Topić Jasmina

Jasmina Topić piše poeziju, prozu, književnu kritiku, kolumne i eseje. Objavila je sedam pesničkih knjiga: Suncokreti. Skica za dan (1997), Pansion. Metamorfoze (2001), Romantizam (2005), Tiha obnova leta (2007), Dok neko šapuće naša imena (2012), Plaža Nesanica (2016) i Privremeni boravak (2020).

Godine 2022. izašao je njen prvi izbor iz poezije Sada smo na ostrvima, koji je priredila Gorica Radmilović u izdanju Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” kao deo nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja”.

Objavljivala je priče i eseje u nekoliko književnih projekata: Projekat Kortasar (2003), Leksikon božjih ljudi (2010), Sympozion 58: roncs / olupina (2010, Subotica–Segedin), Kod srpskog pisca (2011), The State of Matters – Anthology of Perspectives & Reflections (2012, Maribor, Slovenija), Sympozion 63: sinbus / šinbus (2013, Subotica–Segedin), Čiji grad – književni protest (2016), Dostojno jest (2018), Nikoga na trgovima (2020).

Esej na srpskom i nemačkom „Osvajanje manje važnih istina” objavljen je u knjizi Grenzverkehr III / Aufbruch – Wohin? (Drava Verlag, Klagenfurt & Kultur Kontakt, Beč, 2012), a esej na engleskom „A quest for wine flies in literature” za književnu mrežu Versopolis – European Poetry Platform & Literature Festival Krems (2019).

Koordinator je i jedan od urednika pesničke edicije Najbolja Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva, kao i glavna urednica Rukopisa – zbornika poezije i kratke proze mladih s prostora ex-YU koju izdaje Dom omladine Pančevo (1998–).

Pesme su joj prevedene na više jezika, i objavljivane u izborima srpske i eks-jugoslovenske savremene poezije. Poslednja u nizu je antologija savremenog srpskog pesništva Cat Painters (Dialogos, New Orleans, USA, 2017).

Pored objavljivanja u domaćoj periodici, pesme su joj zastupljene i u regionalnim časopisima (Literatura, Poezija, Lirikon, Strane itd.) i časopisima na nemačkom, engleskom, švedskom (Manuskripte, Atlanta Review, Tidskriften Presens i sl.)

Napravila je multimedijalnu prezentaciju poezije na srpskom i engleskom u vidu poetskih video zapisa pod nazivom Tiha obnova leta (2009) i audio CD Languages of Poetry (2014) – snimak poezije na nekoliko jezika koje čitaju maternji govornici, za potrebe završne izložbe stipendista RONDO programa u Gracu. Projekat je predstavljen kao instalacija u prostoru na izložbi „Future”. Na muzičkoj platformi Soundcloud može se poslušati projekat Languages of Poetry (2014), a postoji i nekoliko snimaka projekta nastalog za potrebe promocije pesničke knjige Plaža Nesanica u Dvorani Apolo u Pančevu (2017), gde autorka recituje svoju poeziju uz originalno komponovanu muziku. Krajem 2023. realizovan je muzičko-književni album Privremeni boravak, za koji je muziku komponovala autorka, na osnovu pesama iz istoimene knjige, a zajedno sa članovima svoje grupe. Projekat je podržao Grad Pančevo.

Dobitnica je nekoliko rezidencijalnih programa za pisce: Kultur Kontakt (Beč, 2008), Kamov (Rijeka, 2012), Tirana in between (Traduki, Tirana, 2013), RONDO (Grac, 2014), Create in residence (Švedska, 2014), AIR Krems NÖ (2019), Reading Balkans, Sarajevo (2020). Bila je finalista stipendije Centralnoevropske inicijative i festivala Vilenica u Sloveniji zajedno sa Anom Ristović (2006).

Na književnu scenu zakoračila je kao finalista republičkog konkursa „Desanka Maksimović” za srednjoškolce (1996), da bi početkom naredne godine objavila prvu pesničku knjigu. Nagrađena je prvom nagradom za priču na tada jugoslovenskom konkursu nedeljnika Pančevac (2000), a osvajala je treću i dve prve nagrade za poeziju zrenjaninskog časopisa Ulaznica (1997, 2003, 2004). Dobitnica je nagrade za poeziju „Duškovićeva zvona” (Pančevo, 2002). Za knjigu Pansion. Metamorfoze dobila je nagradu „Matićev šal“ (Ćuprija, 2002). Godine 2021. dobija nagradu „Milica Stojadinović Srpkinja” za knjigu Privremeni boravak u izdanju IK Arhipelag.

