Zarić Milana

Milana Zarić rođena je 1977. godine u Beogradu. Školovala se na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, Triniti koledžu za muziku u Londonu i Kraljevskom konzervatorijumu u Hagu, gde je magistrirala. Milana Zarić je solo harfistkinja Beogradske filharmonije, solo i kamerna muzičarka,  specijalistkinja za savremene muzičke prakse, umetnička direktorka ansambla, istraživačica i edukatorka, idejni je tvorac domaćih i međunarodnih ansambala i projekata koji imaju za cilj preispitivanje tradicionalnih uloga i odnosa između kompozitora, izvođača i improvizatora.

Tokom dvadesetogodišnjeg profesionalnog iskustva nastupala je sa vodećim solistima i dirigentima današnjice kao prva harfistkinja Beogradske Filharmonije, zatim kao gost sa renomiranim orkestrima i ansamblima u regionu, Holandiji i Velikoj Britaniji, a takođe i kao vođa nekoliko uspešnih ansambala. Kao solistkinja, premijerno je izvela vodeća dela harfističkog repertoara 20. veka u Srbiji, kao i širom Evrope. U Americi i Australiji izvodila je dela komponovana specijalno za nju.

Aktivna kao solistkinja i kamerna izvođačica, kroz brojna premijerna izvođenja (preko 20 solo komada), kao i kroz saradnju sa domaćim i stranim kompozitorima, Milana Zarić neguje i zagovara savremeno stvaralaštvo, istovremeno se zalažući za proširenje repertoara za solo harfu i harfu u ansamblu. Njeno izvođačko umeće i strast prema savremenom muzičkom izrazu inspirisali su brojne kompozitore, koji su za nju pisali solo komade: Ričard Beret (Richard Barrett), Džejms Erber (James Erber), Falk Hubner (Falk Hübner), Ugo Morales (Hugo Morales), Teodora Stepančić, Ana Gnjatović, Svetlana Maraš, Ivan Brkljačić. Kao umetnički rukovodilac Ansambla Studio 6, Milana Zarić posebno neguje savremeno srpsko stvaralaštvo, podsticanjem, naručivanjem i izvođenjem dela kompozitora i kompozitorki kao što su: Isidora Žebeljan, Svetlana Maraš, Jug Marković, Sonja Mutić i drugi. Značajan deo njenog umetničkog rada je i bavljenje improvizovanom muzikom.

Milana je aktivna i kao organizatorka muzičkih događaja. Pored brojnih projekata saradnje, bila je osnivačica tri uspešna ansambla i nekoliko kolektiva muzičara u Srbiji. Milana je koosnivačica Ansambla Studio 6, jedinstvenog srpskog ansambla za savremenu umetničku muziku, koji od 2012. godine ostvaruje neprekidne uspehe i saradnje na domaćem tlu, kao i širem Evrope. Kolektiv i ansambl Studio 6 su, uz Milanino vođstvo, ostvarili niz uspešnih sezona i međunarodnih gostovanja. Sarađivali su kako sa mnogobrojnim domaćim kompozitorima i kreativnim muzičarima, tako i sa vodećim imenima današnje savremene muzičke scene kao što su: Hajner Gebels, Ričard Beret, Vinko Globokar, Katalin Ladik i mnogi drugi. Pored Ansambla Studio 6, Milana Zarić je stalno angažovana u duetu sa kompozitorom Ričardom Beretom (harfa i elektronika). Zajedno su osnovali Bandcamp stranu Strange Strings 2021. godine.

