Mladenović Dragana

Dragana Mladenović je diplomirala i magistrirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Živi u Pančevu i radi u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).

Prvu zbirku poezije objavila je 2003. godine (Nema u tome nimalo poezije). Nakon nje je usledila samizdat zbirka Raspad sistema (2005). Zbirkom Tvornica (2006) započinje saradnju sa izdavačkom kućom Fabrika knjiga i narednih nekoliko zbirki, koje karakteriše promišljena konceptualnost i izražena društvena angažovanost, objaviće u saradnji sa ovom izdavačkom kućom. Reč je o zbirkama  Omot spisa (2008),  Rodbina (2010), Magda (2012) i  Slova ljubve (2014). U ovom periodu objavljuje i zbirku Asocijalni program za izdavačku kuću KOV iz Vršca (2007). Poslednja poetska knjiga Dragane Mladenović objavljena je u izdanju Kulturnog centra Novi Sad i reč je o takođe društveno-angažovanoj, ali i feminističkoj, zbirci Femicid i druge pesme (2020).

Pored bogatog stvaralaštva na polju književnosti „za odrasle” Dragana Mladenović piše poeziju i prozu namenjenu  deci. Prva zbirka poezije za decu Uljezi objavljena je 2016. u izdavačkoj kući Fabrika knjiga, koju je ilustrovala Maja Veselinović. U izdanju Kreativnog centra, 2019. objavljena je knjiga pesama za decu Dar-mar (ilustrovao Boris Kuzmanović), a 2023. zbirka Kad stvari poljude (ilustrovala Nevena Silaški), slikovnica Srce od oblaka (ilustrovala Andrijana Vasić) i knjiga-mozgalica Tri, četiri, sad (ilustrovao Boris Kuzmanović).

Kod istog izdavača objavljen je ciklus novela o Gospodinu Oliveru: Gospodin Oliver (2020), Gospodin Oliver: Nevolje sa flautom (2021) i Gospodin Oliver: Pisma iz Šume zelene (2023), kao i romani za mlađe tinejdžere Sve što (ni)sam želela (2020), Sve što (ni)sam očekivala (2021) i Sve što (ni)sam promenila (2022) – svih šest knjiga ilustrovao je Dušan Pavlić.

U izdanju Pčelice objavljena je novela Igra skrivanja (2023) sa ilustracijama Tihomira Čelanovića.

Pesme su joj prevođene na italijanski, engleski, francuski, španski, grčki, rumunski, mađarski i slovenački. Zbirka Rodbina prevedena je na nemački i švedski. Tvornica, Omot spisa i Rodbina su prevedene na makedonski pod objedinjujućim naslovom Građa za lep roman (2013).

Radovi Dragane Mladenović objavljivani su u svim značajnijim antologijama savremenog srpskog pesništva, kao i u književnim časopisima i strip izdanjima. Dobitnica je nekoliko nagrada za stvaralaštvo.

Zbirke poezije Dragane Mladenović su najčešće konceptualne, bilo da jedinstvo koncepta počiva na likovima ili na temi, bilo na načinu na koji se tretira jezik. Zahvaljujući tome njene knjige poezije neretko funkcionišu kao celine sa dramskom ili romanesknom strukturom. Poezija Dragane Mladenović najčešće se karakteriše kao društveno angažovana. Ona čitaoca suočava sa neprijatnim temama kao što su ratna prošlost, ideološki koncepti, provokativne i društveno prećutkivane teme i problemi poput femicida i opresije žena. Dok je u ranijim zbirkama, na jedan hrabar i avangardan način (Stanković 2010) preispitivala nedavnu (nacionalističku) prošlost, poslednja pesnička zbirka Femicid posvećena je aktuelnoj temi nasilja nad ženama. Kritičari uočavaju, bez obzira na tematsko-motivsku i stilsku različitost, izvesnu doslednost u stvaralaštvu Dragane Mladenović. Dragoljub Stanković ocenjuje da: „Ova autorka fascinirajuće dosledno, iz knjige u knjigu, razvija svoju poetiku koja nije postala dosadna i neduhovita; naprotiv, nekada je urnebesno smešna, a pritom se bavi najstrašnijim stvarima koje su se svima dešavale i koje se još uvek dešavaju u vidu individualnog, porodičnog i društvenog zla. Ironija, duhovitost i jezička inovativnost uspevaju da savladaju težinu teme” (Stanković 2010). Stanislava Barać u pogovoru zbirci Femicid i druge pesme takođe primećuje pesnički kontinuitet: „od zbirke Tvornica (…) uspostavila [je] model građenja zbirke kroz diskurzivno i poetski-pripovedno razgrađivanje društveno državnih zločina, i to je model koji je s vremenom razvijala i varirala. Ona je odabrala da u zbirkama prikazuje celovitost određenih problema, s tim da se iz zbirke u zbirku kretalo od labavijih jezičkih i pesničkih celina ka čvršćim i sve stabilnijim narativnim strukturama” (Barać 2020, 82). Njenu poeziju S. Barać takođe karakteriše kao „proizvod ličnopolitičke uznemirenosti odgovorne članice jedne zajednice“ (Isto, 79).

