Zarić Katarina

Katarina Zarić rođena je u Beogradu 1966. godine. Diplomirala je na grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 1990. Postdiplomske magistarske studije završila je na istoj instituciji 1993, a potom i doktorske studije 2016. godine. Od 1993. godine zaposlena je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je 2009. izabrana u zvanje vanrednog profesora.

Primarna forma izražavanja Katarine Zarić je grafika, mada se u poslednjih desetak godina paralelno posvećuje i slikarstvu. Kao jedna od najistaknutijih predstavnica grafike srednje generacije, prisutna je na likovnoj sceni preko dvadeset godina i okrenuta je istraživanju starih majstora, pre svega velikih i uzornih umetnika rane i visoke renesanse čija je dela upoznala obilazeći brojne svetske muzeje i galerije. Njen svet magične figuracije ispunjen je tajnovitom atmosferom, a prizori zaustavljenog vremena kao da vuku posmatrača u neke davno zaboravljene epohe. Nesumnjivo se mogu prepoznati uplivi slikarstva Đota (Giotto di Bondone), Paula Učela (Paolo Uccello), Pjera dela Frančeske (Piero della Francesca) i dosledna primena teorije linearne perspektive Leona Batiste Albertija (Leon Battista Alberti) postulirane u XV veku. „Katarinin svet je imaginaran, metafizički, ezoteričan, a nastanjuju ga duhovna bića čija se spoljašnjost manifestuje u ljudskom ili životinjskom obliku. Neke od tih pojava na njenim grafikama i slikama naizgled imaju određen pol, a zapravo su bespolna, anđeoska bića, savršena po svojoj suštini, samodovoljna. Ti anđeli, bilo da nam otkrivaju svoja krila ili ne, često su okrenuti leđima, ne dozvoljavajući da nas lepota njihovih lica uznemiri. Katarinini anđeli se ne mogu svrstati ni u jednu hijerarhiju koju nam je ostavio Jovan Damaskin, to su bića koja žive i štite svet u kome borave, nezainteresovana za ljudsku nesavršenost, prolaznost i propadljivostˮ (Perić, 2014).

Kao jednu od ključni tačaka svog umetničkog razvoja umetnica ističe boravak u Krakovu i učešće u projektu Prioroda je moja domovina, u saradnji sa kolegama sa Univerziteta „Jan Matejkoˮ u Poljskoj. Uprkos činjenici da podržava razvoj novih likovnih medija i savremenih umetničkih praksi, pa čak i sama u određenom broju slučajeva primenjuje fotošop ili digitalne aparate koji doprinose brzini u rešavanju izvesnih likovnih problema, pojavni svet za Katarinu Zarić nepresušni je izvor inspiracije koji oblikuje korišćenjem tradicionalnih slikarskih, crtačkih i grafičkih tehnika. Upravo pomoću njih ona istražuje granice stvarnosti, kreirajući stvarnost koja bi trebalo da bude „stvarnijaˮ od stvarne. „U radovima Katarine Zarić arhitektura je jednako značajna kao i figura. Njeni arhitektonski prostori čine da se u kompoziciji ostvari linerana perspektiva u maniru bliskom Pjeru dela Frančeski. Često su to geometrijski oblici u koje smešta svoja bića, a na zidovima tih građevina označen je bogati svet metafizičkih poruka i simbola. Gotovo uvek su na njima prisutni različiti, ponekad i izmišljeni, instrumenti za merenje vremena. Oni zapravo nemaju šta da mere jer je prostor u kome se nalaze beskonačan, a u tom svetu vreme i ne postoji. Naime, vreme je dimenzija koja ljudima služi kao mera postojanja, a svet koji Katarina slika večan je i neprolazan. Zato ti instrumenti i nemaju realnu upotrebnu vrednost, te nestaju i propadaju, blede na zidovima. Čini nam se da je na ovim radovima vreme stalo, jer nam je nepojmljivo to nepostojanje potrebe za vremenomˮ (Perić, 2014).

