Ferari Rahela (Fraynd Bella Rochel)

Rahela Ferari je jedna od najznačajnijih posleratnih glumica kod nas. Već od prvih odigranih uloga potvrdila je ne samo izuzetan glumački dar nego i osobenost u pristupu kreiranju likova. U radu ove glumice princip prilagođavanja unutrašnjoj radnji predstavlja posebnost njenog glumačkog izraza.

Rahela Ferari je glumica čije je pravo ime bilo Fraynd Bella Rochel odnosno Roža/Ruža Frajnd, a posle udaje za glumca i reditelja Aleksandra Stojkovića njeno zvanično ime je bilo Marija Stojković. Nakon muževljeve smrti, uzela je umetničko ime Rahela Ferari. Posle braka sa Aleksandrom Stojkovićam nije se više udavala.

Naklonost za pozorište ispoljila je u najranijem detinjstvu. Svoju darovitost pokazala je u školskim priredbama u kojim je učestvovala. Profesionalnu glumačku karijeru započela je u Novom Sadu. Bila je član Srpskog narodnog pozorišta od 1. avgusta 1930. godine do 31. jula 1936. godine, kao i Narodnog pozorišta dunavske banovine (kako se od 1936. do 1941. godine zvalo Srpsko narodno pozorište), od 1. avgusta 1936. godine do 31. jula 1940. godine. Godine 1938. godine bila je na stručnom usavršavanju u Budimpešti. Po povratku je bila pozvana u Umetničko pozorište u Beogradu gde je prešla 1. avgusta 1940. godine. Član ovog pozorišta je bila sve do Drugog svetskog rata. Budući da je bila Jevrejka, za vreme okupacije živela je u ilegali. Posle oslobođenja ponovo je bila angažovana u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu do 1947. godine. Iste godine, postala je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, koje je te godine i osnovano, i u kom je u stalnom angažmanu ostala sve do penzionisanja. Posle penzionisanja, u ovom pozorištu je ostala u svojstvu doživotnog počasnog člana.

U toku svoje umetničke karijere ostvarila je oko dvesta likova u delima jugoslovenskih i stranih pisaca, na scenama brojnih pozorišta. Igrala je i u velikom broju filmskih i televizijskih ostvarenja.

Godine 1960. dobila je Oktobarsku nagradu grada Beograda za ulogu Ebi u predstavi Ateljea 212 Arsenik i stare čipke, a 1964. godine Sterijinu nagradu za ulogu Sarke u Ožalošćenoj porodici. Sedmojulsku nagradu Srbije – društveno priznanje za stvaralački rad i izuzetne vrednosti dobila je 1972. godine. Odlikovana je Ordenom rada sa zlatnim vencem 1974. godine, a iste godine je dobila Plaketu grada Beograda. Dobitnica je priznanja Dobričin prsten 1986. godine. Zlatnom medaljom „Jovan Đorđević”, najviše priznanje koje Srpsko narodno pozorište daje svojim članovima,  nagrađena je 1990. godine.

Rahela Ferari je više puta u životu menjala ime. Pred Drugi svetski rat zvala se Bela. Za vreme Drugog svetskog rata, budući da je Jevrejka, sakrivala se u stanovima prijatelja u Beogradu i ponovo je promenila ime u Ruža. U tom periodu jedan događaj je zauvek izmenio njen život. Njen glumački dar joj je spasao život. U jednoj od noćnih racija Gestapoa, došli su pred kuću gde se krila. Prijateljica koja je slučajno videla parkiran automobil Gestapoa ispred te kuće dotrčala je i rekla da je Ruža dobila angažman u pozorištu u Pančevu. O tome Rahela Ferari svedoči:

„To je bila uloga mog života. Počela sam da grlim gestapovce, da se smejem, da igram sa Smiljkom, pa smo ih pozvali u kuću, da ih častimo zbog navodnih lepih vesti. Poslužile smo ih rakijom i radosno cvrkutale o mom budućem pozorišnom angažmanu. Izgleda da smo bile vrlo ubedljive, jer su agenti zaboravili da nas legitimišu, pre nego što su otišli. Kada sam se posle toga pogledala u ogledalu, u njemu sam videla lik nepoznate žene. Shvatila sam da sam osedela za svega nekoliko minuta. Moja tamno smeđa kosa, bila je bela.”

