Petrović Radmila

Radmila Petrović: ljubaznošću umetnice

Petrović Radmila

DATUM I MESTO ROĐENJA

24. avgust 1996, Užice, Srbija

BIOGRAFIJA

Radmila Petrović (1996, Užice) odrasla je u Stupčevićima kod Arilja. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je završila i master studije. Kao laureatkinja 42. Limskih večeri poezije objavila je zbirku pesama Miris zemlje (Priboj, 2014), a kao pobednica 22. Poetskog konkursa „Desanka Maksimović“ zbirku Celulozni rokenrol (Valjevo, 2015). Zastupljena je u zbornicima i objavljivala je u domaćim i inostranim časopisima. Učestvovala je na brojnim festivalima i čitanjima poezije u Srbiji i širom Evrope. Njena treća zbirka poezije Moja mama zna šta se dešava u gradovima, objavljena u izdavačkoj kući PPM Enklava početkom leta 2020. godine i prodata je u preko 13000 primeraka. Ova zbirka se našla u najužim izborima domaćih nagrada za poeziju i u finalu regionalne nagrade „Stjepan Gulin“. Ista zbirka objavljena je u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Poljskoj i Nemačkoj. Njena poezija prevođena je i na engleski, francuski, grčki, italijanski, slovenački, španski, hebrejski, albanski, bugarski i druge jezike. Osvojila je nagradu Koło brzegu poezji i prozy na festivalu TransPort Literacki za najbolje festivalsko čitanje. Boravila je na rezidencijama za pisanje u Skoplju (Reading Balkans), Berlinu (S. Fischer Stiftung), Beču (Q21), Prištini (READ), Sofiji (Traduki), Munamakiju (Saari Residence, Finska), Sijeru (Villa Ruffieux, Švajcarska) i Cugu (Landis&Gyr, Švajcarska).

Treća zbirka Radmile Petrović Moja mama zna šta se dešava u gradovima postigla je veliku prepoznatljivost i komercijalni uspeh, zahvaljujući kojoj je autorka utemljila svoje mesto na književnoj sceni. Znatna medijska pažnja koju je privukla, obogatila je recepciju njene poezije i svakako je uticala je na dalje recepcijske procese.

U ovoj zbirci koja tematizuje prostor sela i život na selu, ali i život seoskih došljaka u gradu i uopšte susret ruralnog i urbanog, prepoznati su elementi autofikcije (Николић 2024), o čemu je i sama autorka govorila u brojnim intervjuima ističući svoje iskustvo odrastanja na selu, u patrijarhalnoj (konzervativnoj) sredini, kao oblikotvorno. Iskazani odnos prema selu u poeziji Radmile Petrović prepoznat je kao ambivalentan, ali i kao odnos otklona, gde se pozicija njenog lirskog subjekta definiše kao pozicija nepripadanja. „Ovako izgrađen autorski stav zasnovan je na momentu rascepljenosti između sela i grada, odnosno prošlosti i sadašnjosti, između hetero- i homoseksualnosti, patrijarhalnih rodnih uloga i (pomalo mistifikovane) uloge genetike, što dovodi do izgrađivanja pozicije nepripadanja“ (Николић 2024).

Ovakva pozicija je izgrađena i podržana, a pre svega iskazana, specifičnim pesničkim glasom i karakterističnom upotrebom jezika zahvaljujući čemu je kreiran karakterističan izraz koga odlikuju neposrednost, ironija, razgovorni i dijaloški pasaži, poigravanje sa frazama i uobičajenim jezičkim izrazima, preispitivanje kulturnih obrazaca i konzervativnih paradigmi i uopšte patrijarhalnih društvenih postavki. Relativna neposrednost jezika i prohodnost pesama, kao i slikovitost u kombinaciji sa ironizacijom i duhovitošću, doprineli su širokoj recepciji poezije Radmile Petrović u Srbiji, regionu, ali i u inostranstvu. Posebnu vrednost ovih pesama, a što je doprinelo i njenoj popularnosti, daje lirska junakinja, šmeker devojka sa perorezom u džepu i žicama u brushalteru, koja se iz pesme u pesmu kreće kao kroz avanturistički narativ. Zbog ovakve postavke ovu zbirku je moguće čitati i kao svojevrsni pesnički comin of age tekst.

