Stevanović B. Dragana

Dragana B. Stevanović, vizuelna je umetnica, slikarka i konceptualna umetnica, rođena u Beogradu 1975. godine. Osnovne studije slikarstva završila je 2001. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde i magistrira na studijskom programu Crtanje 2005. Umetničke doktorske studije završila je 2019. godine na grupi za Višemedijsku umetnost u okviru Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Od 2006. godine radi na Katedri za crtanje Akademije umetnosti u Novom Sadu. Studijski je boravila u Španiji, SAD, Francuskoj i Austriji.

Radovi joj se nalaze u Telenor kolekciji savremene srpske umetnosti u Beogradu i u privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu. Do sada je imala brojne samostalne i grupne izložbe u Srbiji i inostranstvu. Zapažena je autorka srednje generacije na likovnoj sceni Beograda i Novog Sada, snažnog crteža i gestualnog poteza, kroz koje neguje neoavangardni izraz neretko na tragu grafiti arta osamdesetih godina prošlog veka. Podjednako se bavi i istraživanjem trodimenzionalnog objekta, skulpture, pa čak zalazi i u polje asamblaža. Izlazeći smelo u prostor, ona istražuje odnose umetničkih materijala i forme kao i njihovog sadejstva sa pronađenim i iznova upotrebljenim predmetima u novoj funkcionalnoj celini. Njen slikarski temperament je „sirov”, kolorit oslobođen i jak, linija ekspresivna, a estetika neretko utemeljena u primitivističkom, primordijalnom izrazu umetnika art bruta i visoko emancipovane estetike modernizma koja traži autentičnost izraza kroz izučavanje izvornog likovnog jezika. U tom smislu radovi Dragane Stevanović razvijaju se u komunikaciji tj. dijalogu između teksta i slike, prenoseći snažnu poruku posmatračima, zahtevajući od njih suštinsko pronicanje kako u likovnost dela tako i u njegovu skrivenu, narativnu poruku.

Uz slikarstvo i crtež kao primarne oblike izražavanja, Dragana Stevanović eksperimentiše i sa fotografijom, kao i u polju performansa.

„Stevanovićeva preispituje mogućnosti percepcije umetničkog izraza iskazanog kvalitetima linije, ali i čitljivost radova postavljenih u različite moguće položaje (rotacija u odnosu na površinu zida). Idejom okretanja/rotiranja slike bavili su se u prošlosti mnogi umetnici – najpoznatiji je Man Ray sa svojim “roto slikama” (rotoreliefs) koje su imale za cilj da učine vidljivim nestalnost forme i hipnotišu posmatrača (preteča današnjih spin paintings od kojih su možda najpoznatiji radovi Damiena Hirsta), kao i Georg Baselitz sa svojim Obrnutim slikama ili Rotation paintings Keitha Wilsona. Za razliku od njih, Dragana B. Stevanović teži da ispita današnji potencijal sagledivosti i prirode medija slike i crteža, izvlačeći u prvi plan kompleksnost procesa stvaranja umetničkog rada koji podrazumeva njegovo iščitavanje sa više strana. Umetnica ukida isključivu determinisanost samo jednog, suštinski nametnutog, prostornog pozicioniranja rada i potencira promenljivost i drugačije mogućnosti percepcije, poštujući potencijal različitih tumačenja i individualnog osećaja za kompoziciju svakog čoveka” (Fregl 2021).

Članica je udruženja Per art i ULUS.

Samostalane izložbe (izbor):

2023. Palindrom, (sa Goranom Jurešom), Galerija Biblioteke grada Beograda
2024. Retrovizije, Galerija Reflektor, Užice
2025. Izmeštanja, Arhiv Vojvodine, Novi Sad
2026. Equilibrio, Centralna galerija Šok zadruge, Novi Sad
2027. Pokret i pogled, Galerija Drina, Beograd
2028. Crno polje, (sa Goranom Jurešom), Galerija Lucida, Beograd
2029. Phanomen- die andere (Ver)spanning, (sa Natalijom Vajs), Basement Gallery, Beč, Austrija
2030. Smrt i devojka i druga odsustva, (sa Jasnom Gulan), Savremena galerija, Zrenjanin
2031. Preslišavanje VI (Milena Putnik, Aleksandar Jestrović, Dragana Stevanović), Galerija Remont, Beograd
2032. Excess, L2Kontemporary, Los Anđeles, SAD
2033. Druge prirode, Galerija ULUS, Beograd
2034. New Paintings for the New Happiness, Remont Galerija, Beograd
2035. New Paintings for the New Happiness, L2Kontemporary, Los Anđeles, SAD
2036. Galerija Paleta, Kulturni centar, Beograd
2037. Velika galerija SKC, Beograd

