Zirojević Lečić Bosiljka

Bosiljka Zirojević Lečić rođena je 1971. godine u Novom Sadu. Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1994. godine, odsek Slikarstvo. Postdiplomske studije, odsek Slikarstvo, završila je na istoj Akademiji 2000. godine. Od 2000. godine radi na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Departmanu likovnih umetnosti. Redovni je profesor na istoj instituciji, za užu oblast Slikarstvo. Članica je ULUV-a i ULUS-a od 1995. godine. U okviru umetničke grupe „Multiflex” sarađuje sa drugim umetnicima u realizaciji multimedijalnih projekata. Koordinator je više projekata u oblasti likovne umetnosti i edukacije, kao i inkluzivnog rada u okviru kreativnog izražavanja.

Bavi se istraživanjem odnosa slikarstva i drugih likovnih medija, njihovim paralelama i preklapanjima. Odnos unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora je polje gde istražuje mogućnosti izražavanja, apstrahovanja; kroz različite materijale i ideje u cilju povezivanja različitih medija i oblasti (umetnost, ekologija, urbanizam, vizuelna kultura…). Kao jedna od najdoslednijih predstavnica geometrijske apstrakcije na savremenoj umetničkoj sceni Srbije i u okviru postjugoslovenskog prostora, Bosiljka Zirojević Lečić suvereno se kreće u međuprostoru između stroge i meke apstrakcije, neumitno ukazujući na značaj koji za nju ima preplitanje slikarske i neslikarske materije. U tom pogledu, ona je naslednik značajnih poetika evropske i američke geometrijske apstrakcije koju vešto ujedinjuje sa lirskom, tvoreći originalne bespredmetne (ne-stvarne) reprezentacije, pre svega zahvaljujući izuzetno promišljenoj upotrebi materijala. Indikativna je u tom smislu, podjednako vešta primena „hladnog” aluminijuma u ranijim radovima, baš kao i „toplog i nežnog” vunenog štofa u najnovijim ostvarenjima. Upravo u ovim „sukobima“ materijalne taktilnosti, kao i kvalitetom same „slikane“ površine, umetnica potvrđuje svoj raskošni talenat i bogati slikarski rukopis: nakon što publici ponudi preciznu, strogu i jasno definisanu bespredmetnu reprezentaciju, ona se zatim okreće kvalitativno drugačijim materijalima koji umekšavaju „surovost“ pravo izvučenih linija pružajući nežni dodir slike koja  vibrantnim i jarkim koloritom proizvodi specifičan osećaj radosti u posmatraču. Njeni crveni i ružičasti monohromi sa „vidljivim linijama” koje se pomaljaju i izdižu poput žila iz same strukture materijala postaju jasni pandani Rajnhardovim (Ad Reinhardt) crnim slikama koje su samo prividno potpuno crne: na njihovoj površini su upisani „znaci” umetnikove ruke zahvaljujući upotrebi tamnih nijansi crvene, zelene, plave. Bosiljka hrabro stupa u polje totalne monohromije imanentne izabranoj nijansi vunenog štofa na kome ona interveniše isključivo kroz proces kolažiranja, sečenja, preklapanja, čime u proces stvaranja slike uvodi postupke krojačkog zanata, koji joj je u svakodnevnom životu podjednako drag. Naime, minimalistička odeća koju umetnica nosi a koja je sjajno usaglašena sa njenim pročišćenim slikarstvom, nastaje zahvaljujući njenoj imaginaciji: od ideje do realizacije odevnog komada Bosiljka Zirojević Lečić učestvuje u svakom segmentu kreativnog procesa.

Lidija Marinkov Pavlović o stvaralaštvu Bosiljke Zirojević Lečić povodom izložbe Vibrantne forme iz 2022. godine u Novom Sadu, primećuje da je u pitanju umetnica „čiji su radovi prepoznatljivi jer unutar konvencionalno shvaćene geometrijske apstrakcije, već godinama, dosledno i kontinuirano istražuje formalna svojstva slike, kombinujući pritom različite materijale i tehnike. Takva istraživačka orijentacija podrazumeva simultano zauzimanje dve danas veoma retke pozicije u polju slikarstva. Najpre, tu su načela Bauhaus prakse koja umetničkoj autonomiji pridružuju funkcije dizajna i principe industrijske proizvodnje. Isto tako, reč je i o izuzetno istančanom (i veoma ličnom) osećaju za materijalno i taktilno koji, u svojoj minimalistički promišljenoj izvedbi, dobija auru neponovljivosti tradicionalnog slikarskog originala.

