Trebovac Vitomirka

Vitomirka Trebovac je rođena 1980. u Novom Sadu, gde je završila Filozofski fakultet, odsek Srpka književnost i jezik. Debitovala je 2012. godine zbirkom pesama Plavo u boji i nakon ove knjige objavila je još tri zbirke pesma: Sve drveće, sva deca i svi bicikli u meni (2017), Dani punog meseca (2020), Dovoljno je malo sunca (2023). Poslednje tri knjige dosledno objavljuje u izdavačkoj kući LOM. Angažovana je u knjižari i izdavačkom centru Bulevar Books, u Novom Sadu gde radi kao urednica i organizatorka nekoliko književnih projekata. Kourednica je (sa Jelenom Anđelovskom) antologije Ovo je moj dom, pesnikinje o emigraciji (2017, Novi Sad, Bulevar, Rekonstrukcija ženski fond). Njena poezija je zastupljena u brojnim antologijama i izborima poezije.

Praveći izbor iz savremene poezije Logične pobune Stevan Bradić odvaja poeziju Vitomirke Trebovac od ostalih pesnika i pesnikinja njene generacije ocenjujući je kao poeziju koja je oslonjena na „tautološku poetiku svakodnevnog” (Bradić 2022, 25). Ovakva poetska intencija dovodi do razumljivog govora okrenutog čitaocima. Bradić poziciju lirskog glasa u njenoj poeziji dovodi u vezu sa flanerizom: „U sadržinskom smislu on (jezik pesama) donosi simulaciju neposrednog smenjivanja utisaka koji prolaze kroz svest pesnikinje dok se kreće ulicama svoga grada. Po tome ona nalikuje na čuvenog flanera koji sada sa sedišta bicikla svuda stigne, sve vidi, sve razume i sve uspešno transponuje u pesmu. Njeni stihovi su kolaži uličnih scena, sećanja na određene situacije, ljude i lokalitete, ali i na prostore zajedništva koji su iščezli usled nemilosrdnih društvenih preobražaja tokom proteklih decenija“ (Isto). Poezija Vitomirke Trebovac je naizgled jednostavna zahvaljujući veštom korišćenju svakodnevnog jezika, ali ona tematizuje i pokreće važne teme u životu jedne ličnosti: međuljudski i ljubavni odnosi, protok vremena, starenje, smrt, ali i suštinske probleme savremenog društva kao što su nezaposlenost, migracije mladih ljudi, siromaštvo.

Zbirke poezije

Plavo u boji. Beograd: Škart. 2012.
Sve drveće, sva deca i svi bicikli u meni. Beograd: LOM. 2017.
Dani punog meseca. Beograd: LOM. 2020.
Dovoljno je malo sunca. Beograd : LOM. 2023.

Bradić, Stevan. 2022. „Novi presek”. Predgovor. U: Logične pobune. Antologija savremene srpske poezije, 13–35. Beograd: Laguna.
Бурић, Игор. 2023. „Нова песмарица Вите Требовац у издању Лома”. Дневник. Web.
Пејаковић, Милијана. 2018. „Возити“. Поља 513:172–174.
Perić, Sanja. 2020. „Tuga, radost, jedan, jedan“. Enklava, časopis za poeziju. Web.

Podkast Radioaktivni komarac
Ocena zbirke Dovoljno je malo sunca
Intervju povodom zbirke Dovoljno je malo sunca
Intervju u magazine BEFOREAFTER
Podkast Čitanje uz TANANE
Rezidencijalni program u Grčkoj
Gostovanje u emisiji Psi i ostali
Festival AFŽ 2019.
Saradnja sa eksperimentalnom muzikom
Izložba/saradnja sa vizuelnom umetnicom Marinom Milanović
Čitanje poezije u Puna usta poezije
Strane.Portal za književnost i kulturu