Milana Zarić je održala brojne koncerte širom sveta (u Evropi, Australiji i Americi). Njeni nastupi su  neretko tematski koncipirani, atraktivni, uz multimedijalnu saradnju sa vizuelnim umetnicima. Poslednjih godina, nekoliko puta je imala čast da otvara internacionalne festivale, od kojih poslednji u Bangoru, Vels, u februaru 2023. godine. Kao zagovornica proširenih tehnika sviranja i eksperimentalnih muzičkih praksi, Milana uspešno predstavlja srpsku muzičku scenu u svetu, a svetsku muzičku scenu domaćoj publici. Tokom prethodnih sezona, njeni solo i kamerni nastupi uključivali su gostovanja u Melburnu, Singapuru, Londonu, Amsterdamu, Roterdamu, Birmingemu, Hagu, Bernu, Bazelu, Budimpešti, Mineapolisu, Njujorku, Los Anđelesu.

Milana je pozvana 2023. godine da nastupi u Beču, Stokholmu, Bangoru (Vels), Bafalu (SAD), Mineapolisu i Sen Polu (SAD). Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture nastupala je u Parizu, kao i na festivalima u Zagrebu, Njujorku, Londonu, Beogradu (BEMUS, BITEF, Međunarodni festival harfe, Ring Ring i Tribina kompozitora). Milana je kao solistkinja Beogradske filharmonije nastupala 2014. i 2022. godine u Beogradu, a takođe je u ulozi solistkinje premijerno izvela dela solističkog repertoara za harfu, uz pratnju kamernih orkestara „Dušan Skovran” i „Ljubica Marić”.

Pedagoški rad Milane Zarić uključuje majstorske kurseve za harfiste i kompozitore na prestižnim institucijama, poput Kalifornijskog instituta za umetnost u Los Anđelesu, Univerziteta Minesote u Mineapolisu, Univerziteta u Bafalu, Gildhol škole za muziku i dramu u Londonu, na Konzervatorijumu u Birmingemu, Kraljevskom koledžu u Mančesteru, Univerzitetima u Jorku i Lidsu, Kraljevskom konzervatorijumu u Stokholmu, kao i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.  U maju 2023. postala je stalni predavač na Kraljevskom konzervatorijumu u Hagu. Kurs Collaborative music creation ističe se po svom inventivnom pristupu savremenim visokoškolskim muzičkim praksama. U Srbiji, Milanin rad sa mladim harfistkinjama doneo im je mnoga priznanja i nagrade na prestižnim međunarodnim takmičenjima.

Samostalne kompozicije:

• Milana Zarić: Lavirint za 4 harfe, 2023. (Prvo izvođenje: Upsala, Švedska; Stina Hellberg Agback, Helene Breschand, Rhodri Davies, Milana Zarić)
• Milana Zarić: Sfinga, re-interpretacija, za dve harfe, 2023. (Prvo izvođenje: Beogradska filharmonija; Gorana Ćurgus, Milana Zarić)

Kolaborativne kompozicije:

• Milana Zarić, Richard Barrett: Nocturnes, 2019.
• Milana Zarić, Richard Barrett: Restless Horizon, 2020.
• Milana Zarić, Richard Barrett: Mirage, 2020.

Milana Zarić, Richard Barrett: Grottesche, 2024.

Barrett, Richard. 2019. Music of Possibility. Vision Edition.

• Milena Zaric
• Kolektiv Studi6
• Yusupov, MAXIMUM for violin, viola, flute, harp and orchestra, Beogradska filharmonija, 16.04.2014
• Studio 6 – Ansambl studia 6, Radio Televizija Srbije 3, 21. 07.2015.
• Milana Zarić i harfa, Jutarnji program RTS, RTS Beogradska hronika, 02.10.2017.
• Király Ernő Centennial of birth – Bon…ton, RTVojvodina, Kolektiv Studio6, 10.02.2020.
• Milana Zarić – RTS, „Od zlata jabuka“, 17.01.2021.
• Milana Zarić, Richard Barrett, Mirage, digitalni album, 15.10.2020.

Razgovor sa harfistkinjom Milanom Zarić

Septembar 2024.

1. Specijalistkinja ste za savremenu muzičku praksu i aktivno se bavite izvođenjem i promovisanjem savremene muzike u Srbiji i širom sveta. Možete li izdvojiti Vaše uzore na polju savremene muzike koji Vas inspirišu?

