Pelević Maja

OSNOVNI PODACI

Maja Pelević (13.2.1981, Beograd) je dramska spisateljica, dramaturškinja, rediteljka i scenaristkinja. Autorka je više od dvadeset dramskih tekstova, dramatizacija i adaptacija. Radila je kao dramaturškinja na preko 20 predstava i dramatizovala nekoliko romana. Napisala je songove za četiri mjuzikla i scenarije za tri TV serije.

Dobitnica je svih relevantnih nagrada za dramsko pisanje u zemlji. Drame su joj prevedene na engleski, francuski, nemački, ruski, norveški, poljski, slovački, češki, mađarski, bugarski, slovenački, makedonski i ukrajinski jezik i objavljene su u brojnim savremenim domaćim i inostranim antologijama.

U svojim dramskim tekstovima i pozorišnim predstavama istražuje identitet savremene žene, njen položaj u društvu i razotkriva mehanizme izrabljivanja ljudskog bića u savremenom kapitalističkom svetu. Najveći deo svoje pozorišne karijere je u statusu samostalne umetnice. Ovaj status prekidala je samo u nekoliko navrata. Radila je kao dramaturškinja u Narodnom pozorištu u Beogradu od 2007. do 2010. godine. Predavala je predmete Kulturna diplomatija na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu 2016. i 2017.  godine i Dramaturgiju na Fakultetu dramskih umjetnosti u Crnoj Gori 2018. i 2019.  godine.

ŠKOLOVANJE, USAVRŠAVANJE i PRONALAŽENJE SOPSTVENOG POZORIŠNOG PUTA

Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2005. godine i doktorirala je na odseku za teoriju umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu 2012. godine.

Tokom studiranja sarađivala je u projektu NADA  (Narodno pozorište u Beogradu i Royal Court Theatre iz Londona). Ovaj projekat je ključno doprineo razvoju nove generacije dramskih pisaca u Srbiji nakon 2000-te godine. Ova generacija je sa sobom donela drugačiji pogled na srpsko društvo i pokazali veliku otvorenost za savremene evropske dramaturške tendencije. Bitna novina koju NADA donosi u srpski teatar je ideja da je dramski pisac istovremeno i dramaturg koji može i treba da aktivno učestvuje u stvaranju predstave. Za ovu generaciju pisaca drama ne dolazi u pozorište kao završeni literarni tekst već puni oblik dobija kroz proces proba. Radeći zajedno sa rediteljima i glumcima mladi dramski pisci postepeno i prirodno postaju deo pozorišne zajednice i doprinose njenom razvoju stvarajući tekstove koji se te zajednice tiču. Ovaj pristup dramskom pisanju i pozorištu je karakterističan za Maju Pelević. Ona je, takođe, jedan je od osnivača sajta za promovisanje nove srpske drame www.nova-drama.org.rs

 

Tokom studiranja pohađala je i kurseve  Performans i ritual kod Ričarda Šeknera (Richard Schechner) kao i kurseve Teorije avangarde i Savremeni američki teatar – na  Tisch School of Arts u Njujorku (SAD).

Godine 2005. učestvovala je u Royal Court International Residency u Royal Court Theatre u Londonu sa dramom  Pomorandžina kora.

POMORANDŽINA KORA

Komad je  izveden u više pozorišnih kuća u Srbiji i uvršten je u antologiju Predsmrtna mladost: antologija najnovije srpske drame: (1995–2005) koju su priredili Svetislav Jovanov i Vesna Jezerkić.

„… metafora ‘pomorandžina kora’, eufeministčki naziv za celulit, služi Maji Pelević kao detonator pomoću kog će biti razgrađena čitava veštački inicirana, virtuleno-iluzionistička, histerična i paranoično manična spoljašnjost naše savremene civilizacije. (…) Formalna razuđenost komada, vrtoglavo smenjivanje naracije, dijaloga, monologa i komentara, treba, otuda, da pokaže upravo jalovost, ograničenost i nekorisnost življenja okovanog formalnim gestovima i praznim ritualima.”  (Jovanov, 2006, 227)

Godine 2010. dobila je Sterijinu nagradu za ovu dramu. Drama je izvedena pozorištima u Nemačkoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Makedoniji, Francuskoj….

ISTRAŽIVANJA IZ DOMENA TEORIJE I IZVOĐAČKIH PRAKSI

Maja Pelević je jedna od savremenih umetnica za koju je umetnost vid istraživanja, te se ona pored istraživanja u domenu umetničke (pozorišne) prakse bavi i njenim teorijskim promišljanjima.  Doktorsku disertaciju  Poližanrovske tekstualne prakse u savremenim izvođačkim umetnostima je  odbranila 2012. godine na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

Dugi niz godina je radila kao saradnik platforme Teorija koja Hoda (TkH) i TkH-centra za teoriju i praksu izvođačkih umetnosti u Beogradu. Objavljivala je tekstove u časopisu TKH i učestvovala u nekoliko teorijskih performansa i predstava.