Kao i u svojim prethodnim ciklusima (Ahromatske kompozicije, Meke forme, Oštre forme), umetnica i dalje radi sa tekstilom i, dominantno, sa vunenim štofom. To znači da su slike Bosiljke Zirojević Lečić radovi koji, pre nego što navuku formu ʼstarog kvadrata slikeʼ na blind ramu, najpre zahtevaju strpljivost i veštinu iskusne švalje. Međutim, ono što ove radove nesumnjivo smešta u domen vrhunskog slikarstva nisu tehnički elementi, već same procedure kreativnog čina. Naime, umetnica skicira, kroji, kolažira, spaja, kombinuje i sučeljava boje i oblike, ʼpripitomljavaʼ materijal, menja i neretko odustaje od prvobitne zamisli, vođena isključivo osećajem za liniju, formu, format i ritam. Drugim rečima, prolazi kroz istu, nesigurnu i često rizičnu praksu kao i slikari koji koriste četke i boje. ʼI do samog kraja nisam sigurna kako će rad izgledatiʼ, tvrdi umetnica. Čini sa da upravo na tom mestu, između stroge kontrole i neminovnog rizika, leži aktuelnost i savremenost najnovijih radova Bosiljke Zirojević Lečić” (Marinkov Pavlović 2022).

Samostalne izložbe (izbor):
2022. Novi Sad, Galerija Ogranka SANU, „Vibrantne forme”
2021. Osijek, Hrvatska, Galerija „Knifer”, slike i crteži „Meke forme, oštre forme”
2019. Beograd, „Concept Gallery”, slike „Meke forme”
2018. Ulm, Nemačka, 11. Internationales Donaufest, „Grenzenlos” (sa Anom Petrović)
2017. Kikinda, Galerija „Terra”, slike „Ahromatske kompozicije, Meke forme”
2016. Beograd, Kulturni centar Magacin, slike – objekti „Meke forme”
2013. Beograd, Prodajna galerija Beograd, slike – objekti „Geometrizacija”
Beograd, Galerija „Blok”, slike – objekti „Ahromatske kompozicije”
2012. Novi Sad, Galerija Ogranka SANU, slike „Kompozicije”
2010. Zrenjanin, Galerija savremene umetnosti, slike-objekti
Novi Sad, Galerija ULUV-a, slike-objekti „Ritmovanje”
2009. Stara Pazova, Galerija Kulturnog centra, „Slike”
2007. Beograd, Dom omladine, slike – objekti
2003. Ruma, Zavičajni muzej, reljefi i crteži
Apatin, Galerija “Meander”
Sombor, Galerija “Laza Kostić”
2001. Beograd, Kolarčeva zadužbina, crteži i reljefi
1999. Novi Sad, Galerija ULUV-a, „Metafizički predeo”

