Vučetić Anica

Anica Vučetić (1962, Beograd) bavi se video instalacijama i video ambijentima. Od treće godine studija počela je da se bavi objektima i instalacijama, kasnije mobilima i ambijentima i najzad videom.

Na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu diplomirala je slikarstvo 1986, magistrirala 1988/89. godine
izložbom objekata i instalacija. Studirala je u klasama profesora Vojislava Todorića, Radenka Miševića i Momčila Antonovića. Profesor Radenko Mišević je imao najviše uticaja na njen razvoj. On je pratio rad svojih studenata i za svakoga je imao po neku priču koja je metaforično sadržala ključ i naznaku mogućeg puta u razvoju studenta. Davao je studentima potpunu slobodu u njihovim istraživanjima.

Anica Vučetić je samostalna umetnica od 1986. godine. Članica ULUS‒a od 1987. do 2012. godine (Sekcija proširenih medija). Članica neformalne umetničke grupe Inicijativa, koja se bavila organizacionim i strateškim problemima unutar ULUS‒a i opštim problemima u polju kulture i umetnosti u Srbiji (od 2007. do danas). Članica Nezavisne umetničke asocijacije Treći Beograd bila je od 2010. do 2015. godine. Jedna od važnijih aktivnosti Trećeg Beograda u izgradnji strategije delovanja bila je uključivanje u mrežu regionalnih i internacionalnih organizacija sličnog profila koje se bave umetnošću i kulturom, nalaženjem najoptimalnijih modusa funkcionisanja i delovanja jedne umetničke zadruge u datim lokalnim i globalnim ekonomskim i političkim uslovima i otvaranjem prostora za promovisanje lokalne umetničke scene Srbije izvan granica, kao i stvaranjem povoljnijih uslova za rad umetnika unutar scene.

U periodu oko 1989. do 1992. radila je kao asistent kostimografa u pozorištu, sa kostimografima: Peđom Đapićem, Ljiljanom Orlić, Zorom Mojsilović, Ljiljanom Dragović, Milankom Berberović, Božanom Jovanović, Angelinom Atlagić, Biljanom Kecman. Tokom devedesetih sarađivala je sa dramaturškinjom Zoricom Jevremović‒Munitić.

Rad u pozorištu je uticao i na njen budući rad u mediju videa. U svojim video ambijentima ona izmešta posmatrača iz realnosti u zamračeni prostor galerije, izložbeni prostor pokretnim slikama preobražava u neku vrstu teatra, u kojoj je posmatrač glavni akter, koji krećući se između pokretnih slika u prostoru projektuje na ponuđene slike sopstvene sadržaje i preispituje odnos prema svojim nesvesnim procesima.
Bavi se analizom snova. Od 2003. je u više navrata bila polaznik iskustvenih grupa za analizu snova dr. Ivana Nastovića, specijaliste za kliničku psihologiju i psihoterapeuta, koji je specijalizirao na Szondijevom institutu i Jungovom institutu u Cirihu, i kasnije iskustvenih radionica Mirjane Đurđević, doktora medicine i dubinsko-psihološkog analitičara snova.