POEZIJA

Nema u tome nimalo poezije. Smederevo: Smederevska pesnička jesen. 2003.

Nema u tome nimalo poezije. Pančevo: Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva. 2004.

Raspad sistema. Samizdat. 2005.

Tvornica. Beograd: Fabrika knjiga. 2006.

Asocijalni program. Vršac: KOV. 2007.

Omot spisa. Beograd: Fabrika knjiga. 2008.

Rodbina. Beograd: Fabrika knjiga. 2010.

Magda. Beograd: Fabrika knjiga. 2012.

Slova ljubve. Beograd: Fabrika knjiga. 2014.

Femicid i druge pesme. Novi Sad: Kulturni centar Novog Sada. 2020.

 

IZDANJA ZA DECU

Uljezi. Beograd: Fabrika knjiga. 2016.

Dar-mar. Beograd: Kreativni centar. 2019.

Gospodin Oliver. Beograd: Kreativni centar. 2020.

Gospodin Oliver: Nevolje sa flautom. Beograd: Kreativni centar. 2021.

Sve što (ni)sam želela. Beograd: Kreativni centar. 2020.

Sve što (ni)sam očekivala. Beograd: Kreativni centar. 2021.

Sve što (ni)sam promenila Beograd: Kreativni centar. 2022.

Srce od oblaka. Beograd: Kreativni centar. 2023.

Gospodin Oliver: Pisma iz Šume zelene. Beograd: Kreativni centar. 2023.

Kad stvari poljude. Beograd: Kreativni centar. 2023.

Tri, četiri, sad! Beograd: Kreativni centar. 2023.  

Igra skrivanja. Beograd: Pčelica. 2023.

Barać, Stanislava. 2020. „Femicid i drugi zločini”. Pogovor. U: Dragana Mladenović, Femicid i druge pesme, 79–85. Novi Sad: Kulturni centar Novog Sada.

Stanković, Dragoljub. 2010. „Savest nasuprot rodbini i državi”. Koraci, 44 (11/12).

Blog Dragane Mladenović

Dragana Mladenović – Kreativni centar

Intervju u nedeljniku Vreme

Intervju u listu Danas

Intervju u Politici

Intervju na Portal Novosti

Bojan Marjanović o zbirci Magda

Dragoljub Stanković o zbirci Omot spisa

Bojan Samson o zbirci Rodbina

Čitanje poezije u emisiji Vavilon (RTS)

Dragana Mladenović u Probudi se

Poezija na portalu strane.ba

Poezija na portalu Beton

Poezija na portal Astronaut

Poezija u časopisu Agon

Iz knjige Rodbina, Beograd: Fabrika knjiga, 2010.

 

 

         Amsterdam

 

 

Ujna

 

stigla je

ujna

kamena teška

daleka

stigla je i donela miris

balkana nesreće

samoće

miris

jeftinog duvana

unela je kofer

i sela

ostala bi nekoliko dana

ako ne smeta

da ne propusti suđenje

mora da vidi zlotvora

samo da ga pogleda i umre

 

juče je stigla ujna

kaže ništa joj ne treba

ništa ni ležaj

ni voda ni hrana

spavaće stojeći ako treba

samo da vidi zlotvora

 

 

Buljuna

 

buljuna kad ti na

vrata pokuca odmah

iskopaj grob

 

da sam znala

da sam samo to znala

 

počinje ujna

 

došao

kod nas taj buljuna

kaže abidu da krene

i sa sobom omera

u policijsku stanicu

vrane mu oko popile

a meni kaže

ne plači snajka

ima da ti se vrate

lepši no što su ti sad

 

 

Nikakvi

 

nema ih nema

 

ni lepši ni krvavi

ni ranjeni

ni mučeni nikavi mi se ne

vraćaju

 

 

Rat

 

sijalica lamperija dim

jesam li pogrešila sobu

jesam li mu izmislila lik

da kažem komšija

da kažem gospodine

da kažem tiodore

vi ste ili ti si nekada dolazio

kod nas

jeste li to bili vi tiodore

ili je vaš brat

oduvek bio zdrav

 

kažem dobar dan

tiodore ja sam znate

moji su suprug i sin

 

diže pogled s papira

gleda me

naslanja se da mu

udobnije bude

gleda me

pohlepno zverski

 

jasmina

kaže

pa je l’ i kod vas

žena dole počeo rat

 

 

Iz knjige Slova ljubve, Beograd: Fabrika knjiga, 2014.