Budući da se bavim kreativnom interpretacijom klasične, moderne i sasvim savremene muzike, a kad to kažem mislim na komponovanu, zatim improvizovanu muziku i eksperimentalne muzičke prakse – moji uzori dolaze zaista sa mnogih strana, i teško ih je klasifikovati i sve navesti. Autori  koji su pomerali granice i krčili put generacijama koje dolaze postoje oduvek, i mnogima su uzori, pa tako i meni – od Vagnera (Wagner), Malera (Mahler) i Debisija (Debussy), preko Maurisija Kagela (Mauricio Kagel), Džona Kejdža (John Cage), do autora koji su se bavili graničnim praksama – spoj elektronike i akustike (Janis Ksenakis /Yiannis Xenakis/, Karlhanjc Štokhauzen /Karlheinz Stockhausen/), zatim muzički teatar Hajnera Gebelsa (Heiner Goebbels), duboko slušanje Polin Oliveros (Pauline Oliveros), hipnotički minimalizam Stiva Rajša (Steve Reich), La Monta Janga (La Monte Young); originalni instrumenti Herija Parča (Harry Partch)… Kreativni izvođači i kompozitori-izvođači malo starije generacije, kao što su Zina Parkins (Zeena Parkins), Entoni Brakston (Anthony Braxton), Džon Zorn (John Zorn) i danas, kada je to u trendu sve više i više, za mene su pravi vesnici onoga gde muzika treba da bude unutar kulture i društva. Takođe, zbog načina na koji se bavim svojim instrumentom, a to je pokušaj da proniknem u ona duboka, introvertna, skoro nečujna i efemerna sazvučja unutar harfe, i želja da se ona eksternalizuju, a da se zvučni svet harfe proširi i na neki način oslobodi od stereotipa – imajući to u vidu, uvek me uzbudjuju autori muzike za žičane instrumente i perkusije, i njihova neraskidiva ko-relacija – mislim na veliki stilski dijapazon  – od zapadnoafričke muzike za koru, ili sufi muzike sa Bliskog Istoka, do muzike Pjera Buleza (Piera Boulez)a, Franka Donatonija (Frank Donatoni) ili Žorža Apergisa (Georges Aperghis).

Izdvojila bih žene autorke koje su istorijski bile zapostavljene i kojima nije bilo dozvoljeno da uđu u panteon velikih, a koje se i danas bore za svoje ravnopravno mesto na muzičkim scenama (iako se već odmaklo u svesti mnogih da je rodna ravnopravnost u ozbiljnoj muzici takođe i ozbiljan problem) – Elijan Radig (Eliane Radigue), Polin Oliveros, Betsi Žolas (Betsy Jolas) i mnoge druge brilijantne kompozitorke. Preporučila bih fenomenalan film o ženama pionirkama elektronske muzike Sisters with transistors – u njemu obiluju kreativne žene koje su bile potpuno ispred svog vremena. Elijan Radig, francuska autorka legendarnih elektronskih dela, koja se pod stare dane okrenula kreativnoj saradnji sa instrumentalistima, i koju sam upoznala u njenim 90-im godinama, je ostavila izuzetan utisak na mene. Kod nas, gde uvek sa ponosom ljudima prenosim, su žene kompozitorke na jakim pozicijama i brojčano i kvalitativno na zavidnom nivou, moji uzori su svakako Isidora Žebeljan, sa kojom sam blisko sarađivala,  Ljubica Marić, Ludmila Frajt, čija dela sam svirala. Vrlo podržavam žensko muzičko stvaralaštvo i radujem se uspesima domaćih kompozitorki aktivnih danas i kod nas i sve više i na internacionalnim scenama – Milice Đorđević, Sonje Mutić, Svetlane Maraš itd.