Tokom njenog umetničkog razvoja uzori A. Vučetić su bili različiti. Neki od njih su Pol Buri (Pol Bury) i Žan Tingili (Jean Tinguely), u periodu kada se bavila mobilima (1992‒98.). Buri je sporim pokretanjem njegovih mobila „inficirao” Aničin rad i taj spori pokret se provlači kroz njene radove i danas, kao čin zavođenja ili hipnotisanja posmatrača. U početku bavljenja videom (od 1999) njena prva fascinacija je bila radom Bila Viole (Bill Viola).
Početak njenog bavljenja videom vezuje se za boravak u „Ludwig Forumu” u Ahenu 1999, kada je radila na realizaciji svog prvog video ambijenta „Snovi o velikom talasu”. Iako je već bila upoznata sa njegovim radom, tada je u Frankfurtu imala priliku da vidi retrospektivnu izložbu Bila Viole, što ju je konačno opredelilo i trajno usmerilo ka videu.
Razlog ulaska u video art je bila potreba za uvođenjem pokretne slike u radove koji su se ticali snova i njihove reprezentacije u prostoru. Snovi se prvi put indirektno pojavljuju u mobilu‒instalaciji „Spavači” (1994, Galerija ULUS), u kojem veliki baloni od najlona, pokrenuti mašinama sa mehovima harmonika, lagano dišu. Na izložbi „Veliki talas” 1997. u Salonu MSUB, u okviru rada „Dnevnik”, Anica prvi put pokazuje materijalne tragove sna – oko 180 metara dugu papirnu traku EEG‒a, snimljenog u toku jedne noći spavanja i sanjanja, i tekstove u kojima su sadržana njena tri sna o velikom talasu.
„Izložba Snovi o velikom talasu 1999. u Ludvig muzeju u Ahenu (Ludwig Forum für Internationale Kunst) proširila je niz materijalnih tragova ili mogućih predstava sna na: pokretnu sliku (video projekcija velikog morskog talasa u slow motion‒u), tekstove o snovima i kompjuterski prikaz EEG‒a sa naznačenim intervalima REM faza. Iza ovog vizuelnog, literarnog i neurološkog prikaza sna postavljeno je pitanje – gde se san zaista odigrava? San je neodvojivi deo psihičkog života čoveka, jedna od mogućnosti da komunicira sa nesvesnim. Putem snova nesvesno šalje simbolične poruke svesti, koje su egzistencijalno važne i koje treba razumeti da bi se uspostavio balans u sebi. San se odvija na našem unutrašnjem mentalnom ekranu kao film ili teatarski komad u simbolima. Kako su se moja istraživanja uglavnom koncentrisala oko polja psihe, nesvesnog, psihičkih stanja i procesa, pokretna slika postaje osnovni medij koji mi na najbolji način omogućava da realizujem svoje namere i ideje” (iz izjave Anice Vučetić).
Njeni prvi snimci kamerom su bili dokumentarci o njenim izložbama i procesu rada, od kojih je nastalo i nekoliko sažetih video radova o objektima koje je tada radila (Objekti ’87. sa Mišom Miloševićem u Domu kulture Studentski grad, Aždaja, Zmaj…). Montažu je u to vreme obavljala manuelno, koristeći dva VHS rekordera, pritiskajući dugmiće na obeleženim mestima tajmera (brojača sekundi) i beskonačnim premotavanjem traka napred‒nazad dok se ne pronađe traženi frejm…
Opstajanje u mediju videa za Anicu, između ostalog, znači i svojevrstan samoodrživi koncept sa minimumom sredstava – umesto ateljea radni prostor je sto, alati su kompjuter i neka trenutno dostupna kamera. To je svođenje aktivnosti na minimum u okviru datih mogućnosti.
Nekoliko izložbi i rezidencijalnih boravaka u inostranstvu bili su naročito značajni za njen rad: realizacija izložbe Nostalgija u Muzeju savremene umetnosti Univerziteta u Parku Ibirapuera, u Sao Paulu 1995/96. (Brazil); Artist‒in‒residence 1999. i izložbe Snovi o velikom talasu 1999. i Ambijentalni radovi 2001. u Muzeju Ludwig Forum za internacionalnu umetnost u Ahenu (Nemačka); realizacija izložbe video instalacija u Galeria 23 y 10, ICAIC – Instituto Cubano del Arte y la Industria Cinematograficos, i rezidencijalni boravak 2002. godine pri „Fundacion Ludwig de Cuba” u Havani; kao predstavnik Trećeg Beograda 2012. u „AIR Wander” u Hagu (Holandija).
Putovanja su za Anicu uvek bila važno iskustvo ‒ izvor energije, radosti, informacija. Sa njih bi ponela mnogo lepih i važnih iskustava, a to su bila putovanja po: Jugoslaviji, Italiji, Francuskoj, Holandiji, Brazilu, Paragvaju, Nemačkoj, Engleskoj, Grčkoj, Švedskoj, Danskoj, Kanadi, Japanu, Kubi, Dominikani, itd.

Zaključno sa 2023. godinom realizovala je 39 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i učestvovala na oko 160 grupnih.

Dobitnica je, između ostalih, nagrada: na Memorijalu „Nadežde Petrović” u Čačku ‒ Nagrade Memorijala i Nagrade publike (2005), Grand Prix‒a na 9. Međunarodnom bijenalu umetnosti minijature u Gornjem Milanovcu (2008), Politikine nagrade iz Fonda „Vladislav Ribnikar” (2008), Nagrade Niškog salona (2016).

Radovi joj se nalaze u kolekcijama: Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Umetničke galerije „Nadežda Petrović” u Čačku, Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, Muzeja grada Beograda, Kulturnog centra Beograda, Gradske galerije savremene umetnosti Muzeja u Smederevu, Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu, Wiener Städtische kolekcije u Beogradu, Kulturnog centra Gornji Milanovac, Galerije savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva, Savremene galerije Zrenjanin, Muzeja u Beloj Crkvi, Narodnog Muzeja u Požarevcu i drugim.