Vodi i ko-uređuje književni program za Kulturni centar Pančeva od 2015. godine. Od 2022. godine moderira književnu radionicu „Rukopisi” za Dom omladine Pančevo. Član je Srpskog književnog društva (UO 2012–2014; 2022–) i Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva.

Živi i radi u Pančevu.

Autorske publikacije:

Sada smo na ostrvima – izabrane pesme. Novi Sad: KC Vojvodine, 2022.

Privremeni boravak. Beograd: IK Arhipelag, 2020.

Plaža Nesanica. Novi Sad: Kulturni centar Novi Sad, 2016.

Dok neko šapuće naša imena. Edicija Najbolja. Pančevo: UKKPP, 2012.

Tiha obnova leta. Kraljevo: Povelja, 2007.

Romantizam. Beograd: Alfa – Narodna knjiga, 2005.

Pansion. Metamorfoze. Beograd: Centar za stvaralaštvo mladih, 2002.

Suncokreti. Skica za dan. Pančevo: Udruženje književnika Pančevo, 1997.

 

Grupni projekti:

Dostojno jest. Grupa autora, poezija, proza. Beograd: Kontrast, 2018.

Čiji grad – književni protest. Grupa autora, poezija. Beograd: Kontrast, 2016.

Grenzverkehr III. A new beginning – but where is it leading? Grupa autora, eseji, Kultur Kontakt & Drava Verlag, Beč 2012.

Kod srpskog pisca. Grupa autora, proza. Beograd: Službeni glasnik, 2011.

Leksikon božjih ljudi. Grupa autora, proza. Beograd: Službeni glasnik, 2010.

Projekat Kortasar. Grupa autora, proza. Kraljevo: Povelja, 2002.

 

Multimedija / izložbe:

Privremeni boravak. Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva, Pančevo, 2022/2023 (muzičko-književni album).

Languages of Poetry – Poetry in Translation. Graz, Austrija, 2014. (Audio CD, dostupno na

Soundcloud-u: https://soundcloud.com/jasmina-topi-1)

Future. Graz, Austria, 2014 (Multimedijalna instalacija sa audio prezentacijom CD-a: Languages of poetry. RONDO AIR program).

I have something but it would be big. Murau, Austria, 2014. (Video instalation Quiet renewal of the summer u okviru grupne izložbe. RONDO AIR program).

The Quiet Renewal of the Summer. Pančevo, Serbia, 2008. (Multimedia DVD, poetry and video, dvojezično: na srpskom i engleskom jeziku).

 

Uređivački rad:

Edicija savremene srpske poezije „Najbolja”. Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva, Pančevo, 2012 – (urednica i koordinatorka).

Kvartal. Pančevo, 2003–2022 (ko-urednica)

Rukopisi. Zbornik poezije i kratke proze mladih s prostora ex-Jugoslavije, Dom omladine Pančevo, 1998 – (glavna urednica).

 

Antologije i antologije u prevodu:

Novo raspeće – Antologija savremene srpske poezije. Ur. Zoran Bognar. Javna ustanova Ratkovićeve večeri poezije. Bijelo Polje. 2015: 275–281. („Uspavanka”)

Restart – panorama nove poezije u Srbiji. Ur. Goran Lazičić. Dom kulture Studentski grad, Beograd. 2014. Drugo izdanje 2023. („Egzil“).

Van, tu: free. Antologija nove srpske poezije. Ur. Vladimir Đurišić i Vladimir Stojnić. Otvoreni kulturni Forum, Cetinje. 2014. („Ne živesmo osim čitajući”).

Prostori i figure – izbor savremene srpske poezije najmlađe generacije. Ur. Vladimir Stojnić. Službeni glasnik, Beograd. 2012.

Cat Painters, an Anthology of Contemporary Serbian Poetry. Ed. Biljana Obradović, Dubravka Đurić. Dialogos, New Orleans, 2016. (“Growing up in standstillness”).

Maratonul european de Poezie la feminin: Bienala Europeana de Poezie – editia I. Ed. Andrei Bodiu, Universitatea Transilvania din Brasov, Facultatea de Litere, Brasov. Romania. 2013. („Presimtirea Iernii V 2016”).

Eintrittskarte / Ulaznica.  Ed. Dragoslav Dedović. Drava Verlag. Klagenfurt. 2011 („Bolest. Dvostruki san / Krankheit. Doppelter Traum”).

Lirikon21 – panorama izvirne in prevodne poezije XXI. VII. Velenje. Slovenia. 2011.  („Ne spavam celu noć”).