Ostajući dosledna svojim poetskim sadržajima, Katarina Zarić gradi po svemu specifičan svet, metafizički prostor u kome se pojavljuju brojni simboli koje je teško dešifrovati i koji se nameću kao zagonetke što misaono angažuju posmatrače. U tom pogledu ne bi bilo preterano tvrditi da se magijski simbolizam ove umetnice nesumnjivo nastavlja na kompleksni rekvizitarijum koji je šezdesetih godina u jedinstvenom opusu ostvario Leonid Šejka, ne samo kroz svoj teško razumljivi i do danas nedovoljno rastumačen slikarski projekat, već i kroz spise i traktate koje je iza sebe ostavio (Traktat o slikarstvu iz 1964, Grad, đubrište, zamak, dvotomno izdanje objavljeno deset godina nakon Šejkine smrti koja se dogodila decembra 1970). Upravo kroz spoj magijskog realizma, nadrealizma i hiperrealizma u kome je jedan od ciljeva stići do integralne slike a slikarstvo shvatiti kao oblik molitve i način življenja, i Katarina Živanović stvara, tiho i nenametljivo, van glavnih tokova savremene umetnosti, potvrđujući snagu svog autentičnog talenta i doslednost u građenju vlastitog originalnog slikarskog idioma.

Nagrađivana je brojnim priznanjima od kojih se izdvajaju:

Nagrada za grafiku, galerije „Olga Petrovˮ, Pančevo, 1991.

Nagrada „Vladislav Zelenovićˮ, Galerija Grafičkog kolektiva, Beograd, 1992.

Nagrada na Oktobarskom Salonu, Paviljon „Cvijeta Zuzorićˮ, Beograd, 1993.

Nagrada za grafiku malog formata, galerija Grafički kolektiv, Beograd, 1993.

Nagrada za grafiku, Kragujevac, 1997.

Nagrada „Mali pečatˮ, Galerija Grafički kolektiv, Beograd, 2000.

Pohvala žirija, izložba eks librisa, Francuski Kulturni Centar, Beograd, 2003.

Nagrada za grafiku, Izložba u Galeriji Gradske kuće, Milano, Italija, 2003.

Gran Pri, prva nagrada za grafiku na Trijenalu grafike u Šamalijeu, Francuska, 2003.

Prva nagrada na internacionalnom konkursu „Nove Kapije Beogradaˮ, 2006.

Specijalna nagrada na međunarodnom takmičenju za eks libris, Ankara, 2007.

Velika nagrada za slikarstvo, izložba „Bogatstvo različitostiˮ, Kovin, Srbija 2011.

Nagrada za ilustraciju na 46. „Zlatnom peru Beogradaˮ, Paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd, 2011.

Nagrada „Srebrna iglaˮ na Bijenalu suve igle, Užice, Srbija, 2013.

Gran pri, 16. Bijenale „U svetlosti Mileneˮ, Požarevac, Srbija, 2017.

Pohvala žirija za sliku na drugom međunarodnom bijenalu radova na papiru, Muzej Kozare, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, 2018.

Nagrada za grafiku na međunarodnom Bijenalu umetnosti minijature, Gornji Milanovac, Srbija 2022.

Učestvovala je na oko 200 grupnih izložbi i umetničkih događaja i prezentacija u zemlji i inostranstvu. Priredila je 25 samostalnih izložbi i za svoj rad dobila 18 nagrada i pohvala žirija. Izlagala je širom sveta, u Poljskoj, Norveškoj, Holandiji, Italiji, Grčkoj, Japanu, Americi, Nemačkoj, Španiji, Engleskoj, Francuskoj, Češkoj republici, Finskoj, Švedskoj, Belgiji, Turskoj, Tajvanu,Hrvatskoj, Austriji i Sloveniji.

Bavi se slikarstvom, grafikom i crtežom. U svim oblastima svog likovnog izražavanja koristi isključivo tradicionalne materijale. Njeni radovi nalaze se u brojnim privatnim kolekcijama i muzejima širom sveta.

Na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu predaje duboku štampu i crtež u zvanju redovnog profesora. Živi i radi u Beogradu.