Kolektivne izložbe (izbor):
2023. Novi Sad, SKC „Fabrika”, Projekat Slika 2023
Beograd, Galerija „Cvijeta Zuzorić”, izložba Susreti
Beograd, Galerija „Štab”, Refleksij” u organizaciji Galerije Bel Art
2022. Novi Sad, Galerija Bel Art,„Snaga je trajnost jakih osećanja
Mađarska, Budimpešta, Art Market Budapest „Most Serbia
Novi Sad, Subin plato Quo Vadis Mundi? umetničke zastave
Sombor, Likovna jesen Galerija savremene umetnosti
2021. Kruševac, Umetnička galerija , Izložba„75 / 50 / 10
Novi Sad, Spomen zbirka Rajka Mamuzića, Godišnja izložba ULUV-a
2020. Gornji Milanovac, Moderna galerija KC, 15. Međunarodno bijenale umetnosti minijature
2019. Beograd, „Concept Gallery”, „Slika kao objekat”
B i H, Mostar, Galerija ALU Široki Brijeg,„Interacademia2019
2017. Sombor, KC „Laza Kostić”, Projekat Slika 2017
Novi Sad, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Geometrija u epohi novih medija
2016. Novi Sad, Fabrika, Projekat Razlike
2015. Novi Sad, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Projekat„Slika 2015
2014. Švajcarska, Ženeva, Galerie Nest, Toward a better world / Art Conteporian Serbe
Novi Sad, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Čas anatomije mrtve prirode i društva
Austrija, Beč, Kunstlerhaus, Slutnja, krv, nada
2013. Slavonski Brod (Hrvatska), Galerija „Ružić”, Projekat Razlike
2012. Sombor, Galerija savremene umetnosti, Bijenale Likovna jesen”
Velika Britanija, London, Barbican arts Centre London, Creative cities collection 2012
2011. Mađarska, Zastave Umetnika
Novi Sad, Studio M, 15th International Video Festival Video Medeja, Monkey Spa, Multiflex
Hamburg, Nemačka, 27th International Short Film Festival, Monkey Spa, Multiflex
2010. Švedska, Eshelstuna, Savremena umetnost u Vojvodini
2009. Temišvar, Rumunija, Centre Culturel Francaise, Multiflex Live Video
Novi Sad, Galerija Rajka Mamuzića, 38. Novosadski salon
Novi Sad, Galerija Zlatno oko, Metalik
Kijev, Ukrajina, Video festival Kiev, Joie De Vivre, Multiflex video
Tokio, Japan, Gallery Dan, Visual art in Vojvodina – Multiflex
2008. Nemačka, Berlin, „Prima center”, Projekart
Novi Sad, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Projekat Umetnost u Vojvodini danas
Pečuj, Mađarska, Festival by chance, Multiflex Book One video
2007. Nemačka, Berlin, „Prima center”, Multimedijalni projekat Multiflex
Zrenjanin, Savremena galerija, 7. Bijenale akvarela
2006. Ruma, Zavičajni muzej, Savremena srpska skulptura
2005. Novi Sad, Muzej savremene umetnosti, Između geometrije i geometrijskog
Kina, Peking, 2. Međunarodno bijenale umetnosti
2004. Nemačka, Ulm, Projekat Zastave umetnika
Novi Sad, 4. Bijenale savremenog pejzaža
2003. Zrenjanin, Savremena galerija, 5. Bijenale akvarela
Šabac, Narodni muzej, Oktobarski salon
2002. Novi Sad, Muzej savremene umetnosti , Stabilna konvencija slike
Beograd, Galerija „Cvijeta Zuzorić”, Prolećna izložba ULUS-a
Novi Sad, Muzej savremene umetnosti, Tradicija tautološkog
2001. Zrenjanin, Savremena galerija, Bijenale akvarela
Novi Sad, Fatalne devedesete
2000. Vrbas, Galerija kulturnog centra, YU Paleta mladih
1999. Sr. Karlovci, „Stefaneum”, Izložba dobitnika specijalne nagrade 5. Salona mladih

Nagrade:
2016. Nagrada „Milivoj Nikolajević”, umetnička kolonija Borkovac, Ruma
2011. Nagrada žirija, 27th Hamburg International Short Film Festival, Multiflex: „Monkey Spa”
2009. Nagrada, Izložba 30×30, Zrenjanin
2003. Nagrada na X izložbi crteža, Šabac
2001. Nagrada XXX Oktobarskog salona, Novi Sad
2001. Godišnja nagrada Kolarčeve zadužbine za najuspešniju samostalnu izložbu
1998. Specijalna nagrada V Salona mladih, Sremski Karlovci

Antonazzo, Ugo. 1998. Bosiljka Zirojević. Verona: Panorama internazionale arte.
Beljanski, Natali. 2006. „Made in Novi Sad” ‒ Savremena umetnička scena. Novi Sad: GalerijaTableau.
Bogdanović, Kosta. 2005. „Površina i masa”: U: Poetika vizuelnog. Beograd: Zavod za udžbenike.
Filipović, Sanja (ur.). 2021. „Izazovi savremene obrazovne prakse u oblasti umetnosti”, Zbornik radova. Novi Sad: Akademija umetnosti.
Gajić, Zlatomir. „MULTIFLEX o radosti života i stvaranja”, DNEVNIK, Novi Sad 17. IX 2007.
Gajić, Zlatomir. „Srpski slikari u Zabranjenom gradu”, DNEVNIK, Novi Sad, 17. X 2005.
Marinkov, Lidija. „Otimanje iz okvira slike”, VREME, Beograd 06. X 2022.
Nordlund-Hessler, Tita. „Sex i serbisk samtid”, ESKILSTUNA-KURIREN, 27. III 2010.
Ostberg, Mats. „Serbiska konstnarer pa Konstmuseet”, FOLKET, 27. III 2010.
Stepanov, Sava. Tekst povodom izložbe slika Kompozicije. Anali Ogranka SANU. Novi Sad: Ogranak SANU,  br. 8, 2012.
Stepanov, Sava. 2001. Devedesete i godine posle, Izložba Fatalne devedesete – umetnost u Vojvodini na kraju XX i početkom XXI veka. Novi Sad: Muzej savremene likovne umetnosti Novi Sad.