Poesia Sempre, Antologia da Poesia Sérvia. 15 (29). Ed. Aleksandar Jovanović. Rio de Janeiro, Brasil. 2008. (“Nupcial”).

Alajbegović, Bjanka. 2021. „Pri-vremenost kao najdragocenija poputnina”. Online časopis Enklava, 7: Web.

Angelovski, Jelena. 2008. „Poezija ima tendenciju da postane gerila – intervju sa Jasminom Topić”. Književni magazin, VIII (90): 43–44.

Angelovski, Jelena. 2008. „Na otvorenom moru – Jasmina Topić: Tiha obnova leta”. Letopis Matice srpske, 184 (482/5): 1232–1236.

Bešić, Alen. 2005. „Emotivni meandri reči”. Politika – kulturni dodatak, XLVII: 18.

Bogutovac, Dubravka. 2013. „O delikatnim stvarima”. Polja, 479: 143–145.

Bogutovac, Dubravka. 2012. „Bujanje nove poezije – intervju s Jasminom Topić”. Novosti – tjednik, 660. (11.8.2012): 32.

Bradić, Stevan. 2008. „Potraga za belinom”. Polja, 450: 54.

Dreković, Atjana. 2017. „Idealna obala Jasmine Topić”. Eckermann: Web.

Gagić, Srđan. 2017. „Razglednice iz dubine,  prikaz knjige Plaža Nesanica Jasmine Topić”. Prosvjeta – novine za kulturu, 137: 64–66.

Gagić, Srđan. 2015. „Dobra poezija nađe put, Jasmina Topić: intervju”. Online časopis Black sheep (22.3.2015): Web.

Grgurić, Ivana. 2005. „Pesme koje podsećaju na jedan veliki dan”. Građanski list, 1758/1759 (8.9.2005): 14.

Husar Tokin, Monika. 2016. „Poezija kao koncentrat umetničkog stvaralaštva”. Redakcija Lifestyle. Info 013 (29.11.2016).

Jovanović P., Natalija. 2017. „Kretanje među prazninama (o zbirci Plaža nesanica Jasmine Topić)”. Kvartal, 27: 89–90.

Kiso, Jelica. 2021. „U vidljivom je granica (naših) radosti”. Polja, 530: 244–246.

Knežević, Marija. 2017. „Kompozicija pronalaženja, prikaz knjige Plaža Nesanica Jasmine Topić”. Koraci, 4–6: 133–135.

Korunović, Goran. 2012. „Proširenje lirskog spektra”. Danas – dodatak Knjiga, XVI (550–551): 17–18.

Labović, Ljubeta. Jasmina Topić. „Pjesma kao injekcija životnog adrenalina” (intervju). Pobjeda (26.10.2020).

Milenković, Žarko. 2022. „Iznad tuge i izvan spokoja”. Koraci: Web.

Nikolić, Jelena. 2002. „Slalom kroz značenja”. Pančevac, 3914: 11.

Nonin, Gordana. 2021. „Jasmina Topić dobinica nagrade Milica Stojadinović Srpkinja”. Danas (15.10.2021).

Perić, Vladimir B. 2021. „U teskobnim okvirima leta”. Srpski književni list, 31 (136, feb–maj): 10.

Radmilović, Gorica. 2021. „Plivanje do sopstvenog mes(t)a”. Online časopis Kult, X: Web.

Stefanović, Nevena. 2021. „U ritmu vala”. Kvartal, 34–37: 91–92.

Stefanović, Nevena. 2017. „Ne živesmo, osim putujući”. Polja, 506: 214–218.

Svirac, Jovana. 2008. „Kroz izmaglicu bavljenja sobom”. Pančevac, 4230: 10.

Živanović, Branislav. 2017. „Talog iskustva”. Zlatna greda, 185–186: 63–65.

Živković, Sofija. 2017. „Nepregledan razlog za budnost, prikaz knjige Plaža Nesanica”. Danas, XXI (7257): 32.

