Blagojev Mirjana

SAMOSTALNE IZLOŽBE:
2022. NEBO I ZEMLJA, Galerija Terra, Kikinda
2022. Take a look, Academy Art Gallery Interchange, Granada, Španija
2021. Materija bez materije, galerija SULUV, Novi Sad
2019. Transparentnost i refleksija – promenljivost prostornih odnosa dela i njegovog okruženja, javna prezentacija praktičnog dela doktorskog umetničkog projekta, Galerija Platoneum ‒ ogranak SANU u Novom Sadu
2018. Transparentnost i refleksija – priča o svetlu i senci, Galerija Savremene umetnosti, Zrenjanin
2018. Transparentnost i refleksija – priča o svetlu, Galerija Savremene umetnosti, Pančevo
2018. Transparentnost i refleksija ‒ priča o apsurdu, galerija MLS, Novi Sad
2016. GEOCONTEXT‒Vertikale Ljubomir Vucinic‒Horizontale Mirjana Blagojev, Nador
2016. Galerija, Pečuj, Mađarska
2014. Ritam pločnika, Galerija SULUV, Novi Sad
2013. Ampelmann, Galerija Idealni grad, Zagreb, Hrvatska
2010. Igra sveta u svetu igre, Dom omladine, Beograd
2010. Igra sveta u svetu igre, Moderna Galerija, Lazarevac
2009. Igra sveta u svetu igre, Muzej Savremene Umetnosti Vojvodine, Novi Sad
2009. Igra sveta u svetu igre, Savremena galerija, Zrenjanin
2009. Ampelmann, galerija SULUJ, Beograd
2009. Lično mapiranje grada‒žurnal iz Berlina, Galerija 73, Beograd
2007. Kreigranje, cafe galerija MPart, Novi Sad
2001. Nesporazumi, Dom omladine, Beograd

SAMOSTALNE IZLOŽBE PO POZIVU
2006. Deux regards, MJ Bazin, Nancy, FR (izložba održana u okviru manifestacije Kosovo d’aujourd’hui,Europe Centrale de demain)

ŽIRIRANE GRUPNE IZLOŽBE
2022. Godišnja izložba članova SULUV‒a, Atelje 61, Kineska četvrt, Novi Sad
2022. 30×30, Kulturni centar, Zrenjanin, Kuća Đure Jakšića, Beograd, Kulturni centar, Pančevo, Kulturni centar Novog Sada
2021. Godišnja izložba članova SULUV‒a, Spomen zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad
2021. 30×30, Kulturni centar Zrenjanin, Kuća Đure Jakšića, Beograd
2017. Trag, izložba četiri autora, Kulturni centar Inđija, galerija kuće Vojnovića, Inđija
2016. Vajari Srbije, Paviljon Cvijeta Zuzoric, Beograd
2014. 12. Medjunarodni Bijenale umetnosti minijature, Gornji Milanovac
2014. Dizajnpark, SKC Fabrika, Novi Sad
2013. V Međunarodno Bijenale stakla, Strazbur, Francuska
2011. Salon umetnosti Pančeva 2011, Galerija savremene umetnosti Pančevo
2011. 30×30, Savremena galerija Zrenjanin
2011. Mini art scena, galerija Singidunum, Beograd
2011. 11.Međunarodni Bijenale minijature Gornji Milanovac
2008. Izložba novoprimljenih članova ULUV‒a, Novi Sad
2006. Le verre‒nouvelle dimension dans l’art contemporain, Hotel du departement, Strasbourg, Francuska (izložba održana u okviru 2. Bijenala stakla Strasbourg capitale du verre)
2005. Objects de vie, galerija La Chaufferie, Strasbourg, Francuska (izložba održana u okviru manifestacije Parcours de design)
1997. GUTEMBERG Mail Art, Luxembourg