Na kraju, ali ništa manje važne za mene su žene koje danas osvajaju muzički multiverzum, i čija interesovanja i dostignuća prevazilaze ograničenja jedne discipline, jednog istrumenta ili veštine – tome i sama težim. Neke od takvih ličnosti bi bile Barbara Hannigan, vokalistkinja i dirigent, Kler Čejs (Claire Chase), flautiskinja i osnivač čuvenog njujorškog ansambla ICE, Dženifer Volš (Jennifer Walshe) britanska transdisciplinarna kompozitorka, koja se aktivno bavi vezom izmedju veštačke inteligencije i savremene muzike… Posebno se divim Katalin Ladik, multidisciplinarnoj umetnici, na poljima izvođaštva, eksperimenta, vizuelne umetnosti i poezije, koja i danas aktivno radi u svojim osamdesetim godinama, i koja je živi primer avangarde i dan danas.

2. Da li biste mogli da izdvojite koncert, projekat, događaj ili saradnju koji je posebni za Vas i na koje ste ponosni?

Biti muzičar znači često se naći u novim i neočekivanim situacijama, ali ono što svi znamo i zbog čega i jesmo muzičari, to su nastupi pred publikom. Magiju dobrog koncerta na kome i sam učestvuješ, malo stvari na ovom svetu može da zameni. Ne mogu ni da pretpostavim koliko koncerata sam odsvirala u životu – čak i kad pomislim na količinu uzbudljivih, teško mi je da se odlučim koji su baš bili naj naj – evo nekoliko izvođenja koje ću sigurno dugo pamtiti: prvi put u orkestru u izvođenju Malerove Treće simfonije sa Zubinom Mehtom 2006. na Kolarcu. Svi u kolektivnoj ekstazi, i orkestar i publika – nezaboravno! Sa orkestrom Beogradske filharmonije, u kome sam provela 18 godina, nesumnjivo još jedan nezaboravan koncert je onaj koji smo održali na američkoj turneji u Karnegi Holu u Njujorku 2014. Ta sala sigurno ima najmagičniju akustiku koju sam doživela na sceni ikada. Od solo nastupa, skočiću na prošlu godinu i pomenuti komad koji je Ričard Beret napisao za pevajuću harfistkinju – pektis je jedinstveni komad u literaturi za harfu nastao na stihove antičke pesnikinje Sapfo, a označava misterioznu i zaboravljenu antičku harfu istog naziva – pektis. Ovaj komad sam do sada više puta izvela u inostranstvu, a nadam se da ću uskoro i na domaćoj sceni. Inače, kuriozitet je da je tekst za glas na antičkom grčkom jeziku! To me podseća i na izuzetno izvođenje pretposlednje kompozicije koju je Štokhauzen ikada napisao, a to je Freude za dve pevajuće harfistkinje. Ovaj izuzetno zahtevni 45-minutni komad izvele smo Gorana Ćurgus i ja u Sali BGF 2015. godine. Pošto u tom komadu pevamo na latinskom, ja se često šalim kako sam specijalizovana da pevam na izumrlim jezicima (starogrčki, latinski…). Svakako je jedna od najvoljenijih saradnji bila i ostala sa pokojnom kompozitorkom Isidorom Žebeljan – učestvovanje u njenoj operi Zora D. 2004. godine na početku karijere mi je dalo krila. To je bila predivna produkcija koja je i zabeležena na CD-u u izdanju Mascoma.

Za kraj bih izdvojila i višegodišnji duet sa mojim suprugom Ričardom Beretom. Mi smo proputovali tri kontinenta sa našom originalnom muzikom za harfu i elektroniku. Puno koncerata, predavanja i radionica koje smo održali su bili posebni, ali naročito se ponosim projektom koji smo izveli kao virtuelni video performans, usred najgore faze pandemije kovida, kada nismo mogli napolje i kada je ceo svet stao. Osmislili smo jedan čitav album koji smo uživo izveli i emitovali na jutjubu u junu 2020, a koji se kasnije otelotvorio i kao izdanje na našoj Bandcamp strani Strange Strings. Album se zove Mirage (Priviđanje).

