijski orkestar RTB, solista pijanistkinja Lidija Matić, dirigent Mladen Jagušt, Opatija, 1974; Beogradska filharmonija, solista Lidija Matić, dirigent Živojin Zdravković, Beograd, 1976.
• Četiri pohvale, mecosopran Julijana Anastasijević i pijanistkinja Nada Kecman, Opatija 1977; mecosopran Aleksandra Ivanović i pijanistkinja Olivera Đurđević, Beograd, 1983.
• Ženske pjesme, Hor „Collegium musicum”, solista Svetlana Bojčević, dirigent Darinka Matić-Marović, BEMUS, Beograd, 1978; Hor RTB, dirigent Borivoje Simić, Opatija; Hor učenica muzičke škole, dirigent Ilija Dapčević, Podgorica.
• Zaboravljeni kontrapunkt, Vokalni kvartet ansambla „Musica vincit”, TV Beograd, 1980. (emisija Muzički atelje); Hor flauta, dirigent Miodrag Azanjac, Beograd, 1981.
• Glasovi, čembalistkinja Olivera Đurđević, Beograd, 1980. i 1989; čembalista Dejan Subotić, 2005; pijanista Igor Laszko, Beograd, 1987; pijanistkinja Lili Vučić, TV Beograd, 1988.
• Diptih, gitariski duo Miroslav i Nemanja Trifunović, Beograd, turneja u SAD i drugim zemljama, 1982; gitariski duo Uroš Dojčinović i James Bogle, Novi Sad, Knjaževac, Bar i drugi gradovi, 1994.
• Odsutnost (L’ absence), sopran Irina Arsikin, pijanistkinja Nada Kecman i čelistkinja Sandra Belić, Opatija, 1984; snimak RT Zagreb – televizijsko emitovanje preko JRT.
• Duo, za violinu i Martenoove talase: tape izvođenje, Olga Bešević i Janka Šanjek, snimak RT Zagreb, Opatija, 1986.
• Sonatina, violinistkinja Tatjana Olujić i pijanista Aleksandar Vujić, Zemun, 1986; novu verziju Sonatine izvele Edit Makedonska i Tatjana Perković, Beograd, 2005; Olga i Marijana Mladenov, 2008.
• Najmanja pesma, Hor „Braća Baruh”, dirigent Dejan Savić, Niš, 1988.
• Duo, za violinu i violončelo, Maja Jokanović i Sandra Belić, TV Beograd, 1993; Maja Jokanović i Ištvan Varga, Međunarodna tribina kompozitora, Beograd, 1994.
• Tri narodne, Hor „Collegium musicum”, dirigent Darinka Matić-Marović, Međunarodna tribina kompozitora, Novi Sad, 1993; Ženski hor RTB, dirigent Milan Nedeljković, Beograd, 2007.
• Lirski trio, (Trio Amoroso), Takmičenje Muzičke omladine u Beogradu, 1994.
• Novogodišnja lutka, Ivana Stamatović, koncert radionice za klavirsku muziku prof. Milanke Mišević, Kolarčeva zadužbina, Beograd, 2003.
• Letnja noć, izveo na harmonici Zoran Božanić; Međunarodna tribina kompozitora, Beograd, 2005; harmonikaš Teodoro Anzellotti, BEMUS, 2006; CD New Sound 25, SOKOJ-MIC, 2005.
• Tri načina, flautista Ljubomir Jovanović i pijanistkinja Meri Bojić, Međunarodna tribina kompozitora, Beograd, 2006.
• Malo šaljive varijacije (nova verzija), Kristina Stepanović, koncert radionice za klavirsku muziku prof. Milanke Mišević, Kolarčeva zadužbina, Beograd, 2006.
• Igra (Danse), Margriet van Reisen i Arnold Marinissen, Holandija, 2007; Rusija (verzija za dva izvođača); Margriet van Reisen, Arnold Marinissen, Srđan Palačković i Ivan Marjanović, Međunarodna tribina kompozitora, Beograd, 2008.