O njenom životu, naročito tokom Drugog svetskog rata, napravljena je predstava Rahelina kutija u pozorištu Madlenianum.

U seriji Veliki srpski glumci, Pošte Srbije su 2007. izdale marku sa likom Rahele Ferari, a u Izraelu je uvrštena u svetski almanah Ko je ko u svetu Jevreja.

O radu Rahele Ferari pisali su teatrolozi, kritičari, reditelji i iznosili mišljenje o njenoj posvećenosti u radu na ulogama, kao i o moći transformacije koju je ova glumica posedovala u građenju scenskog jezika. Takođe, o njenoj predanosti radu na malim ulogama koje, zahvaljujući njenoj igri, imaju posebno mesto u predstavama u kojima je igrala. Pisali su i o radu na detaljima koji na sceni dobijaju posebno značenje, ali i o radu na unutrašnjim radnjama koje su izražene kroz minuciozan pokret tela, što predstavlja osobenost ove izuzetne glumice.

Teatrolog dr Petar Marjanović je pisao o glumačkom radu i senzibilitetu Rahele Ferari:

„Rahela Ferari ima zavidnu moć transformacije, pokretljivu glumačku maštu i sposobnost da svaki lik ‘snabde’ nekom tajnom. Te osobine – uz vitalnost i sposobnost za preobražavanje i retko umeće da u gotovo svakoj ulozi pronađe suštinu komičnog  – omogućile su joj da bude prirodni i vrlo moderan partner i najmlađoj generaciji glumaca” (Јовановић 1990, 64).

Reditelj Miroslav Belović primećuje Rahelinu sposobnost da dizajnira protok vremena na sceni što svedoči o prilagođavanju unutrašnjem ritmu izraženom kroz radnju. Belović takođe govori o glumičinom traganju za pravim izrazom kroz glumački pokret: „Rahela dobro zna da bez tačno pronađene plastike govora i tela lik na sceni ne može ubedljivo da egzistira. Zato već od prvih mizanscenskih proba Rahela eksperimentiše sa hodom, načinom stajanja, oblikom sedenja, traga za gestovima, pokušava da pronađe tempo i ritam osvajanja prostora, za svaki novi lik traži i drugo osećanje proticanja vremena” (Јовановић 1990, 74).

Reditelj Belović piše i o intuiciji Rahele Ferari, koja joj pomaže u procesu transformacije i u traganju za  osobenim ritmom lika koji gradi: „ona je umetnost glumačkog preobražavanja podigla na visoki stupanj, otkrivajući u likovima unutarnju, skrivenu muziku koju može samo da čuje umetnik izuzetne intuicije” (Јовановић 1990, 75).

Reditelj dalje govori o Rahelinim unutrašnjim ritmovima koji su važni u glumačkom izrazu jer osvetljavaju dramsku celinu: „Njena posmatračka oštrina i njena inventivna scenska drskost, ne samo da joj obezbeđuju celokupnost i sverealnost lika, nego joj daju privilegiju da svakoj predstavi, u glavnoj ili epizodnoj roli svejedno, sugeriše unutrašnje ritmove, uvećava objektivnu dramsku celinu” (Јовановић 1990, 81).

Specifičnost senzibiliteta glumice Rahele Ferari omogućavao joj je da igra uloge koje su bile u različitoj životnoj dobi, a to nije samo pitanje rediteljskog izbora nego i sposobnosti glumice da prilagodi svoj lični ritam ritmu lika koji igra: „Novosadski reditelji tražili su od nje da igra sve: i sasvim mlade devojke – šiparice, i žene srednjih godina, i bake. Njoj su uvek najviše odgovarale karakterne uloge i ostvarujući ih sa svojevrsnim senzibilitetom ona je više od deset godina nosila repertoar u Srpskom narodnom pozorištu” (Татић 1970, 5).