Kolektivne izložbe (izbor):

2023. „Lepota velikog formata”, Salon Muzeja grada Beograda, Beograd
2024. Niški crtež „Novi prostori”, GSLU, Niš
2025. 43 susret akvarelista, Ečka, Savremena galerija Zrenjanin
2026. Heroine Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad
2027. Šira slika, Galerija Drina, Beograd
2028. Crtano-precrtano, Savremeni crtež od Liroj Nimana do danas, MSUV, Novi Sad
2029. Pelz und Federn, Kro Art Gallery, Beč, Austrija
2030. II beogradsko trijenale crteža i male plastike, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd
2031. Trijenale crteža i male plastike, Cvijeta Zuzorić, Beograd
2032. The Night Before-Exhibition, Karanović/Nikolić, Beton hala, Beograd
2033. Dislocated Materials, Galerija Remont, Beograd
2034. Nikada dovršen crtež, (N.DŽafo, A.Rafajlović, Ž.Kovač), Galerija Remont, Beograd
2035. Etat de la femme / Lydia Guirous et Annie Waldman/, Cite international des arts, Pariz, Francuska
2036. Kolekcija crteža, Galerija Pavle Beljanski, Novi Sad
2037. X međunarodni bijenale umetnosti minijature, Gornji Milanovac
2038. Telenor kolekcija, MSUV, Novi Sad
2039. Žena okom žene, Foto savez Vojvodine, Novi Sad
2040. Savremeni crtež (Henkel), Kuća legata, Beograd
2041. Telenor kolekcija, Izložba savremene srpske umetnosti,Paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd
2042. IX međunarodni bijenale umetnosti minijature, Gornji Milanovac
2043. Poetski prostori, crtež i skulptura, ULUS, Beograd
2044. Vienna Art Fair , Beč, Austrija
2045. IX Međunarodni bijenale umetnosti minijature, Gornji Milanovac
2046. VII Bijenale crteža i male plastke, Paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd
2047. Jesenja izložba, Paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd
2048. Muzej savremene umetnosti Skoplje, Makedonija
2049. VII međunarodni bijenale umetnosti minijature, Gornji Milanovac
2050. VI beogradski bijenale crteža i male plastike, Paviljon Cvijeta Zuzorić
2051. JU Paleta mladih, Dom kulture Studentski grad , Beograd
2052. Izložba srpskog crteža, Gradska gelrija Požega
2053. Autorska izložba jugoslovenskog crteža, Gradska galerija Požega
2054. Bijenale mladih, Vršac
2055. (Ne)dela kulture – dani (ne)kulture, Srećna galerija SKC-a, Beograd

Rezidencijalni boravci i programi razmene:

2017. Accademia di Belle Arti di Napoli, “Erasmus +”, program razmene nastavnog osoblja, Napulj, Italija
2018. Cite internationale des Arts Paris, Umetničko-rezidencijalni boravak, Pariz, Francuska
2019. Can Serrat International Art Center, Umetničko-rezidencijalni boravak, El Bruk, Španija

Učešće na seminarima i radionicama:

2013. Internacionalni simpozijum „Der unubliche blick”, Bernštajn, Austrija
2014. Evropska unija i rodna ravnopravnost, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, Novi Sad
2015. Katsura Kahn Butoh workshop , INFANT, Novi Sad
2016. One square mile, Marko Pogačnik workshop, u okviru projekta „Grad scena” u organizaciji Per Art-a, Novi Sad
2017. Europa Nostra Srbija, Kotor, Crna Gora
2018. Hisako Horikawa Butoh workshop, SKC, Beograd
2019. Masaki Iwana Butoh workshop , SAPA Sofija, Sofija, Bugarska