Kao članica uredništva Scene sarađivala je sa našim najprestižnijim pozorišnim časopisom od  2005. do 2012. godine. U Sceni  je objavljivala tekstove o savremenoj drami ukrštajući svoja teorijska promišljanja i praktična iskustva. U tekstu „Nasilje kolažiranog jezika u postdramskom teatru” napisala je sledeće o svom radu:  „Dramski tekst razmatra se kao element u kompleksnom činu oblikovanja predstave. On, u neku ruku, gubi suverenitet ali, s druge strane, postaje kamen temeljac u jednoj sveopštoj igri interakcije. Prilikom postavljanja svojih tekstova bila sam svesna opasnosti koju nosi njihova struktura. Ali, isto tako, imala sam u vidu da drugačija forma nudi rediteljima mogućnost konstrukcije i dekonstrukcije koju nema klasičan dramski tekst. Drama koja ima razbijenu formu prosto vapi za tim da bude tretirana kao kolaž. Prilikom rada na drami Beograd-Berlin, rediteljka, glumci i ja lepili smo stranice drame na zid, sekli je a zatim sastavljali novu celinu. Takvim radom zaista počinje da se razlikuje drama od teksta predstave, a štrihovanje se zamenjuje ozbiljnijom igrom strukture i smisla. Tekst na taj način ne gubi autonomnost, već se produbljuje odnos teksta i aktera u predstavi koji polako učestvuju u izgradnji tog krhkog arhitektonskog zdanja. Isti slučaj bio je i sa Pomorandžinom korom, čija struktura više podseća na časopis o lepoti i zdravlju nego na dramski tekst. Poglavlja u drami su nepovezana i spaja ih jedva primetna smisaona nit. Rad na predstavi podrazumevao je potragu za centralnim događajem koji će joj dati prividnu strukturu. Na kraju, predstava se pretvorila u intimni kabare koji istovremeno manipuliše mehanizmima popularne kulture i pogledom na individualnu sudbinu u okviru te kulture. Drama Ja ili neko drugi od početka je nastajala u saradnji s rediteljem. Sama ideja razvijana je pre početka proba, kada su se u proces ‘igre’ sa strukturom uključili i ostali saradnici.” (Maja Pelević 2007)

Iz ovog citata jasno se vidi da je Maja Pelević prilikom postavki svojih tekstova veoma često ne samo spisateljica već i dramaturškinja predstave što  nije bio slučaj sa spisateljicama prethodne generacije.

Godine 2015. zajedno sa Srećkom Horvatom pokrenula je projekat „Filozofski teatar” u Narodnom pozorištu u Beogradu. Projekat je Horvat inicijalno pokrenuo u HNK Zagreb godinu dana ranije.  Ideja Filozofskog teatra je težnja da se ponovo uspostavi veza između filozofije i teatra: „veza između filozofije i kazališta uvijek je bila jača nego veza između filozofije i bilo kojega drugog medija.” (Srećko Horvat)

ONI ŽIVE

Godine 2012. zajedno sa kolegom Milanom Markovićem osmislila je i izvela autorski projekat Oni žive.  Ideja projekta je bila da se kroz umetničko istraživanje analizira višepartijski sistem u Srbiji. Tokom izborne kampanje umetnici Maja Pelević i Milan Marković su se učlanili u sedam različitih partija i ponudili im program kampanje koji je zasnovan na Gebelsovom propagandnom programu. Predstava/performans je imala premijeru u Domu omladine a nakon toga je izveden na Bitef festivalu, Borštnikovom srečanju, u Švedskoj, Švajcarskoj i Norveškoj.

SPISATELJICA I REDITELJKA

Godine 2013. pisala, režirala i izvela komad Posledice u Bitef teatru u kome ispituje očekivanja sredine kada je u pitanju ženski identitet. Sagledavajući lična i kolektivna iskustva koja nose sa sobom određene posledice, ovaj autorski projekat Maje Pelević predstavlja neku vrstu subjektivnog rekvijema za budućnost.

Godine 2015. režirala Moje nagrade  Tomasa Bernharda (Thomas Bernhard) u Narodnom pozorištu u Beogradu. Predstava kao i Bernardov tekst govori  o odnosu pisca prema nagradama. Tomasa Bernharda je igrao Slobodan Beštić. Za ovu ulogu Slobodan Beštić je dobio nagradu „Raša Plaović” za najbolje glumačko ostvarenje u sezoni 2014/2015.

