Milisavljević Leonija

Leonija Milisavljević, savremena srpska umetnica mlađe generacije, rođena je 1992. godine. u Aleksincu. Deo detinjstva provodi u Soko Banji, pre nego što će se preseliti u Novi Sad u kome i danas živi i radi. Završila je Srednju školu za dizajn „Bogdan Šuputˮ u Novom Sadu, a diplomirala 2015. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (Katedra za grafiku) u klasi profesora Zorana Todovića. Kod istog profesora završila i master studije 2017. godine.
Dobitnik je pohvale za rad na XVII Studentskom bijenalu grafike 2014. godine, nagrade za najuspešniji umetnički rad iz umetničke discipline – grafika, u školskoj 2014/2015. godini, kao i pohvale za rad na izložbi „Mala grafika ‒ Novi Sadˮ 2019. i 2021. godine.

Za relativno kratko vreme od svega jedne decenije, Leonija Milisavljević izgradila je jasno profilisani grafički rukopis, pre svega izražavajući se kroz svoju omiljeni tehniku kolonografiju. Od samog početka njenih studija ona je posvećena spajanju prošlosti i sadašnjosti, nalazeći inspiraciju u praistorijskoj umetnosti, iznad svega kulturama paleolita i neolita. Uz posebno interesovanje za izučavanje pećinskih crteža Altamire i Laska i to životinjskih predstava koje je fasciniraju preciznošću i jasnoćom lapidarnog crteža i moćnom linijom, Leonija Milisavljević se posebno bavi „ženskim pitanjemˮ, sasvim suptilno i intimno, ne opredeljujući se za feministički angažman ili radikalnu borbu za ženska prava i veću zastupljenost žena u javnom kulturnom životu Srbije.

„Inspiracija figurinom boginje majke ‒ Venerom, implicira autorkina interesovanja za slojevitija tumačenja ideje matrijarhata i ženskog lika, uplitanjem ritualnih, religijskih, mitskih i magijskih značenja i sadržaja. Neretko, likovni izraz Leonije Milisavljević obogaćen je dozom lucidnosti i humora koji su prisutni i u nazivima radova (Krojačica, Držanje pridike, Ima jedna pećina stroga…).

Brojne predstave životinja dopunjuju autorkino interesovanje za svojevrsnu umetničku rekonstrukciju prošlosti. Namera je, kako grafičarka sama ističe, da se poigra sa pozicijom posmatrača kome je u kontekstu praistorijske vizuelne kulture u kojoj se nižu predstave životinja na zidu, dodeljena perspektiva lovca. Suočen sa slikovnim prikazima, posmatrač je, poput lovca, uvek naspram njih.

U brojnim radovima prepoznatljiva obeležja materijalnog kulturnog nasleđa kolažirana su sa motivima fragmenata tekstila ornamentalnog karaktera. Kombinujući tehniku duboke štampe (kolografija, linogravura, akvatinta, rezervaš, bakropis) i ravne štampe (algrafija) sa neklasičnim postupcima (konac, vez) umetnica stvara formu grafizma proširenog polja i ubedljive taktilno-vizuelne celine naglašene plastičnosti.ˮ (Artmagazin)
Birajući Veneru, kao jednu od ključnih figura svojih ranih grafičkih listova, ujedinjenih u ciklus koji Leonija Milisavljević predstavlja u okviru svoje master izložbe (2017. godine, Akademija umetnosti Novi Sad), ona nedvosmisleno (a možda i nesvesno) izdvaja figuru žene i pojam ženstvenosti kao jednu od ključnih motivski odrednica njenog dosadašnjeg grafičkog rada. Birajući Veneru iz Vinče kao svoju junakinju, umetnica promišlja pitanja lepote, estetske kriterijume i pojam ženstvenosti kroz vekove. U tom smislu, ona potcrtava kako su se kanoni lepote menjali, i kako se od simbola majčinstva, figura Venere / žene transformisala u objekat lepote, pokušavajući da se usaglasi sa sve većim nametima novog doba, a posebno savremenih estetskih kanona diktiranih popularnom kulturom i razvojem mode i industrije „ulepšavanjaˮ. U tom pogledu, Leonija u svoje grafike nenametljivo uključuje element veza, a crtanu liniju zamenjuje crvenim ili crnim koncem kojim prošiva svoje papirne podloge. Time ona i tematski i tehnički uvezuje različite nivoe ženske prisutnosti u svom radu: žena je vidljiva kao model (istina, kao stilizovana, suptilna, preoblikovana figurina majke plodnosti i kasnije, boginje lepote), ali je vidljiva i kroz svoj rad, rad ruku koji se u Leonijinom dosadašnjem opusu prepoznaje kroz procese kukičenja i krojenja, dakle preko modnog angažmana, kojim autorka referira na mustre ilustrovanih časopisa poput Burde. Postepeno i prirodno, grafičarka će se udaljiti od svoje prve serija Venera, oslobađajući se figuracije sa željom da se približi apstraktnijem, modernističkom izrazu i da o lepoti govori kroz modni dizajn.