ARSFID 03 I Aleksandra Vrebalov, Bosiljka Zirojević Lečić: Umetnost, pedagogija, društveni angažman
Bosiljka Zirojević Lečić, Prodajna galerija „Beograd”.
Bosiljka Zirojevic Lecic Galerija Concept.
Link It, Mark It / Arjan Pregl, Danijel Babić, Bosiljka Zirojević.
Bosiljka Zirojevic Lečić pobednica Likovne kolonije Borkovac 2012.
Bosiljka Zirojević Lečić / Oštre forme meke forme / Galerija Knifer / Osijek / 2021.
Zirojević Lečić video ArtnEdu2021
„Quo Vadis Mundi?”
Fahnenlauf zum 11. Internationalen Donaufest 2018.
Umetničko stvaralaštvo kao način inkluzije
ARSFID 03 I Aleksandra Vrebalov, Bosiljka Zirojević Lečić: Umetnost, pedagogija, društveni angažman.

„Moji radovi su više objekti nego slikeˮ
Razgovor sa umetnicom Bosiljkom Zirojević Lečić
Novi Sad, novembar 2023.

1. Koja je primarna forma Vašeg izražavanja i da li se ona menjala tokom dosadašnjeg rada?

Umetničko istraživanje u građenju sopstvenog izraza, započela sam svođenjem elemenata, pročišćavanjem svog likovnog jezika i to me je vodilo ka apstahovanju, kako izabranog motiva, tako i sopstvenog promišljanja. U tom procesu sve više sam bila okupirana likovnim jezikom i njegovom snagom, a sve manje mi je bilo bitno da je motiv „čitljiv” ili prepoznatljiv. Takvim pristupom sam sebi otvorila razne druge mogućnosti koje izlaze iz konvencionalnog, tradicionalnog i kreću se u domenu eksperimentalnog. Geometrija postaje osnovna struktura moje slike, primaran jezik oblikovanja i konstruisanja koji je čist, jasan i jednostavan. Ta vrsta svedenosti i pročišćenosti daje stabilnost slici, što mi je omogućilo da preispitujem specifična svojstva materijala koje upotrebljavam u procesu formiranja slike/objekta.

Lično mi je vrlo inspirativan kreativni rad sa različitim materijalima koji nisu konvencionalno slikarski, tako da uglavnom koristim: aluminijum, pvc ploče, različite tkanine, pesak, ciglu, mlevenu terakotu sa različitim lepilima itd. Takva vrsta stvaralačkog procesa me je dovela do toga da slike „pravim/gradim” a ne da ih samo slikam. Ovakav pristup mi je otvorio mnogo nivoa za umetnički rad i izražavanje, ali i promišljanje o samoj umetnosti i stvaranju. Moji radovi su više objekti nego slike.

2. Možete li izdvojiti faze u stvaralaštvu i postoji li ključna, prelomna tačka u kojoj se Vaš izraz menja?

Tokom studija, a i jedno vreme nakon što sam ih završila, moje slikarstvo je više bilo okrenuto temama i stvarima koje se nalaze oko mene – ljudi, priroda, elementi svakodnevice. Kada je pejzaž postao dominantna tema u mom slikarskom radu, radila sam serije slika sa ovom tematikom, ali vrlo brzo je došlo do zasićenja i trebali su mi novi izazovi, nove mogućnosti u okviru motiva koji sam postavila kao početni. Takva vrsta „nezadovoljstva” je proces, putanja koju umetnici/slikari najčešće prolaze. Uvek je prisutna težnja da se postojeće menja, istražuje, da se vidi gde može dalje da se razvije, na koje sve načine da se postigne jasan i ubedljiv umetnički izraz. Ja sam tu vrstu umetničkog istraživanja započela svođenjem elemenata, pročišćavanjem sopstvenog likovnog jezika i to me je vodilo ka apstahovanju, kako izabranog motiva, tako i sopstvenog promišljanja – što smatram da je bio prelomni momenat, drugačiji pristup u mom umetničkom radu.