O vibracijama glumačke igre kojom je glumica uspela da kroz pokret izrazi „talasanje” hoda, koje se sa ostalim pokretima i glasom trajno urezuje u sećanje gledaoca, teatrolog dr Marjanović beleži: „U liku gospođe Gogan, Rahela Ferari oživela je promašenost i ljudsku tragiku siromašne žene iz predgrađa Dablina. Pri tom, njena glumačka sredstva po pravilu imaju puno pokriće u stvarnosti, tako da gledaoci imaju utisak potpune psihološke verodostojnosti i životnosti. U ovoj ulozi ona je instinktom vrsne karakterne glumice, pronašla i karakteristična ‘talasanja’ razdešnog hoda gospođe Gogan, i umorne pokrete, od rada istrošenih, ruku i modulacije, od bede prozuklog, glasa – ta uloga svim tim se trajno urezuje u sećanje. U toj ulozi, Rahela Ferari je u nekim scenama ostvarila sklad kojega se na sceni domognu samo izuzetni glumci: strašno u smešnom” (Marjanović 2006, 61).

Govoreći o svojim prvim učiteljima, glumcima Lazi Lazarević i  Olgi Ilić, Rahela kaže:

„Naučila sam, upravo njih posmatrajući, naučila sam to zauvek, da je najveća vrednost umeti biti jednostavan na sceni u svakoj prilici… Ako sam to ikad uspela da izrazim na sceni, uspela sam njima zahvaljujući” (Адамовић 1975, 17).

Želja glumice Rahele Ferari je bila da po ugledu na staru glumicu iz Pešte koju je gledala u mladosti „Samo prođe scenom, samo sedi, samo trepće, ili ne znam šta već” (Јовановић 1990, 85).

Rahela Ferari je veoma slikovito objasnila stvaralački trenutak i proces kroz koji je emotivno prolazila u procesu stvaranja lika. Njena potreba da duboko zaroni u neki lik, u prostor imaginacije, introvertne refleksije, dovodili su je do rešenja nađenog u magnovenju: „Kopka me: kad neko duboko zaroni u neki lik,  š t a  može da izvuče iz njega? Nije to samo stvar prostudiranosti, ni piščeve lucidnosti, ni rediteljske spretnosti: tu odlučuje, u prvom redu, talenat glumca. Ne, ne govorim o celoj ulozi, govorim o onom neizmernom zadovoljstvu koje donosi rešenje nađeno u magnovenju, u jednoj sekundi stvaranja, koje naiđe nezadrživo kao erupcija. Uloga je kao zanat: radi se, radi se, radi se, ali kao što majstor u jednom času, u jednom deliću nadahnuća, čega li, skrene i napravi nešto što dotle  n i j e  pravio, tako i glumac: odjednom blesne, nađe nešto  n o v o  …”  (Политика, 27. април 1975, 17).

Reči Isidore Sekulić, po mišljenju kritičara, govoreći o psihičkoj evoluciji kreacije, stilizaciji i pozorišnoj tehnici,  opisuju igru glumice Rahele Ferari: „Ima glumaca – kako je to lepo i precizno napisala Isidora Sekulić – u čijoj se glumi nikada ne zna trenutak za pljeslanje. To su oni glumci, oni umetnici koji i psihičkom evolucijom svoje kreacije i stilizacijom i pozorišnom tehnikom čak i od male role naprave čitav jedan život, čitavu jednu dramu”  (Mirković 1971, 45).

Govoreći o ličnom izboru najznačajnijih uloga Rahele Ferari, teatrolog Marjanović piše: „To su gospođa Goglan, Ksenija Buličov, Tetka Ebi, Sarka i Gilkrist – pet uloga u kojima je Rahela Ferari demonstrirala izražajnu skalu u rasponu od granginjolski efektne komedije i groteske do karakternih uloga sa valerima tragičnog, a koje su ostvarene takvim intenzitetom i raznovrsnošću da izazivaju iskreno strahopoštovanje i podstiču na razmišljanje o suštini glumačkog lika ove umetnice” (Марјановић 1969, 12).

