Dijana Metlić-Crteži Njujorka Vere Božičković Popović: grad kao optički spektakl
Oktobra 2023. godine dr Dijana Metlic, redovna profesorka istorije umetnosti na Katedri za teorijske predmete likovnog departmana Akademija umetnosti u Novom Sadu, te rukovoditeljka aktivnosti vizuelne umetnosti u okviru ARSFID projekta, predstavila je svoj rad „Crteži Njujorka Vere Božičković Popović: grad kao optički spektakl“ na dvodnevnom Nacionalnom naučnom skupu Polemički aspekti srpskog modernizma posle 1945, sa posebnim osvrtom na delovanje pripadnika Zadarske grupe u organizaciji SANU (Odeljenje za umetnost).
Težište rada dr Dijane Metlić “Crteži Njujorka Vere Božičković Popović: Grad kao optički spektak” čini serija od dvadesetak crteža velikog formata Vere Božičković Popović, jedne je od najznačajnijih predstavnica jugoslovenskog i srpskog posleratnog modernizma. Oni nastaju u Njujorku između avgusta 1980. i juna 1981, kada je porodica Popović boravila u Americi. Iako je zrelost stila dostigla u enformelu, lirskoj apstrakciji i tašizmu, Verini crteži Njujorka čine jedinstvenu celinu posvećenu velegradu koji je u srpskoj umetnosti ostao u senci (naj)češće slikanog Pariza ili različitih prostora Mediterana. Zato je moguće ovaj ciklus sagledati iz različitih uglova: povezati ga sa predstavama grada kao jednim od ključnih motiva umetnosti dvadesetog veka; razmišljati u kontekstu arhitektonske fotografije Berenis Abot, Vokera Evansa, Roberta Franka i njujorške škole uličnih fotografa koji su ekstremnim rakursima snimanja, dvostrukim ekspozicijama i pretapanjima upućivali na specifičnost Njujorka. Srodne postupke primenjivala je Vera dolazeći do napete, vertikalne kompozicije s naglašenom igrom odraza u staklenim fasadama slično efektima fotografa Sola Lajtera. Crteže fasada oblakodera na Drugoj, Trećoj, Petoj aveniji, Četrdeset sedmoj, Pedeset sedmoj i obližnjim ulicama možemo sagledati kao sukcesivne frejmove na filmskoj traci, čime ih povezujemo sa grupom eksperimentalnih filmova 1920-ih pod nazivom „Simfonije velegrada“ i ostvarenjima Pola Stranda, Čarlsa Šilera ili Roberta Florija. Poput pomenutih reditelja, Vera je crtežima napravila odu megalopolisu kao „amblemu modernosti“, potiskujući prisustvo čoveka a prepuštajući gradu glavnu ulogu. (iz Knjige apstrakata)
Rad dr Dijane Metlić rezultat je istraživanja realizovanog u okviru naučnog projekta Istorija i identitet umetnice u srpskoj modernoj umetnosti – kreiranje izvora za naučnu i umetničku transpoziciju – ARSFID.
