Hlapec Đorđević Julka

Julka (Julija) Hlapec Đorđević je bila književnica, feministkinja, kritičarka, aktivistkinja, filozofkinja, istoričarka i prevoditeljka. Rođena je 1882. godine u Starom Bečeju u uglednoj i imućnoj porodici. Kako navodi istoričarka Ivana Spasović, Julka je živela: „u Starom Bečeju, potom u Orahovici u Slavoniji, a posle očeve smrti, 1896, u Beču. Osnovnu školu učila je u Starom Bečeju, a privatnu srednju školu u francuskom internatu Notre Dame de Sion u Beču. Maturu iz klasičnih jezika položila je 1904. u Ljubljani. Od zimskog semestra 1904. studirala je slavistiku u Beču, gde je 1906. odbranila doktorsku disertaciju Podvojvoda Jovan Monasterlija.” (Spasović 2016). Njen doktorat objavljen je u Letopisu Matice srpske 1908. godine. Bila je prva žena koja je doktorirala u Austrougarskoj (Isto).  Skoro čitav život provela je van Srbije/Jugoslavije. Živela je u Beču, gde je i provela Prvi svetski rat, a zatim nakon udaje u Češkoj.  Posle rata je intenzivno pisala i sve više se od istoriografije okretala književnosti i feminizmu. Govorila je engleski, nemački, francuski, mađarski i češki.

Osim podataka vezanih za školovanje, o privatnom životu Julke Hlapec Đorđević nema mnogo informacija, poznato je da se udala za češkog oficira (generala) Zdenjka Hlapeca, da je imala dve ćerke i da je nakon udaje živela u Pragu. Posebno je očit izostanak podataka o njenom životu posle Drugog svetskog rata. Nakon izuzetne javne aktivnosti tokom tridesetih godina XX veka, po završetku Drugog svetskog rata, Julka Hlapec Đorđević prestaje da objavljuje radove. Poznato je da je Drugi svetski rat provela u Pragu (Spasović 2016), a nakon njega je živela sa ćerkom, koja je bila lekarka, u Usti na Labi na severu Češke gde je i umrla 1969. godine. Sudbina njene zaostavštine nije poznata. Budući da ne znamo čime se bavila poslednje četiri decenije svog života, a s obzirom na stepen posvećenosti i angažmana u međuratnom periodu, ovakvo ćutanje jedne od najobrazovanijih žena u srpskoj istoriji je neobično.

Međuratni period (1919–1940) je period najintenzivnije delatnosti Julke Hlapec Đorđević. Tada je publikovala članke i knjige, sarađivala je sa brojnim časopisima, učestvovala je u radu međunarodnih („Birth control” i „Open door international”) i domaćih organizacija („Društvo za prosvećivanje žena i zaštitu njenih prava”). Objavljivala je radove u najznačajnijim časopisima tog vremena, kako feminističkim i časopisima namenjenim ženama, tako i u književnim listovima „glavnog toka”. Neki od časopisa sa kojima je sarađivala su: Letopis Matice srpske, Književni jug, Misao, Ženski pokret, Novi život, Univerzitetski život, Československo-jihoslovanska liga, Književni sever, Čehoslovačko-jugoslovenska revija, Život i rad, Srpski književni glasnik, Jutro. Kako je živela u Pragu, bila je upućena na češku kulturu i književnost, te je učestvovala u održavanju i negovanju češko-jugoslovenskih odnosa, prevodila sa češkog i na češki i objavljivala kritičke radove o češkoj literaturi.