Izbor samostalnih izložbi, koje su značajnije odredile umetničku praksu Anice Vučetić:

1988. Magistarska izložba ‒ objekti i instalacije, Galerija FLU, Beograd;
1994. Ambijenti, mobili, instalacije, Galerija ULUS, Beograd;
1995/96. Nostalgija ‒ ambijent‒instalacija, Muzej savremene umetnosti Univerziteta u São Paulu ‒ MAC USP, Ibirapuera, São Paulo, Brazil;
1999. Snovi o velikom talasu ‒ video instalacija‒ambijent, Muzej Ludwig Forum za internacionalnu umetnost, Ahen, Nemačka;
2001. Ambijentalni radovi, Muzej Ludwig Forum za internacionalnu umetnost, Ahen, Nemačka;
2002. Video instalacije, Galeria 23 y 10, ICAIC – Instituto Cubano del Arte y la Industria Cinematográficos, Havana, Kuba;
2006. Sažimanje ‒ video ambijent, Galerija Kulturnog centra Beograda;
2008. Rez ‒ video instalacije i ambijenti, Umetnička galerija !Nadežda Petrović”, Čačak;
2010. Dugo putovanje ‒ video instalacije i ambijenti, MSURS Banja Luka, Republika Srpska;
2013. Pad ‒ video ambijent, Salon Muzeja savremene umetnosti u Beogradu;
2019. Između svetova, Galerija Podroom, Kulturni centar Beograda;
2023. Posle Antropocena II, Savremena galerija Subotica.

Izbor grupnih izložbi:

1987. Jugoslovenska dokumenta 1987, Olimpijski centar „Skenderija” Collegium Artisticum, Sarajevo;
1990. Izložba sekcije proširenih medija, Galerija ULUS, Beograd;
1992. Izložba sekcije proširenih medija, Galerija ULUS, Beograd;
1995. River Art ‒ Umetnost reke, Velika barutana na Kalemegdanu, Beograd;
Oktobarski salon ’95 ‒ „Galerija kao atelje”, Galerija SULUJ, Beograd;
1998. Einfluss ‒ međunarodni simpozijum‒izložba Egerstr. 4, Menhengladbah, Nemačka;
Oktobarski Salon ’98, Muzej „25. maj”, Beograd;
2000. Hanging Around I – III, Kulturni Centrum Sittard, Holandija;
2004. 11‒ti Bijenale vizuelnih umetnosti „Vrednosti”, Pančevo;
2005. VALEURS, Espace Culturel François Mitterrand du Conseil général de la Dordogne, Périgueux (Francuska);
„Umetnost koja radi” 46‒ti Oktobarski salon, Beograd;
23. Memorijal Nadežde Petrović ‒ Umetnička galerija „Nadežda Petrović”, Čačak;
2006. Odbrana prirode ‒ 12. bijenale umetnosti Centar za kulturu i Galerija savremene umetnosti Pančevo;
2007. We Would Like To Present…‒ u organizaciji PUNKT‒a Art museum of Togliatti, Toljati, Rusija;
In SITU ‒ The Manual Forgotten Art Museum i Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad;
2008. 9. međunarodni bijenale umetnosti minijature, Kulturni centar Gornji Milanovac;
„Otopljavanje” (Warming) Formverk, Eskilstuna (Švedska);
„Razotkrivanje/Podvučeno sećanje”, Musee d’ Art Moderne, Saint‒Etienne (Francuska), MSU Banja Luka, Nacionalna galerija u Skoplju, The Museum of Byzantine Culture u Solunu (2008. i 2009);
2009. Closeness ‒ Savremena umetnička scena Srbije, TOKI Art Space, Tokyo (Japan);
Carrefour 2 ‒Kulturni centar Srbije, Pariz (Francuska); Remont u Puli ‒ Muzej suvremene umjetnosti Istre, Pula (Hrvatska);
Carrefour 3 ‒Galerija kulturnog centra Nicolas Salmeron, Madrid, Španija;
!Vitruvian Woman“, Video Installation at Video Dia Loghi 2009, Video festival, Velan Center for Contemporary Art, Torino, Italija;
2010. Srpski savremeni umetnici, Eskilstuna konstmuseum, Eskilstuna, Švedska;
Carrefour 4 ‒ Museu Mae d’ Agua, Lisabon, Portugal;
TU SMO 2 , Muzej suvremene umjetnosti Istre, Pula, Hrvatska;
2011. Skulptura, objekat ili gde je granica V ‒ Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd;
Treći Beograd, Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd;
2012. „Ja volim i umetnost drugih” – Treći Beograd, Galerija savremene umetnosti, Smederevo;
‎25Bilder/Sekunde Showcasing International Video Art in Mannheim, Simone Kraft kurator;
26. Memorijal Nadežde Petrović u Čačku
Treći Beograd u Galeriji Risim;
2013. MEMEX: An Autoscopic Exercise, Bristol Diving School & Third Belgrade, Gallery KARST, Plymouth, Velika Britanija;
2014. „Znakovi”, Sava Ristović, Muzej Zepter, Beograd;
16. Bijenale umetnosti „Linije vremena: dokumenti 1981‒2012”, Pančevo;
2015. Sensing Realities ‒ Galerie B‒312, Montréal, Canada;
2016. Everyday Scenes (2016), Randers Kunstmuseum, Danska;
2020. ’80 i ’90 danas ‒ The Rhythm Divine II, Muzej grada Beograda;
Vreme 244’33’’ ‒ IVA.lab, Likovna galerija i Galerija Podroom, Kulturni centar Beograda;
Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993 – 2019, Muzej savremene umetnosti Beograd i Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića;
2021. ’80 i ’90 DANAS – ART & FACTS, Galerija Kulturnog centra Trebinje, Republika Srpska BiH;
Dunavski dijalozi, Dijalog Temišvar – Novi Sad, Veliki ratni bunar Muzeja grada, Novi Sad;
Among Women: Contemporary Art from Serbia, (2021/22), 937 Gallery, Pittsburgh, Pennsylvania, SAD;
Presence/Absence (2021/22.), NGVU, Beograd;
2022. Among Women: Contemporary Art from Serbia, Bronx River Art Center, New York, SAD;
’80 i ’90 DANAS – ART & FACTS (2022), Kulturni centar Banski dvor, Tvrđava Kastel – Kamena kuća, Republika Srpska BiH;
2023. NA PUTEVIMA SRPSKE UMETNOSTI 1923 – 2023, kustos Sava Stepanov, DISTRIKT, Novi Sad
SEGA E VREMETO / THE TIME IS NOW, Izložba 33/34. Likovne kolonije Galičnik, Mala stanica ‒ National Gallery of R.N. Macedonia, Skopje, Severna Makedonija;

