Stefanović Mirjana

Mirjana Stefanović

Stefanović Mirjana

DATUM I MESTO ROĐENJA

24. oktobar 1939. Niš

DATUM I MESTO SMRTI

10. avgust 2021, Beograd

BIOGRAFIJA

Mirjana Stefanović je rođena u Nišu, 24. oktobra 1939. godine. Živela je u Nišu, Kosančiću, Crvenki i od 1946. do 1950. godine u Novom Sadu, a od 1950. u Beogradu. Školovala se u Novom Sadu i Beogradu, kao i u Delhiju u Indiji, gde je boravila od 1961. do 1965. godine. Magistrirala je engleski jezik i književnost.

Počela je da radi na Radio Beogradu 1966, prvo kao novinar-saradnik na Trećem programu, a od 1967. do kraja 1973. kao novinar-redaktor u Dečijoj redakciji Radio Beograda. Od 1974. do sredine 1991. godine radila je kao urednica u izdavačkoj kući Nolit. Osnovala je i deceniju i po uređivala biblioteku Raspust u kojoj je objavljeno preko pedeset knjiga za mlade izabranih iz svetske i domaće književnosti. Uređivala je i biblioteku Zanimljiva nauka, a bila je i glavna urednica edicije Prva knjiga Matice srpske (1974–1979), kao i članica redakcije Letopisa Matice srpske (1982–1983). Mnogo je putovala i posetila je sve kontinente osim Australije.

Počela je da objavljuje poeziju kao srednjoškolka. Njena prva zbirka pesama Voleti objavljena je 1960. godine. U stvaralaštvu Mirjane Stefanović paralelno postoje dve sfere: književnost za odrasle i književnost za decu. Mirjana Stefanović je jedna od najznačajnijih i najplodotvornijih pesnikinja za decu druge polovine 20. i početka 21. veka.

Pored pisanja i uredničkog posla, prevodila je sa engleskog jezika. Sa engleskog je prevela indijske romane Račići T. Š. Pilae (Thakazhi Sivasankara Pillai) (Beograd, 1966) i Tamni igrač Balačandre Radžana (Balachandra Rajan) (Beograd, 1977). Igrano je desetak njenih televizijskih i radio-drama kao i pozorišna komedija za decu Cecilija od Cinberije. Dobitnica je više književnih nagrada za književno stvaralaštvo kako za odrasle, tako i za decu, od kojih se mogu izdvojiti Nagrada Pro Femina (1997), Nagrada „Desanka Maksimović” (2010), kao i Nagrada „Milica Stojadinović Srpkinja” (2019). Povodom Nagrade „Desanka Maksimović“ priređen je naučni skup o stvaralaštvu Mirjane Stefanović i objavljen je zbornik radova Poezija Mirjane Stefanović (2012). Povodom Nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja” objavljena je knjiga izabranih pesama Pozdrav (2020). Prva je žena dobitnica međunarodne Nagrade „Bosanski stećak”, koju dodeljuje žiri Međunarodne književne manifestacije Sarajevski dani poezije (2013). Među laureatima ovog priznanja nalaze se pesnici Tadeuš Ruževič (Tadeusz Różewicz) iz Poljske, Kristofer Meril (Christopher Merill) i Čarls Simić (Charles Simic) iz Amerike, Oto Tolnaji (Ottó Tolnai) iz Mađarske i drugi. Pesme i priče Mirjane Stefanović uvrštene su u preko sedamdeset antologija. U prvom broju kultnog časopisa ProFemina (1994/1995) rubrika Portret savremenice bila je posvećena Mirjani Stefanović, posebno antiratnoj zbirci Pomračenje. Tom prilikom objavljen je izbor iz poezije, a o njenom stvaralaštvu pisali su Milica Nikolić, Kosta Bogdanović i Dubravka Đurić.

