Stević Ras (Balaš) Eva Marija

Eva Ras je glumica, spisateljica, slikarka i dramaturškinja. Nema mnogo primera gde umetnica u svom radu pomiri ovako različite oblasti delovanja. Na pitanje novinarke kako miri glumicu, slikarku i književnicu u sebi, Eva Ras je odgovorila: „Istovremeno se bavim i glumom i slikarstvom i pisanjem, ali sve jedno po jedno. U decembru sam snimala film u Italiji, sada radim u domaćoj TV seriji Stižu dolari. Kad pišem onda to činim 12 sati dnevno. Mene slava ne zanima, to sam odavno iživela.” (Дневник, 2006: 20)

Eva Ras pristupa umetnosti sa vanserijskom strašću umetnice koja pomera granice u svakoj oblasti umetnosti kojom se bavi. Rođena je u Subotici, kao Eva Marija Balaš Vagner. Majka Eve Ras je bila Marija Balaš, a otac Robert Vagner, bili su mađarski Jevreji. Kada je završila gimnaziju, upisala je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu i završila 1963. godine u klasi profesora Mate Miloševića. Završila je na istom fakultetu i studije dramaturgije. Njena prva želja bila je da upiše Likovnu akademiju u Beogradu, ali kako nije bila punoletna, nije mogla da upiše ovaj fakultet. Godinu dana kasnije, polagala je prijemni ispit na oba umetnička fakulteta, ali kako je bila primljena na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, studirala je glumu i svojim radom postigla je vrhunske rezultate u glumačkom pozivu. Sa mužem Radomirom Stevićem Rasom slikarom, bila je suosnivačica Teatra nacionalne drame u Beogradu. Iz  braka sa Radomirom Stevićem Rasom imala je ćerku Krunu.

Eva Ras je ulogom na filmu Dušana Makavejeva Ljubavni život ili tragedija službenice PTT postigla veliki uspeh u svetu. Takođe, u tom filmu je postala prva glumica kod nas koja je u filmu glumila naga. I ulogom u filmu Čovek nije tica postigla je veliki uspeh. Posle ovih uloga, usledile su brojne filmske uloge kako u Jugoslaviji, tako i u Mađarskoj. U svojoj dugoj karijeri odigrala je više stotina uloga i prva je dobitnica Nagrade Carice Teodore, kao i Velikog pečata za životno delo Jugoslovenske kinoteke. Njene najpoznatije uloge su nastale u filmovima Crnog talasa. S obzirom na uspeh koji je imala u radu na filmu, opredelila se za status slobodne umetnice i uglavnom je igrala na filmu, a manje u pozorištu.

Osim u filmovima Dušana Makavejeva igrala je i u filmovima Aleksandra Saše Petrovića, Živka Nikolića, Emira Kusturice, Đorđa Kadijevića, Srđana Dragojevića… Jednu od najboljih uloga ostvarila je u filmu Aleksandra Saše Petrovića Biće skoro propast sveta.

Kao spisateljica prvu knjigu Nemoj da grakćeš za mnom na stepeništu da sam najlepši objavila je 1972. godine. Objavila je preko dvadeset knjiga, od kojih su četiri prevedene na engleski jezik i jedna na mađarski jezik.

Slikarskim radom Eva Ras je počela da se bavi osamdesetih godina dvadesetog veka. Izlagala je kako na grupnim, tako i na samostalnim izložbama.

O različitom pristupu u spisateljskom i slikarskom radu Eva Ras kaže: „Ja sam spisateljica koja jako voli da opisuje život. A ja sam slikarka koja uopšte ne voli da slika i opisuje život.” (Јовановић Ђедовић, 2001: 144)

O svom spisateljskom radu Eva Ras kaže: „Nisam od pisaca koji pišu za sebe. Privilegija je biti pisac, ali to podrazumeva i obaveze prema čitaocima: ja sam eho vremena u kojem živim. Knjiga ne može da se izbori za sebe, pa to činim ja, kao autor. Sve ono što uđe u literature traje duže od naših života. Učili su nas da pisac mora da ima vremensku distancu u odnosu na temu i likove. Ja sam to prekinula, pa se Usponu godine baš radujem. Kinezi imaju poslovicu koja kaže: „Ne dao vam Bog da živite u zanimljivim vremenima”. Nama je baš to dato i zato smatram da ta zanimljiva vremena moraju da budu tema srpske literature.” (Дневник, 2006: 20)

O svom viđenju rada i odnosu prema svetu u kom živi, Eva Ras kaže: „Mislim da među onima koji se bave filmom, literaturom, pozorištem ne postoji niko ko ne veruje da to što radi nije grandiozno. Idem i dalje od toga i kažem, da sve što radimo jeste veliko i značajno. Za mene problem planete Zemlje nije u tome da je ona zakrčena zlodelima i lošim stvarima. Naprotiv. Problem Zemlje je da na njoj preovlađuje dobro, ali sve to ne može da bude dovoljno glorifikovano. Planeta je prepuna divnih romana, divnih filmova, divno odigranih uloga, divnih kifli, divnih sukanja, divno sašivenih gaća… Međutim život je kratak i vi ne možete sve to da obujmite.” (Дневник, 2005: 11)