Samostalne izložbe:

1991. Galerija „Paletaˮ, Kulturni centar Beograda
1993. Izložba grafika u Galeriji Grafički kolektiv, Beograd
1993. Izložba grafika u Pančevu
1993. „Mladi talentiˮ, izložba grafika u Knjaževcu
1993. Izložba u Zamku kulture u Vrnjačkoj Banji
1995. Izložba grafika u Galeriji „Ramarˮ, Upsala, Švedska
1996. Izložba grafika u ambasadi Sjedinjenih Američkih Država, Beograd
1998. Izložba grafika i slika, Galerija Grafički Kolektiv, Beograd
1998. Izložba grafika, slika i crteža, Kulturkreis altes ant, Šeneken, Nemačka
2000. Izložba grafika, slika i crteža, Kulturni centar „Meduzaˮ, Este, Italija
2001. Izložba grafika u „City Art Galeryˮ, Južna Karolina, SAD
2002. Izložba slika, grafika i crteža, Šeneken, Nemačka
2003. Izložba grafika u Požegi
2003. Izložba grafika u Čačku
2003. Izložba grafika, slika i crteža u Galeriji Falteri, Firenca, Italija
2004. Izložba grafika u Kulturnom centru Češko Srpskog prijateljstva, Prag, Češka republika
2004. Izložba slika, Šeneken, Nemačka
2005. Izložba grafika i slika, galerija, La Darsena, Modena, Italija
2006. Izložba grafika, Šamalije, Francuska
2007. Izložba grafika, Moranž, Francuska
2010. Izložba grafika, Kulturkreis altes ant Schoenecken, Nemačka
2010. Izložba grafika u Galeriji Grafikenshus, Mariefred, Švedska
2010. Izložba grafika, Galerija „Grafitˮ, Prijedor, Republika Srpska
2011. Izložba grafika u Galeriji univerziteta umetnosti „Clear Lakeˮ, Hjuston, SAD
2014. Izložba doktorskog umetničkog projekta „Promenljivi kontekst perspektive u figurativnom likovnom izrazuˮ, grafike, slike i radovi na papiru, Galerija Grafički kolektiv, Beograd

Berni, A. 2003. Katarina Zarić. Firenca: Galerija Falteri.
Perić, Ivan. 2014. Katarina Zarić: Promenljivi kontekst perspektive. Beograd: Galerija Grafički kolektiv.

Cvetković, Dragan. 2016. Liza Marić Križanić 1908‒1982 Slike, pasteli, crteži.

Mitrović, Milunka. „Liza Marić Križanić: Lepota i osećajnostˮ. Književnost: časopis za studije književnosti, roda i kulture, Godina VII, broj 7(2017)

Vasiljević, Dijana. 2020. „LIZA MARIĆ KRIŽANIĆ Pasulj sa rebarcima za Dučića, Andrića i Šumanovića.ˮ

Ivan Perić: „Imaginarni svet na slikama i grafikama Katarine Zarićˮ

Kataloški tekst izložbe KATARINA ZARIĆ: Promenljivi kontekst perspektive, Galerija Grafički kolektiv, 31. mart – 12. april 2014.)

Prva samostalna izložba Katarine Zarić održana je pre 23 godine u Beogradu. Ona je između ostalog nagovestila buduće istraživanje na polju perspektive, koje se nastavilo da osvetljava i produbljuje stečena iskustva. I danas, kroz različite medije, ne samo grafičke, predstavlja se nova celina u okviru doktorskih studija čiji naslov „Promenljivi kontekst perspektive u figurativnom likovnom izrazuˮ upućuje u srž njenog stvaralačkog problema.

Kako Katarina sama kaže, još u detinjstvu bila je opsednuta svojim imaginarnim svetom u kome vladaju mir i tišina, u kome borave savršena bića i u kome postoje idealni predeli. Na svoje iznenađenje, bezvremene arhitektonske objekte otkrila je mnogo godina kasnije u delima renesansnih majstora u božanstvenoj Firenci i Sijeni. U delima Đota i Paola Učela, ali pre svih Pjera dela Frančeske, koji je zajedno sa Albertijem bio rodonačelnik nove nauke o perspektivi, spoznala je sopstveni afinitet ka magičnom i tajanstvenom.

Zakoni linearne perspektive, razvijeni u radovima ovih velikih majstora, proizašli iz Euklidove geometrije, stalni su podsticaj Katarini Zarić koja u duhu renesansne iluzionističke scenografije rešava prostorne dubine u svojim radovima.