U obrazloženju žirija prilikom dodela Nagrade „Desanka Maksimović” stoji: „Nagrada se Mirjani Stefanović dodeljuje za celokupno pesničko delo i doprinos srpskoj poeziji. Mirjana Stefanović se na pesničkoj sceni Srbije pojavila šezdesetih godina XX veka i predstavlja prvi urbani ženski pesnički glas srpske poezije. (…) Poezija Mirjane Stefanović predstavlja odstupanje od stereotipa o ženskom pisanju, kao i raskid sa tradicionalističkim načinom izražavanja. To je poezija modernog pesničkog izraza, urbanog senzibiliteta. Pesnički govor Mirjane Stefanović je depatetizovan, lišen retoričkih ukrasa, i daleko od svakog uzvišenog pojanja na opšte i izlizane pesničke teme. Poezija Mirjane Stefanović je subverzivna. Ona razobličava i demistifikuje, koristi ironiju, autoironiju i sarkazam za podrivanje autoriteta, dogmi i svakojakog slepila (…) Mirjana Stefanović je prva srpska pesnikinja koja je u pesnički tekst uvela humorne i crnohumorne elemente, inače retke u poeziji uopšte, još sedamdestih godina prošlog veka pišući svoje najoriginalnije knjige Indigo i Radni dan. Norma njenog pesničkog jezika je govorni idiom, često kolokvijalan, žargonski, a kada zatreba ona vešto koristi i mitsko-folklorne jezičke obrasce razobličavajući ih do besmisla.” (Nagrada Desanka Maksimović).

RADOVI

Knjige poezije:
Voleti. Novi Sad: Matica srpska, 1960.

Proleće na Terazijama. Beograd: Prosveta, 1967.
Indigo. Beograd: Nolit, 1973.
Radni dan. Novi Sad: Matica srpska, 1979.

Pomračenje. Novi Beograd-Kranj: Fondi Oryja Pála, 1995. i Beograd: Beogradski krug, Centar za antiratnu akciju, 1996.
Iskisli čovek. Beograd: Nolit, 2003.

Somot i svila. Smederevo: Smedervska pesnička jesen, 2011.

Promaja: izabrane i nove pesme. Beograd: Zadužbina „Desanka Maksimović”, 2011.

Škola života, izabrane pesme. Beograd: Grupa 484, 2012.

Održi plamen, izabrane i nove pjesme. Sarajevo: Društvo pisaca Bosne i Hercegovine, Međunarodna književna manifestacija „Sarajevski dani poezije”, 2013.

Trap. Kraljevo: Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani”, 2018.

Izabrane pesme. Novi Sad: Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski”, 2020.

Knjige proze:
Odlomci izmišljenog dnevnika. Novi Sad: Matica srpska, 1961.
Savetnik. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1979.
Prošireni savetnik. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, 1987.
O jabuci. Novi Sad: Dnevnik, 2009.

Knjige namenjene deci:

Vlatko Pidžula. Beograd: Prosveta, 1962. (ponovljeno izdanje 2007).

Enca sa kredenca. Novi Sad: Kulturni centar, 1969. (ponovljena izdanja Sarajevo, 1975; Novi Sad, 1978).

Štrickalice. Beograd: BIGZ, 1972.

Cecilija. Beograd–Gornji Milanovac: Dečje novine. 1973. (pozorišni komad).

Šta da radi ova fota?. Beograd: Nolit, 1979. (ponovljena izdanja Banja Luka, 1989; Novi Sad, 2003).

Mit érdemel az a bűnös. Forum: Novi Sad, 1984. (prevod na mađarski romana Šta da radi ova fota?).

Drugari sa repom. Beograd: Vuk Karadžić, 1985. (četiri slikovnice sa ilustracijama Marka Krsmanovića).

Šola za velike. Ljubljana: Mladinska knjiga, 1985. (prevod priča na slovenački).

Čudo do čuda. Beograd: Vuk Karadžić, 1986.

Sekino seoce. Beograd: Ginko, 1994. (ilustracije Dušan Otašević).

Zlatne ribice. Novi Sad: Matica srpska, 1994. (ilustracije Dušan Dimitrov).

O Uglješi: Pesme iz Ženeve. Beograd: Prosveta, 1996. (ponovljeno izdanje 2000).

Škola ispod stola: pesme i priče. Beograd: Portal, 2003.

Prvi poljubac: izabrane igre za decu. Beograd: Bookland, 2010.