U fokusu novijih crteža i grafika Leonije Milisavljević nalaze se korseti, haljine, čarape, podvezice, donji veš, bez prisustva „lutkeˮ koju bi trebalo obući. Razbacani po površini grafičkog lista odevni komadi nekada su prepleteni do neraspoznavanja, rasplinjavaju se u transparentnim slojevima muslina, tila, čipki, proizvodeći utisak apstraktne celine u kojoj će posmatrač umesto odeće ponekad pomisliti da vidi delove prirodnog ambijenta, planinski pejzaž, visoravni i klisure, sasvim udaljene od polazišnih tački Leonijinih kreacija. Autorka neretko ističe da inspiraciju nalazi u evropskoj (francuskoj i italijanskoj) i američkoj kinematografiji šeste i sedme decenije prošlog veka, a posebno u odevnom stilu glumice Odri Hepbern (Audrey Kathleen Hepburn) koja je sarađivala sa brojnim prestižnim modnim kućama, od kojih je najčuvenija opčinjenost Živanšija (Hubert de Givenchy) njenom gracioznom figurom. Upravo je Živanši za Odri Hepbern kreirao haljine za čak sedam filmova, uključujući i kultni Doručak kod Tifanija iz 1961, u režiji Blejka Edvardsa (Blake Edwards). Leonija se poigrava sa idealima ženstvenosti provocirajući igru mašte kod publike, nudeći joj kao polazište često skrivene delove odeće, tj. one koji se nalaze ispod raskošnih haljina stvorenih za princeze uskog struka.

Od 2023. godine umetnica se zbog manjka vremena i složenosti grafičkog procesa, sve češće opredeljuje za crteže. Neki od njih čine integralni deo Leonijinih dnevničkih beležaka (pre bi se reklo, sveski koje čine vizuelnu dopunu svakodnevnih dešavanja ili sasvim ličnh situacija), dok su drugi posvećeni smelijem odvajanju od figuracije, snažnog gesta, uz dominaciju crne i zemljanih tonova. Autorka postepeno menja svoj izraz, eksperimentiše, dozvoljava sebi da se udalji od studentskih preokupacija i krene put novih slikarskih istraživanja koje će je odvesti u nepredvidivom pravcu. Uprkos svim tehničkim inovacijama današnjice, Leonija Milisavljević je umetnica „klasičnogˮ duha, duboko utemeljena u tradicionlnom shvatanju slikarstva, jedna od onih autorki koja smatra da se sva tajnovitost grafike i dalje krije u samom procesu rada, od ideje, preko izrade matrice do nastanka prvog otiska a zatim i celog tiraža. Jer ne postoje dva identična grafička lista, baš kao što ne postoje ni dva istovetna pritiska ruke na podlogu.

Leonija Milisavljević je aktivna na brojnim grupnim izlaganjima u zemlji i inostranstvu, a do sada je priredila pet samostalnih izložbi.