Stevan Bradić primećuje da Radmila Petrović u ovoj zbirci „donosi novo i provokativno uobličenje susreta urbanog i ruralnog, lišeno stilizacije ili mistifikacije kakve se inače susreću u obradi ove teme.“ (Bradić 2022: 32). Bradić takođe uočava svojevrsnu podeljenost i rascepljenost lirskog ja u poeziji Radmile Petrović: „Njena lirska figura je rascepljena između patrijarhalnih i građanskih normi, koje podjednako želi da napusti, budući da joj se i jedne i druge pokazuju kao problematične, iako građanske ostavljaju više slobode za njeno samouobličenje. Centralni problem njene poezije predstavlja artikulisanje želje i rodnih pozicija unutar ovih koordinata, koje se međusobno isključuju i zbog čega ona s njima neprestano polemiše. Ona provocira i profanizuje nacionalne mitove, ali posebnu kompleksnost unosi kroz artikulaciju lezbejske ljubavi koja je, paradoksalno, određena patrijarhalnim okvirom.Ovaj izraz međutim i jeste sinegdoha kontradikcija naše zajednice, i zato ostavlja utisak uverljivosti i autentičnosti.“ (Isto).

Radmila Petrović piše poeziju koja se utemeljuje na kritičkim pozicijama. Predmet njene kritike su rodni odnosi, nasilje i opresija, položaj devojčice/žene, a pre svega ćerke na selu, uvreženi patrijarhalni stavovi, kapitalizam, nacionalni mitovi, koncepti urbanog odnosno ruralnog, kao i nedostatak empatije, ali i nerazumevanje na različitim nivoima i relacijama, kakve su klasne diferencijacije, selo-grad, različite generacije i sl. Zbog ovakvih početnih pozicija pesme Radmile Petrović se najčešće ostvaruju kao dinamične i dijalektične slike/situacije, a njena poezija zbog toga progovara vrlo intenzivno i vrlo konkretno o savremenom svetu u kome živimo, dok uz to pokazuje i koja su to istorijska i transgeneracijska (traumatska) iskustva dovela do trenutka u kome se nalazimo.

RADOVI

Zbirke poezije:

Miris zemlje. Priboj: Dom kulture „Pivo Karamatijević”, 2014.
Celulozni rokenrol. Valjevo: SKZ & Valjevska gimnazija, 2015.
Moja mama zna šta se dešava u gradovima. Beograd: PPM Enklava, Srbija, 2020, četiri izdanja.

Prevodi i inostrana izdanja zbirke Moja mama zna šta se dešava u gradovima:

Makedonska izdanja:
Мајка ми знае што се случува во градовитe. Prilep: LAG Agro Lider, Glasovi mladih žena ruralne poezije Balkana, 2021.
Мајка ми знае што се случува во градовите. Skoplje: PNV Publikacije, 2022.

Bosanskohercegovačko i hrvatsko izdanje:
Moja mama zna šta se dešava u gradovima. Sarajevo: IK Buybook, 2023.

Poljsko izdanje:

Moja mama wie, co się wyprawia w miastach. Biuro Literackie, 2023. (Edicija Kanon nove evropske književnosti).

Nemačko izdanje:
Meine Mama weiß, was in den Städten vor sich geht. Voland&Quist, 2023.

Antologije:
Les voix nouvelles-Novi glasovi. Novi Sad: Bulevar Books, 2024. (Dvojezična srpsko-francuska selekcija savremene srpske poezije).
Poets of Today-Voices of Tomorrow. Ljubljana: Pionirski Dom, Slovenija, 2023. (Antologija koja predstavlja pet vodećih pesnika iz projekta POT-VOT na sedam evropskih jezika).
Logične pobune, antologija savremene srpske poezije. Beograd: Laguna, 2022.
Antologija mladih srpskih pesnika. Atina: Bacchikon publications, Grčka, 2021. (Izbor savremene srpske poezije; prevod na grčki jezik: Saša Đorđevića).
The bell of the heart unites us silently. Tel Aviv: KESHEV Publishing House, 2021, Izrael (Izbor savremene srpske poezije; prevod na hebrejski jezik: Dine Katan Ben Cion).

REFERENCE

IZVODI IZ KRITIKE

Halilović, Adina. 2020. „Opet žensko o borbi i ljubavi”. P.E.N Centar u BIH: Web.
Jelinčić, Nikola. 2020. „U ovoj ćerki imate pomalo sina”. Strane.ba: Web.
Kalaba, Jovanka. 2020. „Disassembling fathers tractor in silence with someone or new sincerity in contemporary serbian poetry”. ASYMPTOTEBLOG: Web.
Krajišnik, Đorđe. 2020. „Božuri cvetaju u gaćicama”. Magazin Oslobođenje: Web.
Николић, Алекса. 2024. „Село моје лепше од Париза. Ауторски став Радмиле Петровић и Едуара Луја”. У другом смеру. Ур. Ж. Свирчев и С. Брадић. Београд: Институт за књижевност и уметност. 163–176.
Пантовић, Катарина. 2024. „О неким аспектима младе српске поезије”. У другом смеру. Ур. Ж. Свирчев и С. Брадић. Београд: Институт за књижевност и уметност. 129–142.
Pejin, Marija. 2021. „Mirazi i osujećeni zagrljaji”. Komunalinks: Web.
Pugliese, Ginevra. Roić, Sanja. 2021. La Poetessa Vien Dalla Campagna. Sulla poesia di Radmila Petrović