Priređene knjige:

Moja majka – pisci govore o svojim majkama. Novi Sad: Zmajeve dečije igre, 2007 (Sa Katarinom Granata-Savić).

Izvedene drame:

Činiti čin, eksperiment u jeziku. Treći program Radio-Beograda, 1965. (kompozitor Dušan Radić).

Leći na rudu, tv drama. TV Beograd, 1968.

Urlikologija, radio-drama. Treći program Radio-Beograda, 1968.

Cecilija od Cimberije, pozorišna igra za decu. Teatar Boško Buha, Beograd, 1969.

Beli zečevi, tv drama. TV Beograd, 1970.

Kakav dan, tv drama. TV Beograd, 1979.

Proleće života, tv drama. TV Beograd, 1980.

REFERENCE

Bašić, Adisa. 2019. „Smijeh u lice smrti: komičko u poeziji Mirjane Stefanović i Milene Marković“. Književna istorija, 167 (51): 85–101.

Станишић, Мирјана (прир.). 2012. Поезија Мирјане Стефановић: зборник радова. Београд: Задужбина „Десанка Максимовић”.

INTERNET IZVORI

Sarajevske sveske: Izabrana poezija

Časopis Agon: Temat posvećen Mirjani Stefanović

Dodela nagrade Milica Stojadinović Srpkinja

Srpsko književno društvo

OSTALO

Nagrade:

Nagrada Novosadske Tribine mladih za rukopis knjige Odlomci izmišljenog dnevnika, 1959.

Nagrada „Neven” za knjigu Vlatko Pidžula, 1962. (najbolja knjiga za decu u Srbiji).

Nagrada Politikinog zabavnika za Sekino seoce, 1994. (najbolja kljiga za decu u Jugoslaviji).

Nagrada Zmajevih dečjih igara za izuzetan stvaralački doprinos književnosti za decu, 1995.

Nagrada Pro Femina za knjigu pesama Pomračenje 1997.

Nagrada „Desanka Maksimović”, za celokupno pesničko delo i doprinos srpskoj poeziji, 2010.

Zlatni ključić Smedereva, nagrada za životno delo u oblasti dečije književnosti, 2011.

Zlatno Gašino pero, nagrada za životno delo i doprinos vedrom duhu detinjstva, 2012.

Nagrada Sarajevskih dana poezije „Bosanski stećak”, 2013.

Povelja Zmajevih dečijih igara, za izuzetan doprinos književnosti za decu, 2017.

Nagrada „Milica Stojadinović Srpkinja”, za knjigu pesama Trap, 2019.

Izbor iz poezije:

Pusta koža

Koža se prostire pusta kao Sahara.

Koliko se može sagledati, dopire do horizonta, dovoljno velika da bi od nje neki globalni konfekcijski džin mogao iskrojiti uniforme za policiju sve tri velike sile.

Pokušaj da se u nju zasadi cvet – obična poljska žalfija, inače pogodna za sve terene u okvirima kontinentalne klime – bedno propada: maljavi žbunić sa rumenim kljunovima cvetova sparušuje se i sklapa brzinom koju oko lako prati.

Potreba za dodirom dovodi do posipanja mrvica po trbuhu. Ali ova primamljiva hrana ne može iz praznog neba da dozove nijednu pticu.

Najzad, pošto je žeđ prevelika, pozvani su radnici da iskopaju bunar. Stigli su već do tridesetog metra, a još uvek izbacuju sve nove i nove ašove sasušenog epitela. Načinili su veliki beličasti breg, kao neku treću, bezrazložno ustobočenu dojku.

Od vode nema ni traga, što navodi na pomisao da koža ne samo što je pusta i ogromna po površini već je i njena treća dimenzija,dubina, sasvim neizvesna.

Iz zbirke Indigo

Pesma o kćeri i zastavi

moja pametna i lepa kćer

sva od svetlosti i očiju očiju

ona što govori engleski i francuski

a učila je i klavir i baletske veštine

sreće u vojnom bloku novobeogradskom

izgaženu u blatne kraste obraslu

zastavu zemlje u kojoj se rodila

naš barjak istican za velike praznike

što lepršao je kroz sve njene čitanke

i pere rane umirućoj zastavi