 

KOPILE

 

muškarac

a brije noge a šminka

usne a nosi suknju

potpetice

 

muškarac

a pije liker a pušta nokte

a farba kosu

 

muškarac

a voli muško

đavolje kopile

a ne moj sin

 

 

JA ZORANA

 

ja zorana

domaćica

majka

srpkinja

iz moje kuće niko nije otišao

gladan

ja znam koliko vredim

ja sam proputovala svet

pevala po evropi po kanadi

bila sam pevačica

i svakakvu hranu probala

i svakakve ljude upoznala

i svašta

ja zorana

udata za zdravka

isto pravoslavca

mi smo kuću sa deset pristiju

mene život nije mazio

ja znam šta vredim

ja kada nešto kažem

ima tako da bude

ja zorana

imam principe kojih se

držim

misliš da ću prećutim

kad mi nije pravo

tako sam predsedniku

opštine njemu sam

lično u lice

ja zorana

skresala sam mu

u facu

rekla sam mu

nisam ja zorana

deset godina sa

deset prstiju kuću

sa mužem dizala

nisam ni decu tih godina

čestito viđala

da mi sad dovuku

cigane u komšiluk

to neka

tako sam mu rekla

neka ih smesti u svoje

naselje ako hoće i u svoje

dvorište slobodno

nek njegovoj deci prenesu

boleštine i vaške

ja zorana

dobro znam ko su cigani

kakvi su

ja da sam vlast

ja bih njih

sve

po kratkom postupku

eto to sam

ja zorana

u lice rekla

predsedniku opštine

a on je kazao

gospođo

sasvim vas razumem

 

 

Iz knjige Femicid i druge pesme, Novi Sad: Kulturni centar Novog Sada, 2010.

 

SRPSKIM REČNIKOM REČENO

 

muškarac je (kaže srpski rečnik)

osoba muškog pola muška glava

kao što žena nije osoba ženskog pola

već osoba polno suprotna muškarcu

 

žena je (kaže dalje rečnik)

ljudsko biće sposobno da rađa

ona koja je udata žena supruga

drugarica u odnosu na muškarca

član porodice koji se brine o

poslovima u kući

domaćica bedinerka kućanica

ona koja radi za platu

nagradu nadnicu služavka

 

žena je najzad

(kaže  rečnik srpski)

jedan mnogo plašljiv muškarac

čovek takoreći kukavica i

slabić

 

 

 

Iz rukopisa „Robotka”

 

JA SAM DAMA IMAM KOŽU

 

 

ja sam dama imam kožu

koža kod žena brže stari

muške bore su manja briga

nego ženske bore ispod ženske kože

skupljaju se masti i toksini

ispod muške kože ne skuplja se ništa

svaka žena ima celulit

rekle su žene u salonu

na plaži se to posebno dobro vidi

ja sam dama moja je koža zategnuta

ja imam dugu kosu

kada se previše pegla

rekle su žene u salonu

kosa se oštećuje

pegla se ženska kosa

muška kosa se ne pegla

žene vole peglanu kosu na glavi

zato što se muškarcima to dopada

i ja imam peglanu kosu

ali nemam nokte jer imam

plastične tipse u salonu sam čula

da žene imaju plastične a muškarci

prirodne nokte zato što

žene imaju ružne nokte a muškarci ne

ne

ne

ne

ne nisu tako rekle žene u salonu

to sam izmislila

ja sam dama imam filere u usnama

žene vole da imaju veće usne

muškarci nemaju filere zato

žene nekad osećaju kuglice u

usnama i budu im tvrde usne posle

omekšaju žene u salonu vole kada

ih grizu za usne dok spavaju sa

muškarcima ja ne spavam

sa muškarcima

ja ne spavam

ja sam dama nisam

sanjar ja nikada ne bih dopustila

da budem dlakava po nogama

i rukama i ispod pazuha i na preponama

žene u salonu kažu da su dlakave žene prljave

danas se i neki muškarci depiliraju mada

muškarcima dlake lepo stoje

dlakave žene su zapuštene i nose

duboke gaće i pantalone i zato nikada

nemaju seks sa muškarcem

ja sam mnogo puta

imala seks sa muškarcima

jer nisam dlakava