3. Aktivno se bavite organizacijom koncerata, projekata i sarađujete sa drugim umetnicima. Možete li nam reći nešto više o ideji nastanka ansambla Studio 6?

Ričard Beret je bio zaslužan što smo se Nenad Marković i ja upoznali u proleće 2012. i odlučili da oformimo ansambl za savremenu muziku. Naš prvi koncert je bio tog juna u Studiju 6 Radio Beograda, uz prenos uživo na Trećem programu Radio Beograda. Ushićeni posle tog prvog koncerta zajedničkom saradnjom, i to sa muzičarima koje smo pozvali a koji su sa nama delili umeće i ljubav prema eksperimentu, savremenim partiturama i improvizaciji, odlučili smo te večeri da ćemo se zvati Studio 6, kao omaž mestu našeg prvog koncerta, a i bilo nas je šestoro! Do danas, Ansambl Studio 6 je poručio veliki broj novih kompozicija uglavnom od domaćih autora; ansambl je zatim održao veliki broj koncerata širom Srbije i Evrope, sarađivao, menjao se na jedan modularni način, i uopšte učestvovao na velikom broju projekata, radionica, festivala… Išli smo na nekoliko evropskih turneja, pozivali umetnike i sarađivali sa vodećim imenima kao što su Hajner Gebels, Katalin Ladik, Rajnhold Fridl (Reinhold Friedl), Vinko Globokar i naravno Ričard Beret, koji je za nas napisao jedan izuzetan ciklus kompozicija u trajanju od 60 minuta, close-up, koji smo izveli i u našoj zemlji nekoliko puta, a koji bi uskoro trebalo da izađe i kao izdanje. Ovog leta učestvovali smo na sjajnom projektu Sounding Spomenik, koji se u saradnji sa grupom iz Slovenije bavi ozvučavanjem spomenika rasutih po zemljama bivše Jugoslavije. A ove jeseni ćemo učestvovati u dvodnevnoj saradnji između domaćih improvizatora (koje smo pozvali iz raznih, ne samo profesionalnih muzičkih krugova) i gostiju iz Graca – biće nas 25 i održaćemo dva koncerta u različitim formacijama. Prava eksplozija kreativne kolaboracije!

4. Sarađujete dosta sa savremenim srpskim ali i inostranim kompozitorima. Posebno se izdvaja Vaša kompozitorska saradnja sa Ričardom Beretom. U čemu je izazov u saradnji sa kompozitorima i u radu na njihovim delima?

Pošto sam već rekla par rečenica o saradnji sa Ričardom, ovde bih se osvrnula na kolaboracije koje imam sa drugim kreativnim muzičarima. Moja situacija je specifična jer podjednako sarađujem i sa kompozitorima tako što oni napišu komad koji izvede moj ansambl ili ja solo. Do sada sam poručila i izvela preko 30 novih kompozicija što za harfu solo što u ansamblu. Sa druge strane, vrlo često nastupam sa improvizatorima, u takozvanoj slobodno improvizovanoj muzici. Ili u situacijama gde muzika nastaje kao rezultat kolektivne kreativne kolaboracije. To je i predmet koji predajem na Kraljevskom konzervatorijumu u Hagu – Collaborative music creation. Svi ovi oblici saradnje informišu jedno drugo, jer u svakom važe slični muzički principi – slušanje, razmena, ekspresija, emocionalnost u izrazu, istraživanje novih teritorija, proširivanje granica sopstvenog instrumenta. Pošto svakoj novoj kompoziciji pristupam i sa kreativne i sa performativne strane, nalazim da je vrlo važan balans između njih i otvorenost i radoznalost muzičkog duha. I sama se sve više oprobavam u kompoziciji, to su neki dečji koraci za sada, ali za moj dalji razvitak smatram, jako važni.