Fotografija:

2017. The United Nations Entity for Gender Equality and the Empowerment of Women (UN Women), (fotografije u publikaciji)
2018. Ženski rokovnik, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Novi Sad (fotografije za publikaciju)
2019. Gradovi i njihove tajne, Noć muzeja, MSUV, Novi Sad (nagrada za fotografije)
2020. Žena okom žene, FKSV, Novi Sad (nagrada za kolekciju fotografija)

Performansi:

2009. i 2005. Off Limits festival, (performans Spending Time), Dortmund, Nemačka
2010. 24 sata slika, Infant festival, Novi Sad
2011. Smiri se-pripadaj, sa Svetlanom Đorđević, Konkordija, Vršac
2012. Četvoroslika, crtački performans, Bijenale mladih, Vršac
2013. Nebotičnik, sa grupom Shadowcasters, Exodos Festival, LJubljana
2014. Rande-vous-sacral, sa grupom Artseniko iz Dortmunda, INFANT, Novi Sad

Članstvo u udruženjima:

2005. Per Art, Novi Sad
2006. Član ULUS-a

Slike:

Poljubac (akrilna, uljana boja, ugljen na platnu), 150 x 130 cm, 2001.

Plava predstava (akrilna, uljana boja, pastel na platnu), 107 x 137/ 137 x 107 cm, 2001.

Sistem elmentarnih nepogoda (uljana boja, grafitna olovka na platnu), 150 x 130 cm, 2000.

Gilgameš i travka besmrtnosti (uljana boja na platnu), 105 x 134 cm, 2003.

Trojstvo (akrilna, uljana boja, pastel na platnu), 135 x 150 cm, 2002.

Black African Painting (uljana boja i uljani stik na platnu), 150 x 150 cm, 2003.

Žuti anđeo (akrilna, uljana boja, ugljen i pastel na platnu), 130 x 100 cm, 2003.

English breakfast (akrilna, uljana boja i pastel na platnu), 110 x 110 cm, 2004.

Bez naziva (akrilna, uljana boja i pastel na platnu), 110 x 110 cm, 2005.

Žena Mašina ‒ Goli ručak (akrilna, uljana boja, uljana boja u stiku), 135 x 150 cm, 2009.

Druge Prirode (akrilna, uljana boja, uljana boja u stiku), 135 x 150/ 150 x 135 cm, 2009.

Fluimucil (uljana boja i uljani stik na platnu), 150 x 135 cm, 2011.

Upside Down 01 (akrilna, uljana boja i pastel na platnu), 135 x 150 cm, 2018.

Upside Down 07 (akrilna, uljana boja i uljana boja u stiku na platnu), 135 x 150 cm, 2018.

Upside Down 08 (akrilna, uljana boja i uljana boja u stiku na platnu), 135 x 150cm, 2020.

Objekti:

Telo koje crta /replika rada iz 2013, (gips, pero, boja), promenljive dimenzije, 2021.

Figura koja gleda ispred sebe (gips, žica, boja), 31 x 10 x 11 cm, 2016–2018.

Buda iz gume, (metalna konzerva, Sempervivum tectorum, drvo, plastika, tkanina, gips, guma, pecaroška varalica, ukrasno kamenje), 47 x 10 x 10 cm, 2016.

Dva prostora ‒ istovremeno lebdenje (guma, žica, gips, boja), 26 x 75 x 26 cm, 2018.

Fregl, Ivona. 2023. Izmeštanja / Transitions. Novi Sad: Arhiv Vojvodine.

Fregl, Ivona. 2017. „Otvaranje zajedničke izložbe Dragane B. Stevanović i Gorana Jureše – Crno polje.“

Dragana B. Stevanović: „Veliki format deluje snažnije na posmatrača.”

Lazar, Aleksandra. „Anagrammatical Drawings of Dragana B. Stevanović“.

Kratak prikaz izložbe u Galeriji Reflektor, Užice, 2022.

„Preduslov za postojanje umetnosti je njeno prepoznavanje od strane ljudskog bića”
Razgovor sa umetnicom Draganom B. Stevanović
Jun 2024.