Veoma je značajno razumeti pristup pozorišnom izrazu glumice Rahele Ferari do kog je ona došla, a koji je na granici između realizma i nadrealizma. Sledeći sopstveno osećanje pozorišnog jezika i dejstva na gledaoca, temeljno gradeći lik unutaр sopstvenog glumačkog kapaciteta, uspevala je da na sceni dovede i sebe i gledaoca do osećanja koje je duboko utemeljeno u glumičinoj unutrašnjoj radnji na sceni.

Način na koji je glumica Rahela Ferari kroz minuciozne pokrete gradila scenski jezik, bio je značajan za građenje njenog scenskog prisustva. Ti pokreti su imali jedan važan zadatak. To je da grade snažno dejstvo na gledaoca i čine glumicu Rahelu Ferari nezaboravnom.

1.	-, (Dva cvancika, Milovan Glišić), 04.10.1925, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
2.	Hajderi (Tri devojčice, Alfred Marija Vilner, Hajnc Rajhert), 30.11.1930, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
3.	Beti (Naliv-pero, Laslo Fodor), 08.09.1931, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
4.	Robinja (Smrt majke Jugovića, Ivo Vojnović), 23.11.1931, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
5.	III barska dama (Leskovčani u Parizu, Natalija Arsenović), 06.12.1931, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
6.	Ruža (alternacija (Devojačka kletva, Ljubomir Petrović), 19.12.1931, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
7.	Učiteljica engleskog jezika (Gospođa ministarka, Branislav Nušić), 09.01.1932, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
8.	Žurka (Vrela krv /Nečista krv/, Radivoj Dinulović), 14.01.1932, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
9.	Kiti (Poslednji lord, Ugo Falena), 22.01.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
10.	Sonja (Putem iskušenja, Radoslav Vesnić), 24.01.1932, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
11.	-, (Zla žena, Jovan Sterija Popović), 21.02.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
12.	-, (Izbiračica, Kosta Trifković), 03.03.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
13.	Meri Bekster (Roksi, Bari Koners), 05.03.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
14.	Lisijen Moranž (U novoj koži, Etjen Rej), 19.03.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
15.	Gđa Vilton (Gabrijel Borkman, Henrik Ibzen), 31.03.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
16.	Jelena (Karađorđe, Miloš Cvijetić), 31.03.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
17.	Neža (Španska muva, Ernst Bah, Franc Arnold), 01.05.1932, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
18.	Franka (Skampolo, Dario Nikodemi), 05.05.1932, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
19.	Sonja (Putem iskušenja, Radoslav Vesnić), 19.07.1932, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
20.	Služavka (Baltazar, Leopold Maršan), 10.08.1932, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
21.	Juca Sokolović (Večiti mladoženja, Jakov Ignjatović, Aleksandar Ilić), 27.08.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
22.	Frau Gabrijela (Pop Ćira i pop Spira, Stevan Sremac), 27.08.1932, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
23.	Devojka (Ženidba i udadba, Jovan Sterija Popović), 03.09.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
24.	Lujza (Intimni život, Noel Kauard), 20.10.1932, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
25.	Bara (Šokica, Ilija Okrugić), 30.10.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
26.	Jedan mulat, La-Lo, Đulsa, Prva članica ženskog društva (Put oko sveta, Branislav Nušić), 06.11.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
27.	Natica (Domaći učitelj, Miloje Koča), 15.11.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
28.	Eva (Pred smrću, Alfred Savoar, Leopold Maršan), 15.11.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
29.	Prva snaha (Smrt majke Jugovića, Ivo Vojnović), 26.11.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
30.	Mara (Despot Đurađ Branković, Karolj Obernjik), 04.12.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
31.	Aglaja (Idiot, Fjodor Mihajlovič Dostojevski), 13.12.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
32.	II snaja (Nečista krv, Borislav Stanković), 15.12.1932, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
