Fulgosi Daniela

Daniela Fulgosi rođena je u Zemunu 1967. godine. Diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1991, gde je završila i postdiplomske studije 1995. godine. Član je ULUS-a od 1992.

Priredila je 29 samostalnih izložbi (1993, 2021. Galerija Kolarčeve zadužbine, Beograd, 1997, 2002, 2008. Galerija Grafički kolektiv, Beograd, 1999. Galerija ULUS, Beograd, 2005. Likovna galerija Kulturnog centra Beograda, Beograd, 1998, 2003, 2008, 2012. Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad, 2011. Prodajna galerija BEOGRAD, Beograd, 2015. Legat M. Zorić i R. Čolakovića, Muzej savremene umetnosti, Beograd, itd., 2017. Galerija savremene umetnosti, Galerija SRBIJA, Niš; 2018. Galerija DRINA, Beograd,  2022. Salon 77, GSLU, Niš, Umetnička galerija Narodnog muzeja, Kruševac, 2023, itd).

Retrospektivna izložba pod nazivom Tamni prelaz (Umetnička galerija Kruševac, mart‒april 2023), obuhvata crteže i kolaže nastale u poslednjih desetak godina, kao serije radova ili kao samostalne, od onih pod nazivom Tiranin tiraninu, Šapat iz 2014. sve do najnovijih Mogućnost pričanja i Mogućnost nepričanja, ili rada Egzotika iz 2023. „Svedenim sredstvima, crtež olovkom, ugljenom, korišćenjem materijala različitog porekla, kao i njegovim kombinovanjem sa crtežom Daniela Fulgosi definisala je sopstveni poredak u kome iza naizgled razigranosti i lakoće stvaranja, stoji promišljenost svakog poteza i pažljiv odabir svih segmenata crteža i kolaža kao refleksija ličnih iskustava i razumevanja stvarnosti. Nastajali kao sublimacija utisaka ili događaja ti svojevrsni zapisi kroz nizanje radova ili delova koji čine jedan rad čine se kao otvorena mogućnost za promišljanje određene pojave i potencijala njenog uobličavanja i prenošenja, koja ne uslovljava jednom istinom nego je pre podsticaj za propitivanje stvarnosti. Daniela Fulgosi predočava stanja bespomoćnosti, melanholije, posledice ljudskih postupaka i društvenih procesa, problematizuje sećanje/prošlost, preispituje prolaznost, kao lične i univerzalne kategorije, kroz koje se, ipak, provlači nada. Otuda ti zapisi konstruisani u nove sisteme, uspostavljaju drugačije relacije, plediraju za iskrenost, čestitost, poverenje, empatiju, skoro zaboravljene pojmove u savremenom svetu, svedoče o posvećenosti, doslednosti, veri u plemenitost i postojanje nade.ˮ (Grković 2023).

Veliku retrospektivnu izložbu u Beogradu Daniela Fulgosi priredila je u Grafičkom kolektivu, od 30. oktobra do 18. novembra 2023. godine. U pitanju je izbor radova u čijem se fokusu nalaze vizuelni kodovi koji upućuju na različita emotivna stanja i situacije. „Najčešće, u gro-planu kompozicije je ljudsko lice koje svojim intenzitetom, poput jakog magnetnog polja, čini realne dimenzije ovih radova još većim, a utisku monumentalnosti svakako doprinose optička vizura kompozicije i njen crtački i koloristički dinamizam. Fokusiranjem ljudskog lica u ekranske kadrove upečatljivih bljeskova, autorka kao da vizuelizuje memorijske tokove. Pojedinačno ili udvojeno lice u formi diptiha, kao polje auto/refleksivnih stanja i izraza grča, smeha, straha ili drugih sugestivnih grimasa, na liniji su mogućeg dijaloga, samospoznaje kroz saznanje o Drugom. Isto tako, može se reći da su ove grafičke situacije, pre svega, vizuelno zasićene jedinice, a kao transmiteri selektivne memorije one predstavljaju svojevrsnu enciklopediju privatnog života sa elementima istorije, kulture i umetnosti, navedeno je u tekstu povodom izložbe” (seecult.org).