INTERNET IZVORI

Tagesspiegel: Knjiga pesama Radmile Petrović
Asymptotejournal: Pet pesama Radmile Petrović
Biuroliterackie: Moja mama zna šta se dešava u gradovima
Cordmagazine: Intervju
NIN: Pesma ne sme da bude dosadna
Gostovanje u emisiji Nivo 23
Gostovanje u emisjiji Jedan dobar dan
Gostovanje u podkastu Čitanje uz Tanane

OSTALO

Izbor iz poezije:

Samo želim nekog da rasklopimo traktor mog oca u tišini

ja sam šmeker-devojka
imam perorez u džepu
i žice u brushalteru

stavljala sam srce pod hipoteku
htela da gradimo dom
sad nisam sigurna
da li me je iko od tih ljudi voleo

ali pustila sam prošlost da to i ostane
ja se, tata, prva probijam kroz sneg
i cvetam, kao kukurek

birala sam hranu, ustajala kasno
nema od takvih ništa, govorio si

a znaš kakva ću ja, tata, biti žena
jaka kao šifre na imejlu
neću se šminkati, hraniću se zdravo
na mom čelu pisaće organik

noću ću hodati sama
biću devojka-hajdučka trava
onakva kakvu nikad ne bi oženio

opstaću kad gromovi udaraju
u trafostanice, kad spiker govori
ne izlazite bez preke potrebe
a penzioneri lome kukove na trotoaru

sama sam, tata, jer ja sam ljutić-devojka
melem, ako me prisloniš na kožu
a kad me držiš predugo, otvaram rane

ja sam sveže bilje, tata, i suvo sam bilje
na tavanu koje čeka da pristaviš čaj

samo nikad nisam osetila da sam
majčina ili tvoja dušica
ali, oprostila sam

traktor je startovao u zoru i vraćao se
kad padne mrak
nije vreme
za mene su naporno radili moji roditelji

Planina u plamenu

tata, u ovoj ćerki imaš pomalo sina
kog si mnogo želeo
ne samo u načinu na koji hodam
ili igram uz pesme Sinana Sakića

nekad kroz mene prostruji krv predaka
onih što su ubijali svoje žene
puškom skidali komšijsku decu s trešnje

možda bih i ja mogla
rano da upregnem volove
dugo gradim ono što ću kasnije
da polupam

šta to natera čoveka da krene
na sopstvene snove čekićem?

mogla bih se probuditi i reći
ženo, ispeci mi kokošku za ručak
danas ništa neću da radim
sanjala sam da sam Bog

tata, u ovoj ćerki imaš pomalo sina
koji se nije rodio

spašena je jedna žena
muške krvi po kojoj plivaju ćuskije

Ekonomija žudnje

znaš kakva je bila moja baba
čuvala je decu po Herceg Novom
on mlatio mistrijom
po zidovima u komšiluku
pa se udala

zime su bile duge
kubici drva se pogoreli
ona je palila vatre
on tresao čunkove o njenu glavu

gde god sad da odem
kažem nisam odande
pripadam poljani,

tamo gde su komšije odavno

zakopale mućak sa naše strane međe,
ali ne i ljudima koji su je naselili

u nižim razredima sam sanjala
kako me jure da me kolju
u višim četvorku iz matematike
na fakultetu nisam dizala bune

noću čujem topljenje glečera na severu
klizišta kako zatrpavaju Ameriku
tako im i treba!
govore ljudi iz mog sela

grudi su mi i danas
kao nekad ocena iz matematike
Petrović, mršava dvojka!
rekla bi nastavnica dok deli zadatke

i dalje me pitaju o tebi, to boli
mnogo više nego
kad su me u školi pitali
koje slovo ne znam da kažem
pa pička vam materina
recite vi ono što ne znate, mislila sam

bićeš bogat
kako si se stalno i ponašao
a nisam ti rekla
oduvek sam maštala da kreneš ka meni
onde gde i buržuji kreću praznih ruku

uvek sam želela
da dođeš u zagrljaj

Srpkinja sam, al’ mi Kosovo nije u srcu,

nego ti

tata je prvo kukao na dedu
što nije hteo
ni u četnike
ni u partizane
pa su ga ganjali i jedni i drugi
onda na predsednika