33.	Služavka (Miš, Miloje Koča), 22.12.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
34.	Lenka (Seoska lola, Ede Tot), 25.12.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
35.	Ledi Milford (Spletka i ljubav, Fridrih Šiler), 29.12.1932, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
36.	Živana (Đido, Janko Veselinović), 07.01.1933, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
37.	Belina (Uobraženi bolesnik, Žan Batist Poklen Molijer), 12.01.1933, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
38.	Ljubica (Đido, Janko Veselinović), 14.01.1933, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
39.	Stana (Koštana, Borisav Stanković), 15.01.1933, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
40.	Sobarica kod Protasovih (Živi leš, Lav Nikolajevič Tolstoj), 26.01.1933, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
41.	Stefka, Prvi čovek (Ivkova slava, Stevan Sremac), 29.01.1933, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
42.	Ros-Kroa  (Kakav otac takav sin, Moris Devalijer, Antoni Mars), 09.02.1933, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
43.	Goropadna (Pepeljuga, Radivoj Dinulović), 19.02.1933, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
44.	Žaneta Maltur (U zatišju, Uroš Dojčinović), 23.02.1933, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
45.	Marija (Poljubac pred ogledalom, Laslo Fodor), 01.03.1933, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
46.	Ledi Kapulet (Romeo i Julija, Viljem Šekspir), 02.03.1933, Niš, Gradsko povlašćeno pozorište
47.	Milica (Smrt Uroša V, Stefan Stefanović), 14.03.1933, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
48.	-, (Šah-šeh, Lukijan Trivunac Branković), 30.03.1933, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
49.	-, (Kaplar Miloje, Filip Dimanoar, Adolf Deneri), 03.04.1933, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
50.	Mariška (Mister Dolar, Branislav Nušić), 30.04.1933, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
51.	Ema Gosvil (Kin, Aleksandar Otac Dima), 17.09.1933, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
52.	-, (Antigona, Sofokle), 28.09.1933, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
53.	-, (Marusja, Lav Nikolajevič Urvancov), 12.12.1933, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
54.	-, (David Koperfild, Čarls Dikens), 16.01.1934, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
55.	Anka (Gospođa ministarka, Branislav Nušić), 07.02.1934, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
56.	Spirinica (Narodni poslanik, Branislav Nušić), 08.07.1934, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
57.	Fernanda (Tovarišč, Žak Deval), 20.09.1934, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
58.	Emina (Zulumćar, Svetozar Ćorović), 29.09.1934, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
59.	Mahijeta (Zvonar bogorodičine crkve, Viktor Igo), 30.10.1934, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
60.	Robinjica Vlahinja (Hasanaginica, Milan Ogrizović), 01.11.1934, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
61.	Persida (Protekcija, Branislav Nušić), 03.11.1934, Novi Sad, Sekcija Dunavske banovine
62.	Antoaneta (Pariska sirotinja, Ežen Nis, Eduar Brizbar), 08.11.1934, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
63.	Florija-Toska (Toska, Viktorijen Srdu), 15.11.1934, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
64.	Karolina (Graničari, Josip Frajdenrajh), 17.11.1934, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
65.	Gđa Kornides (Otmena dama, Zigfid Gajer), 24.11.1934, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
66.	Arsićka (UJEŽ, Branislav Nušić), 28.09.1935, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
67.	Gina (Ožalošćena porodica, Branislav Nušić), 03.10.1935, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
68.	-, (Analfabeta, Branislav Nušić), 02.11.1935, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
69.	Tanjina baba (Putem cveća, Valentin Petrovič Katajev), 05.11.1935, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
70.	Gđa Kuzine (Naš popa kod bogatih, Kleman Votel), 05.12.1935, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
71.	Prasjuk majka (Milion muka, Valentin petrovič Katajev), 30.01.1936, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