Kod mene je evidentno da se bavim svedenim, apstraktnim slikarstvom koji se može podvesti pod odrednicu – geometrijska apstrakcija, tako da je moj pristup uvek isti, a svi moji radovi iz ranijih perioda, mogu svrstati u neke celine, serije koje su određene zajedničkom karakteristikom – upotrebljenim materijalom i tehnologijom. Svaki materijal mi predstavlja novi izazov i zato mi je ovakav pristup u radu inspirativan. Tako se mogu izdvojiti serije radova:

Kompozicije: terakota reljefi;

Geometrizacije: slike – objekti rađeni u kombinaciji sa terakota prahom;

Ritmovanja: slike – objekti formirani upotrebom aluminijum traka;

Velike i male kompozicije: slikarski radovi na platnu sa dodavanjem različitih faktura (terakota praha, peska, piljevine i sl.);

Ahromatske forme: objekti – slike konstruisane pvc materijalima ili upotrebom (sa minimalnom obradom) tkanine/crnog pliša i grafita;

Presovane forme i Sekvence: crteži – objekti i radovi na pvc pločama;

Meke forme i Vibrantne forme: upotreba tekstila (industrijskog proizvoda) kao gradivnog materijala – upotreba specifičnih i nekonvencionalnih tehnologija umetničkog oblikovanja.

Tekstil (industrijski proizvod) kao gradivni element mojih slika-objekata sam počela da koristim još 2009. godine kada sam upotrebila crni satenski pliš, ali kao podlogu na kojoj sam direktno intervenisala (iz serije radova Ahromatske forme). Od tada datira moje aktivnije bavljenje tekstilom, kao i pokušaji da pronađem adekvatan način za oblikovanje samog materijala koji je već specifičan po svojoj strukturi i boji. Tako da su to sve procesi i načini rada koji se prepliću jedan sa drugim, imenujem ih i grupišem kada počnu da dobijaju neki zajednički imenitelj i svoju posebnost. Prve „šivene” radove sam nazvala Meke forme (2015. godine) i ovom vrstom obrade materijala i specifičnom tehnologijom umetničkog oblikovanja bavim se još uvek, ali sada se taj pristup već preklapa sa nekim novim vrstama odabranih  materijala, novim serijama radova koje sam započela u ateljeu. Sve je to deo ukupnog kreativnog procesa koji ima svoj poseban tok, a tek sa neke vremenske distance mogu da se odrede posebne serije.

Posebno iskustvo nosi i grupni umetnički rad sa mojim kolegama i prijateljima, a u okviru umetničke grupe „Multilfex” (D. Matić, D. Živančević, Ž. Piškorić i drugi saradnici). To obuhvata moje radove koji su nastali u drugim medijima, za potrebe različitih projekata ove umetničke grupe, gde sam radila na kreiranju i izradi kostima, kao i vizuelnih elemenata korišćenih u video radovima. To su sve eksperimenti i iskustva iz kojih crpim nova saznanja i nove pristupe u svom radu.

3. Da li bi postojalo nešto što biste izdvojili u vezi sa Vašim školovanjem, usavršavanjima? Neku ključnu figuru koja je uticala na Vaš rad tokom studija? Poseta nekoj zemlji, muzeju, rezidencija koju ste do sada ostvarili?