Godine 2018. pisala je i režirala komad Bolivud u Narodnom pozorištu u Beogradu. Predstava je izvedena u takmičarskoj selekciji 64. Sterijinog pozorja i 52. Bitef festivala.

O Bolivudu Maja Pelević je rekla sledeće: „Život stanovnika malog grada na granici, prekida iznenadna vest: dolazak velikog bolivudskog producenta koji hoće da kupi malu fabriku, u njoj napravi veliki bolivudski studio i otvori nova radna mesta, što u malom gradu nije česta pojava. Ta iznenadna vest, uzbudila je glumce iz pozorišta koji su odlučili da producentu naprave priredbu i time povećaju šanse da dobiju uloge u budućem bolivudskom spektaklu. Grad je opet ujedinila zajednička ideja i kolektivni entuzijazam, ali život ko život – pun je neočekivanih obrta. Kroz bajkovitu utopiju o dolasku Bolivuda u naše krajeve, pokušali smo da ispričamo priču o svima nama i na šta smo sve spremni kada nam se nudi bolja budućnost. Dolazak Bolivuda tako postaje povod za priču o krahu industrije, ksenofobiji, divljoj privatizaciji, lažnim svetovima, a sve to kroz pesmu i igru pod sloganom „leba ako nemaju, dajte im kolače”.

POZORIŠTE I KORONA VIRUS

U vreme pandemije korona virusa Maja Pelević zajedno sa Olgom Dimitrijević, Dimitrijem Kokanovim, Tanjom Šljivar i Igorom Korugom izvode projekat Lonli planet  u Ateljeu 212 (2020).

„Prvi razlog ove autentičnosti je činjenica da su njeni autori uglavnom uspeli da nametnuta ograničenja pretvore u prednosti, a povremeno i u glavne oslonce svoje umetničke strategije. Tako, budući lišeni – zbog ograničenja broja gledalaca i obaveze distance – mogućnosti korišćenja  zatvorenog prostora klasične scene, oni svoju povest o našoj zajedničkoj ‘korona’ svakodnevici realizuju oživljavanjem niza ‘para-pozorišnih’ prostora. Naime, vodeći malu grupu gledalaca od dvorišne ‘pjacete’ Ateljea, preko gornjeg i donjeg foajea pozorišta, do završnice na platou ispred glavnog ulaza, izvođači Maja Pelević, Olga Dimitrijević i Dimitrije Kokanov (Tanja Šljivar i Igor Koruga se pojavljuju putem video-snimka) obogaćuju „kolažnu strukturu pet autorskih i izvođačkih glasova“ i svojevrsnom prostornom dramaturgijom. S jedne  strane, sučeljavanja teskobe i olakšanja, kao i igre sa distancom između izvođača i gledalaca postaju  aktivan sastojak dinamike prezentovanih priča. S druge, pak, kretanje od ‘tehničke’ unutrašnjosti pozorišta (dvorišna pjaceta), do uličnog platoa (koji pripada istovremeno pozorištu i gradu) ukazuje na dodatnu dimenziju predstave, simbolično putovanje od individue (izvođača, kao i gledaoca) ka svetu, ka drugima. Štaviše, takav prostorni raspored je usaglašen sa preostala dva bitna činioca predstave – tematskom kompozicijom i načinom izvođenja.”  (Svetislav Jovanov 25. VII 2020.)

Imerzivni performans, Kao da kraj nije ni sasvim blizu, priprema i izvodi u Bitef teatru zajedno sa rediteljem Nikolom Zavišićem, kompozitorkom Anom Đorđević i Filipom Mikićem (video i VR naočari) izvode u Bitef teatru od januara 2021. godine.

„Fenomen samoće je nešto sa čime se svako suočio u kovid-vremenu i autori ovog projekta nas stalno vraćaju na to osećanje. Samoća nije nužno ni nešto lepo, ni ružno, ni srećno ni tužno… samoća je praznina koja traži da se popuni, da se strukturiše, ispita, oseti… Tokom događanja glasovi govore priče i asocijacije,  uglavnom prijatne ili začudne, koje mogu da probude različite emocije.”

(Marina Milivojević Mađarev, „Popunjavanje samoće”, Vreme, 4. februar 2021.)

Predstava je dobila nagradu publike na 54/55 Bitefu i 66 Sterijinom pozorju.  