Mobili (1992 ‒ 98), izbor radova:

‒ Vreme (1992, mobil ‒ 2 elektromotora, lepeza, postolje, klatno);

‒ Spavači (1994, abijentalna instalacija ‒ mobil; 3 uređaja sa elektromotorima, prenosnim mehanizmima i mehovima harmonika, producirana u Fabrici motora SEVER, Subotica; 6 najlonskih balona dužine 1,5 – 3m);

‒ Nostalgija (1995, mobil‒ambijent)

Video instalacije i ambijenti (1999‒2023), izbor radova:

‒ Dugo putovanje (2001, dvokanalni video ambijent, format 720 X 576, loop);

‒ Singular (2001, jednokanalna video instalacija, format 720 X 576, 2’ 23’’, loop);

‒ Centriranje (2002, jednokanalna video instalacija, format 720 X 576, loop);

‒ Glasnik (2005, dvokanalna video instalacija, format 720 X 576, 5’ i 3’30’’ loop, kružna projekciona površina R=2,8m, staklena flaša H=50cm, postolje za flašu H= 1,3m);

‒ Nesanica (2005, jednokanalna video instalacija, format 720 X 576, 14’ loop);

‒ Sažimanje (2006, trokanalni zvučni video ambijent, format 720 X 576, Mesec 10’ 38’’ loop, talas 9’’ 19 fr loop i ronilac “Prolaz” 4’ 34’’ loop);

‒ Zalog (2007, jednokanalna video instalacija ‒ ambijent, format 720 X 576, projekcija na transparentnom platnu 1,8m X 1,8m, staklena ploča 2m X 2m, 1’ 7’’, loop);

‒ Višnja (2007, jednokanalna zvučna video instalacija, format 720 X 576, projekcija na transparentnoj pleksi pločici oko R= 20cm, 13’’ loop);

‒ Iris (2007, video instalacija, 10’ 22’’ loop, projekciona površina oko R = 2,5m);

‒ Soba (2007, video instalacija, 1’ 52’’ loop, projekciona površina oko R = 1m);

‒ Uočavanje (2008, jednokanalna video instalacija, format 720 X 576, 30’’ loop);

‒ Rez (2008, jednokanalna video instalacija, format 720 X 576, 3’ 33’’ loop, rad se prikazuje na TV ekranu);

‒ Sanjam (2008, jednokanalna video instalacija, format 720 X 576, 6’ 13’’ loop, rad se prikazuje na TV ekranu);