Studirala sam početkom devedesetih godina, u vremenu izolacije, gde smo kao mladi umetnici ‒ studenti najviše bili upućeni jedni na druge. Rad u klasi, sa svim specifičnostima koje ova vrsta rada donosi: razmena iskustava, otvorenost, različite energije i pristupi, nove ideje ‒ stvarali su izuzetnu radnu i  podsticajnu atmosferu. Teške okolnosti, kao i uslovi rada i života, zapravo su presudno uticali na naš odnos prema umetnosti i umetničkom stvaralaštvu; nismo dozvoljavali da nas te objektivne okolnosti ograničavaju. Na sve načine smo se borili sa finansijama, a posebno sa vizama, da bismo otišli u Veneciju na Bijenale ili na neke značajnije izložbe u inostranstvu; biti u toku, gledati, sagledavati, razmišljati šire od ovog regiona, bila je naša suštinska potreba i stalna motivacija.

Kao uticaj u periodu studiranja na osnovnim studijama, izdvojila bih specifičan pedagoški rad i pristup profesorice Bogdanke Poznanović, koja je na AU u Novom Sadu oformila i vodila Vizuelni studio za intermedijalna istraživanja (prvi studio takve vrste u bivšoj Jugoslaviji). Studio je obuhvatao istraživanja i produkciju u domenu video umetnosti i novih medija, a zapravo je bio prostor za intenzivniji istraživački i kreativni rad studenata u domenu multimedijalne umetničke prakse. Na taj način, ona je stvarala uslove za slobodno eksperimentisanje i istraživanje, podsticala kritičke stavove i promišljanja, podržavala i afirmisala studentske eksperimente u savremenim umetničkim praksama.

Tokom umetničkog razvijanja i sazrevanja, posebno iskustvo bila je i saradnja sa profesorom Kostom Bogdanovićem, koji je predmet Vizuelna kultura uveo u redovnu nastavu umetničkog obrazovanja, u okviru postdiplomskih studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Kao aktivni istraživač problematike vizuelne kulture i kao kreativni stvaralac, on je objedinio praktično –  kreativno sa teoretskim tj. povezivao je likovne umetnosti sa mnogim drugim oblastima, čime je značajno proširio polje istraživanja i shvatanja različitih vidova vizuelnog i vizuelnih fenomena. Njegov pristup je imao za cilj da isprovocira sagledavanje poznatih formi, stanja ili situacija na drugačiji način, poigravajući se sa tumačenjima i kombinovanjem raznih i različitih elemenata, što kreativni rad i izražavanje dovodi u stanje igre neograničene pravilima.

Izuzetno su mi važna sva iskustva koja donose putovanja, upoznavanje i saradnja sa drugim umetnicima, posebno sa onima koji pripadaju drugim oblastima umetničkog delovanja: književnost, muzika, filmska umetnost, strip…

Kao značajno putovanje i iskustvo, izdvojila bih učešće na 2. Međunarodnom bijenalu umetnosti u Pekingu 2005. godine, gde sam imala priliku da u nacionalnoj selekciji (po međunarodnom konkursu) boravim 10 dana u Kini, obiđem nekoliko gradova i oblasti, upoznam se sa kineskom umetničkom scenom, kao i sa velikim brojem umetnika iz celog sveta koji su bili izlagači i gosti ovog Bijenala.

4. Statement, stav o umetnosti danas i o umetničkim praksama kojima svedočite.

Razvoj umetničke prakse u oblasti slikarstva, koja odavno prevazilazi domen likovnog, i u savremenoj umetnosti podrazumeva široku oblast vizuelnog, u prilici sam da permanentno sagledavam – iz pozicije umetnika koji se aktivno bavi različitim vizuelnim izrazima i na taj način gradi svoj poetski izraz, ali isto tako i iz pozicije profesionalnog angažmana u okviru pedagoškog rada, kao predavač – profesor u oblasti likovnih umetnosti – slikarstva.

U konstantnom procesu učenja, razmišljanja i stvaranja umetnosti/umetničkog izraza, pri pomeranju granica vizuelnog i vizuelnih značenja kroz interdisciplinarni pristup i komparaciju saznanja različitih sadržaja, lično umetničko istraživanje usmeravam ka novim metodama i postupcima savremenih praksi. Ovakav pristup smatram neophodnim u današnjem vremenu velikih tehnoloških promena, naročito u oblasti komunikacija i brzog prenosa ideja i informacija, gde je slikarstvo tj. likovna umetnost već proširila svoje granice i značenje pojma slike.