Sajt Jasmine Topić

 

Intervjui i ostalo (izbor):

Kazaljka: Intervju Precizni popisi

Poezija bez granica

Glif: Šta čitaju oni koji pišu – Jasmina Topić

Nova S: Jasmina Topić „Ulice Melburna“

Reading Balkans: Jasmina Topić

Strane.ba: Jasmina Topić

Air-noe: Jasmina Topić

Izdavačka kuća Arhipelag: Jasmina Topić

Wikipedia: Jasmina Topić

Versoteque: Jasmina Topić

Kamov residency: Jasmina Topić

Share Light: Jasmina Topić „Ona neće nije ona Ofelija“

Astronaut.ba: Tiho svedočanstvo

Danas: Privremeni boravak

Muzički nastup Jasmine Topić

Urućenje nagrade Milica Stojadinović Srpkinja

Nova S: Uručenje nagrade Milica Stojadinović Srpkinja

 

Video radovi (izbor):

 

You Tube kanal Jasmine Topić

Singl Jadran intro

Deo muzičkog segmenta promocije zbirke Plaža nesanica (Pančevo 2017)

 

Promocije i čitanja poezije (izbor):

 

Čitanje poezije (Krems, 2019)

Predstavljanje zbirke Plaža nesanica

Frankfurter Buchmesse

Treći trg: Beogradski festival poezije i knjige

Izbliza i prisno: Jasmina Topić o Ani Ristović

Moja Rijeka: Jasmina Topić u Ribooku, predstavljanje zbirke Dok neko šapuće naša imena

Izbor iz poezije:

NE ŽIVESMO OSIM ČITAJUĆI

Izgubila se u prostoru jedne knjige,
pratile me reči pesme na nepoznatom jeziku,
toplog mediteranskog melosa, kao zajednička
bivanja na ostrvima gde uvek treba obnoviti radost.

I dva prostora, oivičena senkama i muzikom,
potirala su me; U istu ravan dovodila
s linijom nepovučenom,
na dnu lista, izvan fusnote.

Tamo gde je pripadnost zamirala
izbijala je strast za napisanim, jednim
od mogućih svetova što so ih ispere
kao štamparsku grešku.

A prostor knjige menjao nam je oblik
lica, dodeljivao namenu. I bila sam. –
Zaistinski priljubljena za stihove, za slike
kao za nekadašnje rame,
sanjajući o severnim morima tako živahnim,
iz pisama prelomljenih u stihove.

Osluškivala kada će zlatne bube mileti
mojom kožom, drhtureći. Boravila
pod polarnim svetlom, nadohvat drugosti
drugog, realnog života.

Ali ne živesmo, osim čitajući, odmeravajući
ono pre i posle napisanog, dok su tvoje oči,
male orahove ljuske na liniji imaginarnog,
bile i more i nesanica.

Sada tako lagano klizim pored glečera čija imena,
a i namene ne prepoznajem.
I kao u dubokom, najdubljem snu ispod santi,
poneki glas me doziva iz svetla
u kojem se ne da više boraviti.
Ovog jutra, od jutra do mraka.

MESTO SRCA

Na mestu gde bi trebalo da je srce, sada je majstor,
crvena kratka marama vezana oko vrata,
žal za nečijom krvlju prolivenom; na dnu novinskog stupca,
smrt telegrafski opisana.

Na mestu gde bi trebalo da je srce, prošla je ponoć,
i prvi jutarnji sati, prašnjavo je i povremeno sasvim tiho,
a sirena se možda čuje u daljini, u ko zna kojem delu grada.

Na mestu gde bi trebalo da je srce, osmehuje se mladi sređeni muškarac
i vrcava pohotna žena, i oni razgovaraju u nekoj bašti, na ulici,
tako veselo kao uzdah skorog snošaja.

Na mestu gde bi trebalo da je srce, slepa je ulica i u prizoru
iza ograde, sedi pogurena starica, u svojoj smrti ili svom životu,
to više ni ona ne zna, dok dugo oko nje obigrava umiljata mačka.

Na mestu gde bi trebalo da je srce, ljudi su okupljeni oko trga,
susreću se i rastaju, njihovi zaveti nestaju u žamoru ispod prvog sumraka.

Na mestu gde bi trebalo da je srce, ispražnjen kontejner, razleteli papiri,
razvaljena ručka, malo niže klupa i drvored ispred zgrade.

Na mestu gde bi trebalo da je srce, ugledaš srcoliku detelinu,
ispresovanu za sreću. Herbarijum: iznošena majica, tanjir i čaša.
Ona spava po podne.

Na mestu gde bi trebalo da je srce, stoji otvorena knjiga,
i ti čitaš na udaljenoj obali o tome koja je filozofska mudrost srca,
i srce se u knjizi razotkriva onako kako u ćutanju
to zaista može –

Na svim mestima.

TIŠINA

Godinama sam učio to da čujem.
T. Marinković

To je uvek propušten telefonski poziv,
jeza koja te uhvati i ne pušta, kad samo malo zagaziš u jesen,
kao da po sebi pronalaziš nezakrpljene rupe, istrošene cipele
i kad ne putuješ! ali se dugo vrtiš u sebi
dok te umor ne otme od razmišljanja.