1. Koja je primarna forma Vašeg izražavanja i da li se ona menjala tokom dosadašnjeg rada? Možete li izdvojiti faze u stvaralaštvu i postoji li ključna, prelomna tačka u kojoj se Vaš izraz menja?

Bilo da su u pitanju crtež, slika ili skulptura, u osnovi mog rada je crtački gest sa linijom kao osnovnim sredstvom izraza kojom istražujem mogućnosti prevođenja ideja, misli i odnosa koji se prepoznaju kao figuralni. Važnu ulogu u mom radu predstavlja odnos između čula dodira i vida putem pokreta tela, a koji postoji u kontaktu tela i materijala (crtačke ili slikarske) podloge.

Oduvek su me interesovale različite umetničke discipline i mediji. Iskustveno se uvek vraćam crtežu i slici jer se tu osećam najudobnije i najneposrednije dok razmišljam i radim. Ne postoje određena tačka ili period u smislu označavanja faza u mom radu. Pre bih rekla da oduvek radim istovremeno na nekoliko frontova, jer mi to omogućava istovremenu proverljivost ideja na različite načine. To može da znači da mi je potrebno više vremena za istraživanje ali onda na kraju imam više realizovanih ciklusa.

U određenim životnim periodima su me više interesovale neke određene teme: u dvadesetim godinama  to je bilo istraživanje crtačkog i slikarskog materijala, nesputanost izraza, provokacija; u tridesetim to su pitanja roda, abjektnog, telo, smrt; u četrdesetim to je pročišćeniji i apstrahovan izraz (u skulpturi i crtežu), sa ponovnim preispitivanjem pozicije slike u današnjem trenutku.

2. Šta biste izdvojili u vezi sa Vašim školovanjem, usavršavanjima? Neku ključnu figuru koja je uticala na Vaš rad tokom studija? Poseta nekoj zemlji, muzeju, rezidencija koju ste do sada ostvarili?

Kao pripadnica generacije koja je stasavala devedesetih godina, i moje školovanje je bilo obeleženo diskontinuitetom, političkim previranjima, ratovima, izolacijom i stanjem opšte nestabilnosti. Kao posebno važne utiske pamtim želju za informacijama, odlaske u bioskop, nestašicu struje i osnovnih namirnica, i provođenje vremena uz crtanje i slikanje u društvu.

Naizmenično sam poredila iskustva života „pre i posle“ sankcija, izolacije, bombardovanja, sa slobodom kretanja, putovanjima, svetom koji negde neometano postoji i životom koji se negde odvija bezbedno.

Na taj način i u takvom okruženju se formirao i moj stav, kao prirodan bunt protiv života u besmislu.

Svako putovanje menja i širi odnos prema svojoj kulturi, a izlaganje u drugim zemljama je takođe posebno jedinstveno profesionalno iskustvo. U inostranstvu sam samostalno izlagala u Galeriji L2Kontemporary u Los Anđelesu 2005. i 2009. godine, kao i u Galeriji Basement u Beču, zajedno sa umetnicom Nataliom Waiss 2016. Početkom dvehiljaditih, učestvovala sam na nekoliko pozorišnih festivala u Ljubljani, Dortmundu i Sofiji. Rezidencijalno sam boravila u Španiji (2008), Parizu (2011) i Austriji (2013). Svako iskustvo koje sam stekla u radu sa umetnicama i umetnicima u inostranstvu sam se trudila da podelim u svom radu sa svojim koleginicama i kolegama i sa studentima i studentkinjama.

Ipak, najveći kulturološki šok doživela sam na putovanju u Japan 2016 godine. Sklad koji postoji u njihovoj kulturi između prošlosti i sadašnjosti, poštovanja prirode, osećaja za čistoću, za zajednicu, upotreba tehnologije i uopšte, čitav način života je nešto što je snažno uticalo na moje shvatanje sveta u kom je moguće živeti.