Feministička misao Julke Hlapec Đorđević formirala se u prvoj polovini XX veka na dva stuba: evropskom i srpskom/jugoslovenskom. Primenjujući evropske ideje, Julka Hlapec Đorđević je želela da deluje u kulturi koja je umnogome drugačije istorijsko-političke sudbine od vodećih evropskih društava. Zbog toga su njeni stavovi i tekstovi morali delovati beskompromisno i strogo, a ona je među prvima teorijski i naučno utemeljeno govorila o temama kakve su položaj žene u društvu i pravo na rad, javno delovanje žena kroz istoriju, kontrola rađanja, seksualnost i erotika ili ženska telesnost. Kontekst njene teorijske delatnosti u evropskim okvirima bio bi prvi talas feminizma, dok u kontekstu srpskog feminizma ona zajedno sa, na primer, Jelicom Belović Bernadžikovskom, Vladislavom Polit i Ksenijom Atanasijević pripada drugoj generaciji feministkinja – onoj generaciji koja je baštinila pionirski aktivizam Drage Dejanović i ideološku podlogu Svetozara Markovića. Prva generacija feministkinja u Srbiji bila je povezana sa revolucionarnim nacionalizmom sredine XIX veka i zahtevala je pravo na rad, obrazovanje, izlazak iz privatnog i javno delovanje žena, a pripadnice druge generacije, kojima pripada Julka Hlapec Đorđević, ovim zahtevima pridružuju zahtev za korenitom promenom porodičnih i društvenih odnosa, razmišljanja o odnosu feminizma prema nacionalizmu, internacionalizmu i pacifizmu, o ženskim političkim pravima i slobodama, o braku i seksualnoj etici (Milinković, Pantelić, Škodrić 2013).

Tokom sedam godina Julka Hlapec Đorđević objavila je svoje najznačajnije knjige: Sudbina žene. Kriza seksualne etike (1930), Jedno dopisivanje (1932), Osećanja i opažanja (1935), Studije i eseji o feminizmu I i II (1935, 1937). U vrlo kratkom periodu prikupila je i publikovala većinu članaka do tada rasutih u periodici i time ih učinila dostupnijim i sačuvala od zaborava. Grupisanjem tekstova u knjige koje su organizovane kao tematske celine doprinela je sistematičnom i pažljivom konstruisanju kompaktnog i čvrstog sistema ideja, koji je dominantno obeležen feminizmom. Feminističke ideje podjednako je zastupala i u beletristici, u esejističko-teorijskim radovima i u književnoj kritici. S obzirom na znanje jezika i međunarodno iskustvo i kontakte, bila je veoma dobro upoznata sa dešavanjima u Evropi i predano je pratila formiranje i razvoj feminističkih organizacija, kao i idejno raslojavanje feminističkog pokreta. Julka Hlapec Đorđević pažljivo analizira dve po mnogo čemu različite manifestacije feminizma, ideologiju i pokret, pa je feminizam, i kao teorija i kao praksa predmet njenih eseja. Povodom njenih tekstova antropološkinja Svetlana Slapšak zaključuje da predstavljaju „promišljenu i veličanstvenu građevinu nekoga ko je pre svega bio analitičar”, a da je njen feminizam „interdisciplinarni poduhvat humanistike” (Slapšak 2004). Upravo ova interdisciplinarnost i humanistički pristup obezbeđuju širinu tema i uvida u njenim tekstovima (Milinković, Pantelić, Škodrić 2013).

Feminističke ideje Julka Hlapec Đorđević je formulisala na tri plana: feminizam u teorijsko-esejističkim radovima, feminizam u (književnoj) kritici i feminizam u književnosti (Milinković 2012). Teorijski diskurs dominira u esejima Sudbina žene. Kriza seksualne etike i u knjizi Studije i eseji o feminizmu. U teorijskim promišljanjima odbijajući polno, biološko razlikovanje, Julka Hlapec Đorđević čvrsto stoji na stanovištu individualizma. „Insistirajući na racionalizaciji rađanja kao temelju emancipacije žene, autorka afirmiše (žensku) seksualnost mimo reproduktivnog okvira, odnosno u emancipatorskom ključu” (Svirčev 2021). Ovakvim stavovima ona pravi iskorak ka onome što će biti centralno pitanje drugog talasa evropskog feminizma, koji će prvim feministkinjama zamerati upravo nastojanje da se u okvirima već postojećih podela i društvenih načela, obezbede bolji uslovi za ženskost. Njeno insistiranje na individualizmu približava je, takođe, onome što će nekoliko decenija kasnije Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir) formulisati kao postajanje ženom (Milinković 2012).