Eva Ras o svojoj odgovornosti kao umetnici kaže: „U istoriji čovečanstva, kalendari su uvek bili važni, to sabiranje godina i, ne znam, dan, mesec, godina, decenija, vek, milenijum. I nekako sam mislila, ako mi je Bog dao da budem živa na kraju drugog milenijuma, da moram neki moj doprinos tome da dam.” (Јовановић Ђедовић, 2001: 143)

O prvim pozorišnim koracima Eve Ras, godinu dana pošto je diplomirala glumu, piše kritičar Jovan Vilovac. Iz kritike saznajemo da je Eva Ras svoju ulogu Hani u predstavi Ko se boji Virdžinije Vulf Edvarda Olbija (Edward Albee) na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, igrala sa osećajem za građenje scenskog jezika koristeći glas i pokret kao ravnopravne scenske elemente. Kritičar piše: „Hani Eve Ras je nešto neujednačenije interpretirana. Valjda i zbog preforsiranog tempa i pokušaja da u jednom dahu portretiše prilično maglovito piščevo ostvarenje. Usled toga se, na momente, sticao utisak dobro zamišljenog tipa razmažene Amerikanke, a nešto kasnije, glasovnim i gestovnim izražavanjem i igrom kose pojavilo se prejudiciranje Ofelije.” (Дневник, 1964: 9)

O svom shvatanju glume, Eva Ras kaže: „Ali, meni se čini da sam ja shvatila da je ljubav, u stvari, pukotina kroz koju se ulazi u vasionu, i da je ljubav ključ svega. I isto to važi i za glumu. Kada vi imate nadahnuti trenutak u glumi, onda vi više i niste glumica. To je prosto tako, stopite se s vasionom, sa tim božanskim bićem koje je dete, i negde postajete bestelesni i bez misli, nešto potpuno drugo. Takvih trenutaka ima retko.” (Jовановић Ђедовић, 2001: 149)

Eva Ras je dobitnica mnogih značajnih nagrada kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Nagrade je dobijala i za glumu i za književnost.

Nagrade i priznanja za glumački i književni rad:

Glumačke nagrade:
Carica Teodora, za ulogu u filmu Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT, na Filmskim susretima u Nišu (1967)
Plaketa Ćele kula – treća nagrada za žensku ulogu u filmu Biće skoro propast sveta, na Filmskim susretima u Nišu (1969)
„Zlatni leptir” u Mađarskoj, povodom proslave stogodišnjice filmske umetnosti (1996)
Veliki pečat Jugoslovenske kinoteke za životno delo (2001)
Nagrada „Aleksandar Lifka”, za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, na Filmskom festivalu u Paliću (2005)
Zlatni prsten za kulturnu i naučnu afirmaciju (2007)

Književne nagrade:
„Žensko pero” (2001)
„Kočićeva knjiga” (2003)
„Zlatni hit liber” (2003)
„Samsungova nagrada” (2003)
„The Man Booker International People’s Prize (2005)
Uspon godine (Novi Sad, 2005)
„Zlatan prsten” Skoplje, 2007)
„Nagrada Bejahada” (Opatija, 2007)
„Plamen strasti”, nagrada Gorkog lista (Beograd, 2010)
Meždunarodna nagrada „Melniški večeri na poeziяta” (Bъlgariя, 2012)
Nagrada „Danilo Kiš” za rukopis romana „Galaktička Jevrejka” na 62. nagradnom konkursu SJOS (Savez jevrejskih opština Srbije, 2018)

Filmske uloge:

1960.

• Zemljaci (1963)
• Šut (1964)
• Nebatja (1964)
• Čovek nije tica (1965)
• Der Schatz der Azteken (1965) – uloga: devojka
• Adam i Eva 66 (1966)
• Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT (1967) – uloga: Izabela, telefonistkinja
• Ima ljubavi, nema ljubavi (1968)
• Biće skoro propast sveta, nek’ propadne nije šteta (1968)
• Parničari (1968)
• TV Bukvar (1969) – uloga: Mikina žena Izabela

1970.

• Ljubav na seoski način (1970) – uloga: cimerka Rozika
• Žarki (1970)
• Betìa ovvero in amore per ogni gaudenza ci vuole sofferenza (1971) – uloga: Tamija
• Majstor i Margarita (1972) – uloga: žena u tramvaju
• Kužiš stari moj (1973) – uloga: Marina
• Álljon meg a menet! (1973) – uloga: Irenke
• Autó (1974) – uloga: Lili Fazekaš
• Álmodó ifjúság (1974)
• Babino unuče (1976) – uloga: Eva
• Ékezet (1977) – uloga: Aranka
• Beštije (1977)
• Gruppenbild mit Dame (1977) – uloga: Rahel
• Otac ili samoća (1978)
• Minden szerdán (1979)
• Trofej (1979) – uloga: Margita Kovač

1980.