Katarinin svet je imaginaran, metafizički, ezoteričan, a nastanjuju ga duhovna bića čija se spoljašnjost manifestuje u ljudskom ili životinjskom obliku. Neke od tih pojava na njenim grafikama i slikama naizgled imaju određen pol, a zapravo su bespolna, anđeoska bića, savršena po svojoj suštini, samodovoljna. Ti anđeli, bilo da nam otkrivaju svoja krila ili ne, često su okrenuti leđima, ne dozvoljavajući da nas lepota njihovih lica uznemiri. Katarinini anđeli se ne mogu svrstati ni u jednu hijerarhiju koju nam je ostavio Jovan Damaskin, to su bića koja žive i štite svet u kome borave, nezainteresovana za ljudsku nesavršenost, prolaznost i propadljivost.

Pored anđela Katarinin svet nastanjuju i druga bića savršena u svojoj lepoti. Posmatrajući ih zamišljamo da su tako izgledali plemići u renesansnoj Italiji ispred svojih dvoraca, poseda, gradova, sa leopardima kao kućnim ljubimcima; ipak, to su savršena duhovna bića za koja bi Platon rekao da su ideje koje nastanjuju svet ideja. Iako je Platon smatrao da je nemoguće da umetnost može da predstavi savršenstvo ideja, jer je trostruko udaljena od istine i sveta idealnih formi, mi ćemo sebi ipak dozvoliti ovu asocijaciju.

Moguće je osetiti prisustvo bića u slici, čak i kada je prikazana samo ostavljena haljina, šešir na vešalici, arhitektura zgrade ili čitavog grada na nekom nepoznatom, savršenom prostoru.

U radovima Katarine Zarić arhitektura je jednako značajna kao i figura. Njeni arhitektonski prostori čine da se u kompoziciji ostvari linerana perspektiva u maniru bliskom Pjeru dela Frančeski. Često su to geometrijski oblici u koje smešta svoja bića, a na zidovima tih građevina označen je bogati svet metafizičkih poruka i simbola. Gotovo uvek su na njima prisutni različiti, ponekad i izmišljeni, instrumenti za merenje vremena. Oni zapravo nemaju šta da mere jer je prostor u kome se nalaze beskonačan, a u tom svetu vreme i ne postoji. Naime, vreme je dimenzija koja ljudima služi kao mera postojanja, a svet koji Katarina slika večan je i neprolazan. Zato ti instrumenti i nemaju realnu upotrebnu vrednost, te nestaju i propadaju, blede na zidovima. Čini nam se da je na ovim radovima vreme stalo, jer nam je nepojmljivo to nepostojanje potrebe za vremenom.

Moglo bi se reći da su bića u ovim kompozicijama nalik skulpturama, kao kod Đorđa de Kirika. Kao da su zaustavljena u pokretu. Žućkasto-sivo-plavi tonovi grade ritam scene koja deluje gotovo akustično. Valeri sugerišu prostornu dubinu i odnos između figura, a njihov volumen definiše svetlost. Katarina je uspela veoma verno da dočara tišinu i mir svog savršenog sveta. Nakon dužeg posmatranja njenog rada čini se da do nas dopire Pitagorina harmonična muzika sfera, kroz koju smo morali da prođemo kako bismo spoznali ovaj kompleksni svet.

Možemo reći da likovno delo Katarine Zarić spada u red najsuptilnijih, najzanimljivijih, a svakako i najznačajnijih na likovnoj sceni danas. Ta magija prostora i difuzno svetlo kompozicije ključne su tačke poetske dimenzije njenog slojevitog rada, otvorenog za stalno iščitavanje i istraživanje poruka koje u sebi nosi.

Dijana Metlić: „Kreiram stvarnost koja treba da bude stvarnija od same stvarnostiˮ
Razgovor sa umetnicom Katarinom Zarić
Septembar 2023, Beograd

1. Koja je primarna forma Vašeg izražavanja i da li se ona menjala tokom dosadašnjeg rada?
Primarna forma mog rada je grafika i crtež. Fakultet likovnih umetnosti sam završila kao grafičar, međutim od samog početka sam paralelno i vrlo intenzivno istraživala slikarstvo. U poslednjih deset godina uglavnom se bavim slikarstvom i crtežom.