Samostalna izlaganja:

2015. Novi Sad, Akademija umetnosti, Galerija Hol.
2015. Beograd, Ustanova kulture „Vuk Stefanović Karadžić”
2017. Beograd, Galerija Grafički kolektiv.
2017. Novi Sad, Akademija umetnosti, Galerija Hol
2018. Sokobanja, Legat „Miluna Mitrovića”

Kolektivna izlaganja:

2013. Beograd, Galerija Grafički kolektiv, Mala grafika
2014. Beograd, Galerija Fakulteta likovnih umetnosti
2014. Beograd, Dom kulture, XVII Studentsko bijenale grafike
2014. Beograd, Galerija Grafički kolektiv, Majska izložba beogradskog kruga
2014. Inđija, Kulturni centar Inđija
2014. Kikinda, Narodni muzej Kikinda
2014. Novi Sad, Muzej savremene umetnosti Vojvodine
2014. Čačak, Likovni salon Doma kulture Čačak
2014. Opovo, Galerija „Jovan Popović”
2014. Beograd, Galerija Grafički kolektiv, Mala grafika
2015. Beograd, Galerija Grafički kolektiv, Majska izložba beogradskog kruga
2015. Bačka Topola, Muzej opštine Bačka Topola
2015. Beograd, Galerija Grafiki kolektiv, Mala grafika
2015. Beograd, Galerija ULUS, „9.EX-YU”
2016. Beograd, Fakultet likovnih umetnosti
2016. Beograd, Galerija Grafički kolektiv, Majska izložba beogradskog kruga
2016. Kraljevo, Četvrti internacionalni salon grafike
2016. Beograd, Dom kulture Studentski grad, XVIII Studentsko bijenale grafike Srbije
2016. Vrbas, Likovna galerija Kulturnog centra Vrbasa, 42. Paleta mladih
2016. Beograd, Galerija Grafiki kolektiv, Mala grafika
2016. Beograd, Galerija ULUS, „10.EX-YU”
2017. Beograd, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić”, Treće međunarodno trijenale grafike
2017. Novi Sad, Akademija umetnosti, Galerija Hol
2017. Argentina, EXPOSICION PROYECTO’ACE, Buenos Aires
2017. Argentina, CASA O LOLA, Buenos Aires
2017. Belgija, Academie Royale des Beaux Arts, Liege
2017. Kanada, Universite du Quebec a Trois-Rivieres
2017. Kanada, ALBERTA COLLEGE OF ART+DESIGN
2017. Danska, AARHUS ACADEMY OF FINE ARTS
2017. Španija, Facultad de Bellas Artes, Madrid
2017. SAD, BASKIN VISUAL ARTS CENTER
2017. Srbija, Galerija Prozor, Akademije lepih umetnosti, Belgrade
2017. Srbija, Galerija Hol Akademije umetnosti Novi Sad
2017. Tajvan, PABELLON DE UNIVERSIDAD CHIAYI
2017. Portugal, SALA DE EXPOSICIONES DE LA FACULDADE DE BELAS ARTES DA UNIVERSIDADE DO PORTO
2017. Meksiko, CENTRO CULTURAL CLAVIJERO DE MORELIA, MICHOACAN
2017. Meksiko, GALERIA ANTONIO RAMIREZ DE LA FACULTAD DE ARTIES
2017. Francuska, LA GALERIE COMMUNE A L’ESA, TOURCOING
2017. Grčka, Galerija Vafopulio centra, Engraving reflections, Solun
2017. Novi Sad, Galerija La Vista, Mala grafika Novi Sad
2017. Novi Sad, Akademija umetnosti, Galerija Hol
2017. Zemun, Galerija Stara kapetanija, Zemunski salon 2017
2017. Beograd, Galerija Grafički kolektiv, Mala grafika
2017. Zemun, Galerija Stara kapetanija, Lutajući otisak
2017. Temišvar, International biennial of small etching graphics
2018. Beograd, Galerija Grafički kolektiv, Majska izložba beogradskog kruga
2018. Beograd, Galerija Grafički kolektiv, Mala grafika
2019. Beograd, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Prolećna izložba
2019. Novi Sad, Galerija La Vista, Mala grafika Novi Sad
2019. Beograd, Galerija Grafički kolektiv, Mala grafika
2020. Novi Sad, Otvorena kulturna stanica Svilara
2020. Beograd, Galerija Grafički kolektiv virtuelna izložba, Majska izložba beogradskog kruga
2020. Beograd, ULUS virtuelna izložba, Četvrto međunarodno trijenale grafike
2020. Prijedor, Muzej Kozare, Treće međunarodno bijenale radova na papiru
2021. Novi Sad, Galerija La Vista, Mala grafika Novi Sad
2021. Beograd, Galerija Grafički kolektiv, Mala grafika
2022. Beograd, Galerija Grafički kolektiv, Majska izložba beogradskog kruga
2022. Beograd, Galerija Grafički kolektiv, Mala grafika
2023. Novi Sad, Centralna galerija Šok Zadruga, Mala grafika Novi Sad

Veliko Sunce, kolografija, linogravura, 60 x 60 cm, 2015.