72.	Druga devojka (Šokica, Ilija Okrugič), 19.04.1936, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
73.	Avdotja (Marusja, Lav Nikolajevič Urvancov), 21.04.1936, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
74.	Ljubica (Đido, Janko Veselinović), 26.04.1936, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
75.	Mica (Uskočnica, Petar Krstonošić), 03.05.1936, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
76.	Serafima (Novi dom, Mihail Afanasijevič Bulgakov), 12.09.1936, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
77.	Vojvotkinja (Zeleni frak, Robert de Fler, Gaston Kajave), 15.09.1936, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
78.	Dr Klotilda Vimer (Matura, Laslo Fodor), 22.09.1936, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
79.	Gospođa Draga (Dr, Branislav Nušić), 04.10.1936, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
80.	Snaša (Oslobođenje Koste Šljuke, Petar Petrović), 12.11.1936, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
81.	Arina (Ženidba, Nikolaj Vasiljevič Gogolj), 06.12.1936, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
82.	Kvašnja (Na dnu, Maksim Gorki), 12.12.1936, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
83.	Spirinica (Narodni poslanik, Branislav Nušić), 20.12.1936, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
84.	Polenska (Kontušovka, Aksel Nilsen), 22.12.1936, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
85.	Saveta, La-Lo, Nazlija (Put oko sveta, Branislav Nušić), 25.12.1936, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
86.	Teta Mali (Ljudi na santi, Viljem Verner), 13.03.1937, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
87.	Gđa Šoltes (Čovek pod mostom, Oto Indig), 11.05.1937, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
88.	Vojvotkinja (Čaša vode, Ežen Skrib), 14.10.1937, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
89.	Zafir hanuma (Hasanaginica, Milan Ogrizović), 28.10.1937, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
90.	Prva glumica (Hamlet, Viljem Šekspir),27.11.1937, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
91.	Karolin (Kokosov orah, Marsel Ašar), 18.01.1938, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
92.	Spasićka (UJEŽ, Branislav Nušić), 30.01.1938, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
93.	Rašela (Vasa Železnova, Maksim Gorki), 08.02.1938, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
94.	Jula (Voda sa planine, Radomir Plaović, Milan Đoković), 18.04.1938, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
95.	Sarka (Ožalošćena porodica, Branislav Nušić), 12.05.1938, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
96.	Amalija (Šta je istina?, Luiđi Pirandelo), 28.05.1938, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
97.	Blandina (Sluga dvaju gospodara, Karlo Goldoni), 18.10.1938, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
98.	Tetka Polina (Bucov, Žan de Letraz), 15.11.1938, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
99.	Profesorova žena (Rastanak na mostu, Radomir Plaović, Milan Đoković), 03.01.1939, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
100.	Marija (Bogojavljenska noć, Viljem Šekspir), 31.01.1939, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
101.	Đudita (Junak, Serđo Puljeze), 14.02.1939, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
102.	Rahela (Igra o muci Isusovoj, Karl Šenher), 04.04.1939, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
103.	Žermena Leskalije (Šesti sprat, Alfred Šari), 27.04.1939, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
104.	Fani (Ulični svirači, Paul Šurek), 16.05.1939, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
105.	Marta (Peć, Emil Vahek), 13.06.1939, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
106.	Julka (Moji đetići, Mijušković Vladimir, Jovan Gec), 28.09.1939, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
107.	Predsednikovica (Karijera Joška Pučika, Ivan Stodola), 30.09.1939, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
108.	Gospođa Miler (Spletka i ljubav, Fridrih Šiler), 31.10.1939, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
109.	Živka (Gospođa ministarka, Branislav Nušić), 04.11.1939, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