• Adagio, oboista Borislav Čičovački, Beogradski kamerni orkestar „Dušan Skovran”, dirigent Konrad van Alfen, Beograd, 2008.
• Rondo sekvenca, kontrabasista Slobodan Gerić i pijanistkinja Neda Hofman, Međunarodna tribina kompozitora, Beograd, 2008.
• Balada broj 2, za klavir, Natalija Mladenović, Beograd, 2009. i 2010.
• Čuđenje, Oratorijski hor crkve Sv. Marka iz Zagreba, dirigent Mario Fortuna, Zadar, 2010.
• Iz Ničije zemlje, mecosopran Jovana Jovičević i pijanistkinja Natalija Mladenović, Beograd, 2010.
• Balada o ruži, Ivan Marjanović, Natalija Mladenović i Srđan Palačković, Beograd, 2010.
• Balada broj 1, Ivana Janković-Medić, koncert Radionice za klavirsku muziku prof. Milanke Mišević, Kolarčeva zadužbina, Beograd, 2001; Natalija Mladenović, Beograd, 2010.
• Mali pijac za kamerni ansambl. Marija Mitić, sopran; Slaven Čiča, tenor; Dušica Mladenović, violina; Veljko Klenkovski, klarinet; Zoran Božanić, harmonika; Uroš Jovanović, kontrabas; dirigent Nemanja Mitrašević, Prvo izvođenje na Tribini kompozitora, Beograd, 2012.
• Sonata za violončelo i klavir, Sandra Belić, violončelo i Uki Ovaskainen, klavir, prvo izvođenje na Tribini kompozitora, Beograd, 4.11.2012.
• Dodir, Aleksandra Čuhina, mecosopran i Valentin Dmitrijev, klavir, Takmičenje muzičke omladine u Beogradu, 2013.
• Agitato, Edit Makedonska, violina i Gorana Ćurgus, harfa, prvo izvođenje na otvaranju Festivala harfe, Beograd, Etnografski muzej 9.5.2013.
• Nove folklorne intonacije za dve flaute, Neda Arsenijević i Aleksandar Đuričić, 2013; Neda Arsenijević i Katarina Regotić, 2015.
• Dve romantične pesme, Nataša Jović Trivić, mecosopran, Kamerni orkestar „Ljubica Marić”, dirigent Rade Pejčić, Beograd, 10.6.2015.
• Trag, mecosopran Aleksandra Ivanović i pijanistkinja Olivera Đurđević, Međunarodna tribina kompozitora, Novi Sad, 1992; Nataša Jović Trivić i Ajma Marija Labra, Ajzenštat (Austrija), 2015.
• Balada o polju, Edit Makedonska, violina, Kamerni orkestar „Ljubica Marić”, dirigent Rade Pejčić, Beograd, 10.06.2015.
• Pesme o prolaznosti za bariton, klarinet i klavir Vladimir Dinić, bariton, Vladimir Gagić, klarinet, Vladimir Gligorić, klavir, Međunarodna tribina kompozitora, 8.10.2016.
• Autorsko veče Mirjane Živković, Nataša Jović-Trivić, mecosorapn, Edit Makedonska, violina, Borislav Čičovački, oboa, Kamerni orkestar Ljubica Marić, dirigent Rade Pejčić, Banski dvor, Banja Luka, oktobar 2017.
• Balada o Dositeju za bariton i klavir, Dragana Tomić, klavir, Međunarodna tribina kompozitora, 8.10.2017.
• Koncertni diptih za gudački orkestar, Ansambl Metamorfozis, Međunarodna tribina kompozitora, 4.10.2018.
• Strune, Edit Makedonska i Katarina Popović, violine, Sandra Belić, violončelo, Gorana Ćurgus, harfa, Goran Kostić, kontrabas, Uki Ovaskainen, klavir, Gudački orkestar „Ljubica Marić”, dirigent Rade Pejčić, autorski koncert Mirjane Živković, Velika sala Studentskog kulutrnog centra, 11.3.2019.