SARADNJA SA DRAMATURŠKINJOM I SPISATELJICOM OLGOM DIMITRIJEVIĆ

Sloboda je najskuplja kapitalistička reč festivalska u produkcija 50. Bitef festivala, inspirisan je putovanjem Maje Pelević i Olge Dimitrijević u Severnu Koreju 2016. godine.  O samom projektu autorke su rekle sledeće: „Kada govorimo o našem, postjugoslovenskom, istočnoevropskom kontekstu, uvođenje liberalne demokratije najčešće je poslužilo kao izgovor za hegemoniju kapitalizma i transformaciju društvene svojine. Ali svojevrsni lajtmotiv, najčešće rabljen u propagandne svrhe tih procesa, jeste pitanje slobode i oslobađanja društva. Narod određene zemlje trebalo bi da otvori oči i shvati da je neslobodan. Ovaj duboko patronizirajući narativ učestvuje u formiranju ideološke matrice po kojoj je neslobodnim narodima – dakle, nedovoljno zrelim – neophodna pomoć onih osvešćenijih i razvijenijih. Ideal slobode će tako biti iskorišćen za davanje legitimiteta imperijalnim i neokolonijalnim intervencijama.“

Sledeći zajednički projekat, Svet bez žena, takođe je bio deo festivalske produkcije 56. Bitef festivala. Predstava je dobila nagradu publike. Izvedena je 2022. godine.

„U predstavi Svet bez žena  Maja Pelević i Olga Dimitrijević razbijaju naše stereotipne predstave o položaju žene u savremenom srpskom teatru. Olga i Maja su svoju predstavu počele od istraživanja u kome su pokazale da ravnopravnost polova ne postoji u realnom životu. Brojčano, žena i muškaraca pozorišnih radnika ima otprilike isto, ali na pozicijama moći i odlučivanja apsolutno su dominantni muškarci. Iako na prvi pogled i ova predstava liči na predstavu-predavanje, ona to za pravo nije, jer su Olga i Maja (koje su istovremeno i izvođači) na sceni mnogo više nalik na animatorke u ružičastom i plavom dresu. One bukvalno odigraju čitavu njihovu predstavu što teškoj i turobnoj temi daje mnogo angažovaniji i vedriji ton. (…) Iako nam govore strašne i sumorne činjenice, Maja i Olga kao izvođačice bude u nama elan i vedar duh. Na kraju predstave pozivajući nas da se izjasnimo o važnim pitanjima za nas i za svet one nas pozivaju i da izađemo na scenu i priključujemo se velikom hepeningu tokom koga se družimo, razmenjujemo ideje, slušamo muziku i jedemo palačinke.” (Marina Milivojević Mađarev, Vreme)

 

RAD NA TELEVIZIJI
Godine 2013. napisala scenario epizode Subverzija za seriju Otvorena vrata.
Glavna scenaristkinja i dramaturškinja serije Jutro će promeniti sve emitovane na RTS-u 2018. godine.
Glavna scenaristkinja i dramaturškinja serije Popadija emitovane na televiziji Prva 2022. godine.

Nagrade:
„Slobodan Selenić” za najbolju diplomsku dramu Beograd-Berlin 2005.
„Borislav Mihajlović Mihiz” za dramsko stvaralaštvo 2006.
Nagrada konkursa Sterijinog pozorja za originalni dramski tekst Možda smo mi Miki Maus 2007.
Nagrada „Božidar Valtrović” za umetnički domet u razvoju pozorišta za decu i mlade 2010.
Sterijina nagrada za najbolji savremeni dramski tekst Pomorandžina kora na Sterijinom pozorju 2010.
Nagrada konkursa „UNIMA” za najbolji originalni tekst Nevidljiva za lutkarsko pozorište 2015.
Nagrada „Befem” (Beogradski feministički festival) za najprogresivniji scenario i nagrada „Duga” (za doprinos protiv homofobije i transfobije) za seriju Jutro će promeniti sve 2019. godine.
Nagrada publike na Sterijinom pozorju za predstavu Kao da kraj nije ni sasvim blizu 2021.
Nagrada publike na Bitef festivalu za predstavu Kao da kraj nije ni sasvim blizu 2021.
Sterijina nagrada za najbolji savremeni dramski tekst Poslednje devojčice. na Sterijinom pozorju 2022. i nagrada za dramaturgiju na festivalu „Borini dani” za isti komad.
Nagrada publike na Bitef festivalu za predstavu Svet bez žena 2022.