‒ Uviranje (2009, osmokanalna zvučna video instalacija ‒ ambijent, format 720 X 576, loop. Rad se može projektovati na transparentnim projekcionim površinama, ili prikazivati na TV ekranima);

‒ Sekund i po (2009, jednokanalna video instalacija, format 720 X 576, rad se projektuje na transparentnoj površini ‒ paus papir ili pleksi pločica promenljivih dimenzija, oko A4 format ili manji, 51’’ loop);

‒ Do dna (2012, dvokanalna zvučna video instalacija, format 720 X 576, projekcija na 2 pleksi ploče 130 X 97cm, 3’45“ i 3’21“ loop);

‒ Putovanje II (2012, jednokanalna zvučna video instalacija, format 720 X 576, projekcija na pleksi ploči 130 X 97cm, 1’50“ loop);

‒ Stvaranje (2013, jednokanalna zvučna video instalacija, 1920 X 1080, 3’18’’ u loop‒u, projekcija na pleksiglas ploči 306 cm X 140 cm);

‒ Pad (2013. video ambijent, projekcija na transparentnoj površini, 1920 X 1080, 1’52’’  loop);

‒ Ništavilo (2013, jednokanalna video instalacija, projekcija na kružnoj projekcionoj površini R=2,8m, format 1920 X 1080, 1’ 45’’ loop);

‒ Sa druge strane (2016, jednokanalna zvučna video instalacija, rad se projektuje na crnoj zidnoj površini, oko 4 X 3 m, format 1920 X 1080, 6’ loop);

‒ Stvaranje II (2013/2017, trokanalna zvučna video instalacija, rad se projektuje na tri vertikalne projekcione površine 1,22m X 2,16m i 2 X (84,8cm X 173,5cm), pleksiglas ploče kvalitet, 3 X 2’ 27’’ loop);

‒ Između svetova (2017/2019, sedmokanalni zvučni video ambijent, format 1920 X 1080, rad se projektuje u loop‒u, na zidovima ili na 6 transparentnih projekcionih površina (markizet), i na 1 tv ekranu);

‒ Revoluciju sanjam (2019, jedno kanalna video instalacija, format 1920 X 1080, loop 3’10’’);

‒ Prozor (2019, jednokanalna zvučna video instalacija, format 1920 X 1080, 3’ 7’’ loop, projekcija na zidnoj ili na drugoj projekcionoj površini, dimenzije oko 2 X 1,5m);

‒ Izvan fokusa (2019, kamera: Siniša Franjković, jednokanalna zvučna video instalacija, format 1920 X 1080, loop 2’ 49’’, rad se projektuje na sivoj zidnoj ili na drugoj projekcionoj površini, dimenzije promenljive, do 4 X 2,5 m);

‒ Putovanje (2009/2019, sedmokanalna video instalacija, format 1920 X 1080, loop 4’22’’);

‒ Na osami (2019, jednokanalna zvučna video instalacija, format 720 X 576, 6’15’’ loop, rad se projektuje na transparentnoj projekcionoj površini dimenzije 30 X 40cm);

‒ Na kraju krajeva (2019, šestokanalna zvučna video instalacija/ambijent, format 1920 X 1080, rad se prikazuje u loop‒u, na 6 vertikalno postavljenih TV ekrana);

‒ Raspirivanje (2020, petokanalna video skulptura, format 1920 X 1080, rad se prikazuje u loop‒u, na 5 tv ekrana);

‒ Iščezavanje (2021, jednokanalna zvučna video instalacija/ambijent, format 1920 X 1080, loop 2’ 30’’, rad se prikazuje na zidnoj površini);

‒ Posle antropocena (2022, šestokanalni zvučni video ambijent, format 1920 X 1080, rad se projektuje u loop‒u na transparentnim platnima i 1 tv ekranu);

‒ Disperzija (2023, jednokanalna video instalacija, format 1920 X 1080, 5’ loop, rad se projektuje na zidnoj površini).

BIBLIOGRAFIJA – izbor (po hronologiji izlaganja):

Despotović, Jovan. 1995/96. „Nostalgija Anice Vučetić”, tekst za katalog izložbe u Muzeju savremene umetnosti Univerziteta u São Paolu (Brazil).

Munitić, Ranko. 4. mart 1998. „Korak kroz ogledalo”, TV novosti, 1732: 45.

Munitić, Ranko. 1998. YU film danas: jugoslovenski filmski časopis, 48: 185:

Munitić, Ranko. 1999. „Filmski neprijatelji / autobiografski egzorcizam”, 222. Novi Sad: Prometej, Beograd: Jugoslovenska kinoteka.