uvek na Ameriku
ovde se u rat išlo ako nemaš
vezu u vojnom odseku

generale
pobedili bismo da si znao

jedna zaljubljena žena
opasnija je od NATO tenka

protivraketnu zaštitu
nosi u grudima

bokove uvek drži
u borbenom položaju

sreće ima toliko
da štiklom ne potrefi minu

pobogu čoveče, naspavajte se

u vezi s kosovskim pitanjem
generale

božuri cvetaju

u mojim gaćicama

Prokletstvo šume

srne nisu prilazile domaćinstvima
viđali smo ih kad krenemo uz brda
da beremo šipurke za džem

jednog leta tata je zajedno
s livadskom travom pokosio lane
u sumrak je planina zaplakala

od tada sam uvek
hodala ispred kosačice
pomerala tek rođene zečeve
zmije katapultirala vilama

od tada nosim prokletstvo šume

tvoje srce srne u mojim očima
vidi žute lovačke pse
umesto prstiju noževe kosačice

ne možeš više, javio si

noge mi je zajedno sa senom
mama jutros položila kravama

Sanjam oca i noževe, noževe, noževe

sećam se, zajedno smo slušali vesti:

u Crnoj Gori donet predlog zakona
o istopolnim brakovima

kako si ustao, prekrstio se i rekao
Crna Goro, postala si još crnja

opet si psovao Ameriku, ali, tata
nije ljubav Lidl da dođe sa Zapada

obići ćeš sve vračare da me spasiš

nema vajde, ja ću misliti o njoj
ti o ženi na koju inače misliš
kad slušamo Šabana Šaulića

hej, tata, imaćeš divnu snaju

ta delija devojka zna da puca iz puške
možeš u nebesa da vineš jabuku

da, tata, imaćeš snaju iako nemaš sina
vidiš koliko je domišljat Bog

Govorili su mi da je Beograd grad

u kome nikog ne smeš da pogledaš u oči

ja sam šmeker-devojka
imam perorez u džepu
i žice u brushalteru
ne znam da pričam o filmovima
znam kako se sade luk i grašak
i da točkovi traktora idu samo pravo
kad nestane ulja za hidrauliku
ali njega to ne interesuje

on je muškarac-dama
ne zna kako funkcionišu
porodični sistemi sa sekirama
vilama i grabuljama
zna koja su vina dobra
koji kaputi preplaćeni
ali mene to ne zanima

mala, zajebi, kaže
i ja se setim
kako je vrućina bila velika
tog leta u malinama, a cena niska
pa smo blokirali prugu
prevrnuli maricu
i da je jedan iz žandarmerije
imao isto tako sjajne oči
i pogled koji pomera kašike

bilo je naređenje
ne sme se probiti kordon
ali cena je bila niska
nismo mogli radnike da isplatimo
i sve su to bili
neki muškarci-dame u oklopima
koje su žene iz mog sela
probijale kamenjem

tamo gde sam odrasla
nežnost se ne iskazuje prema ljudima
ona se čuva
za mačiće što se okote u štali
tamo naučiš neke fore
onda odeš daleko
i tražiš muskarca koji na njih ne pada

kad ga sretneš počinje rat
za koji nemaš nikakvu strategiju
zato što je ljubav jednostavna
a ti si pre svega devojka
i u neke bitke
ne ulaziš da bi pobedila

Šuma, plug, jagorčevina

osećam duše ženskih predaka
koje su nastradale od muške ruke

zakačile se za mene
kad sam krenula u Beograd
i neće ni one kući

govore mi seci ih kao pihtije!

pogledom ili kuhinjskim nožem?
možda perorezom koji nosim u džepu?

hoću, samo ne ovog
naročito ovog! naređuju

od svega što sam na svetu mogla biti
bila sam samo žensko, priča Radovanka
pse na selu nikad nismo cenili
a biti žena bilo je gore od psa

tvoj pradeda je bio kao izvor
kaže Dobrosava, hladan i prek
spavali smo u kaci za rakiju kad me je doveo
vešao me je kao mačku koja je pojela sve piliće

a sve je to i bilo zbog rakije

snago, ne pristaj da budeš nečija

izađite iz mojih pesama!
i vi ste htele samo sinove
koji su vam posle razbijali glave

ništa iz muke niste naučile, babe
sve je bilo uzalud

Ako je ljubav, onda je ljubav

ona je opasna
njene su usne poezija
koju neću pročitati

došla je taman kad je trebalo
kao rodna godina
zapalila vatru ne znajući
koliko jako mogu da gorim

najgora je sebi, a meni je poluga
od zlata iz trezora federalnih rezervi

ima je dovoljno da dolar apresira
i izvoznici pamuka iz Meksika
procvetaju pre njega

ona se ne javlja, ne javlja se!
a toliko laži imam da joj kažem

da je neću čekati
da je ništa ne razumem

i kako slušam tatu, a on hoće deliju