GRUPNE IZLOŽBE PO POZIVU:
2022. Enonces de la conscience pure, Kulturni Centar Srbije, Pariz
2022. 8. Art links: Srbija‒Slovenija ‒ Made in Maribor, Američki kutak, Novi Sad
2021. Prikazi, galerija BELART, Novi Sad
2021. Novogodišnja prodajna humanitarna izložba Rotary kluba, Galerija ALUZ, Zrenjanin
2021. Izložba 39. Međunarodnog simpozijuma skulpture u terakoti „Terra“, Kikinda
2018. MLS: Posle prekretnice vekova, Galerija MLS, Novi Sad
2018. Dunavski dijalozi ‒ Novi Sad +, Petrovaradin
2018. Letnja prodajna izložba, Galerija MLS, Novi Sad
2017. 12. Bijenale akvarela, Savremena galerija Zrenjanin
2017. Izložba Međunarodnog Simpozijuma stakla, dvorac Gostonji, Bardudvarnok, Mađarska
2016. Izložba zrenjaninskih umetnika‒Perspektive, Savremena galerija Zrenjanin
2015. Dunavski dijalozi, galerija Bel Art, Novi Sad
2015. Leave the mark, galerija SULUV, Novi Sad
2015. Izložba Umetničke kolonije Ečka‒36. susret akvarelista, Savremena galerija Zrenjanin
2014. Izložba 18. Likovne kolonije Kulpin Muzeja Vojvodine, Muzej Vojvodine, Novi Sad
2013. Izložba 29. saziva Umetničke kolonije „Bakar“, Galerija Kolonije Bakar, Bor
2013. Ekokult, Prirodnjački muzej, Novi Sad
2013. Razlike, SKC Fabrika, Novi Sad
2012. Tvrđavart, tvrđava Brod, Slavonski Brod, Hrvatska
2007. Kolonija Caravane#4 +prezentacija projekta, KC „Le galet“, pozorište Maillon‒Wacken, Strasbourg, FR (u organizaciji asocijacije OKUP)
2007. Noć muzeja, Muzej Katedrale Notre Dame, Strazbur, FR
2005. Izložba u okviru programa 19 godina demokratizacije Balkana u organizaciji asocijacije ALDA, ENA‒Strasbourg, FR
2005. La semaine du mars, galerija La Chaufferie, Strasbourg, FR

GRUPNE IZLOŽBE:
2012. Predstavljanje, Galerija za mlade Macut, SPENS, Novi Sad
2009. Učešće u akciji Art klinike Iz pepela muzej, Kineska četvrt i MSUV, Novi Sad
2009. Učešće u akciji Art klinike Odlazak u belo, Art klinika, Novi Sad
2003. OKUP#2, Lab galerie, Strasbourg, FR

1. 2 2 14 14 24 24 1, 2004, puzzle, 80 delova, 80×64 cm, ogledalo
2. Aim game, 2004, interaktivna instalacija, 160x80x40cm, staklo, ogledalo
3. Transparentne karte, 2004, promenljive dimenzije
4. Fin de l histoire ou l Histoire de la fin, 2004, puzzle, 80 delova, 80×64 cm, autokarta SFRJ
5. Ritam pločnika, 2014, ambijentalna instalacija, promenljive dimenzije
6. Pandorina kutija, 2014, staklo, 20x20x20cm
7. Ima li kamenja na nebu?, 2015, 90x60cm, suvozid, ogledalo (1)
8. Razvodnjavanje ideologije, 2015, kombinovana tehnika, promenljive dimenzije
9. Razvodnjavanje ideologije 1, 2017, 16,5×16,5×16,5cm,staklo, ljubaznošću umetnice
10. Eho 1, dan, 2017, dimenzije pojedinačnog komada 100x43x23cm, staklo, pleksiglas, led svetlo
11. Eho, 2018, staklo, polistiren, led svetlo, 88x56x15cm
12. Sizifov točak, 2018, 28x5cm, pleksiglas, sferno ogledalo
13. Sizifova kocka, 2018, 20x20x20cm staklo
14. Slepac vodi slepca‒u perspektivi, 2018. 15x15x15cm, staklo
15. Muke po Sizifu, 2018, kombinovana tehnika, promenljive dimenzije
16. Kompozicija od tri elementa, 2018, 110x28x28cm, duvano staklo, keramika
17. Kako muka napravi junaka, 2018, 300x150x5cm
18. SveTLO gaja, 2019, ambijentalna instalacija, promenljive dimenzije
19. U ogledalu, 2022, dimenzije pojedinačnih komada 48x47x6cm, 2022, terakota, polistiren
20. Nebo i zemlja, 2020, 100x100x100cm,  terakota, prohrom