Percepcija slike u današnjem vremenu tehnoloških mogućnosti i različitih medija ima izuzetno širok kontekst i značenje. Slikari često koriste pojmove – nekonvencionalni ili konvencionalni materijali, jer je čak i pojam tradicionalnih slikarskih tehnika i materijala pomeren. Za mene, posebno iskustvo u savremenom umetničkom stvaralaštvu nosi estetika savremenog plesa/igre. Savremeni plesni komadi i koreografi (Sidi Larbi, Akram Khan, Dimitris Papaioannou…). Scena, pokret tela, kostim, svetlo, muzika – čini kompleksnu sliku, sveobuhvatni i specifični doživljaj slike. Slika koja vibrira, ima svoju dubinu, boje. Slika koja živi. Ne bavim se performansom (učestvujem sa kolegama u projektima koji pripadaju proširenim medijima), ali savremeni ples – to su momenti gde je ta kompleksnost današnjeg doživljaja i značenja slike najsnažnija.

5. Kako će izgledati umetnost budućnosti s obzirom na razvoj digitalnog doba i kako će izgledati Vaša umetnost u odnosu na ono kako ona izgleda danas? Možete li to da predvidite?

U poziciji dominacije novih tehnologija i medija, mislim da slikarstvo i tradicionalne umetničke discipline imaju i svoje mesto i svoju budućnost. Jer osnovna odlika umetničkog stvaranja je menjanje, neprekidno istraživanje, tako da je to sada prilika da se različiti medijski jezici prepliću i stvaraju neke nove, neočekivane mogućnosti. Zato imamo često preplitanje nauke i umetnosti, što je posebno vidljivo u današnjem vremenu. Nove tehnologije koje prave naučnici i koje nastaju sa jednom namenom u određenoj naučnoj oblasti, u rukama umetnika postaju „drugačije”, oni im pronalaze neku novu svrhu, igrajući se s njima… a onda ti „umetnički rezultati” mogu da inspirišu naučnike itd. Umetnici u današnjem (a sigurna sam i u budućem) vremenu, u svom kreativnom izražavanju koriste različite medije i alate, sve su im opcije i tehnologije otvorene. Samo treba da neguju potrebu i želju da stvaraju, menjaju, istražuju.

Osnovna premisa mog slikarskog izražavanja, u poslednjih desetak godina, odnosi se na potrebu za stalnim  eksperimentisanjem sa samim konstruktom slike – materijalom od koga je „sačinjena”. U već uspostavljenom sistemu geometrijskih, redukovanih formi koje čine moj slikarski izraz, površina slike – njena pikturalna vrednost, afirmiše se kao još jedno polje delovanja i mogućnosti za izražavanje. Pozicioniranje materijala/materije kao gradivnog elementa slike, pruža mi mogućnost rada i daljeg istraživanja u „proširenom polju slikarstva” gde, pored osnovnih likovnih formi nalazim potencijal za dalji rad.

Arhitektonski pristup kombinovanja i komponovanja redukovanih formi, koje tretiram kao ploče koje se uklapaju, daju mi mogućnost da se analitički odnosim prema suštinskim elementima plastičkog jezika/sistema: površini, liniji, boji, materiji i materijalu. Čvrsta geometrijska konstrukcija, linearnost i materijalizovane strukture i dalje biti ključne odrednice mog kreativnog rada. Svedenost, uravnoteženost i stabilnost geometrizovanih formi u usaglašenosti sa upotrebljenim materijalom, verovatno i jesu moja traganja za nekom vrstom usredsređenosti i ravnoteže u odnosu na različite pojave u današnjem vremenu. Istovremeno, to je i moje lično izražavanje, potreba i težnja za sređivanjem vlastitog sveta, unutrašnjih misli i emocija, traženje fokusa i stabilnosti u previranjima spoljašnjeg  sveta i odnosa na koje ne mogu da utičem.

6. Postoji li Vaša  izložba na koju ste posebno ponosni, koja je ostvarila najbolju „komunikaciju” sa publikom ili možda neka koja je suštinski progovorila o Vama?

