Dravić Milena

Milena Dravić je po oceni kritike, kolega i publike, najimpozantnija glumačka ličnost na prostoru bivše Jugoslavije pre svega po filmskim, a onda i pozorišnim i televizijskim ulogama. Ne samo po obimu rada i uloga, već i po kvalitetu glumačkog izraza, o čemu svedoče kritike i literatura o radu glumice Milene Dravić, ova glumica je umetnica najvišeg ranga. Odigrala je preko 150 uloga na filmu, a neke od njih su antologijske i prikazane na najznačajnijim filmskim festivalima u svetu. Milena Dravić je dobitnica nagrada za glumu na nekim od najznačajnijih festivala u svetu, kao što su festivali u Kanu (Festival de Cannes) i u Veneciji (Venice Film Festival).

Milena Dravić je rođena u Beogradu, na Dorćolu, gde je i odrasla. Tu je pohađala osnovnu školu, kao i  baletsku školu. S obzirom na to da je na audiciji odabrana da bude manekenka za dečije modele odeće, zainteresovala se za javni nastup. U baletsku školu koju je Milena pohađala, došla je filmska ekipa i reditelj filma Vrata ostaju otvorena, František Čap (František Čáp). Nakon fotografisanja a ubrzo i probnog snimanja, Milena Dravić je dobila prvu ulogu na filmu, i otišla je na snimanje u Sarajevo. Posle ove uspešno odigrane uloge, Milenu je na ulici u Beogradu prepoznala i zaustavila rediteljka Sofija Soja Jovanović i ponudila joj ulogu u filmu Diližansa snova. U radu na tom filmu je imala priliku da upozna značajne glumice i glumce onog vremena: Ljubinku Bobić, Oliveru Marković, Vlastimira Đuzu Stojiljković… Posle ove uloge nizale su se uloge prvo na filmu, a kasnije i u pozorištu. Milena Dravić je maturirala u Prvoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a potom je upisala Akademiju dramskih umetnosti, takođe u Beogradu, za koju ju je spremala glumica Mira Stupica. Ipak, Mileni je bilo onemogućeno da završi studije (jer je zbog snimanja filma Uzavreli grad izostala sa nastave duže nego što joj je bilo dozvoljeno). Kako su usledile brojne uloge, nije mogla da se vrati na studije na poziv Ognjenke Milićević, u čiju klasu je bila primljena.

Sa glumcem Draganom Nikolićem (1943–2016) je bila u braku četiri i po decenije. Pre Dragana Nikolića, bila je u braku od 1967. do 1969. godine sa rediteljem Vojislavom Kokanom Rakonjcem (1935–1969), i od 1960 do 1961. godine sa rediteljem Mladomirom Purišom Đorđevićem (1924–2022).

U dugom i bogatom glumačkom radu, Milena je igrala različite uloge: od majki, seljanki, žena iz radničke klase, do zavodnica i junakinja ratnih epopeja, a bila je i buntovnica u filmovima „crnog talasa”. Takođe, bila je uspešna i u ulogama u romantičnim komedijama, u kojima je igrala sa glumcem Ljubišom Samardžićem. U pozorištu je igrala tek nakon uspešno odigranih uloga na filmu. Tako je igrala u Ateljeu 212, Zvezdara teatru i drugim beogradskim pozorištima. Budući da je bila slobodna umetnica igrala je i u pozorištima izvan Beograda.

Pošto je snimila prvih nekoliko važnih filmova za njen glumački rad, Milena je za ulogu u filmu Prekobrojna dobila prvu nagradu Zlatna arena na Filmskom festivalu u Puli. Posle ovog uspeha, usledile su uloge u filmovima Kozara, Čovek nije tica, Jutro, Bitka na Neretvi. U tom periodu rada, dobila je nagradu u Veneciji, a film Bitka na Neretvi je bio u takmičarskom programu za nagradu Oskar za najbolji strani film. U filmu su igrali Jul Briner (Yul Brynner), Orson Vels (Orson Welles), Sergej Bondarčuk (Сергій Федорович Бондарчук), Franko Nero (Franco Nero) i drugi najznačajniji glumci tog vremena. Posle niza odigranih uloga na filmu, počinje da snima televizijsku seriju Obraz uz Obraz, sa Draganom Nikolićem, i taj serijal uskoro postaje najpopularniji televizijski program u zemlji.

U pozorištu je Milena Dravić počela da radi 1971. godine sa ulogom u predstavi Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji u „Ateljeu 212”, a na poziv rediteljke i upravnice Mire Trailović.

Ipak, Zvezdaru teatar je smatrala svojim pozorištem, i veliki uspeh je ostvarila u predstavama Dušana Kovačevića.