 

Pedagoška literatura

• Živković, Mirjana. 1978. Harmonija u okviru muzičkih stilova, skripta. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
• Živković, Mirjana. 1979. Harmonija na klaviru: adaptacija zbirke Paula Vidala i Nadie Boulanger. Beograd: Univerzitet umetnosti.
• Živković, Mirjana. 1979. Metodika teorijske nastave, skripta. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
• Živković, Mirjana. 1990 (1997). Harmonija, udžbenik za srednje muzičke škole (namenjen i studentima). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. (tri izdanja)
• Živković, Mirjana. 1995. Bahove četvoroglasne harmonizacije korala, studija. Beograd: [Fakultet muzičke umetnosti].
• Živković, Mirjana. 2004 (2014). Harmonija: za II razred srednje muzičke škole. Beograd: Zavod za udžbenike.
• Živković, Mirjana. 2001 (2004, 2009). Harmonija za II razred. Harmonija za III i IV razred (namenjeno i studentima), prerađeno prethodno izdanje. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Živković, Mirjana. 1991 (1997, 2005). Instrumentalni kontrapunkt: za srednje muzičke škole. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. (namenjen i studentima)
• Živković, Mirjana. 2014. Harmonija: za III i IV razred srednje muzičke škole. Beograd: Zavod za udžbenike.

Teorijski radovi, članci, kritike (izbor)

• Živković, Mirjana. 1961. „Neki problemi našeg savremenog muzičkog stvaranja”. Danas, 22.11.1961.
• Živković, Mirjana. 1965. „Varšavska jesen”. Pro musica
• Živković, Mirjana. 1966. „Novi zvuk – šta je to?”. Pro musica
• Živković, Mirjana. 1967. „Naša mišljenja. O problemima muzičkog života”. Pro musica
• Živković, Mirjana. 1967. „Sigogis – novo delo Petra Ozgijana”. Pro musica, 1967.
• Živković, Mirjana. 1967. „Concerto abbreviato Petra Bergama”. Pro musica.
• Živković, Mirjana. 1968. „Roajan – festival savremene muzike”. Pro musica
• Živković, Mirjana. 1968. „Nadja Bulanže”. Pro musica
• Živković, Mirjana. 1969. „Beogradske muzičke svečanosti”. Pro musica
• Živković, Mirjana. 1970. „Naša mišljenja. O reformi muzičkog školstva”, Pro musica
• Živković, Mirjana. 1977. „Dan – četiri himne za orkestar Vlastimira Trajkovića”. Pro musica.
• Živković, Mirjana. 1984. „Zlatan Vauda – povodom 40-godišnjice kompozitorskog rada”. Pro musica.
• Živković, Mirjana. 1985. „Udžbenik harmonije Miodraga Vasiljevića”, referat na muzikološkom simpozijumu.
• Živković, Mirjana. 1986. „Stilsko-stvaralačka krivulja Miloja Milojevića u ogledalu njegovih kompozicija za klavir”. U: Miloje Milojević, kompozitor i muzikolog: zbornik radova sa simpozijuma. Beograd: Udruženje kompozitora Srbije.
• Živković, Mirjana. 2000. „Melodija i harmonija. Neki problemi u nastavi”. U: Pedagoški forum. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
• Živković, Mirjana. 2004. Uticaj alikvotnog niza na početni tok muzičke kompozicije klasicizma. U: Muzička teorija i analiza 1: zbornik Katedre za teorijske predmete, 3–10. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
• Živković, Mirjana. 2004. „Sagledavanje hromatike pri obradi modulacija”. U: Muzička teorija i analiza 2: zbornik Katedre za muzičku teoriju. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
• Živković, Mirjana. 2006. „Logika u nastavi harmonije”. Nasleđe
• Živković, Mirjana. 2008. „Ekstenzija tonaliteta u ciklusu Iz tmine pojanje Ljubice Marić”. U: Muzička teorija i analiza 5: zbornik Katedre za muzičku teoriju, 176–187. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
• Živković, Mirjana. 2010. „Svite iz baleta Ohridska legenda – potraga za njihovim identitetima” (povodom 50 godina od smrti Stevana Hristića). U: Muzička teorija i analiza, zbornik katedre za teorijske predmete. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
• Живковић, Мирјана. 2010. „Музика из Слова светлости: заборављени хорови Љубице Марић (аналитичка размишљања једне редакторке) ”. У: Дејан Деспић, Мелита Милин (ур.), Простори модернизма: опус Љубице Марић у контексту музике њеног времена: зборник радова са научног скупа одржаног од 4. до 7. новембра 2009, 287–300. Београд: САНУ: Музиколошки институт САНУ.
• Živković, Mirjana. 2010. „Svite iz baleta Ohridska legenda – potraga za njihovim identitetima: (povodom 50 godina od smrti Stevana Hristića)”. U: Miloš Zatkalik (ur.), Muzička teorija i analiza: radovi sa Sedmog godišnjeg skupa Muzička teorija i analiza 2009, 319–328. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
• Živković, Mirjana. 2014. Interakcija muzike i vremena: zbirka tekstova. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
• Живковић, Мирјана. 2014. „Оркестарске свите из балета Охридска легенда Стевана Христића : поводом штампања њихових партитура”. У: Милена Петровић (ур.), Социолошки аспект педагогије и извођаштва у сценским уметностима: тематски зборник. Шеснаести педагошки форум сценских уметности, 15 –25. Београд: Факултет музичке уметности.
• Živković, Mirjana. „Sagledavanje hromatike pri obradi modulacija”. U: Muzička teorija i analiza 2: zbornik Katedre za teorijske predmete, 189–204. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.