Blagojev, Mirjana, Vuksanović, Suzana. 2009. Igra sveta u svetu igre. Novi Sad: MSUV.

Благојев, Мирјана, Сунчица Ламбић Фењчев. 2018. Транспарентност и рефлексија: прича о светлу и сенци. Зрењанин: Савремена галерија.

Blagojev, Mirjana. 2018. Transparentnost i refleksija: priča o svetlu. Pančevo: Galerija savremene umetnosti.

Blagojev, Mirjana. 2018. Transparentnost i refleksija: priča o apsurdu. Novi Sad: Mali likovni salon, KC Novi Sad.

Blagojev, Mirjana. „Heaven and Earth”, 8. oktobar 2022.

Blagojev, Mirjana.

Mirjana Blagojev: Materija bez materije, 18. maj 2021.

REFLEKSIJE: MIRJANA BLAGOJEV, ANA VRTAČNIK, BOSILJKA ZIROJEVIĆ LEČIĆ, 24. april 2023.

„UMETNOST PREDSTAVLJA ODRAZ VREMENA U KOM UMETNIK ŽIVIˮ
Razgovor sa umetnicom Mirjanom Blagojev

Jul 2024, Novi Sad

1. Koja je primarna forma Vašeg izražavanja i da li se ona menjala tokom dosadašnjeg rada?

Primarna forma je prostorni izraz, koji se može svrstati u prošireno polje skulpture.

Skulpture, objekti, preoblikovani ready made koji se transformišu u prostorne situacije, instalacije, kao jednu od osnovnih karakteristika imaju interaktivnost, odnosno uključuju posmatrača na jedan od dva načina: kao aktera koji određuje funkcionisanje dela ili ga integriše u prostor dela upotrebom refleksije.

1. Možete li izdvojiti faze u stvaralaštvu i postoji li ključna, prelomna tačka u kojoj se Vaš izraz menja?

Mogle bi se izdvojiti tri osnovne faze/tendencije u mom radu:

• Upotreba osobina transparentnosti i refleksije u skulpturi i instalaciji (prisutno i u drugim fazama, u kojima je fokus drugačiji). Moglo bi se reći da je uvođenje osobina transparentnosti i refleksije prelomna tačka koja je opredelila dalji razvoj. Uvođenje stakla i ogledala kao materijala od kojih se gradi umetničko delo započelo je na studijama u Francuskoj 2002. godine. Iako radove nisam bazirala samo na upotrebi ovih materijala, ove osobine bile su uglavnom uvek prisutne u radovima.
• Igra sveta u svetu igre (interaktivni radovi u kojima društvene igre koristim kao polazište). U mom tekstu kataloga Igra sveta u svetu igre objašnjen je način rada, metode. Tu je začeta ideja o promišljanju umetnosti kroz temu društvenih igara, čime sam preispitivala poziciju čoveka u društvu i formiranju ličnosti putem društvenih igara. Opredeljenje su bile društvene igre poput šaha, karata, domina, koje su dobro poznate svakom pojedincu, a time je publika lako ulazila u interakciju sa delom. Tada je postavljen jedan od osnovnih principa koji i danas koristim u svojim radovima: uvodim element koji je prepoznatljiv publici, čime želim da ih navedem da se lakše uključe u tumačenje dela i time u dublje preispitivanje i postavljanje određenih pitanja.
• Lično mapiranje (interaktivni objekti koji služe kao polazište za akcije izvedene na odabranim lokacijama, koje se beleže putem fotografije). Objekti i akcije povezani su sa kontekstom određenog mesta i cilj im je da otvore neka pitanja, ukažu na probleme. Rezultat je obično serija fotografija – beležaka akcije koje čine izvesnu priču. Osnovna odlika mog rada koja je takođe začeta u tom periodu jeste da je ideja uvek nosilac dela. Forma, materijal, izraz su se vezivali za određeni kontekst, za određenu priču koja čini okosnicu najčešće serije radova.