Feminističko čitanje autorka primenjuje u člancima književne kritike objavljenim u knjizi Studije i eseji o feminizmu II (1937). U ovim kritičkim tekstovima nalaze se elementi onoga što će biti prepoznato kao feministička kritika, koja je politična i polemička u svojoj osnovi. Ona istražuje polne razlike prikazane u književnosti, ženu kao junakinju u književnosti, kao i funkcionisanje feminističke ideologije u književnom tekstu na različitim nivoima.

U svojim proznim knjigama Julka Hlapec Đorđević, takođe, implementira feminističke ideje, i to dominantno i eksplicitno u romanu Jedno dopisivanje i sporadično u knjizi poetske proze i putopisa Osećanja i opažanja. Siže, zaplet i junakinju romana Jedno dopisivanje Julka Hlapec Đorđević izgrađuje u skladu sa sopstvenim teorijskim idejama. Ljubavni zaplet gradi tako da njime preispituje formu tradicionalnog braka i zalaže se za novu ljubavnu i seksualnu etiku, a glavnu junakinju gradi kao tip nove, moderne, obrazovane, samosvesne žene (Milinković 2014). Pored feminističke idejne osnove na kojoj počiva, roman Jedno dopisivanje i sa književno-estetskog stanovišta predstavlja izuzetno značajan tekst i time se pridružuje, kao nezaobilazna karika, produkciji romana međuratog perioda. Roman je koncipiran kao prepiska dvoje ljubavnika (preljubnika) i delom je autobiografski zasnovan. Prepoznat je kao najdosledniji feministički roman međuratnog perioda. Nakon objavljivanja pozitivno je ocenjen, ali je zbog radikalnosti pre svega ideja o majčinstvu, braku i razvodu, odnosno o bračnoj prevari i ženskoj seksualnosti, bio i predmet polemika i to na stranicama feminističke štampe. Intenzivna polemika je vođena u Ženskom pokretu nakon koje Julka Hlapec Đorđević prestaje da sarađuje sa ovim časopisom. Analizirajući centralne tačke ove polemike Žarka Svirčev smatra da je Julka Hlapec Đorđević raskrinkala koncept patrijarhalnog majčinstva u čijoj osnovi je neravnomerna i nepravična raspodela rada i zaključuje: „Precizno uočavajući manipulativne strategije patrijarhalne retorike svetosti majčinstva, njihove indoktrinirajuće efekte, Hlapec Đorđević ogoljava mehanizme nasilja koji su u njihovoj osnovi, a koji ženi oduzimaju svaki vid integriteta. (…) Materinstvo/roditeljstvo valja da bude reformisano (revolucionarisano) u pravcu preraspodele odgovornosti i zaduženja” (Svirčev 2021). Takođe, roman je bio predmet i sudskog spora u Pragu (1934) jer je autorka tužila kritičarku Anu Urbanovu koja je iznela uvrede na njen račun i koja je tvrdila da su u romanu podsmešljivo prikazani Česi. Spor je završen dogovorom dveju strana i povlačenjem tužbe. Suđenje je bilo ispraćeno i u češkoj i u jugoslovenskoj štampi. Sve ovo svedoči o svojevrsnom književnom skandalu koji je Jedno dopisivanje izazvao. Roman je jedino delo Julke Hlapec Đorđević koje ima savremena izdanja. Objavljen je najpre 2004. u izdavačkoj kući Prosveta sa predgovorom Svetlane Slapšak, zatim u okviru monografije koju je priredio Gojko Tešić Od nadrealizma ka modernizmu. Romani srpske avangarde (2011) i na kraju u izdanju Lagunine edicije Savremenice u knjizi Nove ljubavi (2018) i to sa romanom Plava gospođa Milice Janković, još jednim romanom koji tematizuje žensku preljubu.