110.	Fema (Pokondirena tikva, Jovan Sterija Popović), 05.12.1939, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
111.	Mara (Tri bekrije, Johan Nestroj), 19.12.1939, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
112.	Tijana (Večiti mladoženja, Jakov Ignjatović), 19.03.1940, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
113.	Angela (Služavka Ana, Deže Kostolanji), 28.05.1940, Novi Sad, Narodno pozorište Dunavske banovine
114.	Starica (Mandragola, Nikolo Makijaveli), 14.08.1940, Beograd, Umetničko pozorište
115.	-, (Krik života, Aron Beraha), 30.10.1940, Beograd, Umetničko pozorište
116.	Rozaura (Lažljivac, Karlo Goldoni), 22.11.1940, Beograd, Umetničko pozorište
117.	Demiđevna (Najezda, Leonid Leonov), 17.03.1945, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
118.	Majka (Mati, Karel Čapek), 12.04.1945, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
119.	-, (Narodni poslanik, Branislav Nušić), 26.04.1945, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
120.	Olga Pavlovna (Tuđe dete, Vasiljevič Vasilije Škvarkin), 09.07.1945, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
121.	Nazar (Nepokoreni, Siniša Ravasi), 05.08.1945, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
122.	Olga Uranova (Svinjarka, Jaluner Jakov Jonovič), 25.10.1945, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
123.	Živka (Gospođa ministarka, Branislav Nušić), 18.11.1945, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
124.	Pelagija Smirnova (Negde u Moskvi, Mihail Červinski, Vladimir Z. Mas), 10.01.1946, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
125.	Zmejukina (Svadba, Anton Pavlovič Čehov), 08.08.1946, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
126.	Maša (Oklopni voz, Vsevolod Ivanov), 08.11.1946, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
127.	Ulita (Šuma, Aleksandar Nikolajevič Ostrovski), 19.03.1947, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište
128.	Vojnickaja, Marija Vasiljevna (Ujka Vanja, Anton Pavlovič Čehov), 06.04.1948, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
129.	Šjora Paškva (Ribarske svađe, Karlo Goldoni), 10.04.1948, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
130.	Gospođa Kandor (Škola ogovaranja, Ričard Brinzli Šeridan), 10.06.1948, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
131.	Jelena Gornostajeva (Ljubov Jarovaja, Konstantin Trenjov), 28.12.1948, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
132.	Gospođa Zelenićka (Rodoljupci, Jovan Sterija Popović), 23.05.1949, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
133.	Nina Vasiljevna Smeljskaja (Talenti i obožavaoci, Aleksandar Nikolajevič Ostrovski), 05.11.1949, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
134.	Lizaveta Bogdanovna (Mesec dana na selu, Ivan Sergejevič Turgenjev), 05.01.1951, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
135.	Ksenija (Jegor Buličov, Maksim Gorki), 09.06.1951, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
136.	Dorimena (Građanin plemić, Žan Batist Poklen Molijer), 12.06.1953, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
137.	Dojkinja – alternacija (Romeo i Đulijeta, Viljem Šekspir), 15.04.1954, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
138.	Prosjakinja (Krvave svadbe, Federiko Garsija Lorka), 24.11.1954, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
139.	Sarka (Ožalošćena porodica, Branislav Nušić), 21.01.1955, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
140.	Fjokla Ivanovna (Ženidba, Nikolaj Vasiljevič Gogolj), 28.01.1956, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
141.	Zelanićka (Rodoljupci, Jovan Sterija Popović), 14.03.1956, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
142.	Gđa Gogan (Plug i zvezde, Šon O Kejsi), 01.02.1957, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
143.	Gospođa Malaprop (Suparnici, Ričard Brinzli Šeridan), 21.06.1957, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
144.	Ane Mence-Bobali („Allons Enfants“) (Dubrovačka trilogija, Ivo Vojnović), 24.01.1958, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
145.	Soja (Gospođa ministarka, Branislav Nušić), 11.04.1958, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