2. Možete li izdvojiti faze u stvaralaštvu i postoji li ključna, prelomna tačka u kojoj se Vaš izraz menja?
Obaveze na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu su dovele do toga da se intenzivno bavim grafikom i crtežom, međutim, nakon sticanja zvanja redovnog profesora akcenat je na slikarstvu i crtežu.

3. Da li bi postojalo nešto što biste izdvojili u vezi sa Vašim školovanjem, usavršavanjima? Neku ključnu figuru koja je uticala na Vaš rad tokom studija? Poseta nekoj zemlji, muzeju, rezidencija koju ste do sada ostvarili?
Nemam velikih uzora osim onih koje sam izdvojila iz istorije umetnosti, iz davnih vremena. Susret sa tim velikim i za mene važnim uzorima odigrao se na ekskurzijama po Španiji i Italiji u toku studija. Takođe veoma koristan je bio boravak u Krakovu, projekat „Priroda je moja domovinaˮ u saradnji sa kolegama sa Univerziteta umetnosti Jan Matejko, Poljska.

4. Statement, stav o umetnosti danas i o umetničkim praksama kojima svedočite.
U savremenoj umetnosti postoji velika sloboda osvojena naporima prethodnih generacija. Poštovanje ličnog izraza i integriteta umetnika ispunjava me velikom radošću. Pozdravljam nove medije i načine izražavanja, polje istraživanja je sve bogatije i kompleksnije.

Ja se bavim istraživanjem granica stvarnosti korišćenjem tradicionalnih slikarskih, grafičkih i crtačkih tehnika. Kreiram stvarnost koja treba da bude stvarnija od same stvarnosti. Svet pojavnosti mi pruža obilje informacija koje oblikujem i na svoj način upotrebljavam u svom likovnom izrazu.

5. Kako će izgledati umetnost budućnosti s obzirom na razvoj digitalnog doba i kako će izgledati Vaša umetnost u odnosu na ono kako ona izgleda danas? Možete li to da predvidite?
Predviđanje je nezahvalan posao. Ono što može da se uradi je poređenje nekih situacija iz istorije kada su se pojavile nove tehnologije i na koji način su uticale na već postojeće sadržaje i načine produkcije. Otkriće fotografije nije ukinulo klasično štafelajno slikarstvo, pojava filma nije uništila pozorište. Naprotiv, došlo je do njihove integracije, koja je donela nove vrednosti.

Očekujem da će i sada biti tako. Iako se bavim tradicionalnim slikarstvom, intenzivno koristim fotošop, vizuelne informacije sa mreže i digitalne alate koji značajno doprinose brzini rešavanja likovnih problema, ispitivanja širokog spektra ideja. Pozdravljam sve inovacije.

6. Postoji li Vaša izložba na koju ste posebno ponosni, koja je ostvarila najbolju „komunikacijuˮ sa publikom ili možda neka koja je suštinski progovorila o Vama?
Sve moje izložbe u zemlji i inostranstvu pažljivo su koncipirane. Ipak, najradije se osvrćem na izložbu slika, grafika i crteža koju sam imala u Firenci, Galerija Falteri 2003. Smatram je značajnom iz nekoliko razloga. Na prvom mestu dragoceno je pokazati transformaciju ideje kroz različite tehnike. Naravno, imala sam priliku da pratim reakciju publike na te različite sadržaje kao i da na jednom mestu, u specifičnom ambijentu stare Firentinske galerije sagledam kako radovi čine jednu novu celinu.

7. Da li je umetnost nužno lična ili biste mogli da je definišete kao odgovor na podsticaje ili izazove koje pruža vreme u kome živimo?
Moja umetnost je veoma lična i ne dozvoljavam mešanje stranih uticaja, drugih autora ili izazova vremena u kome živim. Koristim savremenu tehnologiju, ali poetički sadržaji su isključivo moji. Ne mogu da tvrdim koji su prioriteti drugih umetnika, nerado sudim i procenjujem.