Daniela Fulgosi je učestvovala na preko 280 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu od 1990. (1996. Međunarodno Trijenale grafike malog formata, Frederikstad, Norveška; 1997. Međunarodno Trijenale grafike, Osaka, Japan; 1997, 2003, 2005, 2011 Međunarodno Bijenale grafike, Varna, Bugarska; 1998. Međunarodno Trijenale grafike, Kanagava, Japan; 2001. Trijenale likovnih umetnosti, Nju Delhi, Indija; 2003. Prva međunarodna izložba crteža i grafike, Bangkok, Tajland; 2004. Međunarodno Trijenale grafike, Prag, Češka Republika; 2009. VI Internacionalna izložba male grafike, Kremona, Italija; 2010. Srpska grafika danas, Kulturni centar Srbije, Pariz, Francuska; 2011. I Međunarodno Trijenale grafike, Beograd; 2012. XIX Trijenale grafike, Grenhen, Švajcarska; 2013. Tri srpska i tri italijanska grafičara, Verčeli, Fano, Rim, Italija; 2015. XV Međunarodno Trijenale grafike malog formata, Lođ, Poljska, 2017. I Međunarodno Trijenale grafike, Livno, Bosna i Hercegovina, itd.).

Za svoj umetnički rad dobila je 14 nagrada za grafiku, crtež i umetničke knjige (1992, 2013, Međunarodno Zlatno pero Beograda; 1997. Nagrada Oktobarskog salona za grafiku; 1997. Nagrada III beogradskog bijenala crteža i male plastike (za crtež); 2001. Veliki pečat Grafičkog kolektiva; 2004. Zlatna igla ULUS-a, itd.).

Radovi joj se nalaze u kolekcijama Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja Savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja Grada Beograda, Wiener Art kolekcije, Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu, kao i drugih institucija kulture i obrazovanja i privatnim kolekcijama.

Radi kao redovna profesorka na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je takođe bila i dekanica. Živi u Beogradu i bavi se crtežom, grafikom, kolažom i umetničkim knjigama.

GRAFIKE:
1. JAPANAC, 56/76 cm, linorez, 1997. (kolekcija MSU, Beograd)
2. BELAC, 56/76 cm, linorez, 1997. (kolekcija MSU, Beograd)
3. CRNAC, 56/76 cm, linorez, 1997.
4. GUBITNIK, 70/100 cm, linorez, 2000.
5. KAGEMUŠA, 70/100 cm, linorez, 2000. (kolekcija MSU, Beograd
6. RAZGOVOR, 70/100 cm, linorez i sito štampa, 2000. (nagrada Veliki pečat Grafičkog kolektiva 2001)
7. OTROVANI PORTRET, 70/50 cm, linorez, 2003.
8. TAMNI PORTRET, 70/50 cm, linorez, 2002.
9. NEPOSTOJEĆI ČOVEK, 70/50 cm, linorez, 2004.
10. TRANSPARENTNI ČOVEK, 70/50 cm, linorez, 2004.
11. DODIR, 50/70 cm, linorez, 1997.
12. TELO JE JA, 50/70 cm, linorez, 1997.
13. TELO JE JA, 50/70 cm, linorez, 1997.
14. DAH ANĐELA, 70/50 cm, linorez, 2006.
15. DAH ANĐELA, 70/50 cm, linorez, 2006.
16. SEĆANJE, 70×50 cm, linorez, 2007.
17. NEPOSTOJANJE, 70×50 cm, linorez, 2007.
18. OPSENA, 70×50 cm, linorez, 2007.
19. U IME BAZELICA, 70×50 cm, linorez, 2006.
20. SAŠA, 70×50 cm, linorez i sito stampa, 2007.