146.	Barbeta (Za Lukreciju, Žan Žirodu), 25.12.1958, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
147.	Beba (KUĆEVLASNIK I PALIKUĆE, Maks Friš), 16.12.1959, Beograd, Atelje 212
148.	Žena kaplara provokatora  (POLICAJCI, Slavomir Mrožek), 21.03.1960, Beograd, Atelje 212
149.	Gospođa Klandon (Nikad se ne zna, Džordž Bernard Šo), 23.03.1960, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
150.	Mis Gilkrist (Talac, Brendan Behan), 29.03.1961, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
151.	Ledi Markbi (Idealan muž, Oskar Vajld), 22.10.1961, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
152.	Ebi (ARSENIK I STARE ČIPKE, Džozef Keselring), 18.11.1961, Beograd, Atelje 212
153.	Služavka (Dona Rosita, Federiko Garsija Lorka), 13.10.1962, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
154.	Gđa Draga (Dr, Branislav Nušić), 21.05.1964, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
155.	Gospođa Pernel (Tartif, Žan Batist Poklen Molijer), 10.11.1964, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
156.	Zinaida Savišna (Ivanov, Anton Pavlovič Čehov), 17.03.1966, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
157.	Gospođa Hristina (Naši sinovi, Vojislav Jovanović), 29.05.1966, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
158.	Gospođa Pliš (Ne igraj se ljubavlju, Alfred de Mise), 13.03.1968, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
159.	Gospođa Ortanz (Zabavna muzika, Žan Anuj), 13.11.1968, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
160.	Gđa Higins (Pigmalion, Džorž Bernard Šo), 12.11.1969, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
161.	Regina (Povratak Filipa Latinovića, Miroslav Krleža), 16.02.1970, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
162.	Celastina (Celestina, Fernando de Rohas), 29.10.1970, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
163.	Filamenta (Učene žene, Žan Batist Poklen Molijer), 18.05.1971, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
164.	Serafina Iljinišna (Samoubica, Nikolaj Robertovič Erdman), 25.10.1971, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
165.	Vojvotkinja od Berika (Lepeza Ledi Vindermir, Oskar Vajld), 24.02.1973, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
166.	Gospođa Vujićka (Laža i paralaža, Jovan Sterija Popović), 31.01.1974, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
167.	Dada (Aleksandar, Miodrag Đukić), 13.12.1974, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
168.	Julijana Tesman (Heda Gabler, Henrik Ibzen), 30.01.1975, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
169.	Gospođa Higins (Pigmalion, Džordž Bernard Šo), 14.04.1977, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
170.	Kostanca (Trilogija o letovanju, Karlo Goldoni), 01.10.1978, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
171.	Agnija (Pokojnik, Branislav Nušić), 09.04.1983, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
172.	Gospođa Župecki (DOGAĐAJ U MESTU GOGI, Slavko Grum), 08.01.1984, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište
173.	Kari (Per Gint, Henrik Ibzen), 22.02.1986, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
174.	Avdotja (Revizor, Nikolaj Vasiljevič Gogolj), 07.03.1987, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
175.	Gđa Julijana Višnjicki (CRNJANSKI ILI LAKO JE ANDRIĆU, Jelica Zupanc), 12.09.1987, Beograd, Atelje 212
176.	Frade (Dibuk, Shloyme Zanvi Rappoport), 07.09.1989, Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište
177.	Ćelava žena (IZ ŽIVOTA KIŠNIH GLISTA, Per Ulov Enkvist), 03.10.1993, Beograd, Atelje 212

Адамовић, Д. „Ко хоће да је мрвица?”, Политика, 27. април 1975, 17.

Јовановић, Зоран (ур.) 1990. Рахела Ферари: ова књига је посвећена глумици Рахели Ферари лауреату награде „Добричин прстен”. Београд: Музеј позоришне уметности Србије.

Marjanović, Petar. 2006. Zapisi teatrologa: izabrani i novi tekstovi. Novi Sad: Sterijino pozorje.

Марјановић, Петар. „Рахела Ферари”, Позориште, 15. јануар 1969, 12.

Mirković, Milosav. „Rahela Ferari”, Scena, septembar-oktobar 1971, br. 5, 45.

Татић, Марина. „Разговор са Рахелом Ферари”, Дневник, 6. април 1970, 5.

ФЕРАРИ Рахела – Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta

Rahela FERARI – Teatroslov

“Zovem se Bela” – životna priča glumice Rahele Ferari