• Stan (1980)
• Kružna putovanja (1980)
• Kasno, natporučniče! (1981)
• Zalazak sunca (1982) – uloga: Tereza
• Mennyei seregek (1983)
• Otac na službenom putu (1985) – uloga: Ilonka Petrović
• Lepota poroka (1986) – uloga: Žoržova žena
• Sivi dom (1986) – uloga: tetka Bojka
• Uvek spremne žene (1987) – uloga: medicinska sestra
• Za sada bez dobrog naslova (1988)
• Špijun na stiklama (1988) – uloga: čistačica
• Vuk Karadžić (1987-1988) – uloga: gospođa Kraus
• Bolji život (1987-1988) – uloga: Leposava Ciganović
• Put na jug (1988) – uloga: gospođa Mendel
• Iskušavanje đavola (1989) – uloga: Krstovićka
• Drugarica ministarka (1989)

1990.

• Granica (1990) – uloga: Rozi
• Čudna noć (1990)
• Hajde da se volimo 3 (1990)
• Bolji život 2 (1990) – uloga: Leposava Ciganović
• Holivud ili propast (1991)
• Mi nismo anđeli (1992) – uloga: Baba Sera
• Teatar u Srba (1992)
• Velika frka (1992) – uloga: pokerašica
• Vizantijsko plavo (1993) – uloga: Zorica
• Gorila se kupa u podne (1993)
• Najviše na svetu celom (1994)
• Dnevnik uvreda 1993. (1994)
• Srećni ljudi (1993–1994) – uloga: Smiljka Miljković
• Vukovar, jedna priča (1994) – uloga: žena
• Policajac sa Petlovog Brda 2 (1994)
• Oriđinali (1995)
• Nasleđe (1995)
• Srećni ljudi 2 (1995–1996) – uloga: Smiljka Miljković
• Gore dole (1997) – uloga: stara gospođa

2000.

• Porodično blago (1999–2001) – uloga: Eržebet Beta Stamenković
• Senke uspomena (2000)
• A sad adio (2000) – uloga: Eržebet-Beta
• Porodično blago 2 (2002) – uloga: Eržebet-Beta Stamenković
• Država mrtvih (2002) – uloga: izbeglica iz Splita
• Bolygótüz (2003)
• Jesen stiže, dunjo moja (2004) – uloga: gospođa Marta
• Drugo stanje (2006)
• Sinovci (2006) – uloga: nastavnica
• Šejtanov ratnik (2006) – uloga: Stankova majka
• Stižu dolari 2 (2005-2006) – uloga: Simka Stamenković
• Hitna pomoć (2008)
• Bacio sam čini na tebe (2008) – uloga: gospođa

Pozorišne uloge:

Književni rad

• Nemoj da grakćeš za mnom na stepeništu da sam najlepši (1972)
• Siva žena (1978)
• U divna davna vremena
• Kad mi mama kupi pare
• Pričajte nam o Malarmeu
• … Petla na panj… (Položila sam glavu petla na panj, stala nogom na krilo i zamahnula sekirom, zatim koprcajuće telo odbacila daleko od sebe a krvavu glavu hitnula preko plota protiv uroka[1])
• Kuća na prodaju
• Rođeni mrtvi
• Sa vrha mesečeve planine gledala sam svoj okrugli grob
• Born dead
• Sa Evom u raj
• Srebrna postelja
• U areni
• Cock on the block
• Bed of Silver
• Divlji jaganjci (2007)
• Devojka koju nisu naučili da kaže ne (2009)
• Tito bez holivudizovanja (2010)
• Baderisani Eva i Ekrem (2011)
• Srbijo, ljubavi moja (2016)
• Temura – roman (2018)

Slikarstvo

• Monahinja Jefimija
• Elohim u Kniću
• Mesečeva planina na Madagaskaru
• Pastel
• Svetlosti severa
• Drugoga dana
• Ana Karenjina
• San se ne snio
• Đorđe na plavom konju
• Ovim šorom, hej, ovim šorom
• Božija svetlost

Виловац, Јован. 5. новембар 1964. „Сасвим свесно изазивање”.  Дневник 6468: 9.

Јовановић Ђедовић, Дајана. 2001. Читајући Вашу књигу. Панчево: Мали Немо.

Лотина, Радмила. 25. март 2006. „Ја сам ехо времена у којем живим”. Дневник 21237: 20.

Црњански, Владимир. 31. јул 2005. „Најважније је не губити време”.  Дневник 21003: 11.

Енциклопедија Српског народног позоришта – Балаша Стевић Рас Ева-Марија

https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=989

Театрослов – Ева Рас

Eva Ras

Na pitanje novinarke: „Setite li se Branka Ćopića, koji je rekao: „Ko ne voli Evu Ras, ujeo ga besan pas”?

Eva Ras odgovara: „Naravno, bili smo veliki prijatelji i žao mi je što ga nema. Sreli smo se pre nego što je umro i tada mi je rekao da je ova njegova doskočica o meni izgleda najbolje što je napisao, jer svi to znaju.” (Лотина, 2006: 20)