CRTEŽI I:
1. MIR, 80x70cm, grafit, 1997.
2. ENERGIJA, 80×70 cm, grafit, 1997.
3. LOBOTOMIJA, 80×70 cm, grafit, 1998.
4. EGZEKUCIJA, 80×70 cm, grafit, 1998.
5. FETIŠ, 80×70 cm, grafit, 1998.
6. EGZOTIKA, 80×70 cm, grafit, 1998.
7. SOLARIS, 100×140 cm, grafit, 1999.

CRTEŽI II:
1. Kraj vremena, crtež i kolaž, 50 X 35 cm, 2018.
2. Kraj vremena, crtež i kolaž, 50 X 35 cm, 2018.
3. Zdravlje, crtež i kolaž, 56 X 76 cm, 2016. (kolekcija Fakulteta lik. umetnosti, Beograd)
4. Na kraju, crtež i kolaž, 56 X 76 cm, 2017.
5. Posledice, crtež i kolaž, 56 X 76 cm, 2017.
6. Mera opstanka, crtež i kolaž, 56 X 76 cm, 2017.
7. Izdajnik, crtež i kolaž, 56 X 76 cm, 2017. (kolekcija Fakulteta muz. umetnosti, Beograd)
8. Žena, crtež i kolaž, 56 X 76 cm, 2017.
9. Anhedonija, crtež i kolaž na ručnom papiru, 55 X 78 cm, 2017. (kolekcija Muzeja grada Beograda, Beograd)
10. Izdaja, crtež i kolaž, 50 X 65 cm, 2017.
11. Egzotika, crtež i kolaž, 50 X 65 cm, 2017.
12. Tamni putonoša, crtež i kolaž, tri rada 56 X 76 cm, 2020.
13. Sveti Petar, crtež i kolaž, 56 X 76 cm, 2020.
14. Sveto srce, crtež i kolaž, 56 X 76 cm, 2020.
13. Sreća, crtež i kolaž, 56 X 76 cm, 2020.

KOLAŽI:
1. Tiranin tiraninu, kolaž, 10 radova 33cm X 99 cm, 33 cm X 990 cm, 2014.
2. Šapat, kolaž i sitoštampa, 10 radova 50 X 50 cm, 100 cm X 250 cm, 2014.
3 . Ostaci i Vazareli, kolaž i sitoštampa, 8 radova 70 X 70 cm, 70 cm X 560 cm, 2014.

Blanuša, Mišela, Rajka Bošković, Svetlana MItić, Žaklina Ratković, Miroslav Karić. 2020. Refleksije našeg vremena, Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993 – 2019. Beograd: MSUB.
Ćinkul, Ljiljana. „Pesma moga grada”. Politika. Beograd, 21. 3. 2005.
Ćinkul, Ljiljana. „Selektivno sećanje”. Politika. Beograd, 9. 3. 2008.
Ćinkul, Ljiljana. „Primarne autorske ideje”. Politika. Beograd, 4. 5. 2018.
Ćinkul, Ljiljana. „Vizuelne supstance”. Politika. Beograd, 19. 7. 2021.
Grković, Biljana. 2023. Tamni prelaz. Kruševac: Umetnička galerija.
Otašević, Dušan, Ljiljana Ćinkul. 2019. OTISAK VREMENA 70: Grafički kolektiv 70 godina. Beograd: Grafički kolektiv i SANU.
Pavković, Vasa. „Moć tela”. Dnevnik. Novi Sad, 5. 1. 2000.
Popović, Sava. „Uzbuđujuća lakoća postojanja“. Danas. Beograd, 15–16.1.2000.
Tijardović-Popović, Jasna, Žaklina Ratković. 2003. Jedan vek grafike: dela iz grafičke zbirke Muzeja savremene umetnosti. Beograd: MSUB.
Vasiljević, Gordana. „Posvećenost čoveku”. Danas. Beograd, 23. 9. 2002.
Brojni katalozi samostalnih i kolektivnih izložbi (nenavedeni)

Krajišnik, Đorđe. „Daniela Fulgosi: Crtanje je razmišljanje“. Oslobođenje. 17. jul 2018.