Lagler, Annette. 2001. Tekst kataloga za izložbu Ambijentalni radovi. Aachen: Ludwig Forum za internacionalnu umetnost.

Fuentes, Elvis. 2002. Tekst kataloga za izložbu Video instalacije. Havana: Galería 23 y 10, ICAIC (Instituto cubano del arte y la industria cinematográficos).

Vukićević, Vladimir. 2005. „Arhetipski simboli”, XXIII Memorijal „Nadežde Petrović” u Čačku, 61‒69.

Burić, Bojana. 2006. Sažimanje. Beograd: Kulturni centar Beograda.

Ćinkul, Ljiljana. 3. mart 2006. „Kosmičke tajne”, Politika.

Despotović, Jovan. 2006. „Nova slika”. Beograd: Clio, 326, 374.

Todorović, Miroljub. 2007. „Kosmička žudnja”, Savremenik 146‒147‒148: 31.

Kojić-Mladenov, Sanja. 2007. „In situ”, Rekapitulacija 2007. Novi Sad: Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 30‒31.

Đorđević, Marija. 17. novembar 2007. „Svetlost sa mentalnog ekrana”, Politika ‒ kulturni dodatak, 6.

Art klinika „Prva petoletka”, MMC „Led art” i SKC Novi Sad, 2007, 154.

Bogdanović, Kosta. 2008. „S onu stranu providne zavese”, tekst kataloga za izložbu Rez. Čačak: Umetnička galerija „Nadežda Petrović”, 3‒9.

Ćinkul, Ljiljana. 24. mart 2008. „Usporavanje stvarnosti”, Politika, 15.

Đorđević, Marija. 16. januar 2009. „Politikina nagrada Anici Vučetić”, Politika, 17.

Đorđević, Marija. 22. januar 2009. „Mala čuda vraćaju veru”, intervju sa A. Vučetić, Politika, 17.

Mikić, Daniel. februar 2009. Intervju sa A. Vučetić povodom Politikine nagrade, Art FAMA, 25: 8‒15.

Šuica, Nikola.2009. „Beyond cynical reasoning / Encompassing the contemporary arts in Serbia”. Dirimart Gallery’s biannual publication RES Art World/World Art, Istanbul, 104.

Bjelica Mladenović, Aleksandra Estela. 2009. „Dijalog u hodu” ‒ tekst kataloga za izložbu Dijalog. Beograd: Galerija Kulturnog centra Beograda, 3‒4.

Karić, Miroslav. 2009/10. „Unutrašnji svetovi: Close UP / o stvaralaštvu Anice Vučetić”, Remont Art Files 2/3: 43.

Timotijević, Slavko. „Kosmički krhko” ‒ tekst kataloga za izložbu Putovanje. Beograd: Prodajna galerija, 2009. (i ponovljeno u: Art FAMA, 36, januar 2010, 2).

Vukičević, Žana. 2010. „Dugo putovanje / Muzej detinjstva” ‒ tekst kataloga za izložbu. Banja Luka: Muzej savremene umetnosti Republike Srpske, 5‒7.

Šuica, Nikola. 2010. „Vrste poniranja” ‒ „Dugo putovanje / Muzej detinjstva” ‒ tekst kataloga za izložbu. Banja Luka: Muzej savremene umetnosti Republike Srpske, 13‒15.

Leposavić, Radonja. 2011. „ZA DIJALOG JE POTREBNO… TROJE! Anica Vučetić u prostorno‒vremenskom (dis)continuumu” ‒ tekst u katalogu za izložbu Uviranje u okviru projekta Dijalog. Umetnostna galerija Maribor, Salon Rotovž.

Terzić, Predrag. 2012. „Skrenuti pogled”, doktorski rad, Beograd: Proartorg, 122.

Đorđević, Marija. 7. oktobar 2013. „Vreme pada za malog čoveka”, Politika, 7. 10. 2013.

Vuković, Stevan. 2013. „Alegorija psihičke transformacije” ‒ tekst za izložbu Pad. Beograd: Salon Muzeja savremene umetnosti.

Ristović, Sava. 2014. „Znakovi ON AIR”. Beograd: Muzej Zepter: 187‒194.

Orbović, Tatjana. 2015. „Dugo putovanje” ‒ tekst kataloga izložbe u Centru savremene umjetnosti Crne Gore. Podgorica: Perjanički dom.

Schloss, Ch. april/maj 2017. „Anica Vučetić, Video installazioni”, Juliet, 182.

Petrović Varagić, Slađana. 2017. Tekst kataloga izložbe Inter/Video/Akcija. Beograd: Galerija Remont, 9‒27. 8. 2017.