1. Da li bi postojalo nešto što biste izdvojili u vezi sa Vašim školovanjem, usavršavanjima? Neku ključnu figuru koja je uticala na Vaš rad tokom studija? Poseta nekoj zemlji, muzeju, rezidencija koju ste do sada ostvarili?

Ključna tačka koja je opredelila moje dalje umetničko stvaralaštvo jeste interesovanje za transparentnost i refleksiju u skulpturi, odnosno staklo kao materijal koji sam izučavala na L’École supérieure des arts décoratifs (ESAD) u Strazburu, Francuska. Kroz tematiku društvenih igara razvijala sam specifičan odnos ka staklu i ogledalu kao materijalima od kojih se gradi delo, držeći ga međutim uvek u funkciji ideje. Ključni događaj tokom studija u Francuskoj bio je moj susret sa češkim umetnikom Marianom Karelom (Marian Karel) čije je stvaralaštvo vezano za istraživanje svetla i prostora u skulpturi upotrebom ravnog stakla. Radionica koju je on održao na ESAD presudno je uticala na način upotrebe stakla u mom stvaralaštvu, odnosno usmerila je moj rad na ravno staklo, čime dolazi do preklapanja slika koje nastaju na površini stakla putem odraza i posredstvom svojstva transparentnosti. Istraživački staž koji sam petnaestak godina kasnije realizovala kod ovog profesora na Arhitektonskom fakultetu u Pragu definisao je neke od ključnih radova koje sam razvila u toku doktorskog umetničkog istraživanja.

1. Stav o umetnosti danas i o umetničkim praksama kojima svedočite.

Umetnost prati razvoj novih tehnologija, što neminovno menja i način percipiranja stvarnosti ljudi koji žive u tom vremenu. Time se i način percepcije umetničkog dela menja, tako da danas virtuelni svet sve više ulazi i u svet umetnosti. Savremene umetničke prakse osvajaju taj novi vid stvarnosti, ali smatram da umetnost mora zadržati i elemente koji vode čulnoj spoznaji umetničkog dela, a samim tim i sveta koji nas okružuje.

Kada je reč o društvenim događanjima, smatram da umetnost ostaje jedino sredstvo kojim je moguće slobodno iznositi mišljenje i zato su umetničke prakse koje se bave kritikom društva i ukazuju na probleme koji su krucijalni za razvoj društva uopšte, jedan od najvažnijih vidova izražavanja koje je vidljivo široj publici. Zato je važno da umetnost bude prisutna u svim vidovima stvarnosti, od realnosti do virtuelne stvarnosti.

1. Kako će izgledati umetnost budućnosti s obzirom na razvoj digitalnog doba i kako će izgledati Vaša umetnost u odnosu na ono kako ona izgleda danas? Možete li to da predvidite?