 

Studije, članci, predavanja o Josipu Slavenskom

• Živković, Mirjana. 1975. Analitička studija harmonskog jezika Josipa Slavenskog, klavirske i horske kompozicije, rukopis.
• Živković, Mirjana. 1975. „Neodužen dug, Sarajevske večeri muzke posvećene J. Slavenskom”, Politika, 20.12.1975.
• Živković, Mirjana. 1976. „Neki elementi harmonskog jezika Josipa Slavenskog”, Treći program Radio Sarajeva.
• Živković, Mirjana. 1980. „Nepoznati horovi Josipa Slavenskog”, Mokranjčevi dani, Negotin.
• Živković, Mirjana. 1981. „Pregled ostavštine Josipa Slavenskog”. Zvuk (Sarajevo).
• Živković, Mirjana. 1981. „Josip Slavenski u Jugoslaviji, u Čehoslovačkoj, u svetu”, referat na muzikološkom simpozijumu u Pragu.
• Živković, Mirjana. 1981. „Neka zapažanja i dopune u vezi sa klavirskim kompozicijama Josipa Slavenskog”. Zvuk (Sarajevo).
• Živković, Mirjana. 1983. „Pesnik Balkana u Beogradu i Zagrebu (povodom novih izdanja dela J. Slavenskog)”, Pro musica.
• Živković, Mirjana. 1982. „O filmskoj muzici Josipa Slavenskog”. Zvuk (Sarajevo).
• Živković, Mirjana. 1984. „O filmskoj muzici Josipa Slavenskog”. Međimurje (Čakovec).
• Živković, Mirjana. 1984. „Povodom promocije prve štampane sveske sabranih dela Josipa Slavenskog” Zvuk
• Živković, Mirjana. 1985. „Josip Slavenski. Klavirska dela II“. U: Sabrana dela J. Š. Slavenski. Beograd, Zagreba: UKS-DSH.
• Živković, Mirjana. 1985. „Šta je Josip Slavenski pisao o muzičkom folkloru”. Međimurje: časopis za društvena pitanja i kulturu 7: 101–108.
• Živković, Mirjana. 1986. „Muzički folklor u studijama Josipa Slavenskog”. Zvuk
• Živković, Mirjana. 1987. Harmonski jezik Josipa Slavenskog, separat, rukopis.
• Živković, Mirjana. 1989. „Četiri Balkanske igre Josipa Slavenskog”. U: Sabrana dela J. Š. Slavenski. Beograd, Zagreba: UKS-DSH.
• Živković, Mirjana. 1996. „Težnja ka višem umetničkom redu (stogodišnjica rođenja J. Slavenskog)”. Zvuk.
• Живковић, Мирјана (ур.). 2006. Јосип Славенски и његово доба: зборник са научног скупа поводом 50 година од композиторове смрти, Београд, 8-11. новембар 2005. Београд: СОКОЈ-МИЦ.
• Живковић, Мирјана. 2006. „Југословенство Јосипа Славенског”. У: Јосип Славенски и његово доба: зборник са научног скупа поводом 50 година од композиторове смрти. Београд: СОКОЈ-МИЦ.
• Živković, Mirjana. 2013. „Zaostavština Josipa Slavenskog u Biblioteci Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu”, predavanje održano u Beogradu (SANU), Banja Luci i Čakovcu.
• Живковић, Мирјана. 2014. Заоставштина Јосипа Славенског у библиотеци Факултета музичке уметности у Београду. У: Традиција као инспирација : тематски зборник, 56–65. Бања Лука: Академија умјетности Универзитета, Академија наука и умјетности Републике Српске, Музиколошко друштво Републике Српске.
• Живковић, Мирјана. 2015. Друштвени и педагошки аспекти извођења музике Јосипа Славенског. У: Милена Петровић (ур.). Социолошки аспект педагогије и извођаштва у сценским уметностима: тематски зборник. Седамнаести педагошки форум сценских уметности, 54–62. Београд: Факултет музичке уметности.