Izvedene drame:

ESCape – Bitef Art Cafe 2004; Ler – Narodno Pozorište u Subotici 2005; MTM Mostar 2007; Fake Porno (zajedno sa M. Bogavac, J. Bogavac i F. Vujošević) Bitef Teatar 2005; Budite Lejdi na jedan dan, Bitef Teatar 2005; Beograd-Berlin Zvezdara teatar, 2005; Volksbuhne Teatar (Parazit project), Berlin 2005; Pomorandžina kora Atelje 212, 2006; Centar za kulturu Lazarevac 2008 ; Ujvideki szinhaz Novi Sad 2009 ; Speltriebe Theater-Stadt Osnabruck 2009, Theater Halle Munich 2010, Mesno Gledališče Ljubljana 2010; Donumenta Regensbrug 2011; Crnogorsko narodno pozorište 2012. Vazrazhdane teatar, Bugarska, 2020. Ja ili neko drugi Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2007; Skočiđevojka koprodukcija Budva grad teatra i Srpskog narodnog pozorišta, Novi Sad, 2007; Putokaz – beskrajno blizu, beskrajno daleko (Via Balkan) Narodno pozorište Sombor, 2007; Hamlet Hamlet Eurotrash (tekst i režija zajedno sa Filipom Vujoševićem), Pozorište na Terazijama 2008; Možda smo mi Miki Maus, koprodukcija Narodno pozorište Beograd/ Sterijino pozorje/ Bunker Ljubljana 2009; Fakebook (zajedno sa M. Bogavac, M. Marković i F. Vujošević), Bitef 2011; Čudne ljubavi (mjuzikl za decu), Malo pozorište „Duško Radović” 2011. Oni žive (projekat zajedno sa Milanom Markovićem) Dom Omladine, Beograd 2012. Posledice (režija, izvođenje i tekst) Bitef teatar 2014. Sloboda je najskuplja kapitalistička reč (tekst, režija i izvođenje zajedno sa Olgom Dimitrijević)  Bitef festival/ Bitef teatar 2016. Nevidljiva, Kazalište lutaka Zadar 2017.  Bolivud (tekst i režija) Narodno pozorište u Beogradu 2018; Teatar komedija Skoplje 2019. Testirano na ljudima, Atelje 212, 2019. Lounli plenet (tekst, režija, izvođenje) Atelje 212, 2020. Kao da kraj nije ni sasvim blizu (tekst) Bitef teatar, 2020.  Poslednje devojčice (tekst) Deže Kostolanji Subotica 2021. Svet bez žena (tekst, režija i izvođenje zajedno sa Olgom Dimitrijević) Bitef festival / Bitef teatar 2022.

Davidović, Vida. 2023. Seksualna trauma kao vid inicijacije žene u patrijarhalno društvo-savremeni srpski dramski pisci i spisateljice (Tanja Šljivar, Dimitrije Kokanov, Maja Pelević),master rad. Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti.

Делач, Наташа, 2014.„Жаргонизми и групни идентитет: две драме Маје Пелевић”. У Савремена проучавања језика и књижевности: зборник радова са V научног скупа младих филолога Србије одржаног 30. марта 2013. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 2 / [одговорни уредник Маја Анђелковић], 47–56. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.

Делач Кончаревић, Наташа. 2020. Женска драма и (мушко) друштво: статус жене у друштву и уметности на примеру драма Милене Марковић, Маје Пелевић и Милене Богавац. Нови Сад: Стеријино позорје.

Јанковић-Бегуш, Јелена. 2019. „Музичка драматургија представе Боливуд као конституент политичког театра”. Зборник радова Факултета драмских уметности. 35: 109–120.

Jovanov, Svetislav. 2006. „Pomorandžina kora Maje Pelević”. U Vesna Jezerkić i Svetislav Jovanov (prir.), Predsmrtna mladost antologija najnovije srpske drame (1995–2005), I deo. Novi Sad: Sterijino pozorje 2006.

Jovanov, Svetislav. 25. VII 2020. „Veseli pakao koronavizije”. NovaS

https://www.kriticarskikaravan.org/kritike-clanova-udruzenja/veseli-pakao-koronavizije/

Миливојевић-Мађарев, Марина. 2017. „Како је лице постало маска”. Култура, 155: 146–172

Milivojević-Mađarev, Marina. 4. II 2021. „Popunjavanje samoće”, Vreme.

Milivojević-Mađarev, Marina. 5. X 2022. „Zaoštravanje i razvodnjavanje”, Vreme.

Pejović, Katarina, 2008. „Potraga za izgubljenim vremenom”, Scena, 44 (4): 89–99.

Pelević, Maja. 2007. „Nasilje kolažiranog jezika u postdramskom teatru”, Scena, god. 43, 1/2: 90–93.

teatroslov.mpus.org.rs