To je onaj jedva čujan uzdah koji se odavno odigrao
Jednom, kad si sreću merio upotrebljivim prstima
i doživljenim orgazmima, od uzdaha do uzdaha živeo,
Postojan, u nesigurnoj sreći nečijih dolazaka i pozdravljanja,
dok te umor ne otme od razmišljanja.

To je trenutak, kada nakon dugog okretanja pedala,
zvuka tačno određenih minuta, razdaljina, staneš najzad
Zadihan, u gluvi čas za svaki nepokret koji je na određeno vreme
ostao iza tebe, a veče je odavno palo –
dok te umor ne otme od razmišljanja.

To je sudaranje s preostalim vremenom,
prošlošću koju nikad nećeš ponoviti, niti obnoviti,
jer će i takva, jednom, biti samo buduća sadašnjost;
A ti ćeš joj govoriti iste namere, postojana obećanja,
dok te umor ne otme od razmišljanja.

To je naizmenična groznica statike i pokretanja,
Kad ti praznina često kuca na prozorsko okno,
A zenica se raširi u tamu prenesenog pejzaža.
Čekaš je i živiš, i ko zna do kad ćeš tako –
dok te umor ne otme od razmišljanja.

ONA NEĆE. NIJE ONA OFELIJA

Ona otvara prozore i spušta kapke,
Dan je savršeno zimski miran i nijedan vetar
neće poremetiti pauzu između dve praznine:
One u kojoj je zatečena i druge u koju leže.

Ispod kapaka vri nemirna zenica koja
samo želi da pogleda, da vidi uvek, samo još jednom,
neki mogući put. Drhti nemirno kao ptičja krila,
nervozni cvrkut na čistom plavom,
na jasnom pogledu kroz otvoren prozor:

neće pogledati
neće usniti

Ona je budna pod niskim nebom tavanice,
ali njeno telo ne želi pokret u svet.
Svet je igralište oivičeno rubovima kreveta,
Dok ispod kapaka, dok pod njima kapka,
splin unutrašnjih mapa, drugačije opisanog grada:

neće pogledati
neće usniti

Prošla je prva izmaglica, prošlo je toplo telo,
Leto je proteklo kao pesak odnekud pod zubima,
Lomljen u buduće kamenolome –
Ona pevuši tiho, ona jeste tiha, ništa joj ne može
Nijedan glas razuma, niko je ne može dotaknuti

neće pogledati
neće usniti

Ona spušta kapke i rukama napipava novouspostavljeni mrak
Ona dolazi, ona ostaje, ona odustaje
I neprestano kaplje u dodiru sa svežim zrakom.

BEZ PATETIKE

Važno je ustati, udahnuti duboko i biti svestan,
noć se završila pre nego što je snom razdvojeno
tvoje hoću i neko biti,
Pre nego što si pustila svetlost da te uvede
u takav – kakav je, dan ispunjen svešću o daljini Drugog;
Misao traje u stalnim premetanjima po krevetu,
svakodnevnim poslovima, mnogim uplitanjima i
jedva čujnim zvukovima, a onda stigne poziv,
pa ti s druge strane slušalice
izgovara one prave reči,
pa vam se dešavaju te prave reči.

Sve je u redu.

Važno je popiti kafu i napraviti doručak,
kao da ne znaš, tvoj najbitniji obrok bio je
pre nekoliko sati u podeljenom snu,
u različitim godišnjim dobima u kojima se boravi,
i pada ti na pamet Norveška šuma*,
iako se više ne sećaš ni radnje ni likova,
ali mogla bi da započneš priču o dovoljno gustoj šumi,
i o korenju što se neprestano grana;
pa vodi u stranputice, još zelena nadanja.
Sećaš se kako je neko mrgodno rekao sinoć u prolazu:
Ma, proći će! –
Prolazi, naravno.
I kupio još jedno pivo da bi skliznuo u noć.
Međutim, razgovor traje

Ti prolaziš!

Važno je to reći konačno bez pretvaranja, igrate se stvarima
odveć ozbiljnim, ali jednostavnim da bi izgovorio: videćemo se,
ili dobro sam. Lepo mi je.

Dok ustajete i dišete i dišete i dahćete,
a lica i poruke razlivaju se između danas i sutra –
danas bez izgleda da opstane do sutra
Sutra, u previše imaginacije od koje će neki dodir
postati uskoro i stvaran.
I to je zajednički život.
Bez patetike.

*Norveška šuma, 1987, roman japanskog autora Harukija Murakamija (1949)