Iz knjige Sve drveće, sva deca i svi bicikli u meni

o starosti
možda i ne treba pisati
o starosti i o tome
kako sam te kupala
i kako si se stdiela
jer ti dodirujem
propalo telo i pegavu kožu
oborenog pogleda
nemoćna
iznenada
pričala si kako su ti stopala
bila mala i ljupka
a pogledaj sad
treba umreti
ali ni to nije tako lako
i dok si mi govorila
iznenadio me je
miris zarezane olovke
nekad iz detinjstva
vidim sebe, odjednom
sedim u klupi,
režem, ali srce ispada
onda se setim
da su i moja stopala danas
mala i ljupka
to mi je od tebe
pomislim
zatvorim vodu
i zagrlim
tvoje koščato
nejako telo
moja baba devojčica
možda ovo i nije
pesma o starosti.

ožiljak
možda sam već rekla
da sam imala tri druga
jedan je voleo ruse
drugi amerikace
treći je bio onako
nije znao da l’ će levo ili desno
i danas je takav
u svakom slučaju
jednom kad smo
bili deca
pobedila sam ih u trci
do kraja ulice
do bedema
(a oni su bili u dobroj kondiciji)
dotakla sam zid i srušila se.
sad imam ožiljak, mali,
nasred čela
nosim ga ko trofej kroz život.

kroz kišni dan
još sam mlada
mada više ne mogu
po tuđim kućama
treba mi san
i hrana uz vino
preležala sam anginu
ali ne i nepravdu
još me žulja
u nekim danima
kad kiša jako pada
i brisači rade
ali ništa se ne vidi
napolju
u tim danima
kad ne vidim
pomislim
možda sam se prevarila
možda s druge strane
nema ničega
ali onda pred pijacom
lale
u kesi neke žene
podsete me
da je sve savršeno
i da će brzo proći

Iz knjige Dani punog meseca

smisao
uvek je isto.
kraj leta
je najlepši
i najtužniji.
osećam
kako mi stvari
izmiču nepovratno
i postajem kraća
sa svakim kraćim danom.
kad se vraćam s dunava
ima jedna nizbrdica
tu se sjurim biciklom
zatvorim oči
i dok letim
svaki put pomislim
vredi živeti.
ipak vredi.

zainteresovana sam za mali svet
zainteresovana sam
za mali svet
na obodima grada
u izumiranju
ima kuća na ćošku
i masnom farbom piše
bife
zainteresovana sam
za mali svet
koji sedi u tom bifeu
ili na sledećem ćošku
ispred prodavnice
ne mogu više da podnesem
veliki svet oko sebe
plastične automobile
previše odeće
previše zabave
ljude koji se bave sobom
zainteresovana sam
za mali svet
u kom se zna
šta je čovek šta je mućak
a važne stvari se pišu
olovkom u svesku
i zaokružuju na kalendaru
zainteresovana sam dakle
za mali svet
sa malim ljudima
u jutru u podnevu u propadanju
na kraju
pravi život osetim
samo tu
u malom svetu.

Iz knjige Dovoljno je malo sunca

uspravno
miriše na proleće
samo nikako da dođe
zima se proteže
u krevet u kosti
sanjala sam prababu
jaše konja
i osmoro dece ide iza nje
nema hleba nema muža
ali jaše uspravna
jer ona zna sve će doći
sanjala sam
jaše i ničeg se ne boji
deda je jednom rekao
u toru među ovcama
svi su naši živeli uspravno
a ti gledaj kako ćeš
mnogo je prošlo od tada
i meni je mnogo trebalo da vidim
da je najteže u životu
živeti uspravno
zato se svi saginju
pre zore
probudila me keruša
lajala je celu noć
odneli joj decu
i sad tumara po dvorištu

dokaz
dovoljno je samo malo sunca
i uhvati me to
da moram da budem dobra
svima da budem dobra
bolesnom da kažem ozdravićeš
slabom ojačaćeš
ljutom proći će
povređenom zaceliće
uhvati me to do suza
da svima kažem
nije bitno
ima nešto izvan svega
podigni glavu umorni svete
sunce je opet zasijalo
a to znači
sve uvek može ispočetka
jer ako može sunce
ponovo kroz mrak
možemo i mi
to je dokaz.