Istakla bih prostornu instalaciju koja mi je donela sasvim nova i specifična iskustva; radi se o naručenom projektu, od pre nekoliko godina – idejna rešenja i kompletna produkcija velikog broja autorskih umetničkih zastava. Preciznije, Donaufest je tradicionalni festival u nemačkom gradu Ulmu, organizuje se na bijenalnom nivou, i u okviru programa postoji i umetnički projekat – instalacija u prostoru koja predviđa izradu i postavku 700 ručno oslikanih zastava. Godine 2018. je festival u Ulmu prvi put organizovao da dve umetnice rade na ovom umetničkom projektu, iz Hrvatske i Srbije. Pozvane smo koleginica Ana Petrović (Akademija za umjetnost i kulturu u Osijeku) i moja malenkost (AUNS), a obim i zahtevi ovako velikog rada su podrazumevali i angažovanje studenata/studentkinja sa akademija u Osijeku i Novom Sadu. Projekat je bio realizovan kao dve grupe umetničkih zastava i nosio je zajednički naziv „Grenzenlos / Bezgraničan”.

Zajednički imenitelj celog umetničkog koncepta  je bila komunikacija, a osnovnu ideju za seriju 350 zastava koje sam radila, zapravo sam zasnovala na sistemu Morzeovog alfabeta. Taj univerzalni sistem znakova sam umetničkim postupkom „prevela” u svoj novi vizuelni sistem preoblikovanih i jedinstvenih znakova (a koji su i dalje čitljivi i poštuju osnovni izvor), u sopstvenu specifičnu tipografiju. Princip „jedno slovo – jedna zastava”, a u kombinaciji sa bojama državnih zastava, dao mi je mogućnost za razvijanje interesantne vizuelne igre „ispisivanja” ključnih reči, imena država i većih gradova kroz koje protiče reka Dunav. Ovakav pristup mi je otvorio neverovatno veliki broj kombinacija boja i slova/kodova, tako da je svaka zastava bila originalno likovno rešenje i svih 350 zastava su bile različite.

To je projekat koji mi je doneo pregršt pozitivnih i novih iskustava, na nekoliko nivoa: povezivanje, saradnja, organizacija rada velikog obima, razmena ideja, rad kao prostorna instalacija, izlazak iz poznatih obrazaca i postupaka itd. Posebno mi je značajno što sam uspela da rešim ono što mi je bilo bitno od samog starta – da rad u zadatim okvirima i tehnološkim specifičnostima, idejno i produkcijski postavim na takav način da ostanem verna svom izrazu i rukopisu, a da pri tom ispoštujem sve zahteve ovakve vrste umetničkog projekta. Naravno, posebnu dimenziju i iskustvo čini to što je uspešno realizovano zajedničko predstavljanje umetnica iz dve države sa ovih prostora, u gradu koji slavi umetnost i simbolično uspostavlja zajedništvo evropskih država koje su povezane rečnim tokom Dunava.

7. Da li je umetnost nužno lična ili biste mogli da je definišete kao odgovor na podsticaje ili izazove koje pruža vreme u kome živimo.

Kroz aktivnu umetničku praksu umetnik gradi sopstveni izraz, posvećeno radi na ličnom razvoju, a pri tome veliku ulogu igra i otvorenost za različite načine izražavanja i medije u polju vizuelnih umetnosti, kao i istraživanje/povezivanje različitih umetničkih oblasti. U tom procesu neko će biti isprovociran dešavanjima i svetom oko sebe, a neko okrenut sebi i ličnom izrazu, ali je zapravo najvažniji otvoren pristup i osvešćenost da je bavljenje umetničkim radom u koji autor iskreno veruje i ogoljuje svoje biće, u suštini nepristajanje na “diktirana pravila” i podobne i očekivane načine bavljenja određenim temama.

Uvek je prisutna težnja da se postojeće menja, istražuje, da se vidi gde može dalje da se razvije, na koje sve načine da se postigne jasan i ubedljiv umetnički izraz.

Za mene su to procesi koji se zasnivaju na kombinaciji intuitivnog i racionalnog pristupa u umetničkom radu. Zapravo, stalno poigravanje sa novim izazovima, otkrivanje (za mene) novih materijala koje u procesu rada “pripitomljavam” i prilagođavam sopstvenoj zamisli, predstavljaju moj primarni podsticaj. U tom radu se često prepuštam novim iskustvima, da me ona zapravo navode, da me iznenade, a kada je potrebno tehnološki rešiti neki problem, oslanjam se na iskustvo. Na taj način crpim nova saznanja i formiram nove pristupe u svom umetničkom radu.

Razgovor vodila: dr Dijana Metlić