Julka Hlapec Đorđević je pisala tridesetih godina XX veka, poznavala je strane jezike i druge kulture, imala je vanredno obrazovanje i životno iskustvo. Bila je svesna složenosti feminističke problematike i upoznata sa najsavremenijim idejama u toj oblasti. Zahvaljujući svemu tome Julka Hlapec Đorđević i sama izgrađuje i razvija složen idejni sistem. Individualizam i konstrukcija ženskog identiteta, insistiranje na posebnosti svake žene i pluralističko shvatanje ženske prirode, ideje o modernom braku i intelektualizaciji seksualnosti, kao i transpozicija teorijskog mišljenja u književni tekst, čine idejna i problemska čvorišta njene misli i obezbeđuju joj iskorak iz sopstvenog vremena i poziciju jedne od najznačajnijih žena u istoriji srpske književnosti i kulture. Ipak, delo Julke Hlapec Đorđević nije uvršteno u kanonske istorije srpske književnosti, ali jeste sve češće predmet savremenog proučavanja književnosti, posebno onih istraživačica zainteresovanih za žensku književnost.

Sudbina žene. Kriza seksualne etike. Ljubljana: Delniška tiskarna. 1930.

Jedno dopisivanje. Beograd: Geca Kon. 1932.

Studije i eseji o feminizmu. Beograd: Život i rad. 1935.

Osećanja i opažanja.  Beograd: Život i rad. 1935.

Studije i eseji o feminizmu II. Beograd: Radomir D. Ćuković. 1937.

Jensterle-Doležal, Alenka. 2016. „Genealogija u južnoslovenskom romanu 20. veka: Zofka Kveder i Julka Hlapec-Đorđević”. Knjiženstvo: časopis za studije književnosti, roda i kulture, 6 (6), online.

Jensterle-Doležal, Alenka. 2020. „Nation (Transnationality), Gender and Politics in the Feminist Work of Julka Chlapec-Djordjević”. Knjiženstvo: časopis za studije književnosti, roda i kulture, 10 (10), online.

Koh, Magdalena. 2015. „Majstorice feminističkog eseja”. Književna istorija, 47 (157): 209–232.

Milinković, Jelena. 2022. „Julka Hlapec Đorđević: prilozi za feminističku biografiju”. U: Mladena Prelić, Lada Stevanović, Miroslava Lukić Krstanović (ur.), Rod, znanje, moć, 15–34. Beograd: Etnografski institut SANU.

Milinković, Jelena. 2018. „Nove ljubavi novih žena”. Nove ljubavi. Predgovor, 9 – 39. Beograd: Laguna.

Milinković, Jelena. 2014. „Tematizacija ljubavne priče u romanu Jedno dopisivanje Julke Hlapec Đorđević”. Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. 62 (1): 167–184.

Milinković, Jelena. 2014. „Dopisivanje Jednog dopisivanja: tri fragmenta o romanu Jedno dopisivanje Julke Hlapec Đorđević”. Sveske, časopis za književnost, umetnost i kulturu, 111: 135–142.

Milinković, Jelena. 2013. „Susreti kultura u romanu Jedno dopisivanje Julke Hlapec Đorđević i putopisu Novi svet ili U Americi godinu dana Jelene Dimitrijević”. U: Ivana Živančević Sekeruš (ur.), Šesti međunarodni interdisciplinarni simpozijum „Susret kultura”, Zbornik radova, Knjiga II, 1261–1272. Novi Sad: Filozofski fakultet.

Milinković, Jelena. 2012. „Osobenost pripovedačkog postupka u romanu Jedno dopisivanje Julke Hlapec Đorđević”. U:  Snežana Gudurić (ur.), Jezici i kulture u vremenu i prostoru I, tematski zbornik, 599–610. Novi Sad: Filozofski fakultet.