Put u sumrak, kolografija, linogravura, 60×60 cm, 2016.

Pećina, kolografija, linogravura, 60 x 60 cm, 2016.

Ima jedna pećina stroga…, kolografija, linogravura, 60 x 60 cm, 2016.

Cvetni dezen, kolografija, linorez, linogravura, 65×65 cm, 2020.

Suknje i podsuknje, kolografija linogravura, 62x62cm, 2020.

Paunovo pero, kolografija, linogravura, 95×66 cm, 2020.

Crni taft, kolografija, linogravura, 95×66 cm, 2020.

Bela kragna, kolografija, linogravura, 95×66 cm, 2022.

Muslin, kolografija, linogravura, 95×66 cm, 2022.

Bez naziva, crtež, 70×100 cm, 2017.

Bez naziva, crtež, 70×100 cm, 2017.

Bez naziva, crtež, 70×70 cm, 2018.

Bez naziva, crtež, 21×21 cm, 2019.

Bez naziva, crtež, 20.5×21 cm, 2019.

Bez naziva, crtež, 100×70 cm, 2019.

Bez naziva, crtež, 100×70 cm, 2019.

Bez naziva, crtež, 100×70 cm, 2022.

Bez naziva, crtrež, 100×70 cm, 2022.

Bez naziva, crtež, 100×70 cm, 2023.

Grafike Leonije Milisavljević

Leonija Milisavljević – Grafike, Galerija Grafički kolektiv, 2017.

Leonija Milisavljević, Sokobanja: Izložba grafika do 3. septembra 2018.

Otvorena završna izložba radova studenata Departmana likovnih umetnosti

Pogled kroz prozor vremena: Izložba Leonije Milisavljević u Galeriji Grafički kolektiv

„Rekonstrukcija prošlosti – tragom neolita preko figura pramajke boginje plodnosti”

„Umetnik mora da ostavi deo sebe u svakom koraku:
da delo u potpunosti bude njegovo, a ne delimično”

(Ne)formalno sa umetnicom Leonijom Milisavljević

Avgust 2024, Novi Sad

1. Uticaji na Vašu umetnost?

Dopadaju mi se Modiljanijevi radovi, radovi Kurta Švitersa, Dibifea, Baskijata: svojevremeno sam radila kolaže, jednostavne i geometrijske, inspirisana Švitersom, u nekom narednom momentu, istraživala sam enformel, radove Dibifea, Tapijesa ili Vere Božičković Popović. Interesovanja su se menjala, kao i način mog rada. Neki umetnici su imali direktan uticaj, na primer Šileov način crtanja.

2. Vaša omiljena grafička tehnika?

Kolografija.

Odgovara mom načinu rada, mom crtežu, a često je u kombinaciji sa linogravurom. Interesantna mi je građa matrice sa različitim površina, podizanje svetlina, eksperimentisanje sa materijalima… kao i rezultati štampanja. Uglavnom štampam grafike koje se sastoje iz jedne ili više boja i crne. Često kako u crtežu, tako kasnije i u štampi, koristim braon boju, u različitim nijansama, iako po prirodi uopšte ne volim tu boju na sebi i okruženju, ali mi u radu izuzetno prija.

3. Najznačajniji ciklusi i motivi do danas.

Ciklus inspirisan umetnošću praistorije, pećinskim slikarstvom i figuricama Venera. Sada, ciklus posvećen ženskoj modi i odevanju, kroz haljine iz različitih vremenskih perioda, kao i donji veš.