Digitalizacija i sve masovnija upotreba novih tehnologija dovodi do izmena u percepciji sveta koji nas okružuje. To neminovno vodi i promeni percepcije umetničkog dela. Digitalizacijom čulna spoznaja umetničkog dela gubi na značaju, dok kognitivna spoznaja postaje sve dominantnija. Čovek koji je svakodnevno podvrgnut velikom broju informacija i instat rešenjima koja mu se nude, po mom mišljenju, sve više teži brzim rešenjima, bez mnogo udubljivanja u suštinu problema. Zato smatram da je pažnju publike potrebno privući rešenjima koja su im bliska i poznata, ali ih time kroz slojeve dela treba navesti na razmišljanje o određenom pitanju ili problemu. Svoje stvaralaštvo pri tome težim da zadržim u polju opipljivog, jer smatram da interakcija koja se bazira na fizičkom kontaktu i iskustvu publike sa delom, izaziva čulnu spoznaju koja je po mom mišljenju ključna za potpuno sagledavanje umetničkog dela, kao i sveta oko sebe. Drugim rečima, smatram da bez čulnog doživljaja umetničko delo gubi jednu od ključnih komponenata, a čovek ostaje uskraćen za jedno iskustvo koje razvija njegovo opažanje i poimanje sveta koji ga okružuje.

1. Postoji li Vaša izložba na koju ste posebno ponosni, koja je ostvarila najbolju „komunikacijuˮ sa publikom ili možda neka koja je suštinski progovorila o Vama?

Ključna izložba koja je usmerila moja dalja razmišljanja o komunikaciji dela i publike jeste izložba koja se bazira na master (magistarkom) radu pod nazivom Igra sveta u svetu igre, održana u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine 2009. godine. Tom izložbom i serijom prikazanih radova pokazala sam sebi da publika lako ulazi u komunikaciju i interakciju sa umetničkim delom ako postoji element koji joj je dobro poznat. Na ovoj izložbi publika je učestvovala uključujući se u situacije koje su se bazirale na radovima inspirisanim društvenim igrama. Tada sam postavila sebi zadatak da publiku navedem da pronađe nova rešenja za izmenjene verzije društvenih igara koje svi dobro poznajemo. Radovi poput šaha koji posmatrač igra sam protiv sebe, transparentne karte koje čine da igra na sreću postaje strateška igra koja se bazira na onom što vidimo umesto na onom što pretpostavljamo, domine koje nemaju brojeve pa cilj igre postaje estetsko slaganje elemenata, „Ne ljuti se čovečeˮ u kojoj nema „kućice” pa samim tim gubi i cilj koji poznajemo, a poraz u klasičnoj igri postaje jedini izlaz, navele su publiku na otvaranje nekih pitanja koja se odnose na mnogo dublje probleme u funkcionisanju društva. Tako se pokazalo da naizgled bezbrižne igre koje ljudi u dokolici upražnjavaju, mogu otvoriti suštinska razmišljanja, a to je po mom mišljenju i funkcija umetnosti. Takođe se pokazalo da deca mnogo lakše dolaze do novih rešenja, jer još uvek nisu toliko pod uticajem pravila koja odraslima vremenom postanu prepreka za iznalaženje novih mogućnosti.

Ovaj princip upotrebe dobro poznatih i naizgled „neozbiljnih” elemenata nastavila sam da upotrebljavam i u daljem radu i to su često elementi okruženja koje koristim da putem refleksije postavim određen problem u sadašnji trenutak ili situaciju, ili predmeti koje svakodnevno susrećemo poput saobraćajnih znakova, imena ulica, silueta ljudskih figura, koje koristim kako bih otvorila određena pitanja.

1. Da li je umetnost nužno lična ili biste mogli da je definišete kao odgovor na podsticaje ili izazove koje pruža vreme u kome živimo.

Umetnost je po mom mišljenju predstavlja odraz vremena u kojem umetnik živi i smatram da umetnička dela više govore o određenoj epohi, vrednostima i karakteristikama određenog društva u datom trenutku nego istorijske činjenice. Umetnik na određen, sebi svojstven način daje lično viđenje i shvatanje vremena u kom živi, čak i kada se u svom radu ne bavi direktno društvenim okolnostima kojima je svedok.

Razgovor vodila: dr Dijana Metlić