Pantelić, Ivana,  Jelena Milinković,  Ljubinka Škodrić. 2013. Dvadeset žena koje su obeležile XX vek u Srbiji. Beograd: NIN.

Slapšak, Svetlana. 2004. „Julka Hlapec Đorđević Jedno dopisivanje: odgovor posle sedamdeset godina”. Pogovor. Julka Hlapec Đorđević. Jedno dopisivanje, 153–170. Beograd: Prosveta.

Spasović, Ivana. 2016. „Istoriografsko, feminističko i književno delo dr Julije Hlapec Đorđević (1882–1969)”. Zbornik Matice srpske za istoriju, 93: 33–53.

Svirčev, Žarka. 2021. „Politike seksualnosti Ženskog pokreta”. U: J. Milinković i Ž. Svirčev (ur.), Ženski pokret (1920–1937): zbornik radova, 147–165. Beograd: Institut za književnost i umetnost.

Svirčev, Žarka. 2021. „Ibzen jugoslovenskih feministkinja”. U:  Ivana Živančević-Sekeruš, Željko Milanović, Zoran Paunović (ur.), Zbornik radova: Jedanaesti međunarodni interdisciplinarni simpozijum „Susret kultura”, 154–165. Novi Sad: Filozofski fakultet.

Svirčev, Žarka. 2020. „Žene na putu: potisnuti narativ srpske/jugoslovenske kulture”. Knjiženstvo: časopis za studije književnosti, roda i kulture, 10 (10), online.

Julka Hlapec Đorđević na projektu Kakva ženska

Kod dva bela goluba. Radio Beograd 1, 2017.

„Prag, 15. II 192…

Moj jedini, mili, dragi prijatelju,

I meni je ona noć u Purkensdorfu ostala u živoj uspomeni. Žarila sam od ljubavnog nadahnuća, letela prostorima svemira, živela sto života. Sećam se vrlo dobro da se poput munje pronela mojim bićem želja: sada bih htela umreti! Nisam znala kada ste otišli, niti kada sam zaspala. U stvarnost me je doveo ujutru cvrkut ptica iza prozora i snop sunčanih zrakova, uprt na moje lice. Moj moralni Katzenjammer bio je grozan! Iako opijena Schnitzlerovim romanima, mučila me je savest.

Vrlo mi krivite ako mislite da se za „Vas” nisam htela udati. Ja uopšte, a naročito onda, nisam marila za brak i bila sam preneražena što ste i Vi otišli među prosioce. Već pomisao da bih morala napustiti svoje ime i da moja deca ne bi se zvala po meni, činila mi je instituciju braka antipatičnom. Pak šta bi bilo sa mojom čežnjom za saznanjem, naukom? Kada me je jedva sedamnaestogodišnju jedan debeljasti Srbijanac, ministar, poslanik, šta li, zapitao da li me sme zaprositi od mame, prsnula sam u smeh. Udavati se a ne znati još dobro Pitagorin zakon? Spustiti se sa eteričnih visina Duzinih suza, Baudelairovih pesama, Debussyevih etida u prozaičnu atmosferu perina i kolača? Ljubav je jedno, brak je drugo, roditeljstvo treće, privatno domaćinstvo četvrto, a to sve se skupi, postavi na jednu kartu i pita se žena: hoćeš li ili nećeš? Moj odgovor bi glasio: ovo hoću, ono neću. I sada me još dovodi moj estetizam u ekstazu. Juče su mi slučajno došli u ruke Rilkeovi stihovi: An die Duse. To beše čitav mali doživljaj za mene. Valjda što sam nekada ludovala za njom.”

Odlomak iz romana Jedno dopisivanje. Izvor: Nove ljubavi. Beograd: Laguna, 2018, str. 230–231.