5. Možete li izdvojiti neki ključan trenutak ili period u Vašoj karijeri, nešto što je na Vas ostavilo poseban utisak?

Imala sam tu sreću da sam se školovala na nekoliko različitih mesta. Posle završenih osnovnih studija u Beogradu, dobila sam stipendiju za postdiplomske studije harfe u Londonu. Taj grad, fakultet i sva kultura koju on nudi ostavili su ogroman pečat na moj muzički razvitak. Tamo sam se prvi put susrela sa savremenim muzičkim pravcima i slušala uživo slobodnu improvizaciju. Uz to išla sam na mnogo prvoklasnih koncerata svih žanrova, a tek muzeji, izložbe i fantastično pozorište! Ponekad mislim da sam toliko oduševljeno obišla taj celi ogromni grad, da nisam dovoljno sedela i radila, jer nisam mogla da odolim svoj toj kreativnoj energiji!

Zatim, povratak iz Londona i prvih pet godina sviranja u orkestru Beogradske Filharmonije – sećam se, to je bilo mesto na kome sam toliko toga naučila novog. Bila sam jako zahvalna što sam među tako dobrim muzičarima i što mi je pružena prilika da uđem u veliki orkestarski aparat i u njemu dubinski i detaljno kroz sviranje proučavam genijalan repertoar. A onda, treći veliki momenat koji je uslovio toliko toga i ličnog i profesionalnog je bio boravak na master studijama na Kraljevskom konzervatorijumu u Hagu. Te dve godine,  u saradnji sa brojnim kreativnim muzičarima koji su u to vreme bili studenti i profesori, su za mene bile baza mnogih kreativnih impulsa i aktivnosti kroz koje sam prošla i razvijala od tada. Prvenstveno mislim na fokus na moderan repertoar, zatim saradnju sa kreativcima na novim delima – a kad to kažem, mislim kako na kompozitore, tako i na zvučne umetnike, improvizatore, plesače, dramaturge, reditelje, i vizuelne umetnike.

6. Imate li neki savet za mlade umetnike i umetnice koji otpočinju svoju karijeru na polju muzike?

Baviti se muzikom profesionalno danas je izazov, mada pretpostavljam da je svaka generacija to mogla da tvrdi. Muzika je naše utočište i naša sigurna luka. Bez obzira na izazove i teškoće, obavezati se na profesionalno bavljenje muzikom je iskreno izražavanje svesti o tome da u životu treba da radiš ono u šta veruješ i ono što iskreno voliš. Muzici uvek možeš da se vratiš, muzika je duševna hrana iz koje crpiš snagu za život i ne postoji ništa na svetu što ti je može oduzeti! Išla bih dalje i rekla da komunikacija kroz muziku može da informiše i inspiriše komunikaciju u životu – slušanje, balansiranje, pregovaranje, prilagodljivost, tolerancija – mi kao muzičari imamo sve te veštine dok sa drugima sviramo, a sve te osobine bi trebalo da ima svaka zdrava ljudska zajednica.

Mladim muzičarima i muzičarkama budućnosti poručila bih: Prvo, idite na što više koncerata, uživo slušanje muzike vas na jedan temeljan način oprema za vaš profesionalni život muzičara – snimak i uživo koncert su neuporedivi. Drugo, nemojte se zatvarati u sobu i u sebe i posvećivati svo svoje vreme isključivo interpretaciji mnogo puta izvođene klasične muzike –  izađite u svet, budite prisutni u ovoj i ovakvoj realnosti i u društvu oko vas, koji idu u korak sa vašim razvijanjem – učestvujte u muzici današnjice. Svi muzičari sadašnjosti i budućnosti mogu i treba da budu kreativni! Takvi muzičari poznaju i interpretiraju ono što je bilo pre njih, ali paralelno razvijaju i svoju kreativnost kroz istraživanje svog instrumenta, ili skroz saradnju sa drugima. Treba srušiti barijere između kreativnih i interpretativnih muzičkih disciplina. To je danas, sa radošću primećujem, sve više u fokusu svuda u svetu, a sa time se počinje još u nižoj i srednjoj školi.

I samo napred i hrabro – Onward!

Razgovor vodila: Anastasija Milićević