Kralj, Milana. „ČEŽNJA ZA MIROM I ŠIRINOM: Samostalna izložba Daniele Fulgosi u beogradskoj galeriji Kolarac“. Novosti, 5. jul 2021.

Kralj, Miljana. „U ritmu vremena“. Novosti. 6. jun 2015.

Ristović, Sava. Emisija ZNAKOVI, Radio Beograd 2. 3. jul 2021.

Ristović, Sava. Emisija ZNAKOVI, Radio Beograd 2. 13. maj 2017.

Stojaković, B. „Svaki čovek ima svoju senku“. Politika. 30. avgust 2007.

Živković, Tanja. „„Zapisi s predumišljajem“ i ,,Retrospektiva – grafike”. Sagovornici: Luka Dedić i Daniela Fulgosi. Radio Beograd 2, 1. novembar 2023.

„Sva velika umetnost je duboko lična, i dodala bih politična“
Razgovor sa umetnicom Danielom Fulgosi
Septembar 2023, Beograd

1. Koja je primarna forma Vašeg izražavanja i da li se ona menjala tokom dosadašnjeg rada?

Ja sam završila grafički odsek FPU u Beogradu 1991. godine, determinisana sam svojim iskonskim izborom povezanim sa afinitetom prema jednostavnosti, jezgrovitosti i dobrom crtežu.

Bavim se prvenstveno crtežom. Grafika je njegova posledica, ona sama zahteva ozbiljnu edukaciju. Njom ne mogu da se na pravi način bave amateri. I meni se ta njena osobina jako sviđa. Radim kolaž, umetničke knjige, kombinacije svih tehnika na papiru. Mogu reći da radim sve što je u dve dimenzije na papiru. Sve vreme svoje profesionalne karijere (tridesetak godina je u pitanju ) radim paralelno sve pomenute tehnike. Grafiku značajno manje poslednjih petnaest godina, prvenstveno jer mi nije bila potrebna kao sredstvo izražavanja, a i zbog tehničkih uslova koji su za nju zahtevni. Zadovoljna sam što sam sa puno ljubavi, strasti i posvećenosti izrazila sve što mi je u grafici bilo važno tokom devedesetih godina, posle diplomiranja, na početku svoje karijere.

2. Možete li izdvojiti faze u stvaralaštvu i postoji li ključna, prelomna tačka u kojoj se Vaš izraz menja?
Svakako postoje faze u mom stvaralaštvu, međutim, one nisu precizne, niti su ti ciklusi trajali dugo i bili jasno zaokruženi, odnosno nisu faze u klasičnom smislu.

Mogu jedino konstatovati svoju zaokruženu fazu grafike, rada u visokoj štampi (linoleumu), od 1991. do 2008. godine. Uporedo sam konstantno radila crteže, kolaže takođe.

Prva „ faza“, prvih desetak godina je bila izrazito figurativna, ekspresivna i uspešna. U našoj inertnoj kulturnoj sredini i dalje me često percipiraju samo kao nekoga ko radi linoreze, što je apsurdno.

Druga i treća faza su se preplitale i polako formirale i odnose se prvenstveno na moj rad u tehnici kolaža, sa dominantnom geometrijom kao načinom organizacije kompozicije. Poslednjih 5 – 6 godina radim crteže u kombinaciji sa kolažima. Kolaž obeležava napuštanje ljudske figure, a crteži i kolaži izražavaju tragove figuracije samo u simboličkom smislu.

Čovek, na način kako me je na početku zanimao, mada sam ga i tada koristila uglavnom kao simbol, me više ne zanima. To je iza mene.

Prelomna tačka u ovoj zemlji i u ovoj sredini nije ni moguća. Ona zahteva neki veći upliv podrške ( stručne javnosti, otkupa kult. institucija, u krajnjoj liniji i kapitala ) spolja.