3. Statement, stav o umetnosti danas i o umetničkim praksama kojima svedočite.

Današnje mnoštvo umetničkih praksi i jezika umetnosti podrazumevaju interdisciplinarnost, različite identitete i politike, multikulturalnost, omogućavanje vidljivosti različitih marginalizovanih grupa, nove tehnologije, ekološku osvešćenost ili druge socijalne aspekte – svi mogu da nađu svoje mesto u različitim društvima u skladu sa infrastrukturama koje postoje u tom društvu. Ukoliko ne postoje mehanizmi za prepoznavanje i podršku određenim problemima, bez sistemske podrške ne može biti ni daljeg razvoja.

4. Kako će izgledati umetnost budućnosti s obzirom na razvoj digitalnog doba i kako će izgledati Vaša umetnost u odnosu na ono kako ona izgleda danas? Možete li to da predvidite?

Umetnost i tehnologija su se uvek prožimale i imale su uzajamni odnos. Znamo da otkrića fotografije i filma nisu uništila slikarstvo već su doprinela proširivanju delovanja vizuelnih umetnosti i njihovim primenama u različitim oblastima života, kulture i civilizacije.

S druge strane, sveprisustvo digitalne tehnologije i višak informacija često donose zbunjujuće rezultate i nemogućnost snalaženja u višku izbora. Jedna od karakteristika je da osećamo ubrzanje protoka vremena i imamo sve veću potrebu za novim informacijama, a za to vreme nam se smanjuje sposobnost koncentracije i imamo sve manje vremena za živ kontakt i komunikaciju sa drugima. Takođe, sve više ljudi oseća prirodnu potrebu za vremenom provedenim uz tehnologiju.

Često se previđa uloga kreativnosti koja postoji u domenu mišljenja, u smislu pronalaženja nestandardnih načina povezivanja ideja, a u stvari je mesto kreativnosti upravo u nepredvidivosti pronalaska rešenja. Zbog toga je uzbudljivo vreme u kom živimo, između ostalog i zbog toga što svedočimo ispitivanju mogućnosti AI i njenom pozicioniranju u našim budućim životima.

Tokom doktorskih umetničkih studija, posvetila sam jednu celinu rada ispitivanju relacija koje se uspostavljaju između tela i pogleda baš na osnovu upotrebe različitih digitalnih tehnologija. U okviru tog dela rada sam koristila senzore pokreta za pokretanje digitalne slike, beleženje sopstvenih pokreta tokom crtanja u prostoru VR-i a zatim njihovog reprodukovanja u zvučnom modu, odnos između vizuelne i zvučne digitalne „greške”, i tako dalje.

Posle ovog uzbudljivog iskustva, trudila sam se da, svoja zapažanja ponovo „prevedem“ u prostore crteža, slike i objekta, jer verujem da je uobičajeno da komuniciramo sa svetom u kom živimo na načine na koji su nam dostupni i koje nam pruža civilizacija, a na nama je da pravimo izbore koji najbolje prenose ono što želimo da saopštimo.

5. Postoji li Vaša  izložba na koju ste posebno ponosni, koja je ostvarila najbolju „komunikaciju“ sa publikom ili možda neka koja je suštinski progovorila o Vama?

Svaka izložba predstavlja jedinstvenu postavku, jer izložbu čine radovi u odnosu na prostor u kome se prikazuju ili nalaze. Prostor određuje kontekst u kom želimo da predstavimo svoj rad a način na koji publika reaguje i daje povratno mišljenje je važno i drugačije od sredine do sredine. Svaka izložba je poseban i nov doživljaj zbog komunikacije koja se dogodi sa publikom.

6. Da li je umetnost nužno lična ili biste mogli da je definišete kao odgovor na podsticaje ili izazove koje pruža vreme u kome živimo.

Umetnost je važna aktivnost života. Kao takva, ona je uvek makar malim segmentom refleksija vremena, društva i prostora u kojima nastaje, čak i kada na prvi pogled deluje da nije tako.

S obzirom da se umetnost obraća čoveku odnosno ljudskim bićima, zanimljivo je da pratimo na koje načine se danas menjaju ljudska bića u estetskom smislu, u pogledu shvatanja svog tela i uopšte svojih potreba.

U svakom slučaju, preduslov za postojanje umetnosti je njeno prepoznavanje (recepcija) od strane ljudskog bića. Ako budemo u prilici da stvaramo umetnost za mašine, verovatno će sve biti drugačije.

razgovor vodila: Dijana Metlić