4. Motiv žene i ženskog tela u Vašoj umetnosti je konstantno prisutan. Razlog?

Prvi motivi koji su u vezi sa ženom, javili su se još u srednjoj školi. Sasvim sigurno kao oduševljenje radovima moje razredne Divne Stefanović Tilić, upravo kroz odevne elemente poput najlon ili mrežastih čarapa i donjeg veša. Kasnije, tokom studija na Akademiji, na časovima istorije umetnosti, zainteresovala sam se za umetnost praistorije. Sećam se baš prvog crteža, koji sam odradila kao kolaž – fotokopije figurica, uz docrtavanje cipelica, haljina, naočara za sunce…ubrzo se razvila čitava serija crteža, kao spoj nečeg što je vremenski jako udaljeno od nas, kao ideal ženstvenosti nekada, sa današnjom modom. Istovremeno te stvari su bile u kontrastu, što mi se činilo čak i duhovitim.

5. Uticaj praistorije, Vinče, pećinskih crteža…ima li toga?

Što se tiče serije radova posvećene pećinskom slikarstvu, odnosno životinjama, ne smatram ih samo jednom epizodom, već radovima koji su se na masteru paralelno razvijali sa serijom crteža sa motivima Venera. Međutim, odlučila sam da rad nosi naziv u vezi sa figuricama, i to sa ovih prostora. Pošto sam se prethodne dve godine bavila figuricama iz celog sveta, na masteru sam želela da istražim upravo one sa naših prostora, iz Vinče.

Oduševljavaju me crteži životinja, preciznost kojom su iscrtane, njihov kolorit i blaga dekorativnost i dan danas, kao i figurice Venera. I ne samo crteži iz Altamire i Laska, nego i crteži pronađeni recimo u Australiji…da li sa životinjama ili sa predstavom ljudi, i kao primitivna umetnost i kao neka vrsta infantilnog pristupa. Doživljavam ih kao jednu apsolutno modernu i savremenu formu, čistu i svedenu.

6. Uticaj kukičanja i šivenja?

Šivenje, odnosno šeme za krojenje i šivenje, bile su od početka sastavni deo crteža. Na papiru/crtežu kao linije, a na grafičkom listu kao linije zaista prošivene koncem i vunicom. Bio je to važan likovni element, jedna pravolinijska i ritmička igra sa isprekidanim linijama, sa varijacijom debljih i tanjih, crvenih ili crnih linija, na geometrijskim površinama – isečcima iz krojnog tabaka, kao suprotnost amorfnim oblicima figura ili odevnih elemenata i aksesoara. Te linije u mi bile jako važne, rekla bih da su držale sve pod kontrolom. U suprotnom, bez njih cela kompozicija bila bi nepotpuna. Ujedno, u tom periodu sam često sa prijateljicom izvlačila krojeve iz Burdi i šila haljinice, tako da postoji i ta vrsta povezanosti.

Sa novom serijom crteža i grafika nastavila sam da spajam sopstvena interesovanja u vezi sa modom, filmovima i modnim umetničkim fotografijama.

7. Bavljenje crtežom: da ili ne?

Da, naravno da se bavim crtežom. Uvek sam se i bavila. Smatram da je crtež izuzetno važan u radu svakog umetnika, da predstavlja razvojni put, ideju, da li kao skica za sliku ili grafiku, ili delo koje može biti samostalno. U poslednje vreme, kako nažalost nemam dovoljno vremena da se posvetim grafici, koja je zaista složen proces, mnogo vise sam okrenuta crtežu.

Uživam dok crtam, ne bojim se da ću da pogrešim, da nešto neće da ispadne kako treba. Šta više, i ako dođe do toga, da mi nešto nije po volji, da mi se ne dopada, nikada ne bacam taj rad, već krenem u proces popravke crteža. „Prekrečim” i crtam iznova. Na taj način, dolazim do nekog slojevitog rada, do novih vrednosti, sto mi se svakako dopada.

U crtežu koristim različit pribor, akrilne boje, grafitne i olovke u boji, markere, tuš, suvi pastel, kolaž…kombinujem površine i linije, ponekad se pozabavim i nekom dekoracijom.

Crteži su uvek formatirani. Takođe, uvek ih pakujem u neke mape ili kutije, koje sama pravim. Praktikujem da zabeležim na poleđini i datum, radi lične dokumentacije i hronološkog praćenja rada i razvitka.

Matrice izrađujem uvek po crtežu, što se tiče velikih formata. Male često osmišljavam direktno na matrici i izvodim ih i u drugim tehnikama.