Janjić, Saša. 2017. „Collecting is Connecting”, Katalog izložbe kolekcije Wiener Städtische, Beograd: Kuća legata.

Timotijević, Slavko. „Fotografija izlazi iz senke vladavine četke palete i štafelaja”, u: „Collecting is Connecting”, Katalog izložbe kolekcije Wiener Städtische, str. 50.

Dobrić, Gordana. Tekst za elektronski katalog izložbe Između Svetova, Galerija Podroom, Kulturni centar Beograda, 3‒31.10.2019.

Ćinkul, Ljiljana. „Autobiografske refleksije“, Politika, 4.11.2019.

Dobrić, Gordana. 2019. „Odložba nije izložena” Likovna galerija KCB-a 1961‒2015. Beograd: Kulturni centar Beograda, 283, 312, 374, 436, 439.

Petrović Varagić, Slađana. Tekst u katalogu izložbe VREME 244’33’’ – IVA.lab, Galerija Podroom, Kulturni centar Beograda, 11.6–4.7.2020.

Stojanović, Miroljub. Tekst u katalogu izložbe Revoluciju sanjam, Salon 77, GSLU Niš, 18.8–1.9. 2020.

Klipa, Rachel. Tekst za izložbu Among Women: Contemporary Art from Serbia, 937 Gallery, 937 Liberty Avenue, Pittsburgh, PA 15222, Pensilvanija, September 9, 2021 – January 9, 2022.

Tonković, Nela. Tekst u katalogu izložbe Presence/Absence, Beograd: NGVU, 18.12.2021–18.1.2022.

Orbović, Tatjana. Tekst u katalogu izložbe Posle antropocena II, Subotica: Savremena galerija, 26. maj – 5. avgust 2023.

SEEcult Vođenje 19.10.2019.,  U vođenju kroz izložbu, posvećenom temi “Umetnički video i umetnički film”, uz Anicu Vučetić i istoričarku umetnosti Gordanu Dobrić, učestvuje i filmski kritičar Miroljub Stojanović, urednik u

Filmskom centru Srbije.

SEEcult intervju 13.4.2020.

Dunavski dijalozi / Danube Dialogues 2021, DIALOGUE TIMIȘOARA – NOVI SAD, kustos Sanja Kojić Mladenov, Veliki ratni bunar Muzeja grada, Novi Sad,3’35“‒ 15’20’

Among Women: Contemporary Art from Serbia, 937 Gallery in Pittsburgh, Razgovor A. Vučetić sa kuratorkom Rachel Klipa, 6.12.2021.

SEEcult “Posle antropocena II ‒ opomena Anice Vučetić” 23.05.2023.

Snimci TV i RADIO prikaza i intervjua sa Radonjom Leposavićem, Savom Ristovićem, Draganom Todorovićem, Goranom Malićem, Majom Skovran, Milicom Lapčević, Danijelom Purešević, Snežanom Stamenković,  Ljiljanom Mandić i dr. (od 1992. do danas) nalaze se u privatnoj arhivi autorke, kao i:

WDR ( TV ) „Lokalzeit Regio Aachen” – prilog Gaby Dufern, april 1999.; DW (TV Deutsche Welle) „Germany Live – Aachen” – prilog Ruth Kühn o izložbi A. Vučetić u Muzeju Ludwig Forum (emitovan 09.05. 17.30h i 22.30h i 10. 05. 11.30h i 14.30h, 1999.);

Drugi kanal RTS „Artzona” – intervju povodom Politikine nagrade vodila Danijela Purešević, 11. 04. 2009;

(dostupni na: VIMEO linkovi: https://vimeo.com/anicavucetic ili na sajtu: https://anicavuc.wixsite.com/anicavucetic

„Moguća promena sveta po meri čoveka započinje u pojedincu“

Razgovor sa umetnicom Anicom Vučetić

April 2024, Beograd

Možete li izreći statement, tj. stav o umetnosti danas i o umetničkim praksama kojima svedočite?

Umetnost danas je široki, razuđeni prostor mnoštva različitih, umreženih, preklapajućih, dodirujućih polja. Kako kažu teoretičari ‒ karakterišu je fluidnost, kontekstualnost, promenljivost. A dodala bih – i relativizovanje, destabilisanost, partikularnost, usitnjenost.