Svetolik Nikačević, koji je bio jedan od najpopularnijih glumaca i snimao je televizijsku dramu Plava Jevrejka sa Milenom Dravić, o njoj je rekao: „To je najšarmantnija glumica sa kojom sam ikada igrao. Nisam još upoznao stvorenje koje u toj meri osvaja svakog s kim stupi u kontakt. Svi je obožavaju: i partneri, i reditelji, i snimatelji, i garderoberke. Ako postoji idealna savremena žena, onda je to Milena Dravić.” (Nikačević 1969)

O požrtvovanosti Milene Dravić u potrazi za istinitošću na sceni i filmskom platnu, svedoči tekst objavljen u časopisu NIN, 1976. godine: „Dobila je mnoga priznanja domaća i strana. U trenutku potpune glumačke zrelosti pristala je da igra u pozorišnom komadu „Kod lepog izgleda” koji se izvodi u „Ateljeu 212” i režira ga Paolo Mađeli. To je tek četvrta Milenina pozorišna predstava. Posle „Uloge moje porodice u svetskoj revoluciji” i „Lulu”, odjednom je uskočila u „Čudo u Šarganu” i „Kod lepog izgleda”. U ovoj poslednjoj Milena Dravić doživljava izuzetno scensko maltretiranje. U preobražaju od čiste device do društveno propale osobe učestvuje svih pet partnera. Šamaranja, silovanje, udarci, bacanja… sastavni su deo Milenine naporne kreacije. „- Nosim posledice poslednje predstave – kaže Milena. – Povredila sam nogu, sva sam modra, izubijana. Uloga to od mene zahteva. Izvanredan tekst i odlična režija, šansa da se stvori prava kreacija veliki su izazov. Nisam ga odbila. Dok smo komad spremali stalno sam imala na umu i stalno sam partnerima govorila – ne štedite me. Ljudi idemo do kraja, pa šta bude. I biva. Izdržaću kao što sam izdržala u mnogim filmovima. „Devojka”, „Horoskop”, „Kroskontra”, „Hasanaginica”… Izdržala sam neviđena maltretiranja, vremenske neprilike za vreme snimanja… Koliko puta sam se smrzavala u snegu, koliko puta me je šibao ledeni vetar i uterivao mraz u kosti. Pa šta? Zar to nije sastavni deo moje profesije? Mora se ići do kraja, mora to biti ono pravo.” (NIN 1976)

Zapažanje teoretičara filma, filmskog kritičara, scenariste i reditelja Ranka Munitića o glumačkoj vrednosti Milene Dravić i brojnim nagradama koje je dobila za svoj izuzetan glumački rad potvrđuje izuzetnost ove glumice:  „Mogla je Dravićeva dobiti najviše nagrade. Pulski žirii odabraće nekoliko(…) I to je lepo – no najmanje važno. Evo umetničke sudbine u kojoj nagrade (one dodeljene i one nedodeljene) uvek deluju nekako suvišno, nakalemljeno, skoro nepotrebno. Službena javna priznanja neophodna su kad ima dileme: najbolji su najbolji, i to se vidi. To ne treba dokazivati.” (Nježić 2018, 213)

Prema mišljenju Munitića, Milena Dravić je bila ono najbolje u filmskom glumačkom smislu, što smo mogli da ponudimo svetu: „Sa Današnjeg stanovišta posmatrano, uzlet i karijera Milene Dravić poklapaju se s uzlaznom linijom jugoslovenskog filma, od epohe zrelog realizma s kraja pedesetih i početka šezdesetih, preko postupnog izrastanja modernog „autorskog igrenjaka” tokom šezdesetih i u prvim sezonama sedamdesetih, do varijacija savremenog kino-senzibiliteta sedamdesetih i osamdesetih. Srećnim sticajem okolnosti u kom ne treba videte slučaj – nego prirodni sklad do kojeg pravi kreativni potencijali stižu u najvažnijim odnosno presudnim fazama umetničke evolucije, Milena se pojavila kao idealni ženski interpret onog najboljeg što je ovdašnji moderni film stvorio i ponudio svetu.” (Munitić 1995, 48)

Nagrade i priznanja dodeljena Mileni Dravić:

• Zlatna medalja za izuzetne zasluge u kulturnim delatnostima, 2015. (povodom Dana državnosti Republike Srbije)
• Dobričin prsten za životno delo, najveća glumačka nagrada u Srbiji za 2016. godinu[30][31]
• Velika Žanka koja se dodeljuje glumicama koje su svojim radom izuzetno doprinele srpskoj filmskoj, televizijskoj i pozorišnoj umetnosti, 2004.
• Nagrada Pavle Vuisić, priznanje za izuzetan doprinos umetnosti glume na domaćem filmu 1994.
• Nušićeva nagrada za životno delo glumcu komičaru, 2017. [32]
• Statueta Joakim Vujić, 2013. [33][34]
• Zlatni ćuran za životno delo na festivalu Dani komedije u Jagodini, 2012.
• Statueta Ćuran za ulogu u predstavi Ptic i ptica na festivalu Dani komedije u Jagodini, 1987.
• Statueta Ćuran za ulogu u predstavi Ćelava pevačica na festivalu Dani komedije u Jagodini, 1998.
• Statueta Ćuran za ulogu u predstavi Harold i Mod na festivalu Dani komedije u Jagodini,
• Zlatna arena za najbolju glavnu žensku ulogu na Filmskom festivalu u Puli za ulogu u filmu Prekobrojna,
• Zlatna arena za najbolju glavnu žensku ulogu na Filmskom festivalu u Puli za ulogu u filmu Biciklisti,
• Zlatna arena za najbolju glavnu žensku ulogu na Filmskom festivalu u Puli za ulogu u filmovima Deps i Užička republika, 1974.
• Zlatna arena za najbolju sporednu žensku ulogu na Filmskom festivalu u Puli za ulogu u filmu Lito vilovito, 1964.
• Zlatna arena za najbolju sporednu žensku ulogu na Filmskom festivalu u Puli za ulogu u filmovima Do pobede i dalje i Rondo,
• Zlatna arena za najbolju sporednu žensku ulogu na Filmskom festivalu u Puli za ulogu u filmovima Nemirni i Jutro, 1967.
• Zlatna arena za najbolju sporednu žensku ulogu na Filmskom festivalu u Puli za ulogu u filmovima Kros kantri i Horoskop,
• Nagrada Carica Teodora, za najbolju žensku ulogu u filmu Kros kantri, na Filmskim susretima u Nišu, 1969.
• Velika povelja za žensku ulogu u filmu Poseban tretman, na Filmskim susretima u Nišu, 1980.
• Zlatna ruža na Filmskom festivalu u Veneciji za ulogu u filmu Jutro,
• Zlatni David za najbolju evropsku glumicu, 1978.
• Nagrada za najbolju glumicu na festivalu u Kanu za ulogu u filmu Poseban tretman, 1980.
• Gran pri Tatjana Lukjanova za ulogu u predstavi Harold i Mod, 2010.
• Nagrada za najbolju epizodnu žensku ulogu, za ulogu Tomine tetke u filmu Normalni ljudi, na 36. Filmskim susretima u Nišu, 2001.
• Nagrada za najbolju epizodnu žensku ulogu, za ulogu Gospođe Jeftić u filmu Bumerang, na 37. Filmskim susretima u Nišu, 2002.

U Beogradu je 2021. otvoren skver Milene i Gage na uglu Mileševske i Cara Nikolaja

Анон. 02.05.1976. „Не штедите ме!”. НИН.

Мунитић, Ранко. 1995. Милена Дравић глума као судбина и као сазнанје. Ниш: Просвета.

Никачевић, Светолик, 14.11.1969. „Идеална”. ТВ Новости.

Nježić, Tatjana. 2017. Milena Dravić. Beograd: Službeni glasnik.

Nježić, Tatjana. 2018. Milena Dravić više od umetnosti. Beograd: Laguna.

Идеална

Milena Dravić- Teatroslov

Милена Дравић – Википедиа

Milena Dravić – IMDb

Milena Dravić – Biografija

Milena Dravić: “Divna, osetljiva, darežljiva osoba I veliki profesionalac” – BBC

Не штедите ме!

Trg u Beogradu nazvan po Mileni Dravić i Draganu Nikoliću – Aljazeera

Književnik, prevodilac, pesnik i kantautor Arsen Dedić je napisao pesmu posvećenu Mileni Dravić (koju objavljujemo ljubaznošću Matije Dedića).

MILENA

Još je bila tako mala
samo svjetlost, samo pjena
još je bila, što da kažem
niti dete, niti žena

Kao cvijet u tamnom polju
njena glava plava, snena
kao da je među ljude
bila vjetrom donesena

Milena, Milena
poći ćemo izvan grada
zavjesa od kiše pada
nema ovde ničega za nas
Milena, Milena
toliko te čekam, da li znaš

Nitko ne zna s’kim je došla
u tu praznu , kasnu uru
ko da nešto vječno traži
na tom dugom, lošem žuru

Svi smo ovdje isti bili
bez adresa, bez imena
kad je pozvala me tiho
da me vodi ruka njena

Milena, Milena
poćićemo izvan grada
zavjesa od kiše pada
nema ovde ničega za nas
Milena, Milena
toliko te čekam, da li znaš

(Nježić 2017, 162)