8. Inspiracija, uticaji, uzori?

Kod svakog navedenog umetnika, mogu da kažem da bih izdvojila nešto sto meni lično odgovara, u smislu kolorita, forme, linije, površine ili neke ekspresije poteza. Verovatno sam nekog i zaboravila da spomenem. Od umetnika koje poznajem, to bi bili Divna S. Tilić i Zoran Grmaš.

Inspiraciju pronalazim i u muzici, dobrom dizajnu knjiga ili plakata, ilustacijama, filmovima, fotografijama. Volim avangardnu umetnost.

S obzirom da mi se 50-e godine XX veka, jako dopadaju, povezala sam interesovanja u vezi sa filmom, modom i umetničkom modnom fotografijom sa crtežom. Istraživala sam, čitala o istoriji kostima, posmatrala…i ono čime sam se nekada bavila, razvila na drugačiji način, ali opet sa akcentom na ženu.

Nikada nisam sama dizajnirala neku haljinu, već sam se pozivala upravo na modne fotografije, ilustacije ili reprodukcije iz istorije umetnosti. Koristila i kombinovala elemente, formu, materijal/dezen, nakit. Mislim da su žene tih godina bile izuzetno ženstvene, doterane, i što se odevanja tiče, ali i šminke i frizure. Divno je što je Dior vratio korset u modu, a Francuzi ispisali pravila nošenja rukavica.

Od mode pedesetih, prešla sam na modu renesanse i rokokoa. Ne zato sto mi se lično to više dopalo, ne, već zato što sam imala mnogo više materijala da iskoristim u smislu likovnosti. Izdvojila bih trouglaste korsete, koji uglavnom zauzimaju središnji deo na mojim radovima. Kako nikada nisam težila tačnom prikazu, već apstakciji i rušenju poznate forme, nije mi bilo važno da li će haljina biti sabijena na papiru, u smislu da će taj korset zauzimati veći deo, pa da neću imati dovoljno „platnaˮ u dužini, ili će mantovka ispasti iz formata sa strane, da li će se kragna naći tamo gde treba ili će biti pomerena. Isto važi i za cipelice, nakit, rukavice, lepeze… Dekorativni momenti se javljaju u delovima dezena materijala, čipkama oko rukava, podsuknjama…ali ponekad.

9. Šta danas radite?

Trenutno, radim na novim crtežima, isključivo rađenim grafitnim olovkama, tušem i kolažem, gotovo bez boje, sa motivima čarapa, nogu, obuće, kupaćih kostima ili donjeg veša. Za sada su dosta realni oblici, a to nije u skladu s onim kako zamišljam gotove radove. Pokušavam da ih svedem na slobodniji crtež. Ne mislim i ne doživljavam svoje radove provokativnim, već više intimnim. Možda ih baš zato uvek upakujem u mape i kutije, kao nešto sto nije dostupno svakom pogledu.

10. Vaš rad i umetnost u budućnosti?

Kako će se moja umetnost dalje razvijati – ne znam. Ne mogu ni da pretpostavim. Desiće se možda neko potpuno novo interesovanje, neki slučaj…ali nešto što možda mogu da znam, jeste to da neću raditi digitalno. Ne podržavam digitalnu umetnost, baš imam otpor prema njoj (možda čak i prema čitavoj novoj tehnologiji koja navodno olakšava život savremenom čoveku), bar što se tiče crteža, slike ili grafike. Smatram da se digitalnom umetnošću bave oni koji možda nemaju uslova i prostora za rad, na konkretan način, ili ne znaju zapravo da crtaju ili su zaista zastupnici neke nove tehnologije. Što se tiče grafike, podržavam rad koji je tradicionalan, a to je da umetnik mora da učestvuje u svakom segmentu rada, od crteža, preko izrade matrice, istraživanja boja, do konačnog dela i štampanja tiraža. Autor mora da poznaje materijale, da stekne iskustvo i da pretpostavi i pre štampanja šta je uradio s matricom, da ima viziju kako bi to moglo izgledati u probnom otisku i na kraju da oseti i izgura proces štampanja tiraža. Mora da ostavi deo sebe u svakom koraku. Da delo u potpunosti bude njegovo, a ne delimično.

11. Gde ste sada?

Živim u Novom Sadu, zaposlena kao nastavnik likovne kulture u osnovnoj školi.

Razgovor vodila:
dr Dijana Metlić