Živković, Mirjana. 2017. Društveni aspekt izvođenja muzike Josipa Slavenskog. U: Ivana Medić (ur.), Josip Slavenski (1896–1955): povodom 120. godišnjice rođenja kompozitora, 13–21, Beograd : Muzikološki institut SANU.

Bešević, Ivanka. 1968. „Mirjana Živković”. Politika, 6.11.1968.

Čičovački, Borislav, 2010. Programska knjižica za autorski koncert, 18.5.2010. Beograd: Jugokoncert.

Gajić, Milica. 2015. „Mirjana Živković: Interakcija muzike i vremena, zbirka tekstova [Interaction of Music and Time: Collected Writings] Belgrade, 2014”. New Sound 45: 197–198.

International Who’s Who in Music. Cambridge, 1977, 953.

Koren, Marija. 1966. „Mirjana Živković”. Pro musica 16-17: 17.

Mihajlović Marković, Jelena. 2010. „Sećanje na Mirjanu Živković (1935–2020): In memoriam”. Časopis Srpskog društva za muzičku teoriju 1: 105–112.

Muzička enciklopedija, tom 3. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod, 775.

Pavličić, Filip. 2010. „Harmonski sklopovi u kompoziciji Rondo sekvenca Mirjane Živković”. U: Muzička teorija i analiza: radovi sa Sedmog godišnjeg skupa Muzička teorija i analiza 2009, 377–338. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.

Pejović, Roksanda. 1982. Muzika (2). Beograd: Vuk Karadžić, 314.

Peričić, Vlastimir. 1967. „Mirjana Živković: Dodekafonska pasakalja za violinu solo”. Pro musica 24: 9.

Peričić, Vlastimir. [1969]. „Mirjana Živković”. U: Muzički stvaraoci u Srbiji, 600–602. Beograd: Prosveta.

Сабо, Аница. 2005. „Полифонија педагошког, теоријског и композиторског рада Мирјане

Живковић”. Интернационални часопис за музику Нови звук 25: 5–11.