Živimo u svetu nepravednih političkih i ekonomskih odnosa, u kome sve ima svoju cenu i upotrebnu vrednost, humanističke vrednosti nestaju pod diktatom novca i profita, a raskol sve bržeg tehnološkog napretka i sposobnosti čoveka da ga prati čini da egzistencija sve više izmiče kontroli pojedinca. U vremenu virtuelne, nematerijalne slike i ekrana preplavljeni smo slikama koje najčešće nose minimum značenja, velikom brzinom se smenjuju i prema kojima nemamo kritički otklon, primamo ih površno i bez potrebnog angažovanja pažnje i koncentracije, a to ide na ruku strukturama koje mogu da nas manipulišu i uvode u podređeni položaj.

Odgovornost i moguća promena sveta po meri čoveka započinje u pojedincu. Pojedinac, individua, je pokretač društva, čini njegovu osnovu, ali istovremeno i njegov najranjiviji deo. Kompleksno suodnošavanje jedinke i društva rezultira slikom sveta u kome egzistiramo.

Kako će izgledati umetnost budućnosti s obzirom na razvoj digitalnog doba i kako će izgledati Vaša umetnost u odnosu na ono kako ona izgleda danas? Možete li to da predvidite?

Teško je predvideti kako bi mogla izgledati umetnost budućnosti. Čini se da savremena kretanja imaju tendenciju da brišu polako granice autonomnog polja umetnosti, rasplinjujući ih između svakodnevice, politike, ekonomije, tehnoloških inovacija, ekologije, istorijskih lomova.

Sredinom studija počela sam da radim objekte od netrajnih materija – novina, pausa, žice, kanapa, vunice, tekstila, upotrebnih predmeta. Tada sam mislila da na svetu ima previše umetnika, da bi svako od njih iza sebe ostavljao trajna dela, gde bi se našao prostor za čuvanje svih tih dela, gde bi se sva ta umetnost smestila? Tako sam odlučila da moji radovi ne moraju biti za sva vremena i da treba da radim u materijalima koji vremenom propadaju.

Moji radovi u mediju videa će nestati, jer će brzim i neprekidnim razvojem tehnologije i prebacivanjem digitalnih zapisa u nove i nove formate, u nekom momentu iščileti. Više neće biti moguće to konstantno transformisanje, više neće biti čitljivi prvobitni zapisi. Već u ovih skoro 40 godina mog bavljenja videom (od 1987) formati su se menjali od VHS‒a, preko DV‒a, do HD‒a, a sada dostižu rezoluciju preko 4K. Neki moji snimci digitalizovani sa VHS‒a danas izgledaju kao arheološke iskopine.

Postoji li izložba na koju ste posebno ponosni, koja je ostvarila najbolju „komunikaciju“ sa publikom ili možda neka koja je suštinski progovorila o Vama?

Izložbe koje su označile ključne tačke i na neki način bile prekretnice u mome radu su:

1994. Ambijenti, mobili, instalacije, Galerija ULUS, Beograd;

1995/96 Nostalgija ‒ ambijent‒instalacija,  Muzej savremene umetnosti Univerziteta u São Paulu ‒ MAC USP, Ibirapuera, São Paulo, Brazil;

1999. Snovi o velikom talasu ‒ video instalacija‒ambijent, Muzej Ludwig Forum za internacionalnu umetnost, Ahen, Nemačka;

2001. Ambijentalni radovi ‒ Muzej Ludwig Forum za internacionalnu umetnost, Ahen, Nemačka;
2002. Video instalacije ‒ Galeria 23 y 10, ICAIC – Instituto Cubano del Arte y la Industria, Cinematográficos, Havana, Kuba;
2006. Sažimanje ‒ video ambijent, Galerija Kulturnog centra Beograda;
2008. Rez ‒ video instalacije i ambijenti, Umetnička galerija „Nadežda Petrović”, Čačak;
2010. Dugo putovanje ‒ video instalacije i ambijenti, MSURS Banja Luka, Republika Srpska;
2013. Pad ‒ video ambijent, Salon Muzeja savremene umetnosti u Beogradu;
2019. Galerija Podroom, Kulturni centar Beograda;
2023. Posle Antropocena II, Savremena galerija Subotica

Da li je umetnost nužno lična ili biste mogli da je definišete kao odgovor na podsticaje ili izazove koje pruža vreme u kome živimo.

Umetnost filtrira stvarnost i prezentuje je kroz tačku posmatranja stvaraoca, koji pokušava da razume i tumači svet u kome stvara. On ima mogućnost da sagleda, detektuje, ukaže i reaguje na pojave u društvu lokalnom i globalnom. Možda umetnost ne može biti okidač za velike društvene promene, ali ih može najaviti ili predvideti. Ona svakako ima isceliteljsku moć, pre svega za samog umetnika, a zatim i za recipijenta umetničkog dela.

Razgovor vodila: dr Dijana Metlić