Avramović Lončar Nineta

Nineta Avramović Lončar je rođena 1967. u Beogradu. Pohađala je Muzičku školu „Isidor Bajić” u Novom Sadu, gde je i maturirala 1985. godine, kao učenik uvaženog klavirskog pedagoga, profesorke Lidije Nikolić. Iste godine, postaje student kompozicije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi Rudolfa Bručija.

Tokom studija, sa prijateljem i kompozitorom Željkom Avdalovićem, osniva muzičku grupu Ambiental Orchestra u čijem su radu i nastupima, u različitim postavama, svoj doprinos dali tadašnji studenti novosadske Akademije umetnosti (kompozitori, likovni umetnici i muzički izvođači): Zoran Komadina, Ana Sokolović, Ivana Vojnović, Vlado Rančić, Zoran Pantelić, Igor Molnar, Višnja Kosanović i Dragana Popov. Studije završava 1990. godine. Na koncertu Vojvođanske filharmonije, pod rukovodstvom gostujućeg američkog dirigenta Anšela Brusilova (Anchel Brusilov), izvedena je njena diplomska kompozicija Metamorphosis za simfonijski orkestar.

Tokom studija, započela je i pedagošku karijeru u Muzičkoj školi „Isidor Bajić” u Novom Sadu, najpre kao korepetitor i profesor harmonije, a zatim i kao profesor kontrapunkta, i na tom radnom mestu nalazi se i danas.

Nakon studija, osniva kamerni sastav New Art Forum, u čijem su sastavu bili Zoran Komadina, Višnja Kosanović, Nenad Pandurović, Dušan Kitić, Vladimir Nežić, Slobodan Dragaš, Mirjana Bogdanović, Damir Nalić, Jelena Vuksanović i Jaroslav Razdobutko. Sa ovim sastavom, 1998. godine, osvaja nagradnu stipendiju na takmičenju „Alstadt Herbst” u nemačkom gradu Dizeldorfu. Sa ovim sastavom, kao i samostalno, od 1995. često sarađuje sa umetnikom Nikolom Džafom (Led Art, Zečja opera, Prestup…).

Magistrirala je na studijskom program za muzičku teoriju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, sa temom muzičke percepcije, 2010. godine u klasi profesora Miloša Zatkalika i Smiljane Vlajić.

Živi i radi u Novom Sadu.

Najznačajnija dela (izbor):

• Pesme, za bariton i klavir (1986)
• Kosmogonia, za obou i klavir (1986)
• Gudački kvartet(1988)
• Metamorfoze, za veliki orkestar (1990)
• Povod, za dve flaute (1990)
• Upsara Dances(1995)
• Komad za violinu i klavir(1996)
• 1000 Miles(1998)
• Pesme bez reči, za flautu i harmoniku (2001)
• Zečja opera(2010)
• Tri limanska toponima (2021)

• Prodanov Krajišnik, Ira, Milan Milojković, Nemanja Sovtić. Udruženje kompozitora Vojvodine – 50 godina postojanja, Novi Sad: Akademija umetnosti, Univerzitet u Novom Sadu, Udruženje kompozitora Vojvodine, str. 80–81.

Članci iz dnevnih novina:

• Adamov, Marija. „Ansambl velikog potencijala”. Dnevni list Dnevnik, 02.1990, str. 14.
• Hložan, Borislav. „Autorska traganja”. Dnevni list Dnevnik, 16.03.1998, str. 11.
• Hložan, Borislav. „Spontana ekspresivnost”. Dnevni list Dnevnik, 19.08.2000.
• Prodanov, Ira. „Kompozicije savremenih autora”, Dnevni list Dnevnik, 05.10.1998, str. 11.
• „Nineta Avramović, Metamorfoze”, Pozorište (ur. A. Hadžić), br. 103, 22.02.1990, str. 495–496.

Izvođena dela na platformi YouTube:

• Nineta Avramović – Lončar, Duo Unico, PESME BEZ REČI (Songs Without Words), Galerija Pavle Beljanski, Novi Sad, Srbija, 17.02.2005.

Internet članci, intervjui, emisije:

• „Premijerno izvedena dela šest novosadskih kompozitorki posvećenih Novom Sadu”, 10.06.2022., NShronika
• „Premijerno izvođenje kompozicija šest novosadskih kompozitorki u četvrtak u Sinagogi”, 08.06.2022., 021.rs.
• Držaić, Aleksandra “Premijerno izvođenje novih dela šest novosadskih kompozitorki”, 08.06.2022. danas.rs

„Muzičke metamorfoze shvaćene u slobodnijem smislu, predstavljaju jedan od osnovnih modusa kompozitorske tehnike, ako imamo u vidu da je tzv. Princip variranja vrlo često glavni pokretač u oblikovanju muzičke structure jednog dela. U  Metamorfozama Ninete Avramović reč je preobražajima određenog motiva-ideje vodilje, koja se javlja u svakom od pet glavnih odseka kompozicije, prilagođavajući se uvek zahtevima novog i različito organizovanog muzičko-orkestarskog tkiva. Muzički motiv prolazi kroz nužne modifikacije oblika, svrhe i karaktera u zavisnosti od primarnog principa muzičke organizacije u određenom odseku (u prvom odseku je to harmonski princip, u drugom preovladava melodijsko-ritmička komponenta, u trećem – polifoni princip, u četvrtom – homofona organizacija orkestarskog sloga, a u petom – vraćanje na početni, harmonski tretman radi ‘zatvaranja kruga’).

U ovoj igri metamorfoza, prihvatajući i prilagođavajući se objektivnosti određene muzičke structure, glavni motiv kao subject prouzrokuje ponekad i metamorfoze ‘objektiviteta’ kome pripada. Na taj način subjekt i njegova objektivnost zajedno prolaze kroz različita stanja u kojima se međusobno nadopunjuju i deluju jedno na drugo.

Na kraju muzička ideja vodilja išćezava. Ili je možda toliko preobražena da se stapa sa svojom okolinom?!”

(„Nineta Avramović, Metamorfoze”, Pozorište (ur. A. Hadžić), br. 103, str. 495–496, 22.02.1990)