Сабо, Аница. 2011. „Стваралачка поетика Мирјане Живковић”. У: Српски језик, књижевност, уметност: зборник радова са V међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, 15–20. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.

Тепарић, Срђан. 2016 .„Стратегије презначења референци романтизма у Две романтичне песме Мирјане Живковић“. У: Сања Пајић и Валерија Каначки (ур.), Српски језик, књижевност, уметност, зборник радова са X међународног научног скупа на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (23–25. X 2010), књ. 3: Музика и медији у визуелној уметности & Језик музике – музика и језик, 263–273.Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.

Teparić, Srđan. 2019. „Dve romantične pesme i Balada o polju Mirjane Živković”. U: Zorica Premate (prir.), Tribine Novi zvučni prostori, 73–77. Beograd: Centar za muzičku akciju – JMU Radio-televizija Srbije.

Život sa muzikom – Mirjana Živković, urednik Branislav Jarić, RTS TVB, mart 2012.

CMA, Tribina Novi zvučni prostori – Mirjana Živković: Dve romantične pesme i Balada o polju, učestvuju Srđan Teparić, Nataša Jović Trivić, Zorica Premate, Sala Udruženja kompozitora Srbije, 29.6.2015.

CV naučnika – Mirjana Živković, Brainz TV, oktobar 2019.

Vreme muzike – Mirjana Živković, urednik i voditelj Ana Ćirica, Radio Beograd 2, 2.4.2019.

Muzička priča Mirjane Živković i Kamernog orkestra Ljubica Marić koja se ne zaboravlja

Mirjana Živković: Basma

Mirjana Živković: Wind Quintet, 1962 (Belgrade Wind Quintet 1975)

IZVODI IZ KRITIKA

Dmitrij Šostakovič prilikom svog gostovanja u Beogradu: „…odlična pesma Predosećaj jeseni Mirjane Živković.”

Zvuk, br. 61, 1963, 40.

 

„Varijacije za violinu i klavir Mirjane Živković, često opore u zvuku, ali pre svega (su) usmerene na oblikovanje doživljaja i atmosfere. Uravnotežene u suprostavljanju kontrasta, one pokazuju smisao za logično građenje oblika i predstavljaju vrlo uspelo kamerno ostvarenje.”

Marija Koren, Borba, 9.5.1964.

 

„Sinfonia polifonica u formalnom pogledu predstavlja barokni oblik preludijuma i fuge. Teza i antiteza koje leže u osnovi ove forme iskorišćene su u jednom novom, savremenom vidu, duhovito i maštovito obogaćene tekovinama moderne kompozicione tehnike.”

Bilten Saveza kompozitora Jugoslavije, br. 5, 1964.

 

„Simfonijski torzo Mirjane Živković predstavlja interesantan pokušaj da se stavovi cikličnog oblika simfonije slobodno biraju i raspoređuju i da se simfonija sadržajno kondenzuje u dva stava. Posvećen uspomeni na jedno prijateljstvo, Simfonijski torzo Mirjane Živković u prvom, laganom stavu ostvaruje jednu intimnu i toplu lirsku meditaciju, koja svedoči o poetskoj žici u njenom talentu, dok u brzom stavu otkriva snagu u postavljanju, razvoju i razrešenju dramskog sukoba.”

Branko Dragutinović, Politika, 29.1.1968.

 

Deo pisma Nađe Bulanže, kojim je saopštila autorki da je kompozicija Basma (Incantation) nagrađena prvom nagradom Konzervatorijuma u Fontenblou (Fontainebleau), 1968: „Vaše delo je snažno delovalo na žiri koji su sačinjavali Henri Dutilleux, Antonin Szalowsky, Bruno Gillet, Anette Dieudonne i ja. Ne možete znati koliko sam se obradovala!” Nadia Boulanger

 