Živim i radim u večnom diskontinuitetu, dugogodišnji rad mi nije obezbedio neki stabilniji početak za ono što me čeka i što ću, svakako, uprkos svemu i uraditi.

Prelomne tačke su isključivo vezane za privatni život koji je integrisan u moje stvaralaštvo. To saznanje, zapravo osvešćivanje da umetnost živim, da nema praznog i jalovog prostora, niti straha i kolebanja mi se desilo u tridesetim godinama života, pogotovo posle rođenja mog sina.

3. Da li bi postojalo nešto što biste izdvojili u vezi sa Vašim školovanjem, usavršavanjima? Neku ključnu figuru koja je uticala na Vaš rad tokom studija? Poseta nekoj zemlji, muzeju, rezidencija koju ste do sada ostvarili?

Ne mogu izdvojiti ništa u tom smislu. Već sam u prethodnom odgovoru objasnila da je ceo život jedinstven, da to što radim jeste neodvojivi deo mog života, na moje stvaralaštvo utiče sve što vidim i sve što živim. Slično je bilo i tokom studiranja. Mogu govoriti o afinitetu, prepoznavanju, bliskosti sa određenim umetnicima i sredinama, ali ne i o uticaju kako je u pitanju definisano.

4. Statement, stav o umetnosti danas i o umetničkim praksama kojima svedočite.

Umetnost je večna.

Ona postoji ili to nije. U svakom vremenu.

5. Kako će izgledati umetnost budućnosti s obzirom na razvoj digitalnog doba i kako će izgledati Vaša umetnost u odnosu na ono kako ona izgleda danas? Možete li to da predvidite?

Umetnost će biti formalno raznolikija, komplikovanija, samo formalno bogatija. Mogućnosti izražavanja su sve brojnije. Klasična, stara sredstva su postojala i postojaće. Činjenica je da je umetniku sve teže da se bavi klasičnim načinima izražavanja, uglavnom zbog tehničkih / finansijskih uslova.

Digitalno doba u kom živim prihvatam samo kao deo neminovnosti, brže komunikacije i informacije. Utiče sigurno i na mene i moj rad, ali ne i na moj način izražavanja.

6. Postoji li Vaša izložba na koju ste posebno ponosni, koja je ostvarila najbolju „komunikaciju“ sa publikom ili možda neka koja je suštinski progovorila o Vama?

Radim temeljno oduvek, sve moje samostalne izložbe su bile izraz ozbiljnog i osmišljenog višegodišnjeg rada. Baš zbog toga, i dan danas bih mogla stati iza svake svoje samostalne izložbe, mogu reći da su moji radovi za mene najdirektniji dokazi i svedoci mog ličnog života i  “ životne drame”.

Izdvojila bih nekoliko izložbi koje smatram boljim od ostalih:
2005. Izložba kolaža „ Moj privatni Alkatraz“, Likovna galerija kulturnog centra, Beograd
2015. Izložba kolaža „Linije vremena“, Legat R. Čolakovića i M. Zorić, MSU, Beograd
2018. Izložba crteža „Mera opstanka“, galerija DRINA, Beograd
2021. Izložba crteža „Prelaz“, Galerija Kolarčeve zadužbine, Beograd

7. Da li je umetnost nužno lična ili biste mogli da je definišete kao odgovor na podsticaje ili izazove koje pruža vreme u kome živimo?

Citiraću Martina Skorsezea: „The most personal is the most creative“. Lično je uvek i politično, jer kroz naš život se prelama ceo svet oko nas u odnosu na to kakvi smo mi. Ne znam kakva bi to bila „objektivna umetnost“ oslobođena ličnog? Čak i u toj doktrini postoji odluka da se lično odstrani i ona opet postaje lična. Sva velika umetnost je duboko lična, i dodala bih politična.

Razgovor vodila: Dijana Metlić