„Susret sa muzikom Mirjane Živković uvek je privlačan i zanimljiv. Njena muzika nije isključiv plod misaonog stvaralačkog procesa, uvek se u njoj naziru emotivni impulsi dubljih inspirativnih izvora … Njene Koncertantne metamorfoze, bogate idejama zdravog tematskog jezgra, znalački koriščene u simfonijskom oblikovanju, najimpresivniji su, čini mi se, u mirnijim, meditativno obojenim delovima, kada učešće klavira osetno dobija na solističkoj izražajnosti. Brzi delovi, svojim masivnim i oporim zvučnim blokovima donose kontraste koji nagoveštavaju izrazitije muzičko-dramske sklonosti Mirjane Živković. U celini: susret sa zanimljivim delom solidne fakture i bogatog orkestarskog kolorita.”

Mihajlo Vukdragović, Politika ekspres, 13.5.1976.

 

„Koncert Beogradske filharmonije sa dirigentom Živojinom Zdravkovićem i solistima na klaviru Lidijom Matić i Eugenom Inđićem će ostati u sećanju ‚zahvaljujući zvučnom granitu Mirjane Živković, novom delu u čije izvođenje su interpretatori, posebno predanim tumačenjem pijanistkinje Lidije Matić, založili najviše snaga. Bremenito zvukom, istkano mrežom neiscrpnih kombinacija, ono nosi težinu simfonijskog mišljenja i kroz organsku stopljenost solističke deonice i orkestarskog tkiva u nedeljivi trostavačni organizam, sazdan od nebrojenih preobražaja istih tema i motiva, zrači podjednako emotivnim nabojem meditativnih delova kao i kontrastnim dramskim akcentima.”

Milena Pešić, Novosti, 19.5.1976, povodom prvog izvođenja Koncertantnih metamorfoza

 

„Mecosopran Aleksandra Ivanović i timpanista Slobodan Milićević su u Basmi Mirjane Živković sa interesovanjem tragali za smislom ,čarobne formule‘ … u prizivanju atmosfere magijske scene.”

Mirjana Veselinović, „Posle festivala Muzika u Srbiji”, Politika, 23.11.1976.

 

„U nizu novih djela, mahom nezanimljivih i po zamisli i po realizaciji, nekoliko ih je zablistalo neposrednošću glazbene ideje, izvornošću kazivanja ili dovršenošću oblikovanja. Valja, na primjer, ukazati na Četiri pohvale za glas i klavir Mirjane Živković, u kojima su se vokalna dionica i pratnja efektno prožimale uz apartan zvuk klavira.”

Dr K. Kovačević, Borba, 16.11.1977, o delima na Jugoslovenskoj muzičkoj tribini u Opatiji

 

„Čuli smo i simpatičnu, nadasve ljupku i spontano iskazanu Sonatinu (za violinu i klavir) Mirjane Živković.” Slobodan Turlakov, Novosti, 20.5.1987.

 

„Svita za čembalo Mirjane Živković je inspirisana melodijskom napevnošću Mokranjčevog Oktoiha i u njoj se sukobljavaju arhaična čistota i decentnost starih napeva sa oštrim, katkada i oporim sredstvima tehničkog ruha.”

Konstantin Babić, Večernje novosti, 1.10.1989, povodom prvog izvođenja svite Glasovi

 

„U sviti Tri načina za flautu i klavir Mirjane Živković, premda realizovanoj putem konvencionalnog međusobnog uodnošavanja stavova prema rasporedu tempa brz-lagan-brz, plenila je – naročito u središnjem stavu – sveža melodijska invencija i, u današnje vreme čini se iščezla, dirljiva i neposredna emocionalnost.”

Ivana Stamatović, „15. Međunarodna tribina kompozitora”, Novi zvuk, br. 29, 2007.

 

„Ruskinja Čuhina je (…) altovskim dubinama i mat bojom oduševila mnoge i u drugoj etapi dobila je nagradu za najbolje izvođenje kompozicije Dodir Mirjana Živković.”

Branka Radović, Politika, 6.4.2013.